Gospođo Čomić, zaista sam očekivala da ćete vi da koristite vaše iskustvo predsedavajućeg, koje doduše nije bilo pozitivno, ali za toliko vremena mogli ste nešto da naučite. Sve ovo što ste vi malopre pričali je potpuno u suprotnosti sa Poslovnikom. Upozoravam vas još jednom da ne možete da držite monologe, već samo možete vrlo kratko da date odgovor na primedbu, odnosno na intervenciju narodnog poslanika što se tiče povrede Poslovnika.
Niste u pravu kada ste objašnjavali kako vi menjate, koliko ste ravnopravni, šta ste ravnopravni... Ne vidim da tu horski govorite, niti je moguće da horski govore svi potpredsednici Narodne skupštine, ali naravno, nisam ni očekivala da ćete vi da kažete nešto što je u skladu sa Poslovnikom.
Molim vas, nemojte nikada više ni mene ni poslanike Srpske radikalne stranke da pitate nešto odatle, da bismo mi vama kao komšinice preko plota iz klupe odgovarali da li jesmo ili nismo zadovoljni vašim odgovorom. Zato nisam htela da vam kažem. Javila sam se da vam kažem da, u skladu sa članom 100. stav 4, nisam zadovoljna vašim odgovorom i tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni da li su izvršene povrede četiri člana Poslovnika Narodne skupštine o kojima sam govorila.
Dakle, ne možete vi odatle da pitate i da vam poslanik sa mesta odgovori i klima glavom da li jeste ili nije. Sednice Narodne skupštine su javne i samo ono što se kaže ovde je rečeno i narodnim poslanicima i građanima Srbije i beleži se stenografski. Dakle, ako ćemo da ćaskamo, to možemo noćas posle ponoći kada se završi rad današnje sednice, a do tada probajte da poštujete Poslovnik, gospođo Čomić.

Narodni poslanik Slađan Mijaljević.

Poštovano predsedništvo, povreda Poslovnika, člana 104. stavovi 1. i 2 - dostojanstvo. Celo pre podne dok ste sedeli sa leve strane i dalje ste imali onu vrlo izraženu neverbalnu komunikaciju koja u vašem slučaju govori više nego nečijih hiljadu reči. Zaista, jedno veliko omalovažavanje, davanje znakova rukama, vrlo jaki i dugi cinični osmesi, vrlo omalovažavajući. To ste nastavili sada sa mesta predsedavajućeg i ja vas molim da zamolite predsednicu Skupštine ili da vi sami sebe izreknete opomenu, jer je već krajnje vreme. Budite malo samokritični.

Ja bih vam rado odgovorila da su u Poslovnik unešene odredbe te vrste, ali teško da imamo odgovor za vaše primedbe. Želite da se o primedbi koju ste istakli glasa u danu za glasanje?
(Slađan Mijaljević, sa mesta: Da, želim.)
Molim službu da primedbe narodnog poslanika na kršenje Poslovnika, član 104. stav 1. i 2, stavi u dan za glasanje.
Dragan Šormaz, povreda Poslovnika.

Nije povreda Poslovnika, gospođo Čomić, nego po Poslovniku, članovi 225. i 226. Prvo, imam jedno pitanje, a hoću i da izrazim protest. Želim da postavim, kao narodni poslanik, pitanje – zašto do sada nije reagovalo Ministarstvo inostranih poslova, zbog toga i protestujem, zbog intervjua zamenika državnog sekretara SAD Danijela Frida objavljenog u današnjim ''Večernjim novostima''.
Naime, gospodin Frid se, po mom mišljenju, a verovatno i po mišljenju svakog ko je pročitao ovaj tekst, jasno i direktno mešao u unutrašnje stvari Srbije kao zamenik državnog sekretara Stejt departmenta.
On je rekao da očekuje od nove Vlade Republike Srbije dovođenje odnosa Vašingtona i Beograda na nekadašnji nivo. Da li to on očekuje od nove vlade da vrati ambasadora u Vašington, suprotno Akcionom planu koji smo zajedno usvojili?
Zatim, da se nada da Rusija neće pokušavati da spreči Tadića i Cvetkovića da se posvete evropskoj budućnosti Srbije. Kao da se Rusija bilo kada mešala u evropsku budućnost Srbije, štaviše, nekoliko puta su izjavljivali da oni nemaju ništa protiv evropskih integracija u Srbiji i da Srbija postane deo EU.
Zašto je ovo interesantno? Molim vas da vodite računa da dosta toga citiram odavde. U sledećoj rečenici gospodin Danijel Frid grubo iznosi jednu stvar, kaže – Rusi ponavljaju da neće biti veći Srbi od Srba.
Oni to ne ponavljaju po pitanju evropskih integracija, nego po pitanju odbrane Kosova i Metohije, tako da je to jedna klasična zamena teza, iznošenje laži i sve ono što poslanici DSS-a i Nove Srbije i ja govorimo sve vreme. Način na koji se formira ova vlada govori šta Vašington želi i da, u stvari, on formira ovu vladu, kroz ovaj intervju se to jasno vidi.
Takođe je rekao da je srpska skupština na Kosovu i Metohiji simbol podela koje postoje od 1999. godine. U srpskoj AP Kosovu i Metohiji podele postoje zbog šiptarskog separatizma već više decenija, a ne zbog stvaranja srpske skupštine. I, podele ne postoje od 1999. godine; 1999. godine je postojalo samo kršenje međunarodnog prava, bombardovanje Srbije zabranjenim oružjem, bombama sa osiromašenim uranijumom, kasetnim bombama, i ubijanje civila i građana države Srbije, a ne podele na teritoriji Kosova i Metohije.
Izneo je još jednu konstataciju, veoma opasnu po nas i po državu Srbiju, i ja po ko zna koji put sa ove govornice pozivam sve vas da se dobro zamislite, naročito sve ove koji prave skupštinsku većinu i pokušavaju da izaberu provašingtonsku vladu, a ne proevropsku, niti vladu socijalne pravde i jednakosti. On je rekao da ta srpska skupština nema podršku većine Srba na Kosovu i Metohiji. Gospodo, drugim rečima, Vašington je već krenuo u razbijanje jedinstva srpskog življa na Kosovu i Metohiji. Potpuni i apsolutni cilj njihov je da u Srbiji imaju vladu koja će se baviti manje bitnim ili nebitnim pitanjima, a ne Kosovom i Metohijom ...
(Predsedavajuća: Četiri minuta.)
Koliko sam citirao, gospođo Čomić? Najmanje tri minuta sam citirao.
(Predsedavajuća: 32 sekunde ste citirali, 30 sekundi ste dobili da završite misao.)
Završavam, nije to misao, to je činjenica. Znači, Vašington formira u Srbiji ovu vladu da bi se bavila svim i svačim, nekim bitnim, ali sigurno manje bitnim pitanjima od Kosova i Metohije, i da bi za to vreme šiptarski separatisti uz pomoć Euleksa i NATO-a na Kosovu i Metohiji uspeli da formiraju svoju državu. Takav im je kapacitet da Vašington procenjuje da im treba najmanje četiri godine, ali ako se Srbija ne bavi Kosovom. Cilj je ovo. Ja vas upozoravam i molim sve odgovorne narodne poslanike, pre nego što dođe na dnevni red formiranje Vlade, da se dobro zamisle šta nam je činiti sledeće nedelje.

Molim službu Narodne skupštine da stenogram izlaganja narodnog poslanika Dragana Šormaza uputi Ministarstvu inostranih poslova radi dobijanja potrebnog odgovora.
Da li se još neko javlja povodom amandmana koji je na član 20. podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović?
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić.

Povod je ovaj amandman i tu bi se moralo dodati još ponešto. Naravno, ovo je radi povezivanja stvari. Kada je reč o prelaznim i završnim odredbama, govorim o članu 20, tu stoji šta Ministarstvo poljoprivrede preuzima: uprave za veterinu, zaštitu bilja, šume i poljoprivredno zemljište, koje prestaju da rade itd. Nigde se ne navodi šta se preuzima od poslova zaštite životne sredine.
Kada je reč o članu 20, tu se vidi da Ministarstvo poljoprivrede preuzima sledeće: sistem zaštite i održivog korišćenja prirodnih resursa (vazduha, voda, zemljišta, mineralnih sirovina, šuma, riba, divljih biljnih i životinjskih vrsta), izradu strateških dokumenata, planova i programa istraživanja u oblasti održivog korišćenja energije i obnovljivih izvora energije i inspekcijski nadzor u oblasti održivog korišćenja prirodnih bogatstava i zaštite životne sredine. To je direktno prepisano iz delokruga sadašnjeg Ministarstva zaštite životne sredine. Ne vidi se kasnije da li se za Ministarstvo poljoprivrede iz Ministarstva životne sredine preuzimaju zaposleni, postavljena lica, prava i obaveze, predmet i oprema, sredstva za rad, arhiva koja je potrebna za vršenje nadležnosti u ovoj oblasti.
Ovo bi, zapravo, bio prvi put da se Ministarstvo poljoprivrede bavi i ovim poslovima koji se tiču obnovljivih izvora energije, bez obzira na to što je moguće da se zamisli da se bio-masa delimično stvara aktivnostima u poljoprivredi. Znači, na ovaj način definisani poslovi, koji se prenose iz zaštite životne sredine u poljoprivredu, ne mogu se objasniti nikakvom logikom. Verujte, koliko god smo tražili i gledali u pozitivnim propisima, naravno kada je reč o pozitivnom stranom zakonodavstvu koje bi bilo neka vrsta referentnog osnova za utvrđivanje realnosti ovakvog predloga, ovoga nema nigde.
Dakle, zaista smo se trudili da to nađemo. Dakle, ovako definisani poslovi ne postoje ni u jednom jedinom ministarstvu poljoprivrede u Evropi.
Smatramo da se oduzimanje ovoga Ministarstvu za zaštitu životne sredine i prebacivanje u drugo ministarstvo ne može na bilo koji drugi način definisati nego kao jedna vrsta političke trgovine, kada je reč o kadrovima koji bi preuzeli pojedina ministarstva i šta je prema vašem koalicionom dogovoru za nekoga dopustivo a za nekoga nedopustivo da preuzme i da radi. Opet je to jedno te isto, opet se vraćamo na iste prigovore koje smo imali kada je reč o drugim ministarstvima i opet se ne vidi ni jedan jedini rezon u svemu ovome što je urađeno.
Ja vas najlepše molim, pokušajte da razmislite o ovome o čemu govorimo i pokušajte da usvojite neke od ovih amandmana koje predlažu poslanici opozicije kako bi se koliko-toliko unormalio ovaj zakon. Ako neko ovde izađe i objasni u čemu se ovde sastoji rezon kada je reč o odredbi člana 20. i zbog čega se na ovaj način osiromašuje Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a sa druge strane, ako se sećate, opet obogaćuje prostim prepisivanjem pasusa iz člana 11. kada je reč o infrastrukturi, ako to neko može da mi ovde objasni, ja bih mu zaista čestitao na tome. Mislim da je to apsolutno nemoguće.
Prirodno je, i ja sam to rekao javno pred novinarima, rekao sam za ovom govornicom, da vladajuća koalicija pokuša da napravi ministarstva i njihovo ustrojstvo i prema svom aršinu, prema nekom svom dogovoru i da se na jednostavniji i lakši način realizuje sam sporazum koji oni prave. Niko to ne spori, nije to problem. Problem je u tome što kada vi pokušate da realizujete vaš sporazum ono što pišete u zakonu zvuči nelogično, stvara probleme i stvaraće probleme u realizaciji poslova tih ministarstava. Naći ćete se pred ozbiljnim problemima. Ti problemi će se realizovati u praksi, realizovaće se kroz podnošenje predloga zakona koji će doći pred ovu skupštinu.
Sledstveno tome, naići ćete na milijardu problema kada je reč o odgovoru ove skupštine na predloge zakona koje budemo videli, a da ne pričamo šta će sve biti u praksi, šta će se sve dešavati u onim poslovima iz delokruga tih ministarstava i kada je reč o kontroli, kada je reč o inspekcijskom nadzoru, kada je reč o ljudskim resursima potrebnim za obavljanje poslova, kada je reč o uštedi u radu organa državne uprave. Jer, da biste uštedeli u radu organa državne uprave neophodno je da se sama državna uprava, aparat, na jedan racionalan način postavi. Iz Predloga ovog zakona se vidi da to uopšte neće biti lako.
Sasvim suprotno, kao što smo i prošlih dana govorili, iz Predloga ovog zakona se naslućuje da će tu biti brojnih zapošljavanja, da ćete tu dovesti neke nove kadrovske resurse da bi to moglo uopšte da funkcioniše.
Jer, uopšte se ne vidi zamisao, uopšte se ne vidi gde je vodilja, uopšte se ne vidi na koji način vi mislite sve ovo što ste istumbali da povežete u jednu smislenu celinu i kako ćete da iskoristite postojeća kadrovska rešenja i postojeće ljudske resurse u organima državne uprave da biste ove poslove završili.
Dakle, po meni, ovo deluje aljkavo urađeno i verovatno ste i sami toga svesni. Ako ne budete ovo popravljali... Mada, kod popravljanja postoji jedan veliki problem: ako budete popravljali zakon u međuvremenu, time ćete priznati da ste napravili grešku u ovom trenutku, a grešku u ovom trenutku pravite zato što ste pravili politički sporazum navrat-nanos, pa ste onda navrat-nanos i pisali ovaj zakon, bez previše udubljivanja u problematiku. Tako ćete sebi vezati ruke. Meni nije tu preterano žao zbog vas, nego mi je žao zbog krajnjih budžetskih korisnika u ovoj državi, zbog građana koji će na kraju da snose posledice vaših grešaka, onoga što vi radite.
Sve je to zbog toga da biste navrat-nanos napravili jednu vladu čiji ciljevi nama uopšte nisu jasni i čija politika uopšte nije jasna, o čemu smo već govorili danima, čija politika će verovatno biti još nejasnija kada čujemo ekspoze budućeg predsednika Vlade, odnosno mandatara za predsednika Vlade.
Opet ponavljam, tu priču ćemo otvoriti kada čujemo ekspoze, ako nam budete dali makar malo vremena da ga pročitamo, ukoliko bude podeljen u pisanom obliku. Onda ćemo otvoriti ovu diskusiju na valjan način, kada je reč o samoj politici Vlade.
Čitanjem Predloga zakona o ministarstvima i pojedinih njegovih delova da se zaključiti ono sasvim drugo – da je to jedna teško povezana celina, zapravo da te celine i nema, da se sastoji od cepkanih delova, da se sastoji od trulih kompromisa kada je reč o potencijalnim kadrovskim rešenjima.
To se sve naslućuje iz ovoga, a vi, dame i gospodo, izvolite pa u danu kada mandatar bude dao svoj ekspoze demantujte ovo o čemu smo mi govorili. Ja se samo bojim da odgovore na ova pitanja nećemo dobiti toga dana, bojim se da će to sve biti preskočeno, ali verujte nam da će sve to što gospodin mandatar nove vlade ne bude rekao tog dana biti svakako rečeno sa naše strane, da će na to biti ukazano na vrlo jasan i precizan način i da će to biti, naravno, naša dalja osnova kritike te vlade za koju smo u startu ubeđeni da neće biti sposobna da iznese ni ono što obeća, a da ne govorim o onome što neće ni obećati. Sigurno ne može obećati da će da zaštiti na valjan način državne interese Srbije, jer to zapravo nikada nije ni bio, niti će biti njen cilj.

Da li još neko želi reč u raspravi o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 20. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Čomić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Ima reč narodna poslanica Milica Vojić-Marković.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, moram da kažem nešto što pokušavam da kažem ceo dan, ali izgleda da me ne razumete. Vrlo sam srećna što je prihvaćen amandman gospođe Čomić, koji je vrlo smislen i ima veze sa koncepcijom koju je Ministarstvo za zaštitu životne sredine uspostavilo, sa onim što ono želi da radi u narednom periodu, jer smatram da je kontinuitet izuzetno važan.
Isto toliko bih bila srećna da su i svi drugi smisleni amandmani, a mnogo ih je bilo, na isti način usvojeni, zato što mislim da mi kao poslanici treba da imamo potpuno ista prava, bez obzira na to da li pripadamo većini ili opoziciji u ovom parlamentu.
Znači, usvojeni amandman je izuzetno dobar, zaista će ovaj zakon oplemeniti i učiniti ga boljim, ali molim da na isti način tretirate i sve naše amandmane, jer je bilo isto toliko, čak mnogo više amandmana... U stvari, jedino ih je ova druga strana, odnosno opozicija i pravila.
Još jednom ističem, imamo prava, bilo je mnogo kvalitetnih amandmana, pa pogledajte ih, možda popravimo i mi taj zakon.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Prelazimo na amandman na naslov iznad člana 21. i član 21. Amandman je podnela narodni poslanik Lidija Vukićević.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? Reč ima narodna poslanica Lidija Vukićević.