Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Dejan Mirović.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman je podnet na član 27. Predloga zakona o ministarstvima. Svrha amandmana je da ukaže na činjenicu da se propisi Evropske unije ne mogu automatski primenjivati, s obzirom na situaciju i okolnosti u našoj zemlji. Osnovna načela u ovoj oblasti treba da budu ona koja uzimaju u obzir realne interese naših građana. Rešenje koje je primenjeno u nekim susednim zemljama kada su se usvajali, navodno zbog uspešnog tzv. evropskog i briselskog puta, zakoni na engleskom jeziku besmisleno je i treba da nam bude pouka. Takvo rešenje nema veze sa pravom. Ono je posledica primene ideologije, koja se ne zasniva ni na pravnoj, ni na ekonomskoj nauci.
Takva ideološka procedura i ostrašćenost garantuje samo ekonomski sunovrat. Prosečna zarada u 2007. godini u novim članicama Evropske unije, Bugarskoj i Rumuniji, bila je manja nego u Srbiji, koja nije članica EU. U Rumuniji je ona iznosila 312 evra; u Bugarskoj, i pored usvajanja zakona na engleskom jeziku, 220 evra.
Dakle, automatska primena prava EU ne donosi bolji standard u zemljama istočne Evrope. Slično smatra i Džon Nezbit, bivši savetnik u više američkih administracija i rukovodilac u kompanijama IBM i Kodak. ''Bugarska i Rumunija su uz članstvo u EU dobile i gomilu papira na kojima su sitnim slovima ispisani propisi koji do tada nisu važili u ovim državama. Ti propisi za Bugare i Rumune znače samo uvođenje dodatnih i opterećujućih ograničenja''. Nikakve fraze o idealnom evropskom pravu ne mogu sakriti ove činjenice.
Takođe, kada se govori o primeni prava EU treba imati u vidu i sledeće činjenice.
Svima nama je poznat francuski izraz "aki komuniter". Taj izraz označava sveobuhvatnost propisa EU. Smatra se da se radi o 100.000 stranica propisa, ali teško da čitavi pravni timovi mogu sagledati celinu i stvarnu korisnost ovih propisa. Posebno je teško poverovati da bi u kratkom vremenskom roku čitavi pravni timovi mogli sagledati korisnost i prilagođenost ovih propisa u vezi sa situacijom u našoj zemlji. Takođe, ovaj problem otežava i činjenica da se svake godine donosi još oko 2.000 novih zakona.
Dakle, u najmanju ruku, treba pažljivo razmotriti ovaj problem. Dogmatski pristup koji je primenjen u članu 27. Predloga zakona samo će otežati našu situaciju. Fraze o EU i idealnim zakonima koje maltene ne treba tumačiti niti prilagođavati situaciji u našoj zemlji, već automatski primenjivati, daleko su od realnosti. Sledeći primer to pokazuje.
Godine 2007. evropski komesar za industriju Ginter Ferhojgen je zatražio izmenu načina rada Evropske komisije. On je u izjavi za nemačke medije izneo da ''postoji stalna borba između komesara i visokih službenika. Mnogi misle - komesar ode posle pet godina, on je samo privremeni šef, ali ja ostajem''. Komesar je izneo i da se ova borba vodi neprestano i potajno. Posebno je istakao da briselska birokratija i službenici svoje lične stavove predstavljaju lažno kao zvanične i tako varaju države članice Evropske unije.
U tom smislu briselski komesar je naveo primer pitanja upotrebe pesticida. Ferhojgen je zahtevao da se Evropska komisija u odnosu na države članice ne ponaša kao vrhovni učitelj. Dakle, najblaže rečeno, postoji ozbiljan problem sa tumačenjem briselskih propisa. Zato treba usvojiti ovaj amandman.
Amandman na član 27. treba usvojiti zbog još jednog problema koji se pojavljuje u praksi. Radi se o nedostatku pravne sigurnosti.
Potpredsednik zakonodavnog odbora francuske skupštine je pre nekoliko godina definisao taj problem sledećim rečima: "Zakonodavci u Francuskoj i drugde sve mešaju. Svaki put kada se pojavi neki problem napravimo neki zakon. Jednostavne kodekse koji garantuju pravnu sigurnost zamenjujemo opširnim i nejasnim. Danas najbolji pravnici, najbolje sudije ne znaju te zakone jer ne mogu da ih savladaju. Mislim da je ogroman problem ta pravna kompleksnost koja stvara nesigurnost". U tom kontekstu francuski pravnik posebno kritikuje nadnacionalno pravo EU: "Evropsko pravo je još gore. Došlo se do granice neshvatljivosti njegovih tekstova. To pravo kao da je pisano nogama".
Dame i gospodo, kada budete odlučivali o ovom amandmanu imajte u vidu i reči Stivena Majera, poznatog eksperta za Balkan: "Ulaz u Uniju je kao neki zlatan prsten za koji su se ljudi na Balkanu uhvatili sa velikom nadom, no taj prsten, vrlo moguće, lažan je. Mislim da se te zemlje moraju pitati, iskreno, kakve su stvarne prednosti celog ovog procesa, kakve ćemo koristi imati od toga danas i sutra."
Smatram da je amandman podnet u tom smislu i zato ga treba prihvatiti.

Za reč se javila gospođa Vjerica Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 27. Predloga zakona je još jedan od članova ovog predloga zakona koji može da izgleda kao prihvatljiv, ali u suštini može biti veoma opasan. Ako imate iskrene namere prema državi Srbiji onda je neophodno da to pokažete tako što ćete usvojiti ovaj amandman.
Odbili ste da usvojite amandman kolege Pelevića kada je u pitanju Kosovo i Metohija objašnjavajući to nekakvim jezičkim formulacijama, ili ne znam kako ste već rekli, a u suštini uradili ste nešto što može biti veoma opasno po opstanak Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije.
Zašto mislim da ovaj član 27. na sličan način može biti izuzetno opasan? Zato što vi kažete da sva ministarstva u okviru svog delokruga ostvaruju međunarodnu saradnju i staraju se o njenom unapređenju i obezbeđuju usklađivanje propisa sa pravom Evropske unije. Vi znate i građani Srbije znaju koliko je zemalja koje su članovi Evropske unije priznalo nezavisnu lažnu državu Kosovo. Šta ako se na nivou Evropske unije donese nekakav propis koji će da formalizuje to što su te zemlje pojedinačno uradile i da EU... Evo, slanje Euleksa na teritoriju Kosova i Metohije je prvi korak. Da li će onda ovaj član 27. i vas da obavezuje da donesete takve propise koji će priznati nezavisnost Kosova na teritoriji Republike Srbije?
Dakle, ponavljam, ako ste svi vi koji ćete činiti Vladu, odnosno vi kolege poslanici koji ćete podržati i birati ovu vladu iskreni u tome da je Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije i da niko od vas nikada neće nešto drugačije ni zvanično ni nezvanično reći, onda zaista ne vidimo zašto se ne bi prihvatio ovaj amandman koji samo... Suštinski, ovo što ste napisali ostaje, ali se dodaje – poštovaćemo, usklađivaćemo se sa propisima Evropske unije u toj meri koliko je to u interesu Republike Srbije i njenih građana. Verujte, usvajanje ovog amandmana ništa ne boli, a ovakav član, bez ovog amandmana, može mnogo da boli.
Želim najpre da podsetim građane Srbije da smo imali naš pregovarački tim za Kosovo i Metohiju, da je između ostalih u tom pregovaračkom timu bio gospodin Leon Kojen i da je u jednom momentu gospodin Leon Kojen napustio taj pregovarački tim zato što je gospodin Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, kada je u pitanju Kosovo i Metohija jedno govorio javno u odnosu na javnost i građane Srbije, a potpuno drugu priču pričao onima sa kojima se pregovaralo. Dakle, takvih opasnosti se plašimo.
Znate da su skoro sve poslaničke grupe pre nekih 10 - 15 dana primile ovde jednog parlamentarca iz nemačke liberalne partije. Taj čovek je razgovarao i sa poslanicima Srpske radikalne stranke. Dugo smo razgovarali. Planirao je da razgovaramo pola sata, a razgovarali smo duže od sat vremena, jer njemu nije bilo jasno kako mi sve ono što govorimo javno, sve što iznosimo i građanima Srbije i evropskoj i svetskoj javnosti, isto to kažemo i u razgovoru sa njim, zar ne možemo biti malo fleksibilni, onako kako su to predstavnici drugih stranaka. Čovek je otvoreno rekao – kada vaši zvaničnici govore sa nama o Kosovu i Metohiji u četiri oka onda nam priznaju da je njima Kosovo i Metohija teret i da jedva čekaju da se oslobode, da ih neko na međunarodnom nivou natera da na neki način priznaju Kosovo, da bi to bilo olakšanje za predstavnike te vlasti, odnosno zvaničnike, tako čovek kaže, da bi to bilo olakšanje za građane Srbije i za državu Srbiju.
Dakle, ovaj amandman uopšte nije slučajan i nije nikakav hir. Tvrdim da je ovaj amandman nešto što mora da bude usvojeno ukoliko hoćemo da budemo sigurni da nikome neće pasti na pamet da uradi nešto što bi bilo na štetu Srbije. Kada ovo govorim prevashodno mislim na Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije.
Pomalo me plaši činjenica da niste prihvatili ni amandman gospodina Pelevića, a nećete ni ovaj gospodina Mirovića. Plaši nas pomisao da se nešto krije iza onoga što ste govorili u izbornoj kampanji i ovoga što govorite sada prilikom formiranja Vlade. Ako ste iskreni, ponavljam, onda prihvatite amandman, da smo svi mirni, da ne razmišljamo.
Imamo Ustav, imamo Zakon o ministarstvima. I jedno i drugo obavezuje da vodimo računa i da vodite računa o državi Srbiji, naravno, sa Kosovom i Metohijom u sastavu države Srbije.
Ako niste spremni da prihvatite ovakve amandmane i ako niste spremni da nam kažete zbog čega to nećete, iako u neformalnim razgovorima... Pošto nikada ne iznosim javno ono što neformalno razgovaram, moram da kažem, neki ljudi sa kojima sam razgovarala neformalno, a radi se o ljudima iz skupštinske većine, rekli su da nemaju ovlašćenja da prihvate amandman gospodina Pelevića koji se odnosi na Kosovo i Metohiju u sastavu Republike Srbije, nedvosmisleno i nesporno rečeno. Ako vi, kolege poslanici koji ste potpisnici ovog Predloga zakona o ministarstvima, nemate ovlašćenja da reagujete i da prihvatite neki amandman, onda nam lepo recite ko je to vama napisao ovaj predlog, ko vas je naterao da ga potpišete i ko vam je to rekao da ne smete da menjate ništa od onoga što je napisano u tom predlogu.
Navikli smo da skupštinska većina izigrava igračku u rukama Vlade Republike Srbije, ali sada nemamo tu vladu za koju ćete vi da glasate, pa ne možemo da kažemo da je vlada ta koja vam je ovo napisala. Vi očigledno niste, jer ne smete da menjate, nemate ovlašćenja da prihvatate amandmane koji zaista poboljšavaju tekst zakona, koji nas učvršćuju u jedinstvu da nikome neće pasti na pamet da prizna Kosovo, odnosno da je za sve nas Kosovo i Metohija u sastavu Republike Srbije. Ne smete to, nećete. Onda nam bar jasno i glasno kažite od koga ne smete, ko vas je naterao da nam predložite ovakav zakon, ko vas tera da formirate Vladu, ko vam formira Vladu? Zaista je očigledno, nije nikakva paranoja, ali je očigledno da ovde postoji nešto čega svi treba da se plašimo.
Još jedan poziv, nije kasno ni da u danu za glasanje glasate za amandman gospodina Pelevića, kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Ako sada niko od vas ne može da kaže da je prihvatljiv amandman kolege Dejana Mirovića, razmislite, konsultujte one što su vam napisali ovo što ste vi napisali kao svoje, pa kada se bude glasalo glasajte i za ovaj amandman. Verujte, biće i vama lakše.
Ako u ovom parlamentu donesemo zakon koji će obuhvatiti i ova dva amandmana, onda vi, a neki od vas će biti članovi Vlade, neki će podržati Vladu, nemate više nikakve bojazni da će ovi što vas teraju da radite sve to što radite da vas teraju da radite suprotno zakonu koji mi ovde budemo doneli.
Učinite da vama bude lakše, učinite da građani Srbije budu sigurniji. Prihvatite ove amandmane. To je najmanje što građani, Srbi sa Kosova i Metohije očekuju od vas. Naravno, nemaju oni preterano poverenje ni u ovu skupštinsku većinu, ni u tu buduću vladu koju ćete vi da formirate. Pokazali su to na izborima.
Vidim da su neki od vas nestrpljivi zato što ste se, valjda, okupili da glasate. Neko vas je pogrešno informisao da ćemo završiti do 19 časova, a mi smo razumeli da ste se vi okupili da čujete nešto pametno. Zato o svakom amandmanu govorimo onoliko vremena koliko nam Poslovnik dozvoljava.

Gospodin Šormaz, po Poslovniku.

Gospođo predsedavajuća, čl. 225. i 226. a pitanje je upućeno vama. Mi iz poslaničkog kluba DSS - NS ceo dan strpljivo čekamo odgovor. Gospođa Čomić, koja vas je zamenjivala, rekla je da ćete nas vi obavestiti kada dođete. U poslaničkom klubu smo čekali ceo dan i nismo dobili obaveštenje o tome šta se dešava sa mestom predsednika Odbora za trgovinu i turizam. Evo, i gospođa Nataša Jovanović zna o čemu se radi.
Naime, u onoj podeli odbora prema kojoj su u 14 odbora predsednici iz opozicionih stranaka, to mesto je pripalo opoziciji, pa u našem dogovoru DSS-u, gospodinu Arsenu Đuriću. Nama je rečeno da se desila greška, nesporazum. Naš predsednik poslaničkog kluba čeka kontakt sa gospođom Kolundžijom, koja je predsednik poslaničkog kluba DS, koja mu je takođe rekla da će mu se danas javiti i da se vidi kako da se reši to pitanje.
Mi možemo da verujemo da se zaista radi o nesporazumu kada je u pitanju DS, ili o grešci, ili da vi još niste obavešteni o čemu se radi, ali s obzirom na to da je izabran poslanik iz G17 plus umesto iz DSS-a, a da je resor turizma pripao "Frankenštajn ministarstvu" Mlađana Dinkića, koji ima svašta unutar tog ministarstva, pa između ostalog i turizam, imamo osnovanu sumnju da se radi o najobičnijoj otimačini. Verovatno Mlađan Dinkić ne želi da ga kontroliše parlament na pravi način i nije spreman da neko iz opozicije bude predsednik tog odbora. Mi smo spremni na kompromis, nema problema, može da bude naš predsednik i u Odboru za privatizaciju, ako je turizam tako bitan, i skijališta i sve to što radi gospodin Mlađan Dinkić.
Mislim da bi ovo pitanje moralo pod hitno da bude rešeno, jer ako ga ne rešimo, onda, šta ja znam, možda ćemo osvanuti postavljajući ta pitanja po Poslovniku, i to pitanje konkretno, i insistirajući na onome što je naše pravo kao poslaničke grupe. Molim vas još jednom da nas obavestite o čemu se radi i kada će ta otimačina biti ispravljena, kada će ono što po džentlmenskim dogovorima ovde u Skupštini pripada DSS-u biti vraćeno. Nadam se da ćete to efikasno i brzo učiniti.

Zahvaljujem. Dogovor među predsednicima poslaničkih klubova je bio da 14 odbora pripadne skupštinskoj manjini, a da ostali pripadnu skupštinskoj većini u ovom momentu. Dalji dogovor je bio da ćete se vi među sobom dogovarati o tih 14 odbora.

Zamolila bih gospodina Aligrudića i gospodina Nikolića da potvrde da je ovo što sam rekla apsolutno istina. Ponovo ću sazvati šefove poslaničkih klubova, koji nisu trenutno ovde i nisam u mogućnosti da obavim konsultacije, ali ćemo u ponedeljak rešiti pitanje i to će biti ponovo stvar dogovora. Zahvaljujem.

Znači, 14 odbora... Zamolila bih gospođu Kolundžiju koja je zaista bila neposredno zadužena da koordinira taj dogovor. Izvolite.

Hvala najlepše, gospođo predsednice. Na sastanku šefova poslaničkih klubova kod predsednika Skupštine išlo se po principu da opozicija bira odbore za koje smatra da je njoj važno da tu ima predsedavajuće. Po tom principu odbori su podeljeni na sledeći način: dakle, Odbor za odnose sa Srbima izvan Srbije je opozicioni odbor, Odbor za odbranu i bezbednost je opozicioni odbor, Odbor za finansije - opozicija ima predsednika, Odbor za industriju, Odbor za poljoprivredu, Odbor za Kosovo i Metohiju, Odbor za zdravlje i porodicu, Odbor za zaštitu životne sredine, Odbor za prosvetu, Odbor za nauku i tehnološki razvoj, Odbor za ravnopravnost polova, Odbor za lokalnu samoupravu, Administrativni odbor i Odbor za saobraćaj i veze. To je 14 odbora. To je bio dogovor po principu da je opozicija, kako to govorimo, tipovala ono što smatra važnim da tu ima svoje predsednike.
Dakle, ne radi se uopšte o tome da je bilo ko sa naše strane prekršio taj dogovor. Mi smo to u potpunosti poštovali. Čak smo i na konstitutivnim sednicama svih odbora svi glasali za predsednike koji su dolazili iz redova opozicije, koji su bili usaglašeni u okviru opozicije. I obrnuto, kada su predsednici dolazili iz stranaka pozicije svi poslanici su glasali za te predsednike.
Kako je došlo do ovog nesporazuma? Razgovarala sam i sa vašim šefom poslaničkog kluba i mi smo se dogovorili da od ponedeljka sednemo i raspravljamo o ovome. Vi verovatno niste komunicirali sa njim u međuvremenu, ili on ne poštuje dogovor, to hoćete da kažete. Dakle, u svakom slučaju, hoću da kažem da smo se mi striktno držali tog dogovora da za 14 odbora koji su dogovoreni opozicija daje predsednike. Mi smo to u potpunosti poštovali u svim odborima koji su sazvani, prisustvovali smo i glasali za predsednike koji su dogovoreni.

Zahvaljujem. Gospodin Aligrudić ima reč.

Kada smo prvi put razgovarali o toj podeli odbora, istina, bio je dogovor da bude pola-pola; znači, polovina strankama koje predstavljaju vladajuću koaliciju, pola strankama koje su opozicija u parlamentu. To je sve u redu. Sada, kako je došlo do toga da nešto što je zaista među prvim stvarima, da kažem, pikovano u prethodnom dogovoru koji smo imali u prisustvu...
I Oliver Dulić je bio na tom sastanku, koliko se sećam, znam da sam video neki papir kasnije, i danas mi je Nada Kolundžija pokazala papir u kome se ne vidi da je Oliver Dulić to zaokružio...
Znate šta, ne mogu da tvrdim da je neko to namerno učinio da bi se Demokratska stranka Srbije osetila povređenom. Ne mogu, jer nemam dokaza za to. Činjenica je da smo mi sve vreme mislili da taj odbor pripada nama. Našeg čoveka smo poslali na taj odbor, uvereni da će biti biran za predsednika i na kraju smo videli da to nije tako. Dakle, ako je nesporazum, slažem se sa predsedavajućom, njega valja rešiti. Mislim da možemo da ga rešimo u ponedeljak. Naravno, voleo bih da je u pitanju samo nesporazum, zaista. Treba da pogledamo sve te odbore još jednom i da vidimo šta je to od tih odbora što je opozicija zaista tražila u momentu kada smo razgovarali. U tom smislu bi nam bila potrebna pomoć i kolege iz Srpske radikalne stranke da to pogledamo.
Potpuno sam siguran da smo na tom sastanku jasno i glasno rekli, a tom sastanku je prisustvovao Rade Obradović, potpredsednik Skupštine, da je Odbor za trgovinu držala opozicija u prethodnom sazivu i da to ostaje na strani opozicije. Srpska radikalna stranka nije tražila mesto predsednika Odbora za trgovinu u našim razgovorima. Iz toga je proistekao vrlo logičan zaključak da to mesto pripada DSS-NS, s obzirom na to da Liberalno-demokratska partija nije u tom trenutku, pa ni kasnije, izražavala želju za predsedavanjem tim odborom.
To je ono što ja znam. Možda postoje stvari koje ne znam. Možda postoji nešto da je ova čitava stvar ispuštena u međuvremenu. Očigledno je onda u pitanju nečija omaška, ili nekoga ko je zapisivao, ko je draftovao i zapisivao po ovom tekstu ili je nešto drugo u pitanju. Ne mogu da tvrdim da je nešto drugo u pitanju. Prosto neverovatno. Znate, G17 plus ima i Odbor za trgovinu, pa će imati Odbor za privatizaciju.... (Iz sale: Neće.) Ne, ko drži, SPS? Svejedno. Ne može ovako da ostane. Kada želite neki odbor i navedete to na početku same priče da je to deo podele, mislim da je krajnje nefer da se nešto drugo dešava.
Zamolio bih gospođicu Natašu Jovanović iz Srpske radikalne stranke, možda može ona nešto da nam pomogne i da nešto kaže o tome. Ona nije DSS. Ljudi se nisu izjašnjavali, niti im je naročiti interes da vode Odbor za trgovinu, turizam i usluge. Prosto da vidimo o čemu se radi.