Zahvaljujem. Gospodin Delić ima reč, ali najpre Željko Vasiljević, po Poslovniku.

Biću vrlo kratak, samo želim da pojasnim neke stvari. Amandman koji je gospodin Arsenović podneo je faktički ispravka Zakona o Vojsci koji je vaša vlada predložila prošle godine, tako da ovo nije kritika koja se odnosi samo na ovaj zakon, nego i na neke prethodne zakone, u čijem donošenju ste aktivno učestvovali. Kada smo vas upozoravali da rešenja u tom zakonu nisu dobra tada to niste prihvatali jer smo bili opozicija. Ovo danas je naknadna pamet, koja nema nikakvog značaja.

Po Poslovniku, gospođa Milica, izvolite.

Molim vas, mi danas ne raspravljamo o zakonu koji je donela Vlada Vojislava Koštunice, nego o Predlogu zakona o Vladi koji ste podneli vi, 122 poslanika, ili 121, ako je gospodin izuzeo svoje mišljenje. Dakle, vi možete da podnesete amandman samo na ovaj predlog zakona; ne možete na neke koji su se donosili pre 30 godina, godinu dana, pet meseci itd.
Znači, vi ste popravljali predlog koji ste potpisali. Niste popravljali nešto drugo. To je logika.

Zahvaljujem. Gospodin Delić ima reč.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji je gospodin Arsenović danas podneo na član 19. je u skladu sa njegovim jučerašnjim amandmanom na član 4. Ovo što je danas predložio gospodin Arsenović apsolutno je u skladu sa onim što je rekao juče.
Juče sam rekao da je ono što je predložio gospodin Arsenović bilo i mišljenje Srpske radikalne stranke kada su se krajem prošle godine donosili Zakon o odbrani i Zakon o Vojsci. To mišljenje nije tada usvojeno. Danas smo imali situaciju da većina koja misli da formira Vladu tapše gospodinu Arsenoviću na njegov predlog amandmana. Da, mi se slažemo sa tim, ali onda glasajte kada u danu za glasanje na redu budu bili predlozi gospodina Arsenovića po članu 4. i po članu 19. Tako biste svakako ispravili jednu veliku nepravdu prema vojnim penzionerima i na neki način uticali da i u Zakonu o odbrani, odnosno Zakonu o Vojsci bude ispravljena nepravda koja je donošenjem tih zakona učinjena prema ovoj kategoriji lica.
Mi, kao ova desna strana, kao Srpska radikalna stranka, ovaj predlog posmatramo gotovo kao da je naš, ali vi koji danas tapšete treba da svojim glasanjem omogućite da ovi predlozi budu usvojeni.

Zahvaljujem. Gospođica Nataša Jovanović ima reč.

Gospođo predsedniče, ja ću iskoristiti našu sugrađansku vezu da vam čestitam vaš današnji dan.
Što se tiče gospodina Arsenovića i njegovog amandmana, gospodine Arsenoviću, vi ste potpuno u pravu. Ovako kako gledam i vas i kolegu Vasiljevića, SPS, PUPS, tu je i gospodin Pera Petrović iz Jedinstvene Srbije, SRS, DSS-NS, biće promenjen zakon bar prihvatanjem ovog amandmana. Zapitala se ovde koleginica, čisto logički, kako ste potpisali neki predlog zakona koji sadrži ove odredbe koje su dijametralno u suprotnosti sa vašim zalaganjima, koja mi potpuno podržavamo. Ali, ja sam shvatila da ste vi kao čovek, borac, entuzijasta želeli da ipak... Pritisnuti ste bili, hoće koaliciju, hoće Vladu itd., vi ste samo pojedinac, hoćete da se borite za svoja prava. Ako se tako budete borili u ovoj vladi koja bude sastavljena, i vi i gospodin Krkobabić, neće ona biti dugog veka, jer oni uopšte neće da ispunjavaju ovo što vi od njih tražite, jer su dijametralno suprotni stavovi.
Slične stavove što se tiče vojnih penzionera, njihove zaštite i uopšte vojnih osiguranika, vi imate samo na ovoj strani, ako govorimo o stranama, odnosno o mestima u skupštinskim klupama gde sedimo.
Kada su doneti ti sistemski zakoni, pre svega Zakon o Vojsci, gde smo tražili da se striktno regulišu prava vojnih osiguranika, naišli smo na jedan takav antagonizam, na odbijanje ministra Šutanovca koji će, čujem, na žalost časnih oficira i vojnika, opet biti na toj funkciji.
Međutim, gospodine Arsenoviću, sve to može da se promeni. Dakle, korak po korak, pošto ste već odlučili, vaše je pravo, ali to je neprirodna, skroz neprirodna koalicija, da uđete u jedan aranžman da pomažete onim biračima kojima ste to obećali, hajde onda da taj pritisak bude sve veći i veći. Nemojte da se desi da vas u danu za glasanje nema u sali, ne vas lično, nego da se vi lično ne potrudite da ne bude dovoljan broj glasova.
Gospodine Arsenoviću, mi imamo jedno gorko iskustvo iz ranijeg perioda. U martu mesecu 1996. godine, iako je tada Socijalistička partija Srbije podržavala manjinski vladu DSS-a i G17, ovi "žuti" su tada bili u opoziciji, da bismo ispravili ono što je uradio DOS posle 5. oktobra kada su izglasavanjem Zakona o radu, karticom Borislava Novakovića iz Soluna, ukinuta mnoga prava radnika, u jednom trenutku, kada je Slobodan Lalović došao sa predlogom izmene i dopune zakona, stvorila se ta skupštinska većina, to zna i gospodin Vasiljević, uspeli smo da vratimo i pravo na regres, na plaćeni prekovremeni rad itd.
Ja se sećam, to je bilo marta meseca, nije prošlo ni mesec i po dana, oni su... Zamislite vi kolika je to bila silina jednog ministra, jednog čoveka koji nije mogao da podnese da ga preglasa skupštinska većina, pa je posle mesec i po dana došao sa izmenom i dopunom Zakona da traži da se ponište svi amandmani i ono što je tada opozicija, i još neki koji su pomogli, tim amandmanima postigla.
Verujem, ako vi budete spremni, sada sve da saberemo videćete da ima sasvim dovoljno narodnih poslanika da se izglasa ovaj i onaj amandman o kojem smo juče govorili, onda ćete vi lično da izađete kao pobednik iz cele ove situacije. Onda ćete da im kažete – ne možete vi tako, gospodo, ako tako budete radili na prvom koraku, odlazimo mi iz Vlade. Izađite i recite to principijelno za govornicom, a ne da budete njihova moneta za potkusurivanje, jer vam onda to neće oprostiti ni penzioneri, ni vojni penzioneri, ni obveznici.
Znate, u Kragujevcu ima mnogo, to je jedno od najvećih udruženja, vojnih beskućnika. Znate šta je najgore od svega? Ja sam mnogo puta razgovarala sa tim ljudima; mislim da sam samo u toku ove godine tri puta sa njima razgovarala, a unazad nekoliko godina ko zna koliko puta. Gledali smo po ovom master planu i po imovinskoj karti onoga što ima Vojska Jugoslavije, ovako uništena od strane DOS-a, kako možemo da rešimo to njihovo goruće pitanje.
Dolazi čovek, zamislite, koji je pukovnik u penziji već toliko godina i nema krov nad glavom, i drugi visoki oficiri. O čemu mi onda pričamo?
Vi vrlo dobro znate kakav je sada status onih koji su vojni osiguranici, onih koji rade u civilnoj službi, ali pripadaju Vojsci. Evo, da govorimo o zaposlenima na VMA, vi takođe tamo imate poznanike i prijatelje. Spletom okolnosti, poznajem jednog od najboljih stručnjaka, nije važno iz koje oblasti. Čovek ima 40 godina i ima 12 operacija dnevno, dakle, radi kao na mašinskoj traci, i to na vrlo osetljivom organu, na ljudskom telu, znate, vrlo su specifične te operacije. Ima čin majora a plata mu je 52.000. Kakva sudbina njega sutra čeka, ako se on "utopi" u ovaj predlog zakona, i sve druge koji su vojni osiguranici?
Dakle, moramo da razmišljamo i o onima koji su sada izuzetno ugroženi. Evo, imate vojne obveznike, ljude koji su branili otadžbinu, koji su se vratili, hvala bogu, živi i zdravi u svoju zemlju Srbiju i nemaju mogućnost uopšte. Nisu to Srbi iz zapadnih srpskih zemalja koji su morali da pobegnu od ustaškog noža, pa su došli ovde, nego su odavde išli da se bore zajedno sa svojom braćom u zapadnim srpskim zemljama. Kroz školovanje i kroz vojni angažman, kroz časno služenje državi i narodu, kao što je to radio general Delić, stekli su ..., a na kraju nemaju elementarne uslove za život.
Prema tome, potpuno vas podržavamo, gospodine Arsenoviću. I, budite sigurni da ste na pravom putu; samo vojnički oštro, beskompromisno, da oni znaju sa kim imaju posla i da ne mogu tako da donose zakone koji će da idu na štetu države i naroda. Hvala.

Zahvaljujem. Na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Željko Vasiljević.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Marina Raguš.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Božidar Delić. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada želite da ocenite jedan narod najbolje je da pogledate kako se on odnosi prema svojoj istoriji. Naš narod na takvom ocenjivanju sigurno ne bi dobio visoku ocenu.
Ako idemo dublje u istoriju i ako u tim situacijama ne bi trebalo da bude politike, postoji konsenzus... Ovim amandmanom želimo da kažemo da politike ne sme biti ni u događajima s kraja 20. veka, jer tražimo da se pored spomen-obeležja oslobodilačkih ratova Srbije uvrste i spomen-obeležja otadžbinskih ratova i NATO agresije. Znači, tražimo da ovo ministarstvo vodi brigu o svim spomenicima onima koji su svoje živote dali od devedesetih godina, pa zaključno sa NATO agresijom.
Ne znam, gospodo sa leve strane, zašto ste vi toliko osetljivi i zašto nemate pijeteta prema žrtvama NATO agresije. Juče se moglo videti kod američkog ambasadora, što je sramotno, kakvo je to poštovanje države, kakvo je to sviranje himne i kako nema zastave ove države, ali na kraju krajeva, to je vaš odnos prema tim žrtvama.
Želim da vas podsetim da se ovde u Beogradu nalazi zajednički spomenik svim žrtvama NATO agresije, na Ušću. To je 2000. godine posle 5. oktobra... Ipak je to rukopis nekih sledbenika vas koji ste na levoj strani, potpuno su devastirali taj spomenik, počupane su instalacije za onu "večnu vatru", počupana su slova, spomenik je potpuno devastiran. Udruženja boraca su upućivala zahteve da se taj spomenik dovede u red predsedniku opštine Novi Beograd, na čijoj se teritoriji nalazi taj spomenik, a isto tako i gradu Beogradu, ali to nije učinjeno.
Istina, ove godine je zbog nekih dešavanja na Ušću spomenik okrečen, makar u visini od pet metara, gde su bili razni grafiti, ali gospodo, on služi na sramotu ovome gradu i nama svima. Trebalo bi da taj spomenik dovedemo u takvo stanje da tamo postoji "večni plamen", da se tamo 24. marta ili 9. juna, svejedno, mogu polagati venci i da gospodina američkog ambasadora i sve druge koji dolaze odvedemo na to mesto da se i oni poklone senima tih žrtava. U tome, gospodo, nema politike.
Jer, kako drugi narodi vode računa o našim spomenicima koji se nalaze u Tunisu, u Rumuniji, u Grčkoj, tako i mi moramo obezbediti da se o našim žrtvama, pa i iz najnovijih ratova... Odnosno, nije kriva mala Milica, nisu kriva ni ona deca u Plavu, nisu krivi ni ljudi koji su se nalazili u vozovima, autobusima, nisu krivi ni Šiptari iz kolona na putu Đakovica - Prizren i u selu Korišta zbog toga" što ih je bombardovao NATO.
Mi vojnici, koji smo ginuli braneći svoju zemlju, ili policajci, mi smo po prirodi svog posla bili dužni da branimo zemlju i možda vaš odnos prema nama iz nekih ideoloških razloga može da bude drugačiji, ali odnos prema Milici, prema civilima u Nišu, u Aleksincu, gospodo, ne sme da bude... Tu nema politike, nema ideologije. Tu prvo treba da se pomirimo, da naš odnos prema žrtvama bude isti, da svi imamo apsolutno isti pijetet i prema žrtvama iz 1918, 1804. i 1941, ali i 1991. i 1999. godine.
Odmah da kažem povodom prethodnog amandmana, gospodin Vasiljević nije hteo da se javi jer kaže da je govorio juče, kada se kaže "veterani"... Upravo je to ono što vi želite, vi želite približavanje Evropi. U Evropi se upravo govori o veteranima. Postoji i njihov stav, a postoji razmišljanje u ovoj državi da se više ne delimo na borce, više nemamo boraca iz oslobodilačkih ratova 1914. i 1918. godine, ali imamo dva udruženja: imamo borce Narodnooslobodilačkog rata, ali imamo i borce vojske u otadžbini, odnosno borce Draže Mihajlovića, imamo borce od 1991. godine, imamo borce svih ratova do 1999. godine. Svi su oni veterani.
Bilo bi dobro to što je predložio gospodin Vasiljević - da se izvrši integracija svih udruženja u to veteransko udruženje, jer ovi na zapadu ne žele da čuju pojam borac, kod njih postoji samo pojam veteran. Vi ne želite da usvojite nešto što je predložio čovek koji pripada vašoj većini, a mi koji smo sa ove druge strane, koje uvek dočekujete na nož kada nešto predložimo, kažemo da je čovek predložio nešto što je sasvim u redu i što je dobro. Hvala.