Narodni poslanik Dejan Mirović podneo je amandman kojim predlaže da se posle člana 23. doda novi naslov i novi član 23a.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Po Poslovniku se javio gospodin Pelević.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pozivam se na član 26. Poslovnika o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Citiram stav 1: "Prvu sednicu odbora saziva predsednik Narodne skupštine." Gospođo predsednice, vi ste do sada sazvali preko desetak odbora, koji su već konstituisani. Smatram da su svi odbori zaista važni i bez njih se ne može raditi, kao što su važni Administrativni odbor, Zakonodavni, Odbor za pravosuđe itd. Još uvek niste sazvali, radi konstituisanja, odbor koji je u ovom trenutku najznačajniji, a to je Odbor za Kosovo i Metohiju. Mislim da svi ostali odbori mogu da čekaju, posebno neki odbori koji su, recimo, danas konstituisani, a da ovaj odbor treba zakazati u najskorije moguće vreme.
Poznajući vas kao patriotu, a i sekretara Veljka Odalovića znam jako dobro, čak smo sarađivali, pomagao mi je oko liste nestalih sa Kosova i Metohije, predlažem da se ovaj odbor zakaže što pre, u najkraće moguće vreme. Tražiću da Odbor bude u stalnom zasedanju, s obzirom na aktuelnu situaciju na Kosovu i Metohiji. Šta znači stalno zasedanje? To znači da će sednice biti najmanje dva puta nedeljno, ali najmanje dve sednice mesečno moraju biti održane na terenu, na Kosovu i Metohiji, jer taj odbor nema šta da traži u Beogradu, njegov delokrug rada odnosi se na prostor Kosova i Metohije. Zato ćemo se potruditi da otvorimo kancelarije Odbora u Kosovskoj Mitrovici, u Gračanici, u Štrpcu, u Goraždevcu i gde god je to moguće, jer je vrlo važno da Srbi sa Kosova i Metohije vide da najviši organ ove države, Narodna skupština, preko svog Odbora za Kosovo i Metohiju na licu mesta brine o interesima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i o samom Kosovu i Metohiji kao neotuđivom delu Republike Srbije.
Odbor treba da bude svojevrsna kontrola Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Odbor treba da bude pandan tom ministarstvu. Ja ću kao član odbora, koji nažalost još uvek nije konstituisan, nastojati ne samo da kontrolišemo rad Ministarstva za Kosovo i Metohiju, već da učinimo sve što je u našoj moći da Kosovo i Metohija dođe što pre pod ingerenciju Republike Srbije.

Kada je u pitanju konstituisanje odbora, čim se postigne saglasnost što se tiče mesta predsednika i potpredsednika, a to je upravo na poslaničkim grupama, naravno da ću sazvati konstitutivnu sednicu. Zahvaljujem na sugestiji.

Reč ima gospodin Arsić, po amandmanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada će skoro punih osam godina kako vas na neke određene stvari upozoravamo. Mnoge stvari na koje smo vas upozoravali već su se desile, pa se već jednom naučite pameti i prihvatite da ono što vam mi pričamo nije zbog toga da bi vama bilo dobro nego da bi građanima Srbije bilo dobro, bez obzira ko je na vlasti.
Moj kolega Dejan Mirović je podneo amandman u ime SRS da se posle člana 23. Predloga zakona o ministarstvima doda novi član 23a, odnosno da se po tom zakonu o ministarstvima formira ministarstvo za integracije sa istočnoevropskim, slovenskim i pravoslavnim zemljama. Sada ovde imamo sadržaj tog člana 23a, neću čitav član da citiram: "Ministarstvo za integracije sa istočnoevropskim, slovenskim i pravoslavnim zemljama obavlja poslove državne uprave koji se odnose na iniciranje, praćenje, koordinisanje i izveštavanje o procesu integracija i saradnje sa istočnoevropskim, slovenskim i pravoslavnim zemljama; pripremanje nacionalne strategije za regulisanje procesa integracije i saradnje sa istočnoevropskim, slovenskim i pravoslavnim zemljama u oblasti privrednih, političkih i kulturnih odnosa" itd, a sve radi izrade i sprovođenja projekata za izgradnju gasovoda čiji je osnov međudržavni sporazum između Vlade SRJ i Ruske Federacije iz 1996. godine, kao i druge poslove određene zakonom.
Znači, sve vreme od 5. oktobra naovamo, odnosno od kada ste došli na vlast, pokušavate da ubedite građane Srbije da im može biti dobro isključivo ako su pod okriljem Evropske unije. Međutim, i Evropa je u jednom delu, bar kada je taj ekonomski deo u pitanju, izuzetno oštro podeljena. Postoji EU, ali postoji i taj istočnoevropski, slovenski, pravoslavni deo, koji nije sasvim pod uticajem EU. I ne samo da nije potpao, već je postao izuzetno značajan partner EU u svim spoljnotrgovinskim poslovima, tako da postavljam pitanje kako to da vama, recimo, nije dobra Ruska Federacija kao partner, kada je dobra Evropskoj uniji? Najveći izvoz EU plasira se na teritoriju Ruske Federacije. Kako to da nama takvo tržište nije zanimljivo, dame i gospodo narodni poslanici, vi iz vladajuće većine? Naravno, ta saradnja ide u oba pravca, ne kao kod nas - jednosmerno. Ruska Federacije jeste najveći izvoznik energenata na teritoriju EU, i to je ta dvosmerna saradnja na koju pokušavamo da vas nateramo kada je u pitanju EU. Ovako, sa jedne strane, vi nama sve vreme obećavate nekakve evropske integracije, a svi ti vaši prijatelji iz EU vam stalno udaraju packe, morate ovako, morate ovo, morate ono, morate ovamo, morate onamo.
Evo, da se dotaknemo i političkog pitanja Kosova i Metohije. Već sada vas upozoravaju da nema ništa od Sporazuma o pridruživanju EU, i ni od čega drugog, ukoliko ne priznate nezavisnost Kosova i Metohije.
Sada čujem da se neki koji podržavaju ovu novu skupštinsku većinu izjašnjavaju protiv Haškog tribunala a hoće da sarađuju sa EU. Evropska unija vam takođe postavlja kao uslov saradnju sa Haškim tribunalom. Vi sve vreme građane Srbije, većinu (koja je, doduše, na svakim izborima sve manja i manja), lažete; i to je vaš problem, dokle ćete sa tim lažima da prolazite.
Zašto je ovaj amandman potrebno prihvatiti? Pričali smo malo o onim političkim razlozima, ajmo malo više o ovim ekonomskim. Amandman je potrebno prihvatiti iz razloga što su naše privrede međusobno kompatibilne, zato što mi imamo šta da proizvedemo i da prodamo na teritoriji Ruske Federacije i drugih istočnoevropskih i slovenskih zemalja, za razliku od tržišta EU koje je za nas i te kako zatvoreno, nepristupačno i opterećeno raznim administrativnim i drugim problemima.
Moram da kažem da od 5. oktobra, kada ste doveli vaše tajkune putem kriznih štabova u veliki broj preduzeća (neka od tih preduzeća se još uvek vode kao društvena, neka su državna), vaši saradnici i prijatelji često su na rukovodećim mestima; kada im se ponudi neki posao iz Ruske Federacije i kada počnu realizaciju tog posla postavljaju pitanje - zašto oni traže od nas da se pridržavamo njihovih standarda koje njihove zemlje propisuju kada je u pitanju kvalitet nekakve robe. Sa druge strane, kada je u pitanju EU, gde su standardi i propisi mnogo stroži, gde nam je cena mnogo niža zbog dostizanja kvaliteta i tih standarda, te poslove vaši tajkuni prihvataju, bez obzira na to da li imamo profit ili ne, po cenu gubitka. Eto kako se odnosite prema tržištu. Ako neko ne veruje u ovo neka priupita malo gospodu iz Privredne komore, oni će to mnogo bolje da objasne nego ja. Ja samo prenosim njihova iskustva kada je ovo u pitanju.
Znači, prihvatanjem saradnje sa istočnoevropskim zemljama, a najviše se misli na Rusku Federaciju, postigli bi se višestruki ekonomski efekti za Srbiju. Prvo, Srbija bi u tom slučaju povećala spoljnotrgovinsku razmenu i smanjila spoljnotrgovinski deficit u koji nas gurate od kad ste došli na vlast. Drugo, Srbija bi konačno rešila problem energenata, a samim tim smanjila potrebe za uvozom ovakvih sirovina na tržište Republike Srbije.
Kada je u pitanju Evropska unija, gospodo, ona vama pomaže kada se raspišu izbori - da li za predsednika Republike, da li za republički parlament. Tada vam pomažu tako što sa vama potpisuju sporazume, ugovore, zajedno sa vama prete građanima Srbije šta će da se desi ukoliko vi izgubite na izborima. A jedino vi imate razloga da se plašite šta će biti ukoliko izgubite na izborima, jer će vaši šefovi najverovatnije da završe nešto malo po inostranstvu, nešto malo će da se preseli oko Požarevca, ali dobro.
Samo, setite se tada Evropske unije... Ta obećanja, malo straha, malo poklona, naravno, da se napravi rezultat na izborima, verujte da to neće moći tako dugo, nećete moći još dugo da lažete građane Srbije.

Zahvaljujem. Za reč se javio gospodin Momir Marković.

Zakazujem konstitutivnu sednicu Odbora za Kosovo i Metohiju za 18.30, s obzirom na to da smo imali dogovor, kandidat za predsednika Odbora obavestio me je da je postignuta saglasnost između SRS-a i DS-a. Sada imam informaciju da je to učinjeno, pa evo, stekli su se uslovi da ova sednica bude održana, na sugestiju gospodina Pelevića, u 18.30. Zahvaljujem.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću srpsku javnost da je u periodu pre "buldožer revolucije", pre nego što ste vi uveli ove evropske standarde, država sa Ruskom Federacijom potpisala ugovor po kome, osim 0,5% "papiroloških" troškova, dakle troškova vezanih za papire za uvoz i izvoz, roba iz Srbije može da ide u Rusku Federaciju; dakle, ona bi odmah bila 20% jeftinija na tržištu tamo.
Naravno, čim ste osvojili vlast, čim ste uveli krizne štabove, čim ste zajahali Srbiju, nije vam palo na pamet da te odnose dalje razvijate; okrenuli ste se gazdama u Evropi, okrenuli ste se onima koji su vas finansirali. Sada je normalno da vi predložite da se odbije amandman koji je podneo narodni poslanik Dejan Mirović, kojim traži da se formira ministarstvo za integracije sa istočnoevropskim, slovenskim i pravoslavnim zemljama.
Takođe, vas ne zanima što se upravo sirovine za celokupnu srpsku privredu nalaze u istočnoevropskim zemljama, što se energija koja nam je potrebna nalazi takođe u istočnoevropskim zemljama, što se tržište za sve proizvode koje možemo da proizvedemo ovde nalazi u istočnoevropskim zemljama, Kini, Indiji, latinoameričkim zemljama. Vi ste se okrenuli Zapadu, kome možemo da izvezemo, evo, malinu, kupinu, za nekih petnaestak dana kada počne da zri, i to je sve.
Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman svim ovim ministarstvima koja ste predvideli u ovom zakonu otvara vrata za saradnju sa Rusima. Sva ministarstva će naći deo posla u Rusiji: Ministarstvo za infrastrukturu, ministarstvo za gradnju, Ministarstvo finansija takođe. Ministarstvo finansija... Doduše, sada se drugačije zove u ovom predlogu - ekonomije i regionalnog razvoja. Pa, Mlađan Dinkić vam je tamo počeo, u onoj banci, čini mi se da se zove "Evroaksis banka", banka Hamovića i Lazarevića. Mlađan Dinkić je odmah posle 5. oktobra, pošto je skinuo čarapu sa glave i odložio kalašnjikov, 50 miliona dolara deviznih rezervi Srbije preneo u "Evroaksis banku".
To su one pare koje su posle toga došle da se napravi Nacionalna štedionica. To su pare koje su okamaćene tako što je 7.200 kvadratnih metara najkvalitetnijeg poslovnog prostora dato na poklon Nacionalnoj štedionici onda kada su Hamović, Lazarević i Dinkić i ne znam ko još, u stvari znam, još nekoliko njih, akcionari, debelo ojadili Srbiju, ali su se oni debelo potkožili. Prema tome, ako hoće, mogu i u tom pravcu, ali, naravno, mora da se vrati i da se malo preispitaju stvari.
Usput da postavim poslaničko pitanje – da li se još uvek u "Evroaksis banci" u Moskvi, dakle banci Lazarevića i Hamovića, nalazi 50 miliona dolara deviznih rezervi Republike Srbije, odnosno Narodne banke Republike Srbije, ili su ta sredstva povučena?
Predlažem da amandman koji otvara neverovatne mogućnosti za razvoj Srbije usvojite u danu za glasanje i da se ovo ministarstvo angažuje. Inače, faliće vam jedno ministarstvo da pokrpite te vaše dogovore i da još jedno ministarstvo otvorite.

Zahvaljujem. Poslanik Mićo Rogović želi reč.

Hvala. Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pre par minuta sa ove govornice je iznesena jedna neverovatna činjenica. Objašnjenje predstavnika predlagača govori o tome koliko je član 23. Predloga zakona o ministarstvima bitan za ovu levu stranu, tj. predstavnike već postojeće koalicije, odnosno vlasti. U svom izlaganju gospođa je rekla da se oni nisu ni dotakli ovog zakona, već da su, navodno, prepisali ceo član 23. iz prethodnog zakona.
Samo zbog srpske javnosti hoću da istaknem, pored svih prethodnih stvari koje su istaknute sa ove govornice od strane govornika, da u poslednjem pasusu ovog člana o Ministarstvu za Kosovo i Metohiju stoji tekst sledeće sadržine: "održavanje stalnih međunarodnih kontakata sa učesnicima u međunarodnom pregovaračkom procesu o određivanju budućeg statusa Kosova i Metohije".
O kakvom budućem statusu Kosova i Metohije je ovde reč? Zar Ustavom Republike Srbije nije decidno definisana teritorija naše republike? Zar ovakva stvar predlagaču, a to moraju građani da znaju i zbog toga sam izašao da se javim, sme da se desi? Da li je to bio propust ranije ili sada, neka to građani procenjuju. Mi u ovakvim predlozima zaista ne smemo da učestvujemo.
Verovatno su građani danas čitali dnevne novine gde, između ostalog, zbog pobede Srpske radikalne stranke i narodnjačke koalicije na Kosovu i Metohiji, stoji da će predsednik Republike verovatno nebitnu ličnost iz političkog života odrediti za ministra za ovo ministarstvo i tako će vremenom ova stvar da se zaboravi. Mi se ne bavimo čitanjem samo naših knjiga.
U jednoj knjizi koju je napisao lider jedne partije koja polako nestaje u okviru ove ZES koalicije stoji da je od 2000. godine naovamo politička vrhuška Srbije molila svetske moćnike da nam oduzmu Kosovo i Metohiju i reše nas problema. Uostalom, da ste vi pisali ovaj zakon, gospodo, ovde bi verovatno stajalo i - saradnja sa Euleksom. To ste zaboravili, a to je dokaz da niste ni pogledali navedeni član.
Uostalom, neke političke grupacije koje u svom sastavu imaju šifrovane vojne operacije pre dve godine su svoju kampanju počinjale time da ih ne interesuje Kosovo i Metohija. I one partije koje sada podržavaju ovu većinu, a nastale su tokom ovih poslednjih godina, takođe u svojoj kampanji koriste ono što sam već napomenuo.
Meni sve ovo liči na vremena, gospodin Odalović to verovatno zna, kada se politikom u državi, tada SFRJ, igrao Sinan Hasani.
Srbija mora da zna, i glasači Srpske radikalne stranke, mi se budimo i idemo u snove sa Kosovom i Metohijom u srcu, i sa svim srpskim teritorijama.

Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima gospodin Pejčić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo poslanici, podneo sam amandman na član 24. koji reguliše odnos Srpske pravoslavne crkve i države, odnos SPC i Ministarstva vera, definiše jedan partnerski i strateški odnos, ali ne na uštrb manjih verskih zajednica. Naime, ovim amandmanom se ne promoviše SPC kao državna crkva, kao što to postoji u Grčkoj, u Engleskoj, već ovim amandmanom želimo da budemo samo prvi među jednakima, u onom smislu da preslikamo sliku na terenu.
Srpska pravoslavna crkva je odavno utemeljena u srpskom narodu; još od kad postoji srpska država, u vreme Nemanjića, preko Obrenovića, Karađorđevića, bila je uvek strateški partner vlasti. Mogu reći da je bila strateški partner Miloševiću, koji je čak određenim zakonima i vratio Srpskoj pravoslavnoj crkvi zemljište koje je konfiskovano posle Drugog svetskog rata. Iz tog razloga očekujem da poslanici SPS-a glasaju za ovaj amandman koji sam podneo.
Druga stvar koju sam hteo da kažem, u poslednjih pet godina nije obnovljeno više hramova nego tokom prethodnih pedeset godina tj. da nismo vodili računa o tome da li su to pravoslavni hramovi, da li su to džamije ili katolički hramovi. Bitno je da se nešto pokrenulo. Očekujem i od buduće vlasti da će i te kako pomoći u izgradnji određenih hramova.
Međutim, ono što me plaši je to da su DS i G17 plus tj. predlagači zakona reterirali od svog stava, derogirali svoju odluku i izbacili ove reči "Srpska pravoslavna crkva". Zbog čega, i dan-danas nam nije jasno. Možda je to odluka "ujka Sema" koji se nalazi preko bare, možda je to neka politička odluka, ali činjenica je da je to to. U tom smislu, prihvatiću reči mog prijatelja gospodina Dragana Šormaza, stranačkog kolege, koji je rekao da će se buduća socijalno odgovorna vlada baviti samo evropskim integracijama, a nikako se neće baviti nacionalnim interesima, neće se baviti Kosovom, neće se baviti verskim i nacionalnim osećanjima, već će to ostaviti na margini.
Zato molim sve vas ovde prisutne da prihvatite ovaj amandman, jer amandman govori o tome da Srpska pravoslavna crkva treba da bude strateški partner države.