Zahvaljujem. Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Konstantin Arsenović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Reč ima gospodin Arsenović.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, ja sam i u jučerašnjoj raspravi delimično obrazložio ovaj amandman predlažući da socijalno osiguranje i zaštita vojnih osiguranika iz Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu pređe u nadležnost Ministarstva odbrane.
Ne bih ponavljao ono što sam juče rekao, samo ću napomenuti da sam vas informisao o brojnim problemima korisnika vojnih penzija koji su zbog ovakvog rešenja proistekli: od kršenja zakona i propisa, nepoštovanja uredbi, do nerešenih statusnih pitanja i, ako se sećate, problema onih 65 vojnih penzionera koji već više od godinu dana ne primaju penziju zato što su građani Srbije a penzionisani su u Crnoj Gori.
Ono što mene malo zabrinjava jeste da je Odbor za pravosuđe i upravu, zbog toga sam se u stvari i javio, skoro jednoglasno predložio da se ovaj amandman ne usvoji, jedino je član SPS-a bio za, što navodi na zaključak da ili ja nisam bio dovoljno jasan ili se oni nisu upuštali u istinski problem pa su predložili da se ovaj amandman ne prihvati.
Želim ponovo da ukažem na to da je ovakvo stanje, gde se određena kategorija ljudi, bolje rečeno vojnih osiguranika, stavlja u nadležnost dva ministarstva, u suprotnosti sa čl. 190. i 191. Zakona o vojsci, i iz toga proizilaze mnogi problemi. Razumem želju da se neke stvari reše objedinjavanjem penzionog sistema, ali pre toga moraju se stvoriti pretpostavke na osnovu kojih će jedan sistem preći u drugi ali tako da to bude uređen sistem. Ovo mi liči na jedno haotično stanje ili želju da se stvori problem i da se on ne reši.
Zbog toga apelujem na narodne poslanike da prihvate ovaj moj amandman. Tražim tumačenje Odbora za pravosuđe i upravu, ako sve ostane ovako kako jeste (inače, samo da napomenem da je ova odredba o Ministarstvu za rad i socijalnu politiku ušla u prethodnom usvajanju u Zakon o ministarstvima), ko je stvarno nadležan za vojne osiguranike ubuduće.
Moram da izrazim, takođe, svoje nezadovoljstvo u pogledu ovog zakona o ministarstvima. Moram priznati da imam osećaj da ipak u ovom zakonu o ministarstvima mnogo toga nedostaje, naročito u pogledu njegove uređenosti. Preplitanje nadležnosti... Ja sam radio u jednom sistemu gde se tačno znalo ko je za šta nadležan i nikada se nije dozvoljavalo da se zadaci i poslovi dupliraju i prenose u nadležnost više organa. Kada se to dozvoli onda se dolazi do haotičnog sistema.
Smatram da ni ovi amandmani koje smo predlagali ovih dana, taman da se svi prihvate, neće ovo bitno poboljšati. Ja ću danas da izreknem jednu glupost, mada kažu da nema glupih pitanja, ima glupih odgovora. Mislim da je bilo mnogo pametnije da usvojimo ovaj zakon bez ikakvih amandmana a da zadužimo nadležne da urede ovaj zakon tako da on stvarno valja, da važi bar deset godina i da se nadležnosti, funkcije i zadaci smeste tamo gde oni po prirodi stvari treba da stoje. Imam osećaj da su se neka ministarstva javila za neke dužnosti, nadležnosti itd. radi jačanja svog ugleda, ali mislim da to nije svrha. Vlada mora, po meni, da bude jedinstvena, jedinstveno da deluje, kao jedan organ, a ne "svaka vaška obaška". Samo jedan uređen sistem može dati rezultat i onda će i narod biti zadovoljan. Bez obzira na to što znamo da ne možemo brzo stvoriti uslove za kvalitetan život, ako se vidi da se čine pomaci, da je to osmišljeno, narod će biti mnogo zadovoljniji. Hvala vam.

Zahvaljujem. Po amandmanu reč ima gospođa Milica.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, sa zadovoljstvom sam slušala šta je sve moj prethodnik izrekao. Pošto vidim da prelazi da sedne na ovu stranu na kojoj sedi politička većina, poslanička većina, sad sam vrlo zainteresovana da čujem obrazloženje o čemu se ovde radi.
Gospodin je izrekao vrlo zanimljive predloge i izneo niz zaista dobrih i konstruktivnih ideja; objasnio nam je da je on u mogućnosti da napravi zakon koji će da važi desetak godina. Mislim da je interes naše države da zakoni ne važe od vlade do vlade nego da zaista vrede deset godina. Zbog toga mi nije potpuno jasno da li je ovaj deo poslaničke većine, odnosno vladajuće većine učestvovao u pravljenju Predloga ovog zakona, da li je konsultovan, jer zakon ima toliko manjkavosti. Jer, očigledno je da je opozicija uložila ovoliki broj amandmana upravo zato što on ima toliko manjkavosti. Nama je interes da taj zakon vredi 10 i 50 godina, prosto jeste normalno da zakoni važe mnogo godina.
Ovde je bilo reči i o tome da u Engleskoj važe zakoni iz 12. i 13. veka. Zašto mi ne bismo radili iste stvari? Zbog toga mi, znači, treba pojašnjenje šta se ovde, u stvari, dešava. Zbog čega predstavnik političke većine, odnosno poslaničke većine govori na ovaj način? I njemu je jasno, očigledno, da ovaj zakon ne valja i da se pravi na jedan drugi način, i on čovek nudi istu takvu koncepciju da se zakon napravi za neko duže vreme. Prosto, ovi stavovi koje je gospodin izrekao jesu stavovi koje opozicija govori već neko vreme.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Konstantin Arsenović. Izvolite.

Poštovana gospođo ili gospođice, voleo bih da me ne terate da razmišljam onako kako neka grupa razmišlja. Imam pravo na svoje mišljenje i tako ću se i ubuduće ponašati. Neću se prikloniti u nekim situacijama zbog rešavanja određenih problema i neću biti kočnica zbog toga da ova skupština rešava ono zbog čega je postavljena. Dozvolite mi da slobodno razmišljam kao čovek. Ja nemam nekog iskustva, ja sam ovde prvi put i nemojte me terati da se ukalupljujem u neke šeme i sisteme.

Zahvaljujem. Izvolite, replika.

Vrlo je neuobičajeno, gospodin predstavlja onaj deo poslanika koji su potpisali Predlog zakona, a sada izuzima svoje mišljenje. Da li to znači da taj predlog zakona nisu potpisala 122 čoveka, ili je potpisao 121 i ovaj koji je izuzeo svoje mišljenje? Bila sam vrlo precizna, pohvalila sam način na koji razmišljate. Smatram da jeste tako, kad znate da je nešto loše, kao što je ovo loše, vi izađete i kažete - to je loše i ja znam bolje. Hvala.

Gospodin Željko Tomić, po Poslovniku. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naravno da bih se složio sa svojom prethodnicom gospođom Milicom Vojić-Marković; po čl. 146. i 147. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, bilo bi zanimljivo da čujemo od predlagača zakona šta ima da kaže povodom istupa gospodina Konstantina Arsenovića. Voleo bih da neko od predlagača izađe za govornicu i prokomentariše sve ono što je narodni poslanik Arsenović izrekao. Bilo bi najmanje politički korektno da se to učini. Hvala.