Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Molim članove Odbora za inostrane poslove da prisustvuju sednici Odbora danas u 12.00 časova u Plavom salonu, radi konstituisanja.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O MINISTARSTVIMA (nastavak u pojedinostima)
Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Babić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedan običan, prosečan građanin Srbije, u pauzi između štrajkova glađu zbog firme u kojoj je godinama radio, a koju je kupio i uništio jedan od privatizacionih magova, i rešavanja dnevnih egzistencijalnih problema, sa zebnjom iščekuje novu vladu.
Šta mu vi, gospodo iz "žutog preduzeća", ovim zakonom o ministarstvima nudite? Jednu golu političku trgovinu, konglomerat ministarstava i najskuplji aparat izvršne vlasti u istoriji Srbije. Namenili ste nam 24 ministarstva, pa onda još toliko državnih sekretara, pa, po oprobanom receptu "kapoa di tuti kapi" Mlađana Dinkića, za svakog ministra bar po petnaestak savetnika i pomoćnika. Ima li šta još u Srbiji da se proda da bi ovakav aparat mogao da funkcioniše i da se izdržava? Ne verujem.
Što se tiče člana 11. ovog zakona, kada se iz celog opisa rada ovog ministarstva izuzme reč "saobraćaj", koja je napisana i korišćena ravno deset puta, mogu samo da konstatujem – ni manjeg ministarstva ni većeg ministra, bar ne fizički većeg, u budućoj vladi. Zato ne vidim razlog da to buduće ministarstvo ne bude ministarstvo za infrastrukturu i saobraćaj.
Simptomatično je, u stvari, šta je resor ovog ministarstva kada ste iz njega izbacili aktivnosti vezane za strana ulaganja i koncesije, koje su premeštene, naravno, kod Mlađana Dinkića; kada su iz ovog ministarstva, a to je Ministarstvo za infrastrukturu, izuzeta ulaganja u komunalnu infrastrukturu, iako nam se Srbija davi u otpadu i neprečišćenim fekalnim vodama, i ako ste, kao najveći biser, izbacili inspekcijski nadzor iz oblasti vazdušnog saobraćaja, kao da ponovo želite politički da povampirite Mariju Rašetu-Vukosavljević i njene piksle od po 100 evra za VIP salon Aerodroma "Nikola Tesla".
Srpska radikalna stranka svim ovim amandmanima želi da popravi nešto što je unapred osuđeno na brzu propast. Zato vas pozivam da glasate i za ovaj amandman a i za ostale amandmane koje je predložila Srpska radikalna stranka. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević.
Juče smo u raspravi konstatovali da je amandman u istovetnom tekstu podneo i narodni poslanik Božidar Delić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li povodom ova dva amandmana neko želi reč? Izvolite. Reč ima gospodin Delić.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, iako je juče bilo malo problema što se tiče usvajanja ovog amandmana, mi smo, gospodo, usvajanjem ovog amandmana svi zajedno učinili prvi korak ka regulisanju jednog vrlo važnog državnog pitanja. Kada ste čitali taj član 11. verovatno vam je upao u oči nečiji pokušaj da ovde kroz Skupštinu jednu vrlo važnu nadležnost nadzora izmesti negde van Vlade.
Jednostavno, po svemu što sam mogao videti ovih meseci, jer sam se ovim pitanjem bavio nekoliko meseci, ne bi postojao niko ko bi vršio nadzor nad vazdušnim saobraćajem.
Gospodo, radi se o tome da postoje dve institucije ili dva preduzeća koja se bave ovim pitanjima, i to od 2003. godine, kada u ovom parlamentu nije bilo snage da se donese zakonsko rešenje i da se promeni Zakon o vazdušnom saobraćaju iz 1988. godine, nego su članice državne zajednice donele odluke tako da su i Direktorat civilnog vazduhoplovstva i Agencija za kontrolu saobraćaja od 2003. godine nastavili da rade po odlukama vlada članica državne zajednice. Ali, gospodo, odluke nisu zakon, njihov rad time nije ozakonjen; tim odlukama državne funkcije su prenesene na dva preduzeća, ali u ta dva preduzeća uhlebljenje su našli partijski kadrovi.
Sad ću vam izneti neke zapanjujuće činjenice o platama u te dve organizacije. Juče sam ovde gledajući budžet za 2008. godinu uporedio budžet Direktorata vazdušnog saobraćaja sa budžetima lokalnih samouprava. Od 141 opštine samo 15 opština u 2008. godini imale su veći budžet nego što je imao Direktorat vazdušnog saobraćaja za 2006. godinu, jer sam imao samo podatke za 2006. godinu. Prosečna plata 2006. godine bila je 200.000 dinara, daleko veća nego plata predsednika države. Vi znate da nas poslanike novinari mnogo puta prozivaju zbog naših plata, ali niko ne pominje Direktorat vazdušnog saobraćaja. Ova druga ustanova, Agencija za vazdušni saobraćaj, po nekim pitanjima, po platama je još i gora.
Zašto se, gospodo, sve to desilo? Do 2003. godine nismo imali problema po ovom pitanju. Tada je umesto Sektora za vazdušni saobraćaj pri Ministarstvu saobraćaja formiran Direktorat civilnog vazduhoplovstva. Umesto Savezne uprave za kontrolu leta formirana je Agencija za kontrolu leta.
To je ovde u državi objašnjavano time da taj ICAO standard, kako ga zovu, i drugi evropski standardi određuju da se moraju razdvojiti nadzorna i regulativna funkcija od operativne ili provajderske funkcije, i to apsolutno nije bio problem. Nadzorno-regulativna funkcija, gospodo, morala je da ostane u nadležnom ministarstvu. Mogao je to, ako je formiran, Direktorat, ali da taj direktorat bude, kao državni organ, vezan za ministarstvo. Međutim, vi znate kako su se formirale vlade i, jednostavno, ministarstvo saobraćaja se izgubilo. Ako sad imamo ministarstvo za infrastrukturu, trebalo je da taj direktorat bude državni organ u sastavu ministarstva za infrastrukturu. To se nije desilo, gospodo. To je problem. Kada budemo donosili zakon o vazdušnom saobraćaju, a to moramo uraditi što pre, moramo raspraviti i o tom pitanju.
Kada su osnovane ove dve agencije nije urađeno to što traže standardi Evropske unije. Nisu razdvojene te dve funkcije, nadzorno-regulativna i ova operativna. Tako je Agencija za kontrolu leta zadržala sve funkcije Savezne uprave za kontrolu leta, a Direktorat sve funkcije Sektora za vazdušni saobraćaj Ministarstva odbrane. Između ove dve organizacije, koje su preduzeća... Agencija za kontrolu saobraćaja je preduzeće sa ograničenom odgovornošću, dok je Direktorat civilnog vazduhoplovstva srednje pravno lice, odnosno drugo pravno lice koje poslovne knjige vodi po kontnom okviru za preduzeća i zadruge.
Direktorat od samog početka nije bio kadrovski ekipiran da vrši nadzornu i regulativnu funkciju i nije mogao to da vrši jer te funkcije nisu ozakonjene. Prosto je smešno, gospodo, ako vam pokažem kako izgleda odluka iz 2006. godine kada je Srbija posle raspada državne zajednice donela odluku o vršenju osnivačkih prava u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva. Gospodo, za jednu državu i za jednu vladu neozbiljno je da tako važno državno pitanje reši samo jednim ovakvim aktom.
Već sam rekao da Direktorat nije bio kadrovski osposobljen da vrši nadzornu i regulativnu funkciju jer je, pored ljudstva iz Sektora Ministarstva saobraćaja, primio na uhlebljenje dosta partijskih kadrova bez stručnog znanja i operativnog iskustva. Danas u tom direktoratu nedostaje oko 80 podzakonskih akata koje je trebalo, možda na predlog tog direktorata, da donese Ministarstvo saobraćaja ili Ministarstvo za infrastrukturu. Onda imamo situaciju da Direktorat, iako nije državni organ, sam za sebe donosi akte koje bi trebalo da donese Ministarstvo infrastrukture. Doneo je čak i neki pravilnik. Čak su predstavnici Direktorata 26. juna 2006. godine u Briselu potpisali (zamislite, predstavnici preduzeća) međudržavne ugovore, nešto što je trebalo da potpiše Vlada Srbije, i tako su Vladi Srbije odnosno državi Srbiji nametnuli određene međunarodne obaveze.
U raznim sporovima koji se javljaju u sektoru vazdušnog saobraćaja Direktorat se javlja kao prvostepeni organ. Međutim, sve žalbe na odluke Direktorata koje su urađene ovih godina gotovo da nisu imale kome da se upute.
Po zakonu nije regulisano ko je taj drugostepeni organ, a to bi moralo da bude Ministarstvo za infrastrukturu. Sporovi koji se vode po tom pitanju su u vrednosti oko 50 miliona dolara i država Srbija će možda morati da plati naknadu štete raznim domaćim ili stranim pravnim licima u vrednosti od 50 miliona dolara.
Ono što je čudno, to je da ni Direktorat ni Agencija nisu osnovani na zakonit način. Finansijsko poslovanje je vrlo važno za ove dve institucije.
Već sam rekao da jedna institucija, Direktorat, ima godišnji budžet za 2006. godinu od 321 milion dinara, a Agencija, na osnovu preleta vazduhoplova preko naše teritorije, svake godine ostvaruje oko 100 miliona dolara. To su bila sredstva koja su ranije išla direktno u budžet. Danas nam se objašnjava da sredstva od preleta preko naše teritorije ne mogu ići u budžet, već na poseban račun u Evropu i onda se ponovo vraćaju na račun Agencije.
Gospodo, mi smo ovde upravo zato da na zakonit način regulišemo da država Srbija ostvari svoje interese na ovom polju. Ne može da se desi da jedno ili drugo preduzeće radi u državnim zgradama, koristi sve državne resurse, a država Srbija od toga nema nikakve koristi.
Sredstva za rad Direktorata jednim delom se obezbeđuju iz taksi za prelet vazduhoplova koje Direktoratu uplaćuje Agencija za kontrolu letenja. Radi se o sredstvima koja su uvek bila tretirana kao javni budžetski prihod, a kojima se sada raspolaže bez ikakve kontrole od strane Skupštine i Vlade. Posledica toga je da Direktorat troši enormno velika sredstva, pre svega za plate i honorare. Već sam rekao da je prosečna plata 2006. godine bila 200.000 dinara. Te godine za honorare je isplaćeno 26.000.000 dinara. To su podaci iz Narodne banke Srbije.
Kako je zakonski poslovano te godine vidi se iz toga što je Direktorat platio kaznu za privredni prestup u visini od 2.593.000 dinara. Direktorat je sebi uz, valjda, prećutnu podršku nadležnih ili njihovo znanje doneo sve propise za koje je nadležna Vlada. Pri tom nije poštovao ni osnovna pravila i načela. Jer, kako bi inače bilo moguće, prema Zakonu o državnoj upravi i prema Zakonu o ministarstvima, tako enormno, čak osam puta više od prosečne plate, povećati plate u firmi koja se predstavlja kao državni organ?
Finansijsko poslovanje je nezakonito, jer Direktorat godinama ne obračunava i ne plaća porez na dodatu vrednost, iako po zakonu nije oslobođen od toga. Po tom pitanju, kao i po pitanju neplaćanja prilikom registracije vazduhoplova, šteta koja je učinjena državi je oko 50 miliona dinara.
Već sam rekao da je Direktorat neovlašćeno potpisao pristupanje države Srbije određenim međunarodnim sporazumima, suprotno Ustavu i zakonima, i time Srbiji učinio veliku štetu. Ovo je učinjeno ili iz totalnog neznanja ili iz ličnih interesa, jer rukovodeći ljudi u Direktoratu su na ovaj način obezbedili za sebe i svoje miljenike neka radna mesta u tim međunarodnim forumima.
Ovo sam izneo zbog toga da to imate u vidu, gospodo, kad budemo raspravljali o zakonu o vazdušnom saobraćaju, koji bi trebalo da se usvoji ove godine.
Kratko ću da kažem nešto o Agenciji za kontrolu letenja. Za razliku od Direktorata, ona je registrovana kod Agencije za privredne registre kao društvo sa ograničenom odgovornošću. Ova agencija u ime Republike Srbije naplaćuje takse za prelet državne teritorije, raspolaže tim novcem kao svojim.
Ovaj prihod je ranije bio budžetski prihod. Samo da vam kažem da se radi o cifri od oko 100 miliona dolara godišnje. Podaci koje sam dobio vezano za platu generalnog direktora, neću da ga imenujem, različiti su: od 8, 16 pa i do 20.000 evra. Ja sam te podatke dobio i voleo bih da to neko ispita. Plaća ga država Srbija jer koristi državni resurs. Vazdušni prostor države Srbije je državni resurs.
(Predsednik: Prošlo je 15 minuta, gospodine Deliću.)
Drugo što je urađeno u periodu od 2000. do 2008. godine, to je da je izgubljen deo vazdušnog prostora koji je ranije kontrolisala Savezna uprava za kontrolu leta.
Vi, gospodine, izgleda pokušavate da mi kažete da se razumete u ovu oblast.
Izgubljen je donji vazdušni prostor prema Bosni i Hercegovini. Izgubljen je vazdušni prostor iznad Kosova i Metohije. Treba da znate koja strana zemlja je dobila taj vazdušni prostor. Kontrolisali smo i 80 kilometara vazdušnog prostora u dubini teritorije Republike Hrvatske. Upravo sada ne kontrolišemo sledeće...
(Predsednik: Gospodine Deliću, sedamnaesti minut.)
Čelni ljudi iz Agencije za kontrolu vazdušnog prostora su čak promenili rute preleta naše teritorije koje su ranije išle pravcem sever-jug i koje su više odgovarale Republici Srbiji, jer su to bile duže rute i naplaćivana su veća sredstva, tako da se sada koriste kraće, zapad-istok, kako odgovara kontroli leta iz Zagreba.
Prema tome, mladi gospodine, malo se zainteresujte što se tiče tog pitanja, a ja vam mogu dati svu dokumentaciju koja o tome govori.
(Predsednik: Gospodine Deliću, imate pravo na učešće u raspravi o amandmanu, pošto je 15 minuta isteklo.)
Završavam, samo sam hteo da vam skrenem pažnju na jedan težak kriminal u oblasti za koju je nadležna Vlada, da se o tome ubuduće povede računa.

Zahvaljujem.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić-Marković.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Gospođa Milica, izvolite.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podnela odnosi se na član 11. Predloga zakona o ministarstvima. Prema tom amandmanu, u postojećem članu 11. ja pridodajem stav 2. koji glasi: "Ministarstvo infrastrukture obavlja i poslove državne uprave koji se odnose na prostorno planiranje i urbanizam, utvrđivanje uslova za izgradnju objekata, uređivanje stambenih odnosa i stambenog poslovanja, građevinarstvo, građevinsko zemljište, komunalnu infrastrukturu i komunalne delatnosti, poslove inženjerske geodezije, inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma, građevina i komunalne infrastrukture, kao i druge poslove određene zakonom."
U toku jučerašnje rasprave moj kolega iz poslaničke grupe DSS-NS gospodin Milan Lapčević podneo je amandman koji se odnosi na član 2. istog zakona. Radi se o nadležnosti i opsegu poslova Ministarstva za životnu sredinu i prostorno planiranje, kako je u ovom predlogu zakona dato. Gospodin Lapčević je smatrao, s pravom, da Ministarstvo za životnu sredinu treba da ostane u onom opsegu poslova i delatnosti, nadležnosti koje ima prema postojećem zakonu.
Takođe smatram da je prirodno da Ministarstvo za životnu sredinu ostane kakvo je danas. Zbog čega to kažem? Naravno da mi je poznato da u mnogim zemljama prostorno planiranje jeste pridodato zaštiti životne sredine i da je to koncepcijski srodno ako se gleda jedan deo tog prostornog planiranja, a ne kako je u ovom zakonu uzeta cela oblast urbanizma i građevine, veštački nekalamljeno i pridodato nekom drugom ministarstvu.
Šta hoću da kažem? Takva koncepcija je moguća, ali je moguća ako ima logički sled, ako se urbanizmu i građevini obezbedi prostor koji pripada već postojećem ministarstvu u ovom zakonu, ne u vašem predlogu, a ostane ona oblast koja se tiče bilansa, izrade bilansa rezervi podzemnih voda, normativa i standarda za izradu geoloških karata, to je prirodno da pripada ministarstvu za životnu sredinu. Neprirodno je da građenje zgrada i utvrđivanje uslova za tu izgradnju, dakle, urbanizam i građevina, praktično pripadnu ministarstvu onako kako ste vi to ovde predložili. Dakle, oblast urbanizma i građevine je jedna toliko važna i široka oblast da je moguće da se za nju osnuje posebno ministarstvo koje bi imalo u nadležnosti samo urbanizam i građevinu.
Naravno, meni je potpuno jasno da Predlog zakona o ministarstvima koji ste vi podneli ima 24 ministarstva, da je vrlo neodgovorno tražiti da imate još jedno ministarstvo koje pokriva samo to i mi kao odgovorna poslanička grupa nećemo predložiti da imate još jedno ministarstvo. Zbog toga smatramo da je vrlo svrsishodno da ovo ministarstvo životne sredine ostane takvo kakvo jeste.
Prostorno planiranje mu ne treba pridodavati, jer ni koncepcijski ovog trenutka ne odgovara onome što smo mi kao država postavili u prethodnih nekoliko godina otkako se bavimo zakonima u oblasti životne sredine, zaštiti životne sredine. Ovog trenutka ništa ne dirajte. U ministarstvu infrastrukture ostavite oblast urbanizma i građevine, a onda nekom drugom prilikom pravite neku drugu koncepciju koja to može da prati.
Šta još hoću da kažem? Potpuno sam sigurna da niste vi baš toliko naivni pa da ste sasvim slučajno izdvojili čitavu oblast urbanizma i građevine i pripojili je sada nekom drugom ministarstvu. Potpuno mi je jasno da se ovde radi o političkoj igri, da ste smanjili nadležnosti svom koalicionom partneru koji će biti ministar u toj oblasti, a da ste tu celu oblast pridodali sada na nekom drugom mestu. Naravno, ja sada ne znam ko će biti ministar za zaštitu životne sredine, jer je to očigledno nevažno za vas, pa ni ne pominjete to ime.
Dakle, ovog trenutka ne dirajte ništa. Ako vam je potrebna pomoć, očigledno je da poslanička grupa DSS-NS ima kapacitet da vam napravi takav zakon, predlog takvog zakona, slobodno se obratite, mi to hoćemo da uradimo zato što hoćemo da budemo opozicija koja hoće da doprinese nečemu. Znači, mi se danas i ovih dana ne borimo za to da pričamo priče i da smo protiv vas tek tako, nego hoćemo da tu oblast uredimo na način na koji zaista treba da se uredi. Očigledno je da to znamo da uradimo. Ako želite našu pomoć mi ćemo predlog izmene takvog zakona podneti, ako to smatrate za shodno, a mi to hoćemo jer smatramo za shodno, a političke igre, političke trgovine su neka druga oblast. Očigledno je da je to ovog trenutka preovladalo i vi vrlo dobro znate da prosto te dve stvari ne idu jedna uz drugu i da ovog trenutka vi političku priču, političku trgovinu neodgovorno stavljate ispred onoga što je interes države.

Izvolite, imate reč po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, da vas podsetim, vas koji malo duže sedite u ovim poslaničkim klupama, da sam pre otprilike tri godine načeo ovu aferu koja se tiče Agencije za kontrolu leta. General Delić je došao do novih podataka, ali vas podsećam da kada god je sa ove skupštinske govornice pokrenuta rasprava, tog trenutka su ti problemi gurani pod tepih i do današnjih dana je vršena neverovatna pljačka države kroz Agenciju za kontrolu leta.
Pomenuću ime direktora Agencije za kontrolu leta jer sam ga pominjao i onda. Gospodin se zove Nikola Stankov, a po zanimanju je suprug Biljane Stankov koja je bila sekretarica, odnosno šef kabineta Zorana Đinđića. To su kvalifikacije Nikole Stankova koje su ga preporučile da dođe na ovu vrlo važnu i odgovornu funkciju.
Izneću samo nekoliko podataka o tome kako su se trošile pare, državne pare, jer su pare ubirane upravo od preleta našeg neba. Na svakih pet meseci Nikola Stankov i ekipa oko njega su menjali službene automobile, kupovali su nove, vrlo visoke klase, i za to trošili od milion i po do dva miliona evra. Da vas podsetim na svoje diskusije iz tog perioda i na to da je direktor odlučio da kupi četvore motorne sanke, jer na Kopaoniku su imali radar pa je moralo da se ide sankama. Usput se tu jedno 15 dana, kad se radar kontroliše, skija. Te sanke su mogli da koriste samo Nikola Stankov i još tri čoveka iz njegovog najbližeg okruženja.
Što se plata tiče, podsećam vas da je u ono vreme kada su poslanici imali platu 42.000 dinara Nikola Stankov imao 1,2 miliona. Sa ove govornice sam upozoravao srpsku javnost. Naravno, država nije ništa preduzimala, jer oni koji su ga doveli na to mesto nisu dozvoljavali.
Što se investicija tiče, da vas podsetim, napravio je... Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija je imala dva radarska sistema koja su pokrivala celu teritoriju države i onih 60 odnosno 80 kilometara izvan granice, jer kada jedna kontrola leta preuzima vazduhoplov od druge onda jedno vreme vode i jedna i druga. U međuvremenu, mnoge države su otišle, SRJ nema, nebo se smanjilo, ali se broj radara drastično povećao, tako da umesto ta dva danas imamo sedam. Napravljen je na Murtenici kod Užica, na Zlatiboru, napravljen je, da vas podsetim na tu svoju diskusiju, odnosno neki radovi su izvršeni na planini Rili u Bugarskoj pa se stalo. Dakle, mi smo pravili radare na teritoriji tuđe države. Neću da pravim relaciju o pripadnosti Nikole Stankova, ali koliko da se zna. Napravljen je nov radar na Kopaoniku, napravljen je nov radar u Podgorici. Oprema koja je ugrađivana u te radare je kupovana, naravno, u inostranstvu, pošto mi ne proizvodimo takvu opremu, od jedne vrlo poznate firme za proizvodnju radarske opreme iz države koja je gigant u toj oblasti u svetu; kupovani su radari iz Vijetnama.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne treba biti posebno pametan pa shvatiti da se upravo u tim kupovinama krila neverovatna pljačka. General Delić je potpuno u pravu, to niko nije kontrolisao, ili su kontrolisali ovi iz "žutog preduzeća" ne bi li se ta provizija koja se na taj način dobijala delila na ravne časti između onih koji su u celom ovom zamešateljstvu. Na aerodromu, na prostoru aerodroma Beograd je napravljena nova zgrada za kontrolu leta.
Što se tiče kadrovske politike i kadrovskih rešenja u Agenciji za kontrolu leta, žena sa srednjom spremom koja nema nikakve veze sa strukom mogla je da bude šef doktorima nauka, starim, oprobanim kontrolorima leta koji su čitav radni vek proveli upravo u toj kontroli.
Razjurili su kvalitetne kontrolore leta i doveli diletante i ti diletanti su upravo tom opremom rukovali, pa se moglo desiti da unazad četiri meseca dva puta zakaže oprema, zakaže automatika i svi avioni nad teritorijom Srbije su leteli naslepo ili su ih preuzimale druge kontrole leta. Onda su nam iz Hrvatske i Bugarske navodili vazduhoplove na naš aerodrom.
Ima još jedna stvar koju je taj osvedočeni patriota Nikola Stankov, euro ljubitelj, mnogo voli evre, uradio – mi danas nemamo kontrolu vojnih vazduhoplova nad teritorijom Srbije. Ne mislim na vazduhoplove naše vojske, naši više i ne lete, nama i ne treba avijacija kada imamo ministra Šutanovca, ništa nam više ne treba. Ne znamo ko preleće teritoriju Srbije i šta nam sve iznad glave preleće. Ne znamo, jer kontrola leta ne kontroliše vojne vazduhoplove, a do dolaska Nikole Stankova upravo to je radila.
Još jedna stvar, kada sam već uzeo reč, jer nisam mogao da kažem kada se raspravljalo o članu vezanom za Ministarstvo pravde. Majora Šišića, čoveka koji je školovan za pilota, čoveka koji je vojnik, koji zna šta su naređenja, koji je izvršio naređenje jednog trenutka, ovi iz "žutog preduzeća" predali su evropskom sudu, odnosno italijanskom sudu. Prvo je osuđen na doživotnu robiju, a posle mu je kazna smanjena na 15 godina. Posle određenog vremena vraćen je da dosluži kaznu u Sremskoj Mitrovici. Nedavno sam ga upoznao i saznao frapantan podatak da je zahvaljujući sadašnjem ministru pravde, jer drugog još nemamo (onom što ga u Šapcu zovu "gospodin 10%", jer kada je bio predsednik opštine opština nije mogla da kupi ni toalet papir ako se 10% ne obezbedi gospodinu Petroviću), dakle, zahvaljujući gospodinu Petroviću major Šišić, osvedočeni patriota, još godinu dana je ležao u zatvoru.
O čemu se radi? Posle određenog roka ispunjavaju se uslovi za uslovno puštanje na slobodu. Pre godinu dana major Šišić je stekao te uslove. Kada je podneo molbu "ministar nepravde" Petrović je rekao – neka odleži, moramo da dokažemo osvedočenim prijateljima da poštujemo njihove sudske odluke. To su oni osvedočeni prijatelji, gospodo "žuti", što su nam odmah priznali Kosovo i Metohiju. To su osvedočeni prijatelji sa čijih su aerodroma, iz Avijana, poletali avioni koji su bombardovali Jugoslaviju. To su oni osvedočeni prijatelji čiji su piloti, da vas podsetim, raketirali onu kolonu civila na Kosovu i Metohiji pri čemu je 80 ljudi poginulo. Taj pilot koji je ubio 80 civila u koloni koja se vraćala... Radi se o Albancima koji su se vraćali jer nisu hteli da poslušaju onaj scenario da svi odjednom izađu, a onda su ih oni bombardovali da bi ostale zaplašili. Naravno, taj kapetan, taj pilot italijanskog vojnog vazduhoplovstva nije ni otvorio vrata suda, a kamoli da odgovara, a kamoli da bude osuđen na doživotnu robiju.
Sa Srbima, sa predstavnicima srpskog naroda, sa građanima Srbije oni mogu sve. Nažalost, izgleda da i vi možete sve jer slušate upravo njihova naređenja. Daj bože da u ovoj vladi koju ćete skrpiti ne bude takva neznalica i čovek tako niskih moralnih kvaliteta kakav je bio Dušan Petrović.

Reč ima gospodin Delić.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, još samo par činjenica da kažem. Sve do 2003. godine mi smo imali jedan od najbolje integrisanih civilno-vojnih sistema kontrole vazdušnog prostora u Evropi. Pored nas, takav sistem je imala je još i Švajcarska. Sve zemlje Evrope su težile upravo tom i takvom sistemu. I u novom Zakonu o odbrani predviđeno je, upravo kako treba, da taj civilno-vojni sistem bude integrisan na taj način.
Međutim, vi više u Agenciji nemate vojnika, a znate da je dok je postojala SUKLA uvek direktor bio vojnik i da su 50% zaposlenih bili vojnici. Više vojnika nema, jedino je u Batajnici direktor vojnik i u Kraljevu je zaposlena supruga komandanta tog aerodroma. Na kraju krajeva, to nije toliko bitno. Bitno je da smo mi na daleko nižem nivou nego što smo bili ranije.
Želim još jednu stvar da vam kažem, a odnosi se na aktivnost koju je morao da organizuje Direktorat. Radi se o formiranju službe traganja i spasavanja. Zbog toga i zbog pregovora koje je upravo Direktorat vodio oko te službe mi smo praktično ovih godina izgubili 137 miliona dinara. Vlada verovatno u tome nije učestvovala, jer da je učestvovala ne bi dozvolila da se tako važna aktivnost da u nadležnost MUP-u Srbije. Po čemu je MUP Srbije opremljen da može da vrši traganje i spasavanje vazduhoplova? Vojska Srbije mora i oduvek je imala tu službu. Kao i integrisano upravljanje vazdušnim saobraćajem, civilno-vojno, moglo je i ovo da se uradi na isti način, da Vojska bude odgovorna za traganje za vazduhoplovima. Ovde se prvenstveno misli na civilne vazduhoplove, pošto ona mora da ima tu službu.
Za sve ovo vreme mi smo izgubili toliko novca da smo mogli da kupimo dva potpuno nova helikoptera MI 17, a to su trenutno najbolji helikopteri za tu namenu, jer jedan košta tri miliona dolara, potpuno nov. Ovako su pare otišle nigde. Poznata vam je činjenica da Vojska danas ima samo tri helikoptera MI 8 koja mogu da lete.
Gospodo, ovo sam rekao zato da kada se bude raspravljalo o Zakonu o vazdušnom saobraćaju, a to ćete raditi prvenstveno vi, sva ova pitanja imate u vidu. Smatram da Direktorat vazdušnog saobraćaja, odnosno civilnog vazduhoplovstva treba da bude državni organ i da se direktno veže za Ministarstvo za infrastrukturu, dok ne bude neko drugo ministarstvo, ili Ministarstvo saobraćaja.
Agenciji, kao društvu sa ograničenom odgovornošću, treba propisati nadležnosti, jer ona ima samo operativnu ili provajdersku funkciju i samo to može da radi.
Zakonom, koji treba da se donese, regulisaće se kako deo tih sredstava za korišćenje resursa Srbije mora da se vrati Srbiji, što sada nije slučaj.