Ja sam već napomenula da nisam pravnik, samo psiholog, pa moram da dodam neke rezultate svoje psihološke analize ili bar analize psiholoških motiva onoga ko je ovako bahato i nonšalantno diktirao Predlog zakona o ministarstvima, koji je gospodin Miloš Aligrudić s pravom okarakterisao kao glup, kratak i neustavan, što je bolje nego da je glup, dugačak i neustavan.
Saznanja su prilično zanimljiva. Osoba u ulozi predsednika Srbije je pri formiranju prošle vlade imala pik na najboljeg ministra iz prethodne vlade, Velimira Ilića. Zato je, uz obilje emocionalnih ucena, a pošto nije mogao da mu ukine ministarstvo, uložio bitan napor da se to ministarstvo bar preimenuje. Znači, nije Ministarstvo za kapitalne investicije, nego je Ministarstvo za infrastrukturu. Ne može niko da bude kapitalniji u Srbiji od Borisa. Pošto je Tadić sada premijer u senci, on mora da demontira baš Ministarstvo za infrastrukturu, jer ga je Velimir Ilić postavio i trasirao put svom nasledniku, tako da ne mora da izmišlja toplu vodu, nego je dovoljno da radi po smernicama koje su zaista odlično postavljene. To je kao iz vica o Muji i majmunu, kada ih pošalju u svemir. Izvinjavam se, nije nacionalno obeleženo, može da bude i Amerikanac i majmun. Znači, odu u svemir i Amerikanac zove stanicu na Zemlji i pita - šta ja ovde treba da radim. Kaže - ništa, samo hrani majmune i ništa ne diraj. Tako je bilo postavljeno Ministarstvo, da daleko prevaziđe ministrovanje gospodina Ilića i da postavi smernice za buduće generacije ministara daleko unapred.
No, kako za naslednika ministra Ilića ne dolazi nestručnjak i nekakva politička marioneta, već iskusan graditelj gospodin Mrkonjić, stvar postaje još dramatičnija, pa se više ne zna da li je ovo Tadićev šamar Velji tako što je odlučio da degradira sve napore koje je on uložio u razvoj ovog ministarstva, ili je to šamar gospodinu Mrkonjiću kome se poručuje da će biti ministar za infrastrukturu bez portfelja.
Pošto je zaista potrebno da neko zaustavi siledžijske i nacističke ambicije "žutog" zakonodavca, podneli smo ovaj amandman i očekujemo da ga prihvate svi razumni ljudi iz ove leve koalicije. Ne može baš uvek lični interes dva ambasadora i tri tajkuna da bude iznad interesa naroda, a u interesu naroda nije da ima vladu koja će služiti interesima Amerike.
Inače, dobra vest je da smo mi iz opozicije sprečili Tadića da na današnji dan za poklon Manteru pruži novu vladu u Srbiji po američkoj meri.
Loša vest je da će on gledati da istu tu vladu ozvaniči ili na dan kada je Srbin udario na Srbina, a možda i 13. jula, na dan nezavisnosti Crne Gore. Šta će, čovek je u duši Crnogorac. Valjda zato u Podgorici još uvek sedi Zoran Lutovac kao ambasador Srbije u Crnoj Gori. Nije smešno, gospođo, vrlo je tragično. Za vašu informaciju, u Podgorici kao ambasador Srbije u Crnoj Gori još uvek sedi Zoran Lutovac, čovek koji je manje ambasador Srbije u Crnoj Gori, a više član glavnog odbora DS-a i ide na prijeme sa predstavnicima DPS-a, iako je ministar inostranih poslova Crne Gore u "Vijestima" izjavio da će Crna Gora priznati nezavisnost Kosova. Interesantno. Da je sreće, pa da Tadić bude predsednik Crne Gore, možda bi Srbija konačno dobila nacionalno odgovornu vlast.