Izvolite. Narodni poslanik Momir Marković, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, obilazio sam nekoliko zemalja u Evropi, u okruženju. Pre dve godine sam obilazio Rusiju i video nešto što bi trebalo da bude uzor i za Srbiju. U Rusiji ćete naći spomenike iz doba carske Rusije. Staljin je ubio carsku porodicu, odnosno Lenjin je ubio carsku porodicu, ali ni Lenjin ni Staljin nisu porušili spomenike iz doba carske Rusije vezane za borbe carske Rusije. Danas imate spomenike iz doba 1940-1945. Zvezde petokrake sa srpom i čekićem nisu smetale ni ovima koji su posle njih došli, "večne vatre" i dalje gore na tim spomenicima, podsećaju generacije da je za tu zemlju u kojoj žive, u kojoj rade, u kojoj stvaraju, školuju se, rađaju, neko krvario, ginuo da bi im državu sačuvao.
Idite do Temišvara i videćete da oni svoje poreklo od rimskih legionara i te kako čuvaju. Usred Temišvara ćete videti veliki obelisk na kome stoji vučica koja doji Romula i Rema. Naravno, i spomenike iz rata sa fašističkom Nemačkom. To se neguje, čuva, cveće se sadi okolo.
Kod nas, pogotovo u poslednje vreme, kako se koja garnitura promeni tako se menja i odnos prema istoriji, spomenicima, tradiciji i prema svemu ostalom što ima i te kako vrednost. Kada ste 2000. godine došli na vlast, prvo vam je bilo da skinete Tita sa trga u Užicu, da ga spakujete, i dan-danas stoji pored muzeja. Ništa time niste dobili. U "buldožer revoluciji" ste se prvo potrudili da skinete petokraku sa Gradske skupštine jer vas, bože, podseća na doba komunizma.
Kada je podignut spomenik o kome je govorio general Delić i kada je upaljena "živa vatra" to je trajalo dok vi niste došli na vlast. Prvo što ste uradili jeste da ste oskrnavili taj spomenik i njemu slične spomenike.
Da vas podsetim, u doba od 2000. godine naovamo bejaše neka svetska ili belosvetska manifestacija koju je organizovao JAZAS i ne znam ko još. Našli su se pametnjakovići koji su na spomenik – kada se dolazi iz Zemuna to je sa leve strane, spomenik je podignut u čast neke konferencije, ali je to spomenik Beograda i obeležje Beograda – navukli ogroman prezervativ, valjda u borbi za zaštitu itd. Da se to desilo u nekoj od ovih zemalja taj bi "zaglavio" na dugogodišnjoj robiji, jer se podsmeva gradu u kome živi, podsmeva se spomeniku i manifestaciji ili žrtvama, ukoliko je žrtava bilo. Neko je našao za shodno da oskrnavi ovaj spomenik gradu Beogradu. Naravno, to je prošlo bez ikakvih posledica, ali to je vaš odnos, gospodo "žuti", prema istoriji. Ne počinje istorija "buldožer revolucijom", ne počinje ni Srbija ni srpstvo "buldožer revolucijom". Mnogo pre vas su ovde živeli, stvarali, radili i bili mnogo veće demokrate od vas.
Gospođica Marina Raguš traži samo da se u ovom delu posle reči "oslobodilačkih ratova Srbije" dodaju reči "otadžbinskih ratova i NATO agresije", da konačno ova država ima adresu, da ima ime i prezime onoga ko je odgovoran da čuva, štiti, da se stara o spomenicima koji su uglavnom obeležje nečijih pogibija upravo za ovu državu. Do sada ni u jednom zakonskom projektu ovoga nema.
Naravno, po inerciji, jer ste stvorili skupštinsku većinu pa vam se može, ovaj amandman je sigurno bez čitanja odbijen. Da vidim koji je stručnjak ovo potpisao... Naravno, Boško Ristić. Kaže: "predlaže Narodnoj skupštini da odbije sledeće amandmane ...", pa pored svih ostalih i amandman koji je podnela narodni poslanik Marina Raguš.
Dame i gospodo narodni poslanici, kome posle ovoga ostaje briga i o onim grobljima izvan i o onim vojničkim grobljima u zemlji? Prema tome, predlažem da u danu za glasanje pritisnete zeleno dugme, da ovaj amandman usvojimo i da na taj način stavimo sve naše spomeničke komplekse pod zaštitu države.

Za reč se javio gospodin Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se samo da bih potkrepio razloge da usvojite ovaj amandman. Ovde se kaže da u nadležnost ovog ministarstva spada zaštita spomenika i spomen-obeležja oslobodilačkih ratova Srbije, vojnih grobalja i grobalja boraca.
Molim vas, ratovi se grubo mogu podeliti na osvajačke, oslobodilačke i odbrambene. Pravite razliku između odbrambenog i oslobodilačkog. Vi to ne pravite.
Mi vam upravo ovim amandmanom skrećemo pažnju i zahtevamo od vas da samo dodate: "otadžbinskih ratova i NATO agresije".
Zašto posebno ističemo NATO agresiju? Iz prostog razloga što je to jedna od najsramnijih agresija, koju je izvršilo 19 najrazvijenijih zemalja sveta protiv jedne suverene države, nećemo ulaziti da li je to bilo zasnovano na pravnim osnovama ili ne, gde je povod bila humanitarna katastrofa na Kosovu, a lupali su se mostovi i sve fabrike u Vojvodini i čitavoj Srbiji. Da se toga okanemo.
Molim vas, ovo je sada upućeno ovima koji imaju poseban sistem vrednosti za koji se zalažu, kulturni i civilizacijski nivo jednog društva uglavnom se ceni prema dvema stvarima: prva je odnos prema mrtvima, a druga je odnos prema slabima i nemoćnima. Molim vas, u etičkom sistemu vrednosti najveća vrednost pripada žrtvovanju za nekog drugog, a najveća žrtva je položiti život na oltar otadžbine.
Nama će opet neko kazati da smo mi radikali lažne patriote. Molim vas, zašto smo mi patriote? Ako nemaš državu, onda si horda, onda nisi narod. Ako nemaš svoj jezik, a Skiti su otišli i prošli su, ako nemaš svoju zemlju koju obrađuješ i na kojoj živiš stalno nastanjen, onda nisi narod. Prema tome, sramno je što ste ovo odbacili olako. Ili niste čitali ili ima druga stvar, da ste stvarno protiv svog naroda i da ne cenite najveće žrtve koje se mogu položiti u čitavom svetu, pa i u ovoj zemlji. Molim vas, dajte nešto uradite i poboljšajte ovo. Ovo vam ne služi na čast.

Hvala. Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, da se ne bih javljala posebno po Poslovniku, pre nego što obrazložim amandman moram da iznesem neke svoje utiske o kojima bih inače mogla da govorim na osnovu članova 225. i 226. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Naime, kolega Petar Jojić i ja smo danas imali neki posao u specijalnom sudu za štošta. Bila sam na trećem spratu gde je smešteno Specijalno tužilaštvo za ratne zločine. Najblaže rečeno, odande sam se vratila šokirana, jer su i sa leve i sa desne strane... To je jedan dugačak hodnik, pa su kancelarije i sa jedne i sa druge strane, a duž zidova tog dugačkog hodnika, očima nisam mogla da verujem, ima bar deset velikih, lepo uramljenih fotografija; recimo, na jednoj su Karla del Ponte i Boris Tadić, na jednoj Vukčević, Tadić, Karla, Vekarić, pa onda opet Vukčević, Karla, Vekarić, pa onda opet Vukčević, Karla, Boris Tadić.
Dakle, neverovatno je da su to fotografije koje treba da krase zidove Specijalnog tužilaštva za ratne zločine!
Kada je formirano to tužilaštvo i kada je formirano specijalno odeljenje Okružnog suda za ratne zločine i za tzv. organizovani kriminal govorili smo da su ti "specijalci" (tako ja zovem te sudije koje su se prodale za tri puta veću platu od one koju dobijaju njihove kolege u Okružnom sudu u Beogradu) namenski tamo i da su oni tamo da bi izvršavali naloge vlasti. Zato me ne čudi što je pre neki dan gospođa Vida Petrović-Škero rekla da je pravosuđe u haosu zato što nije formirana Vlada (tada još nije bila konstituisana Skupština); kaže, nema Skupštine, nema vlade, pravosuđe je u haosu. Razumela sam da je ona imala problem sa tim što nema vlade, pa nema ko da izdaje nalog pravosuđu. Mislila sam da možda i ne misli tako, ali kada sam danas videla te fotografije po zidovima Specijalnog tužilaštva za ratne zločine onda mi je zaista postalo sasvim jasno o čemu se tu radi.
Pitam se samo šta će u nekoj novoj knjizi Karla del Ponte da napiše o tim svojim prijateljima iz tog vremena. Sećate se šta je rekla o svom prijatelju iz 2000. godine, Zoranu Đinđiću – u knjizi "Lov" je napisala da je on od nje tražio da odvede Šešelja u Hag i da ga odande ne vraća.
Ovih dana jedan dnevni list je objavio transkripte razgovora iz Lugana od 14. avgusta 2000. godine, znači pre 5. oktobra, kada se Karla del Ponte dogovarala sa Zoranom Đinđićem najpre kako će da hapsi Slobodana Miloševića, a nakon toga Šešelja, pa je onda rekla – sa socijalistima nije lako. "Sa socijalistima će nam biti lako", to je rekao Đinđić, "njih ćemo već nekako da slomimo, ali radikali su opasni". Onda je Karla del Ponte rekla – da, ali sa Šešeljem ćemo imati problem, jer protiv njega nemamo dokaza, moraće vaši pravnici malo da se potrude oko pisanja optužnice, da u tom pravcu bude napisana optužnica.
Dakle, sve ovo govorim radi građana Srbije, radi javnosti, jer kada građani prođu Ustaničkom ulicom, kao što smo kolega Jojić i ja danas, ali smo mi ulazili u tu zgradu, pa kada vide one specijalce sa oružjem na gotovs, verovatno misle – ovde se nešto mnogo važno za državu dešava i radi kada na ovaj način tu zgradu čuvaju. Kada ono, šta rade? Čuvaju slike Borisa Broza i Karle del Ponte na zidovima Specijalnog tužilaštva. Naravno, iznenadila sam se da tamo nema i Vuka Draškovića, pošto je u jednom intervjuu pre dve-tri godine Karla del Ponte rekla da ima iskrenog prijatelja u Srbiji i da je taj njen prijatelj Vuk Drašković.
Zapravo, ovo ne govorim zato što se iščuđavam, jer čemu može čovek da se iščuđava u državi u kojoj je, recimo, za predsednika Upravnog odbora "Politike", lista starog 150 godina, sa tradicijom, izabrana Sonja Liht.
Evo, predlažem budućoj Vladi Republike Srbije, ako će nastaviti tim putem, da recimo za predsednika Upravnog odbora RTS-a postave Natašu Kandić, Sonju Biserko, tako da zaokruže tu svoju delatnost nevladinih organizacija u Vladi.
Do sada su nevladine organizacije u Vladi delovale onako iz senke, pokušavali su to da prikriju, međutim, očigledno više nema ni potrebe da se krije, nema ni stida ni srama. Boris Broz uvodi diktaturu preko nevladinih organizacija, preko svojih ljudi u Vladi, tako da, građani Srbije, neka nam je svima bog na pomoći sa ovom vladom koju planiraju da formiraju.
U članu 19. radi se o nadležnostima Ministarstva rada i socijalne politike. Predložila sam, u ime poslaničke grupe SRS, amandman gde je predviđeno na koji način bi trebalo regulisati u stavu 2. ovog člana nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike. Radi se o onim nadležnostima za koje ni kada je donošen Zakon o radu nismo mogli da nađemo nijedno opravdanje. Tada smo govorili o tome kako je moguće da nadležnosti rada i socijalne politike budu u nadležnosti Mlađinog ministarstva ekonomije. Ni zdrave logike, ni pravničke logike, ni zdrave pameti da se to spoji, mislim da toga nema na zemaljskoj kugli nigde osim u državi Srbiji.
Koji deo socijalne politike, odnosno politike zapošljavanja je Mlađa uzeo u to svoje ministarstvo? To je: zapošljavanje u zemlji i inostranstvu; upućivanje nezaposlenih građana na rad u inostranstvo; praćenje stanja i kretanja na tržištu rada u zemlji i inostranstvu; evidencija u oblasti zapošljavanja; unapređenje i podsticanje zapošljavanja; strategija, program i mere aktivne i pasivne politike zapošljavanja itd.
Šta se ovde htelo ovim predlogom zakona? Zaista, pošto sam rekla da nema ni logičnog, ni pravničkog, ni zdravorazumskog obrazloženja za tako nešto, jedino što smo mogli da dovedemo u vezu jeste činjenica da Mlađan Dinkić i na nezaposlenim građanima Srbije preko nekih svojih inostranih ekspozitura uzima neke pare, neku proviziju. Verovatno te nevladine organizacije iz belog sveta daju nekakva sredstva za zapošljavanje u Srbiji, ali to ne može da prođe mimo Mlađana Dinkića.
Govorila je juče Nataša Jovanović o amandmanu na član 9. koji se odnosi upravo na to da se iz tog Mlađinog ministarstva (i bivšeg i budućeg, kako stvari stoje) briše ono što je u nadležnosti i što treba da bude u nadležnosti Ministarstva za rad i socijalnu politiku.
Zaista je pravo pitanje da li će neko u ovoj državi na pravi način da se bavi politikom zapošljavanja, socijalnom politikom. Što se tiče onoga što su do sada radili gospodin Rasim Ljajić i njegovo ministarstvo, mislim da niko u Srbiji ne može da kaže da je zadovoljan time.
Sve što smo mogli da vidimo za godinu dana ministrovanja gospodina Ljajića bilo je nekoliko televizijskih snimaka. Kad pogine neki radnik, padne sa skele pa pogine zato što nema šlem, onda Rasim stavi šlem i prošeta kroz gradilište, slikaju ga, i kaže - od danas svi moraju ovako da šetaju sa kravatom, odelom, šlemom, da ih slikaju, da ih prate kamere. A ko će da im hrani porodice, na to gospodin Ljajić nema odgovora. Očigledno da na to neće imati odgovora ni buduća vlada, ni buduće ministarstvo.
Znate, kada usvojite ovakav zakon – obraćam se delu ove buduće koalicije koji se i u izbornoj kampanji i sada u razgovorima povodom formiranja Vlade zaklinjao da će se zalagati za socijalno odgovornu vladu, za povećanje plata, za povećanje zaposlenosti itd. – i kada neko ministra za rad i socijalna pitanja potpuno logično bude pitao zašto je u Srbiji milion nezaposlenih, zašto se ne zapošljavaju, zašto se ne otvaraju nova radna mesta, on će da kaže - ne znam, to moje ministarstvo ne radi. Onda će čovek, recimo, novinar koji se bavi istraživačkim novinarstvom, da uzme ovaj zakon i neće mu pasti na pamet da te nadležnosti traži kod Mlađe u ministarstvu, pročitaće nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike i videće da stvarno ne postoji nadležan organ u državi Srbiji koji se bavi tim osnovnim ljudskim, svakodnevnim problemima.
Svi dobro znamo, građani Srbije znaju koliko je problema u oblasti rada i socijalne politike. Takođe znamo i zašto se dešavaju te tragedije kada ljudi rade bez potrebne opreme i bez Rasimovog šlema na glavi. Zato što ljudi moraju da ishrane svoje porodice. Da se razumemo, mi ne zastupamo stav da treba da se radi na crno, da ljudi treba tako da rade, da ljudi ne treba da budu obezbeđeni na svom radnom mestu, naprotiv, ali iza toga mora da stoji država.
Ako vi čoveku koji ima 25 godina radnog staža date otkaz... On je, na primer, radio u nekoj lokalnoj samoupravi. Pošto je tamo takođe Mlađa skresao, lokalne samouprave su morale da smanje broj zaposlenih za 10 ili koliko već procenata, a na ime toga su se u ministarstvima namnožili da bi se zadovoljile potrebe svih koalicionih partnera i one vlade, i one prethodne, i one prethodne, a i ove buduće, znači, od 2000. godine do dana današnjeg. U ministarstvima posle svake vlade ima 100 - 300 novih zaposlenih po ministarstvu, a onda to mora da se kreše na nekim drugim korisnicima budžeta. Šta će taj čovek koji je diplomirani pravnik, recimo, ima 25-26 godina radnog staža i ima dvoje dece koja idu u školu, dobio otkaz, nema šanse da dobije posao? On mora da radi težak fizički posao na skeli i ne može da traži od svog poslodavca da mu obezbedi šlem zato što vi, gospodo, imate Zakon o radu koji ste svojevremeno donosili za poslodavce a ne za radnike. I na to smo vas upozoravali, ali nas niste slušali.
Naravno, država treba da uvažava i poslodavce kao svoje poreske obveznike, kao ljude koji bi trebalo da doprinose razvoju države, ali smo mi u takvom ekonomski i socijalno teškom stanju, ova država Srbija, da nama radnici, odnosno nezaposleni i penzioneri, kao najugroženije kategorije ljudi u Srbiji a najbrojnije, moraju da budu na prvom mestu.
Zašto kažem da neko ne može da traži ni da ga poslodavac prijavi, ni da mu obezbedi šlem? Ne može, zato što će on da mu kaže – ako hoćeš, hoćeš, ako nećeš, hvala i doviđenja, imam ja zakon koji je donela Skupština Republike Srbije, koji kaže da čak iako sam zaposlenog otpustio mimo zakona, iako ga sud vrati na posao, ja ne moram da ga vratim, u obavezi sam da mu dam tri mesečne plate i da ga ne vratim na posao. Ko to od poslodavaca neće da uradi? Uradiće svako. Ako vi zakonom ne skrenete pažnju, odnosno zakonom ne obavežete poslodavce, pa makar taj poslodavac bila i država preko svojih nadležnih organa, onda nemojte da očekujete da će neko da radi u korist svoje štete.
Dakle, ako hoćemo da pomognemo da se zaista unapredi socijalna politika, politika zapošljavanja, oblast rada, onda morate da usvojite ovaj amandman i da se zna u čijoj je nadležnosti ta briga. Jer, zaista, Mlađo pored skijališta, pored "Fijata", pored raznih ugovora, uspelih, neuspelih, Bora, uzimanja provizije, pa onda vraćanja zato što mu ipak ne prođe taj posao... Znate, to je veoma teška matematika i nemojte da opterećujete čoveka da on vodi računa još i o radu i socijalnoj politici. On niti ume, niti ima volje. Gospodo, ako vi koji se zaklinjete u tu socijalno odgovornu vladu ne prihvatite ovaj amandman i ostale amandmane SRS-a, ja sad poručujem građanima Srbije – nećete imati socijalno odgovornu vladu, još jednom ste prevareni, imaćete vladu koja će voditi računa o poslodavcima, i to onim sa mnogo para a malo zaposlenih, koja će voditi računa o Mlađi Dinkiću i njegovim pulenima, naravno i ostalima iz kruga diktatora Borisa Broza.
Ali, govorićemo pojedinačno o njima kada budemo govorili o predlogu vlade, odnosno mandatara i članova vlade. Sada kada govorimo o zakonu o ministarstvima molim vas, kolege poslanici, zbog onih građana koji su nas doveli u ovaj parlament, a za sve nas, ma kojoj stranci pripadali, glasali su i zaposleni i nezaposleni, i oni koji su dobili otkaze i oni koji veruju da će posle tog otkaza dobiti neki posao, a neće, dakle zbog svih tih građana u obavezi smo da barem mi ovde vodimo računa o njima i zato vam predlažem da ovaj amandman usvojite. Hvala lepo.

Zahvaljujem. Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Suzana Grubješić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 20. amandman je podneo poslanik Srđan Spasojević.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, moram konačno da priznam da je moje ime Aleksandra Janković. Nisam ni Aleksandar Janković, niti sam Aleksandra Joksimović koja je bila portparol ove "žute" stranke.
Da se vratim na amandman. Amandmanom se predlaže da se u članu 20. Predloga zakona stav 1. briše. Šta je obrazloženje za ovaj amandman? Predloženim amandmanom predviđa se brisanje stava 1. člana 20. Predloga zakona jer se taj stav odnosi na prostorno planiranje, urbanizam, građevinu, građevinsko zemljište, infrastrukturu i komunalne delatnosti, inspekcijski nadzor u oblasti urbanizma itd. a po mišljenju podnosioca amandmana ova oblast mora biti uređena članom 11. Predloga zakona, koji uređuje delokrug rada Ministarstva za infrastrukturu.
Zašto je pogrešno, nepotrebno i besmisleno odvajati iz Ministarstva za infrastrukturu oblast prostornog planiranja, urbanizma i građevinarstva? Odgovor je jednostavan ako se krene od osnovne funkcije Ministarstva za infrastrukturu, a to je da upravlja razvojem svih infrastrukturnih sistema, koji su, pogotovo u današnjem vremenu, preduslov i okosnica urbanog i prostornog razvoja svih ostalih, tehnoloških, ekonomskih, socijalnih i ekoloških sistema u celini. Upravljanje razvojem infrastrukturnih sistema obuhvata sve faze i postupke, modele, metode i tehnike upravljanja koje podrazumevaju planiranje prostornog i urbanog razvoja, projektovanje infrastrukturnih sistema i izgradnju infrastrukture, kao i praćenje, održavanje i kontrolu funkcionalnih infrastrukturnih sistema.
Po važećem Zakonu o planiranju i izgradnji sve se to odvija kroz oblasti delovanja koje su u Zakonu definisane kao posebni sektori, a to su prostorno planiranje, urbanističko planiranje i građevinarstvo. Izdvajanje ove tri oblasti, sektora delovanja iz Ministarstva za infrastrukturu predstavlja oduzimanje osnovnih instrumenata upravljanja razvojem infrastrukturnih sistema, što znači da će se: 1) izrada prostornih planova infrastrukturnih koridora vršiti u drugom ministarstvu, 2) izrada urbanističkih i regulacionih planova infrastrukture usmeravati i kontrolisati opet u drugom ministarstvu, u sektoru za urbanističko planiranje, i 3) projektovanje infrastrukturnih sistema kontrolisati i realizovati u drugom ministarstvu. Ovog puta je to sektor za građevinarstvo i infrastrukturu.
Sve u svemu, Ministarstvo infrastrukture će se svesti samo na praćenje i usmeravanje funkcionisanja postojećih infrastrukturnih sistema, dok će u potpunosti izgubiti bilo kakav uticaj na njihov budući razvoj.
Sve prethodno navedeno je osnovni i nezaobilazni preduslov za aktiviranje svih finansijskih sredstava, budžetskih, kreditnih, bankarskih i međunarodnih fondova, jer bez prostornih i urbanističkih planova i projekata infrastrukturnih sistema ne postoje ni uslovi ni mogućnosti za pokretanje ciklusa njihovog finansiranja.
Ostaje još jedno otvoreno pitanje, a to je da li ovim odvajanjem dolazi do odvajanja Ministarstva za infrastrukturu i nadležnosti nad javnim preduzećima kao što su Javno preduzeće "Putevi Srbije", Direkcija za vode, Republički geodetski zavod i Republička agencija za prostorno planiranje?

Zahvaljujem. Izvolite, gospodin Srđan Spasojević ima reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, moja koleginica je rekla sve vezano za ovaj amandman. Potpuno je jasno da ste želeli da nađete mogućnost kako da zadovoljite svoje apetite. Jasno je da ste jedno ministarstvo koje je jako dobro funkcionisalo u prethodne četiri godine razbili. Najbolje će o tome suditi građani. To je potpuno neprihvatljivo iz svih ovih razloga koje je moja koleginica navela.
Gospodo iz vladajuće koalicije, napravili ste jednu prototipsku vladu, prototipska ministarstva. Podsetiću vas da je prototip npr. jedno vozilo koje se prvi put pojavljuje na nekom terenu. Prvi put se u Srbiji pravi ovakva nelogična, nejasna, potpuno ideološki neprihvatljiva koalicija. O ponašanju tog prototipskog vozila, odnosno tih ministarstava i te vlade sudiće građani Srbije. Ne zaboravite da za svaki prototip mora da se da dozvola. Dozvola za prototip je obično šest meseci, tri meseca, zavisi od zakona. Sigurno je da će građani Srbije jako brzo osuditi ovo što vi sada radite. Sigurno će to imati u vidu kada sledeći put budu izbori.
Da biste zadovoljili političke apetite, uspeli ste da razbijete jedno ministarstvo koje je toliko dobro funkcionisalo. Naravno, biće tu mnogo problema, ali problemi su vaši. Mi ovim amandmanom želimo još jednom da vam ukažemo da nije pametno to što radite. Mislim da je ovaj amandman apsolutno u redu i da je ovaj predlog koji je kroz amandman dat potpuno prihvatljiv. Ne postoji ni jedan jedini razlog, osim da se zadovolje politički apetiti, da ovo ministarstvo razbijete na više ministarstava.
Mislim da ćete ipak prilikom glasanja imati u vidu ovo što je napisano i da ćete podržati ovaj amandman.
Naravno, nama kao opoziciji je bolje da vi pravite greške, ali da ne bismo napravili greške kada su građani Srbije u pitanju ipak vas pozivam da podržite ovaj amandman. Hvala.