Dame i gospodo narodni poslanici, da ima imalo političkog sluha na strani skupštinske većine, oni bi prihvatili ovaj amandman, jer ako im amandman na isti član Predloga zakona podnesu, u istovetnom tekstu, narodni poslanici iz Srpske radikalne stranke i iz Liberalno-demokratske partije onda je to znak da nešto u Predlogu zakona zaista ne valja.
Što se tiče Nacionalnog investicionog plana, svi oni argumenti koje je iznela gospođa Vjerica Radeta zašto ovaj amandman treba prihvatiti, naravno, stoje. Ja bih dodao još nešto. Svuda u svetu, tako je bilo i u Republici Srbiji do ovog predloga zakona, ministarstva se obrazuju za određene oblasti društvenog života, za velike oblasti društvenog života, kao što su pravosuđe, poljoprivreda, kultura, sport itd. Ovo je verovatno jedinstven primer u svetu da se ministarstvo ne obrazuje za neku oblast društvenog života da bi u toj oblasti vršilo poslove državne uprave, nego se obrazuje za jednu vrstu jednog vrlo specifičnog budžetskog fonda, pri čemu tim budžetskim fondom na vrlo arbitraran način praktično raspolaže jedna politička stranka, i to najčešće u svrhu predizborne kampanje.
Sumnjam da negde u svetu postoje ustanove kao što je Nacionalni investicioni plan. U Srbiji, NIP je jedna mitska institucija koja je uglavnom obavijena velom tajne.
Malo ko zna kako se u stvari dele sredstva iz NIP-a. Ono što činjenice pokazuju, to je da on uglavnom služi za politički marketing Demokratske stranke. Uzgred budi rečeno, za isti taj marketing služi i jedna slična institucija koja postoji na nivou AP Vojvodine, a to je Fond za kapitalna ulaganja.
Srpska radikalna stranka smatra da je ova vlada preglomazna i da je to jedan od razloga više zašto treba ukinuti Ministarstvo za NIP, odnosno zašto to ministarstvo ne treba uopšte ni osnivati.
Pošto gospoda, pre svega iz Demokratske stranke, a kako vidimo i ova ostala gospoda, odnosno drugovi koji su im se pridružili na tom evropskom putu, vole da insistiraju na nekakvim evropskim standardima u zakonodavstvu, ja ću iskoristiti priliku da ih podsetim kako izgledaju ti standardi kada je reč o organizaciji državne uprave. Njihovi veliki prijatelji iz Sjedinjenih Američkih Država imaju 14 sekretarijata. Ono što Amerikanci zovu sekretarijatima, ili kada je u pitanju Stejt department, državni sekretarijat, to su kod nas ministarstva.
Dakle, Amerikanci imaju 14 ministarstava. Savezna Republika Nemačka ih ima 16, Španija 18, Belgija 20. Ova buduća vlada imaće, ako se ne varam, 24 ministarstva. Države koje služe za primer gospodinu Bošku Ristiću i Demokratskoj stranci, Slovenija i Hrvatska, ovako stoje sa brojem ministarstava: Slovenija 17, Hrvatska 18.
U Kneževini Srbiji 1862. godine donet je prvi zakon o ustrojstvu centralne državne uprave u vreme kneza Mihaila. Tim zakonom predviđeno je da u Kneževini Srbiji postoji sedam ministarstava. Godine 1882, kada se knez Milan proglasio za kralja, osnovano je osmo ministarstvo. Osam ministarstava Srbija je imala sve do 1918. godine.
Da vas podsetim, to je bilo doba najvećeg napretka srpske države na svim poljima: političkom, ekonomskom, kulturnom. Srbija je uspela da povrati svoje okupirane teritorije na Kosovu i Metohiji i u Makedoniji i uspela je da stvori, zajedno sa Crnom Gorom, Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca. Vidite, tadašnjim srpskim političarima nije padalo na pamet da kada god se formira neka nova vlada donose novi zakon o vladi i novi zakon o ministarstvima. Taj zakon kneza Mihaila iz 1862. godine važio je, dame i gospodo, sve do 1929. godine. Ugledajte se malo na te stare srpske političare. Ne počinje istorija od 5. oktobra, ne počinje istorija sa Demokratskom strankom. Doduše, u to vreme u Srbiji nije bilo Demokratske stranke, postojala je jedna druga stranka, čiji smo mi politički nastavljač, Pašićeva Radikalna stranka.
Kao što vidite, kad god su radikali vladali Srbijom, Srbija je napredovala. Kada ste vi vladali Srbijom, posebno od 5. oktobra, vidite dokle smo došli.
Zašto sve ovo govorim? Zato što su gospoda iz Demokratske stranke, od kada su 5. oktobra na protivustavan način došli na vlast, celu političku istoriju Srbije prikazali na jedan manihejski način; do 5. oktobra sve je bilo crno, posle 5. oktobra sve je belo. U tom crnilu nije valjala ni državna uprava. Bila je neracionalna, glomazna, troma, u službi politike itd., pa su gospoda iz Demokratske stranke preuzela na sebe posao da sve to isprave. Je l' tako, gospodine Milivojeviću? Vi to najbolje znate, vi ste pomagali bagerima da se državna uprava ustroji na evropskim standardima.
Nažalost, cifre su neumoljive, one ne idu vama u prilog. Vi ste rekli 2000. godine – kada mi dođemo na vlast državna uprava ima da bude racionalna, neće biti skupa, biće u interesu građana Srbije itd. Međutim, brojke pokazuju nešto sasvim drugo. Prema podacima, da kažem, vašeg Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu na dan 31. avgusta 2001. godine u republičkim organima uprave, izuzev MUP-a, i posebnim organizacijama u službama Vlade i Upravi za zajedničke poslove republičkih organa radilo je 8.099 lica, od toga 171 postavljeno lice i 7.928 zaposlenih lica.
Nepune tri godine kasnije, na dan 31. marta 2004. godine, državna uprava u Republici Srbiji uvećana je nešto više od tri puta; broj lica koja su radila u centralnoj državnoj upravi, bez MUP-a, iznosio je 27.238 ljudi.
Ako se ovi podaci uporede sa podacima Svetske banke o broju zaposlenih u pojedinim evropskim državama u periodu od 1999. do 2001. godine, dolazi se do zaključka da je srpska državna uprava veća od državne uprave u Finskoj, Češkoj, Mađarskoj i Poljskoj.
Samo da vas podsetim, sa izuzetkom Finske, sve su ovo države koje su do pre nekoliko godina, kao i Republika Srbija, bile u tranziciji i koje su 2004. godine primljene u EU.
Uporedni podaci o učešću fonda zarada zaposlenih i funkcionera u državnoj upravi u Republici Srbiji i državama centralne i istočne Evrope u ukupnom obimu javne potrošnje takođe su nepovoljni po Republiku Srbiju. U Republici Srbiji tokom 2004. godine zabeleženo je veće učešće fonda zarada u ukupnom obimu javne potrošnje nego u Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Rumuniji i Slovačkoj. Ja vam namerno navodim ove države zato što su one po svojoj političkoj situaciji, ekonomskoj snazi, teritoriji, broju stanovnika nekako uporedive sa Republikom Srbijom.
Ovo su poslednji podaci, iz 2004. godine. Kako državna uprava danas izgleda i koliko zaposlenih broji, sumnjam da neko od narodnih poslanika to zna.
Te podatke aktuelni ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu verovatno krije kao zmija noge. Ja sam ih tražio ne samo zbog rada u Narodnoj skupštini, nego i kao neko ko se profesionalno bavi upravnim pravom; tražio sam zvaničnu dokumentaciju od Ministarstva, od Vlade, da li negde postoji objavljen zvaničan dokument, zvaničan podatak koliko državna uprava Republike Srbije danas, u 2008. godini, broji funkcionera i zaposlenih lica. Teško da ćete doći do tih podataka, osim ako se možda ne obratite Republičkom povereniku za informacije od javnog značaja.
Kao što vidite, ovaj zakon koji sada predlažete apsolutno nije u skladu sa političkim principima za koje se vi deklarativno zalažete.
Samo da vas podsetim, 2004. godine prva vlada Vojislava Koštunice donela je jedan dokument koji se zove Strategija reforme državne uprave. U izradi te strategije aktivno je, između ostalog, učestvovala i misija OEBS-a u Srbiji. U novembru mesecu 2004. godine kada je ta strategija zvanično objavljena u hotelu Hajat u Beogradu, ja sam tamo bio prisutan ispred Pravnog fakulteta u Novom Sadu, Mauricio Masari, tadašnji šef misije OEBS-a u Srbiji, na sva usta je hvalio tu strategiju, da je to jedan sjajan planski dokument koji će vrlo brzo da dovede do toga da će državna uprava u Republici Srbiji apsolutno biti kompatibilna sa državnim upravama u okruženju, a pre svega sa državnim upravama zemalja koje su članice EU.
Kao što vidite, ovi podaci su krajnje nepovoljni po Republiku Srbiju. Sada se postavlja jedno logično pitanje – da li ovu buduću vladu obavezuje Strategija reforme državne uprave ili to ostaje mrtvo slovo na papiru?
Ako pogledate prethodni Zakon o ministarstvima iz 2007. i ako pogledate ovaj koji se sada donosi, videćete da vladajuća oligarhija u stvari nema nikakvu nameru da smanji broj zaposlenih u organima uprave. Naprotiv, oni broj organa uprave iz godine u godinu povećavaju i to na potpuno neracionalan način.
U prepodnevnoj raspravi pokazao sam da se u okviru Ministarstva zaštite životne sredine obrazuje agencija koja se isto tako zove.
U okviru Ministarstva zaštite životne sredine obrazuje se Agencija za zaštitu životne sredine. Dva organa, oba organa Republike Srbije, oba rade isti posao, a postoje dva organa. Da li postoji neki smisao, neki razlog za to? Verovatno ne postoji, sem čisto politički, da u ta ministarstva i te agencije udomite vaše partijske kadrove.
Kaže mi Vjerica Radeta da postoji još jedan razlog: vi nećete udomljavati samo svoje partijske kadrove, nego sada treba da napravite političku trgovinu sa vašim novim koalicionim partnerima koji su vam se pridružili na tom evropskom putu, pa sada treba negde da nađete mesta i za njih.
Verujte, ovo što vi radite – namirujete svoje političke račune tako što iz godine u godinu osnivate neka nova ministarstva koja nigde u svetu ne postoje, osnivate čitav niz agencija – zaista nema nikakvog smisla. Samo da vas podsetim, neke od agencija koje su osnovane u Republici Srbiji posle 2001. godine obrazovane su čak i uredbama Vlade Srbije, a osnovni je princip u svim zemljama sveta, tako i u Republici Srbiji, da se državni organi i državne institucije mogu obrazovati isključivo zakonima. Vas to nije obavezivalo. Vi ste neke agencije obrazovali čak i vladinim uredbama i sa tim nastavljate i dalje.
Postavlja se jedno elementarno pitanje, zna li iko u Republici Srbiji, iz Vlade, iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koliko u stvari agencija ima, šta te agencije rade, koliko budžetskih sredstava troše, imaju li neke rezultate u svom radu i da li su građani Republike Srbije od ovako glomazne državne uprave videli bilo kakvu korist?
Ako zaista želite dobro Republici Srbiji, onda ovaj amandman morate da prihvatite. Posebno se obraćam gospodi iz SPS-a i PUPS-a, oni imaju jedan dodatni osećaj za socijalnu stabilnost u Srbiji i za socijalnu sigurnost naših građana. Ja vas ubeđujem da ovaj put kojim je krenula Demokratska stranka, a to je da osniva ovoliki broj ministarstava, da osniva ministarstvo za nešto što ne postoji ni u jednoj zemlji sveta, zaista nije način da se uspostavi socijalno odgovorna vlada. Ovo je samo način da se uspostavi jedna parazitska vlada koja će da troši enormna budžetska sredstva, a neće imati nikakve rezultate ili će imati rezultate, ali isključivo negativne. Ono što je uradila Demokratska stranka od 2000. godine u stvari to na najbolji način potvrđuje.