Zahvaljujem gospodinu Aligrudiću. Izvolite, Nataša Jovanović.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je i pročitala gospođa Kolundžija, taksativno su nabrojani svi odbori koji su pripali opozicionim političkim strankama.
Gospodine Aligrudiću, očigledno je tu došlo, kako sam ja razumela i kako vi rekoste, do tehničke greške. Ne brinite, mi smo u okviru našeg dogovora – i sami vrlo dobro znate koliko je gospodin Nikolić bio korektan, i vi sa druge strane, i nismo imali nikakav problem – nastojali da sve te naše odnose unutar opozicije i ono što pripada vama kao poslaničkoj grupi DSS-NS poštujemo.
Što se tiče konstituisanja ovih preostalih odbora, budite sigurni, i to ćete na kraju da dogovorite u razgovoru sa predsednikom naše poslaničke grupe gospodinom Tomislavom Nikolićem, da ćemo mi taj dogovor da poštujemo do kraja. Sledeće nedelje imamo još vremena, za ponedeljak je zakazano konstituisanje Odbora za poljoprivredu, to je pripalo našoj, za sada, opozicionoj strani (to se ne zna šta će da se dešava i koliko će ova većina da traje); konstituisanje Odbora za zdravlje i porodicu takođe je planirano za ponedeljak, kada bude nastavak sednice.
Dakle, to je ono što još treba definitivno da se dogovorimo sa vašom poslaničkom grupom. Budite sigurni da će to biti u redu i da tu neće biti nikakvih problema što se naše strane tiče, kao što nije bilo od početka.
Ono što mi imamo kao predsednici odbora i kao potpredsednici, i SRS i DSS-NS, mi ćemo da koristimo, i to je ono što treba da bude pravi dogovor i potpuno i u promil precizno u skladu sa zastupljenošću poslaničkih grupa, odnosno brojem poslanika.

Zahvaljujem. Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ivan Andrić, Zoran Ostojić i Kenan Hajdarević.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Izvolite, gospodine Andriću.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, mi mislimo da je jedan od osnovnih zadataka svih ministarstava da usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU bude brzo i efikasno.
U Predlogu zakona član 27. glasi: "Ministarstva u okviru svog delokruga ostvaruju međunarodnu saradnju i staraju se o njenom unapređenju i obezbeđuju usklađivanje propisa sa pravom Evropske unije." Mi mislimo da je ovaj član suviše uopšten i da nije dovoljan. U skladu sa tim, predlažemo da se dodaju još tri stava.
U jednom stavu se predlaže da su sva ministarstva dužna da u okviru svog delokruga naprave plan realizacije obaveza i drugih mera predviđenih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju i drugim dokumentima relevantnim u procesu pridruživanja Republike Srbije EU.
Zatim, najvažniji deo ovog amandmana – sva ministarstva su dužna da predsedniku Vlade, nadležnom potpredsedniku, resornim odborima Narodne skupštine i Narodnoj skupštini periodično dostavljaju izveštaje o obavezama izvršenim na bazi planova koje su napravili. Mi smo takođe predložili da se izveštaji dostavljaju najmanje dva puta godišnje, i to najkasnije do 30. juna i do 31. decembra.
Mi smatramo da ukoliko postoji deklarativno zalaganje za EU, a ono je bilo prisutno i u dve prošle vlade... Naime, u oba ekspozea mandatar je napomenuo da će to biti jedna od najvažnijih obaveza njegove vlade, međutim, i pored toga u toku 2007. godine ovaj parlament je doneo samo dva zakona koja približavaju Srbiju EU. Od toga je jedan zakon Zakon o putnim ispravama koji, kao što svi znate, do dana današnjeg nije stupio na snagu a i postao je predmet političkih borbi.
Mi mislimo da ne postoji nijedan razlog da Skupština odnosno većina ne prihvati ovo što predlažemo i da se ovi mehanizmi unesu u zakon. Oni će pre svega omogućiti, odnosno ... Ministarstva će biti prinuđena da u okviru svojih resora naprave konkretne planove za usklađivanje svojih propisa sa propisima EU, a zatim će biti omogućena kontrola od strane premijera, resornog potpredsednika, odbora Narodne skupštine i svih poslanika; moći ćemo da vidimo koliko su ministarstva i šta radila na bazi ostvarenja tih planova.
Mi smatramo da, bar načelno ili deklarativno, postoji pristanak svih, i da je to jedinstven stav u Srbiji, da je potrebno prilagoditi zakonodavstvo, odnosno pravni sistem u Srbiji pravnom sistemu zemalja EU. Ovo pitanje treba odvojiti od pitanja pojedinih delova Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju koji su za neke opozicione stranke sporni. Ovde se radi o jednoj opštoj odredbi koja bi trebalo da omogući efikasniji i sadržajniji rad svih ministarstava, sa jedne strane, i da, sa druge strane, poslanicima omogući kontrolu.
Takođe znamo da je na odborima vođeno dosta polemike o ovim amandmanima i da je zamalo prevagnuo glas predlagača da se ovi amandmani odbiju. Stoga mi i dalje stojimo iza ovih amandmana i pozivamo sve poslanike vladajuće većine da ukoliko se stvarno zalažu za proevropsku vladu to dokažu jednim korakom a to je prihvatanje ovog amandmana LDP-a.

Zahvaljujem. Za reč se javio gospodin Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vezano za odredbu predloga ovoga zakona koja u članu 27. predviđa međunarodnu saradnju, ja bih da se podsetimo osnovnih ljudskih prava i sloboda koje su regulisane brojnim međunarodnim dokumentima, i da ovaj predlog zakona mora biti u saglasnosti, a s druge strane, da se podsetimo da li mi poštujemo međunarodno pravo i međunarodne norme ili ne, ili to činimo selektivno.
Ja bih vas samo podsetio da su ljudska prava i slobode utvrđena kao pravni položaj pojedinaca prema organima vlasti. Ljudska prava i slobode su garancija koju državna vlast ne sme da prekorači. Gde je "Sablja", gde je 2003. godina kada je neosnovano i protivzakonito uhapšeno 12.500 ljudi? Obim i poštovanje ljudskih prava su najbolji pokazatelji karaktera odnosa između državne vlasti i građana. Ljudska prava predstavljaju zonu privatne delatnosti rezervisanu za pojedinca, a s druge strane, ona su sredstvo otpora državnoj vlasti radi sprečavanja zloupotrebe i prekoračenja vlasti, velika opomena za državne organe vlasti da ne prekorače svoja ovlašćenja i ne pogaze osnovna ljudska prava i slobode.
Međutim, smisao ljudskih prava nije samo u ograničavanju države i protivljenju državnoj vlasti. Država se, kao socijalna i kulturna zajednica, stara o fizičkim i kulturnim dobrima i razvoju građana tako što za njih konstituiše odgovarajuća prava kao što su: ekonomska, socijalna i druga, čija je osnovna ideja da obezbedi građanima materijalne uslove koji im omogućavaju vršenje drugih javnih prava i sloboda.
Dame i gospodo narodni poslanici, ljudska prava i slobode mogu se deliti: prema subjektu nosiocu na individualna, znači pojedinačna i kolektivna, tj. grupna; prema postojanju u normama i stvarnosti na formalna i stvarna; sa stanovišta međunarodnog prava i odnosa pojedinaca i države na prava negativnog statusa, prava pozitivnog statusa i prava aktivnog statusa.
Dame i gospodo narodni poslanici, kroz istoriju je uobičajeno da se u prava i slobode ubrajaju, pre svega, posebna lična prava građana u koja ulaze: lična sloboda, pravo na život, nepovredivost integriteta čoveka, nepovredivost stana, što predviđa Zakonik o krivičnom postupku posebno koji je donet, a pisan je, u stvari, za vreme vladavine srpskih radikala u Saveznoj vladi, jer je taj predlog pripremljen i on je i u saveznom parlamentu, a ujedno i ovde, prihvaćen takoreći samo uz jednu izmenu.
Celokupna lista sloboda i prava mora da garantuje i štiti i da bude propisana u zakonskom postupku. To znači da se svaka pravna zaštita sudskim putem, upravnim putem ostvaruje putem odgovarajuće procedure, tj. u okviru jednog predviđenog, dakle propisanog redosleda radnji i aktivnosti koji realizuju u materijalnom obliku nadležnost odgovornog državnog organa.
Dokumenti o ljudskim pravima i slobodama su brojni.
Da se podsetimo, naime, sastavni deo borbe za prava i slobode u društvu je bila filozofska i politička misao o pravima i slobodama, a prvi plodovi te borbe su bile srednjovekovne povelje vladara, kao što je Velika povelja.
To je povelja koja je doneta u Engleskoj 1215. godine.
Zatim, peticija o pravima, Francuska deklaracija o pravima čoveka i građanina iz 1789. godine.
Osvrnuću se na to koja su to prava nužna, da ih vlada i državni organi moraju poštovati, kada je u pitanju ostvarivanje osnovnih ljudskih i političkih prava koja su zagarantovana brojnim međunarodnim dokumentima a ratifikovana ugovorom koji je naša država potpisala, i prethodna i ova koja je kao pravni sledbenik nastavila i usvojila.
Posebno važan dokument predstavlja Univerzalna deklaracija o pravima čoveka koja je doneta na zasedanju UN 1948. godine. Univerzalna deklaracija u osnovna prava čoveka ubraja: pravo na život, što znači da smo mi pre nekoliko godina ukinuli smrtnu kaznu, slobodu i bezbednost ličnosti... Amerika nije ukinula smrtnu kaznu, samo da vas podsetim. Zatim, pravo na jednakost pred zakonom, pravo na čovečansko postupanje, pravo ličnosti na slobodu od svake arbitrarnosti, pravo na upotrebu pravnih sredstava, pravo na nepristrasno suđenje.
Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo objavljivanja oslobađajuće presude protiv čuvenog koljača i ratnog zločinca Nasera Orića koji je oslobođen. Narodni poslanici Srpske radikalne stranke su dali autentične podatke o broju žrtava koje su Srbi doživeli, njihova sela i njihovi gradovi; koji su muslimani zaista počinili najteže zločine.
Doneću vam idućeg puta da vidite kakve fotografije o zločinima Nasera Orića posedujemo. Ujedno, tražićemo od državne televizije da prikaže video-zapis u trajanju od tri sata o ratnim zločinima u Podrinju i okolini koje su počinili vojnici Nasera Orića.
Nepristrasno suđenje – kada je u pitanju nepristrano suđenje ne mogu da zaobiđem suđenje prof. dr Vojislavu Šešelju, lideru Srpske radikalne stranke, najvećem srpskom patrioti, koji je dokazao u svim izvedenim dokazima do sada pred Haškim tribunalom da nema nijednog dokaza, nijedne činjenice da je on počinio bilo kakav zločin ili bilo kakvo krivično delo.
Kao šesto, pravo na nepovredivost stana, na čast i ugled i pravo na slobodu od proizvoljnih uznemiravanja u privatnom životu i porodici.
Kada je u pitanju nepovredivost stana, posebnu pažnju skrećem državnim organima i onima koji su po Zakoniku o krivičnom postupku ovlašćeni da samo po rešenju istražnog sudije mogu da prisluškuju vaše telefone i vašu porodicu i da zadiru u vašu privatnost. Ja vam kažem da mnoge poslanike i političare prisluškuju određene službe, a da za to nemaju odluku nadležnog državnog organa.
Pravo na slobodu kretanja, pravo na azil, pravo na državljanstvo, pravo na brak i zasnivanje porodice, pravo na imovinu, na slobodu misli, savesti i vere, pravo na slobodu skupa i udruživanja, pravo na učestvovanje u javnim skupovima i na vršenje javnih funkcija, pravo na socijalno obezbeđenje, pravo na pristojan materijalni i kulturni život, pravo na slobodu rada, na zadovoljavajuće uslove za rad, na zaštitu od nezaposlenosti, pravo na pravičnu nagradu, pravo na odmor, pravo na životni nivo dovoljan da obezbedi zdravlje i blagostanje čoveku i njegovoj porodici, pravo na obrazovanje, pravo na slobodu učestvovanja u kulturnom životu, autorsko pravo i pravo na socijalni međunarodni poredak koji jedino mogu obezbediti slobode i prava naših građana.
Da se podsetimo da je i Komisija UN posle dužeg vremena izradila Pakt o ljudskim i političkim pravima, Pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima. Ovi paktovi sadrže i odredbe o merama za njihovu primenu, njihovi nacrti su usvojeni u odgovarajućim organima UN, zatim u Generalnoj skupštini UN 16. decembra 1966. godine, zajedno sa jednim fakultativnim protokolom uz Pakt o građanskim i političkim pravima. Među mere za primenu spada i mogućnost za države koje o tome daju posebnu izjavu, kao što je to propisano i normirano u članu 41, da se zbog kršenja prava čoveka obrate Komitetu za ljudska prava, čije su osnivanje, sastav, nadležnost i delovanje detaljnije predviđeni Paktom o građanskim i političkim pravima, a koji će putem merenja moći da izglađuje takve sporove između država. Građani zemalja koje su uz Pakt o građanskim i političkim pravima prihvatile i ovaj fakultativni protokol moći će da se obraćaju Komitetu za osnovna ljudska prava.
Međutim, ono što nije prisutno u ovom predlogu zakona jesu brojni dokumenti i brojne norme iz međunarodnog prava, bilo javnog, bilo krivičnog, bilo upravnog, tako da kada su u pitanju osnovna ljudska prava i saradnja sa međunarodnom zajednicom i drugim međunarodnim organima, sa onima gde su ratifikovani ugovori između naše države i drugih zemalja... Nažalost, moramo da konstatujemo, a to je rečeno, malopre sam istakao, da je 12.500 ljudi uhapšeno u akciji "Sablja". Neki su rekli da treba da bude sledeća akcija "Skalpel". Mi nećemo ni "Sablju" ni "Skalpel", mi hoćemo da se pridržavamo i da vidimo kako je Hamurabi, kako je car Dušan sa njegovim krivičnim zakonikom, hoćemo da vidimo kako je to Magna karta libertatum 1215. godine propisala... Hoćemo da poštujemo Ustav. Tražimo da se poštuje Zakonik o krivičnom postupku koji je usvojen u ovom parlamentu. Hoćemo da sudije sude po zakonu, da budu nepristrasne, da ne sude po tome kojoj političkoj partiji pripada osumnjičeni, nego da svi građani budu jednaki pred Ustavom i zakonom.

Zahvaljujem. Na član 28. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima gospođa Tabaković.

Poštovane kolege, član 28. vrlo ilustrativno govori o odnosu aktuelne vlasti ne prema Evropi, nego prema evropskoj birokratiji, sa jedne strane, a sa druge strane, o nedovoljnom uvažavanju sopstvenih građana.
Član 28. Predloga zakona o ministarstvima potpuno nepotrebno i mimo Ustava, koji to precizno definiše, traži primenjivanje ratifikovanih međunarodnih ugovora, i to kao obavezu definisanu grupom poslova zajedničkih za sva ministarstva. Ako neko u ovoj državi, kao što to radi aktuelna vlast, smatra da Ustav nije u pravnom smislu poslednji zid odbrane onog što se zovu ljudska i manjinska prava i slobode, čitam vam odeljke iz Ustava, ako to nije poslednji zid odbrane ekonomskog uređenja i javnih finansija, već je to igračka od plastelina koja može da se oblikuje prema sopstvenim potrebama, onda je član 28. dokaz tog shvatanja i te tvrdnje.
U trenutku kada je Lisabonski sporazum propao u Irskoj, jer je to bila jedna od retkih zemalja koja je dozvolila najbolji način izjašnjavanja građana za jedan tako važan akt, koji je propao zato što se za njega izjasnilo manje od polovine građana; ako nigde ne možete da čujete podatak da je u Nemačkoj zaustavljen proces vezan za Lisabonski sporazum, jer je deo nemačke javnosti podneo inicijativu Ustavnom sudu protiv usvajanja Lisabonskog sporazuma i da je proces ratifikacije tog akta zaustavljen i u Nemačkoj, jednoj od zemalja perjanica EU; ako je u Poljskoj predsednik poljske države odbio da ratifikuje taj sporazum iako ga je skupština usvojila, i ako se to naziva "kurom mršavljenja" Evropske unije i Hrvatskoj jasno daje do znanja da će prijem u EU biti usporen, taj brod koji se zove Titanik, za koji Amerikanci kažu da ne zna kuda ide, samo je vama zvezda vodilja, zvezda vodilja koja čini da od ove biblije ljudskih prava, javnih finansija i ukupne ekonomije pravite igračku od plastelina.
Još je strašnije pitanje koje je danas otvorio moj kolega Aleksandar Martinović, a to je – odakle će se finansirati troškovi novoustanovljenih ministarstava? To je ono: ministar, službeni auto, sekretarica, pa onda zgrada u kojoj će biti, pa oprema itd. Rečenica koja je u prelaznim i završnim odredbama najoskudnija, najkraća glasi: "Finansijska sredstva potrebna za sprovođenje zakona biće obezbeđena u budžetu Republike Srbije."
Ima u ovoj sali mnogo kolega sa kojima dugo učimo parlamentarizam, pa su imali prilike da obrazloženja zakona često čitaju.
Moraju se složiti sa mnom da nikada ovakvo obrazloženje nije moglo biti dato u julu mesecu kada je usvojen budžet za 2008. godinu i kada bi jedino pravo, logično obrazloženje, koje dugujemo građanima, moglo da glasi – gospodo građani, nova vlada je elementarna nepogoda ili nepredvidiva katastrofa, pa ćemo to finansirati iz sredstava budžetske rezerve. To je moguće. Moguće je i reći – ići ćemo na rebalans budžeta, gde ćemo finansirati povećane troškove. Ali, taj rebalans znači da ćete uvesti neku novu poresku obavezu za ovaj rashod; taj rebalans bi otvorio i priču, kao što je mora otvoriti, šta je sa budžetskim deficitom, šta je sa time što vam privatizacija ne pokriva troškove kreditnih zaduženja.
Jedini način da nam objasnite iz čega ćete finansirati ovo jeste upravo ono što vam je gospodin Aleksandar Martinović, inače pravnik, rekao – ako poslanicima prilikom usvajanja budžeta kažete da zakon o budžetskom sistemu ne dozvoljava da nekome sredstva usmerite, a da ih od nekoga ne oduzmete, znači, budžetski okvir je dat, recite, kojih ćete se troškova odreći da biste bez rebalansa finansirali troškove nove vlade, odnosno novih ministarstava. Čega ćete se odreći? Posebnih usluga onih kanala za "protočni bojler" za pranje para, svih onih izvršenih pozicija koje su možda namenjene za onih 10%, o tome ćemo pričati kada dođe vreme, onih 10% za povećanje penzija i usklađivanje u ovoj godini.
Ja vas molim, pripadam Srpskoj radikalnoj stranci, poslaničkoj grupi koja ozbiljno čita vaše zakone, koja se ozbiljno odnosi prema svojim biračima, ljudima koji su nas ovde poslali svojim glasovima, nemojte potcenjivati građane tako što ćete ih uveravati da više ne mogu da imaju minuse po tekućim računima za preživljavanje, potcenjivati ih na taj način, a s druge strane, normirati zakonom nešto što je članovima 123, 99. i 194. definisano. Neću da citiram odredbe Ustava, ovo se jednostavno zove prenormiranje.
Drage kolege i poštovani građani, čekam ovu priliku od početka izborne kampanje da građanima sa ovog mesta i predsedniku Srbije Borisu Tadiću kažem da su ga slagali. Slagali su ga kada su mu rekli da preko četiri stotine miliona evra čeka na granicama zemlje zbog neratifikovanih sporazuma koji su stavljeni na dnevni red (mnogi od nas su poslanici iz prethodnog zasedanja) onog redovnog zasedanja 5. marta. Slagali ste gospodina Tadića. Verujem, da je to on video, ne bi izneo istinu da je zbog izbora taj novac zaustavljen. Građani znaju priču, ne obnavljaju se mostovi, Klinički centar, u Boru nedostaju pare, zato što su raspisani izbori.
Poštovani građani i gospodo, svi sporazumi u kojima su neke pare definisane za te namene stigli su u Skupštinu sa isteklim rokom trajanja. Svi su potpisani u julu mesecu i rok za njihovu ratifikaciju, potvrđivanje i primenu isticao je u desetom mesecu, a za neke od njih u dvanaestom mesecu 2007. godine.
Skupštini, poslanicima su dostavljeni za zasedanje 5. marta 2008. godine. Zašto u 2007. godini, mnogi od tih sporazuma potpisani su 2006. godine, neki u julu 2007. godine, nisu stigli u Skupštinu na ratifikaciju?
Boris Tadić mora da se seti da je on u to vreme želeo da sprovede predsedničke izbore i da svoj put do zvezda, videćemo da li zvezda ili trnja, poploča onim što se zove volja građana želeći, u stvari, da teret za loše mostove, za neobnovljene kliničke centre, za kvalitet vazduha u Boru i sve ostalo prevali na onoga ko za to nije ni odgovoran ni kriv.
Na toj laži, koja je na početku kampanje započeta, rodila se cela kampanja; na jednoj od šarenih laža koja se zove ugovor i sporazum sa "Fijatom", za koji ne želim da budem ptica zloslutnica, ali kao što je svojevremeno reklamiran dogovor sa Italijanima, a samo u trenutku kada su zbog oštećenih interesa italijanskih ulagača u Sartidu koncerna Duferko morali sa Italijanima da se potpišu papiri po kojima će NIS vraćati obaveze koje je država trebalo iz stečaja Sartida da vrati, bojim se da je i ovo sada samo jedan od poteza koji je iznuđen da bi treća rata tog duga bila isplaćena Italijanima, a pod maskom priče ponovne saradnje sa "Fijatom".
Pod maskom te priče ponovo će ići, ja sam rekla hobotnica, G17, neko je danas rekao "frankenštajnsko ministarstvo"; gospodin Dinkić će nam ponovo davati 2.000 evra po radnom mestu za novootvoreno radno mesto u Kragujevcu, jer je zamišljena, da ne kažem prevara, ne znam sada neki drugi naziv, jer se to u srpskom jeziku zove prevara, po kojoj će svi radnici iz Kragujevca otići na stečaj ili ono što se zove navodni dobrovoljni odlazak, a onda će se osnovati novo preduzeće gde će sredstvima iz budžeta Srbije i sredstvima građana biti finansirano navodno podizanje "Zastave" i fabrike "Fijat".
Svi ti argumenti su nam bili poznati. Znajući koliko je narod željan nade mi smo vrlo oprezno o tome govorili. Znajući koliko ste spremni da zbog još jednog mandata i neke ministarske fotelje saučestvujete u tom događaju ja vas upozoravam, danas kada usvajate dokumentaciju, sporazume, ne lažite građane. Makar sednice trajale do 22 sata svakog dana, ja svojoj deci, svojim komšijama, svojim biračima ne bih mogla na oči da izađem a da prećutim činjenicu koja stoji na sajtu Skupštine. Ni jedan jedini podatak o iznosima ovde nije plod proračuna, vizije. Reč je o podacima koji su dostupni svima vama, nažalost, nisu mnogim građanima, ali naša je dužnost da ih sa tim upoznamo.
Ja vas molim, ili rebalans budžeta ili kažite da je ovo elementarna nepogoda pa finansirajte nova ministarstva i ratifikaciju sporazuma, od kojih nisu svi tako dobri, na teret građana.
Ali, priznajte da to radite ne u interesu svih nas, nego u interesu vas i evropske birokratije, koja nema podršku u svojim zemljama, što dokazuju za sada Irska, Nemačka i Poljska, a nadam se daće se mnogima otvoriti oči, kao i našem narodu što pre.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)

Na član 30. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Da li neko želi reč? Reč ima narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se magistru Jorgovanki Tabaković. Nisam htela da otpočnem izlaganje povodom amandmana na član 30. ovom pričom o "Fijatu", ali dali ste mi sjajan šlagvort da za skupštinskom govornicom istaknem svoja dosadašnja saznanja. Izrazili ste opreznost, ne kao ptica zloslutnica, taman posla, vi ste žena koja je sa aspekta svoje struke i kao ministar za privatizaciju u najteže vreme učinila sve da se tada stvore ambijent i uslovi (i pokušali ste da sprečite pljačku beočinske cementare) za normalnu privatizaciju, koja se kasnije ispostavila kao pljačkaška, mafijaška. Međutim, ono što mi imamo kao gorko iskustvo iz prošlosti, to je maćehinski odnos "Fijata" prema "Zastavi".
Ja sam svoj radni vek otpočela u jednom sektoru grupe "Zastava" u bivšoj SFRJ. Taj sektor izvoza, kako smo se mi zvali, ostalih proizvoda je svaku godinu završavao sa minimum 10 miliona dolara profita. Bilo je 15 zaposlenih i radili smo sa velikim entuzijazmom kada je "Zastava" proizvodila 220.000 jedinica automobila i nastojali smo da sve to što se proizvede, a što nije potrebno da ide u montažu naših vozila i to punog kapaciteta, izvezemo u zemlje Evropske unije u koju vi hrlite, dakle najvećim delom u skandinavske zemlje, u Veliku Britaniju, ali i na američki kontinent, i kroz druge projekte. Jer, kada je jedan menadžment i tim ljudi sposoban da nešto radi ne treba mu ono što se zove Agencija za promociju izvoza i za strana ulaganja, jer, evo, sećam se, kada nisu postojale takve agencije, kako je grupa sposobnih ljudi mogla da radi; svi vi imate ta iskustva, naročito ljudi iz privrede još iz onog vremena.
Ne samo to, i to je jedan izraz koji sam zapamtila od našeg čuvenog predsednika, i partijskog prijatelja gospođe Đukić-Dejanović, gospodina Srboljuba Vasovića, koji je nama koji smo radili u grupaciji "Zastava" bio uzor kao čovek koji se borio za fabriku i koji je imao iza sebe rezultate, dakle, sećam se te njegove čuvene rečenice, tog maćehinskog odnosa "Fijata" prema nama.
Mi sada dolazimo u situaciju, mi Kragujevčani i uopšte ljudi iz privrede, da saznajemo post festum, kada je prošla ona euforija, da je namera italijanskog "Fijata" da izmeste svoja dva pogona iz Poljske, jedan sa Sicilije i da to bude oprema, odnosno linija za montažu nekog modela, ne zna se još uvek kojeg, u fabrici automobila "Zastava", s tim što fizički... To vam odgovorno tvrdim, koliko god da Mlađan Dinkić laže i obmanjuje građane Srbije... Sećate se da je on ovde replicirajući nam pred raspisivanje izbora rekao da ćemo, pored ove u Kragujevcu, imati još jednu fabriku automobila za kratko vreme.
Nemoguće je, to će vam reći svaki direktor iz "Zastave automobila", da, uz ne znam kakvu robotizaciju, jedan čovek radi na sto jedinica automobila, da mi proizvedemo godišnje 300.000 jedinica automobila. To nije njihova namera, to su neke želje koje, nažalost, ne mogu da budu ostvarene. S druge strane, optimalno je u ovom trenutku, ne iz programa "Fijata", nego ukupno sve što se prodaje, i na lizing i preko kredita za polovne automobile, da naše tržište godišnje prihvati i apsorbuje od 60.000 do 100.000 jedinica automobila. To znaju ljudi koji se time bave.
Italijanski "Fijat" će zauzvrat... To će biti ono njihovo ulaganje od 700 miliona evra, to je ono što se sada čuje i to nisu kuloarske priče, nego dolaze iz ozbiljnih krugova; radi se o te dve linije, to je onaj "fijat ćinkvećento", ristajling nekadašnje "peglice", još jedan model i ova linija sa Sicilije će da se dopremi u Kragujevac; oni će tako da kompenzuju tih 700 miliona evra i zauzvrat će od ovih svetskih banaka za razvoj svoje industrije da dobiju potpuno novu liniju. Kakav je epilog svega videćemo veoma brzo, najavljeno je da će se to dešavati u vrelim julskim danima, dakle do kraja ovog meseca.
Ono o čemu hoću da pričam večeras jeste ova Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza. Nažalost, ona je osnovana da bi se zapošljavali određeni kadrovi. Da li je tamo više ovih iz DS-a ili iz G17 plus, zaista to ne mogu da merim ni da kažem.
Gospodine Albijaniću, malo se umirite, drago mi je što ste došli, celog dana vas nije bilo ovde, da nešto pametno čujete. Koleginica Radeta je bila u pravu, najavila je vaš dolazak. Rekla je - samo još Mićko Albijanić nedostaje pa da grupacija bude kompletna, da zaista čujete nešto konkretno i pametno, a ne da podležete lažima i obmanama ovog vašeg šefa, kako reče neko, "frankenštajnskog ministarstva" - Mlađana Dinkića.
Sada, pošto su sve ovo činjenice, volim, onako šale radi i da bi bilo zanimljivije, da ubacim i ove epitete, evo, ja ću da krenem od konkretnih činjenica... Dakle, u budžetu za 2008. godinu... To je amandman kojim u ime SRS tražim da se ukine republička Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza.
To je trošadžijska firma potpuno, kao i mnoge druge. To Srbiju košta, poreske obveznike, 199.365.000. Pazite, u strukturi te trošadžijske firme, jer to je zaista firma, oni ne rade ništa, štampaju brošure, putuju, rade šta god hoće, nikome nisu pomogli... Hvalili su se u jednom ekonomskom biltenu, jednom koji proizvodi kafu u našoj zemlji, jednom koji se bavi papirnom galanterijom, ili nešto slično, plate su im 30.274.000 ...
Zamislite, kaže - usluge po ugovoru, a to je onaj čuveni konto, gospođo Tabaković, koji je najpodložniji za pranje para, za pljačku, za otimačinu. Zamislite sada Agenciju za strana ulaganja i za promociju izvoza, oni nekom pametnjakoviću, a to je onaj "tašna-mašna" ekspert, kažu - hajde sada smisli kakao bi to bilo da neko tamo sa planete Zemlje uloži nešto u Srbiju, mi ćemo tebi da damo milion, dva miliona dinara, a to je ukupno 92.320.000, pa ti lepo razmišljaj ko je taj ko će da donese neki dinar ovde... Taj smišlja, smišlja i ne smisli ništa, ili je nešto na dugačkom štapu, kao, nešto je ugovorio, a u stvari istina je sasvim drugačija.
Kaže: subvencije privatnim preduzećima - 60 miliona dinara. Sada javno pozivam ta preduzeća neka nam pošalju koja su ta preduzeća, i ona koja su tražila, a nisu dobila. Da je neko subvencionisao voćare u moravičkom kraju, u kolubarskom, u šumadijskom, hajte molim vas, nikada čula u životu za tako nešto. Znači, nijedno takvo preduzeće nije subvencionisano, jer vam je cilj da uvoznički lobi radi šta hoće a ne da izvozimo.
Sama činjenica, to je tragedija, da postoji ovako nešto u Srbiji, u kojoj je spoljnotrgovinski deficit 40 milijardi evra, dovoljno govori u prilog tome da je ovo napravljeno samo da bi primali ogromne plate. Saznaćemo koliko je to, da li i tamo direktor Agencije ima milion i kusur mesečnu platu, koliko imaju zaposleni. Čista pljačka i čista otimačina. Zbog toga tražimo da se to ukine, jer jedna firma, odnosno politička stranka, a videli ste da mi stalno govorimo - jedna firma, G 17, a sada smo dokazali da su i ovi ''žuti'' baš preduzeće i da im to služi za to...
Ono o čemu želim večeras da pričam, a da se nadovežem na izlaganje gospođe Tabaković i ove ekspertske izveštaje magistra Mirovića koji se dugo bavi tom oblašću, jeste kakva je privreda postkomunističkih zemalja u tzv. tranziciji i njihov odnos prema EU.
Želim večeras da prvi put sa govornice pomenem jednu grupaciju koja će biti, mislim, najperspektivnija, ne pandan EU nego nešto na šta mi treba da se oslonimo, a to je BRIK organizacija. Ako vas, gospodine Milivojeviću, pitam šta je to BRIK grupacija, nemate pojma, a ako vam kažem Brazil, Rusija, Indija, Kina, onda vam je sve jasno.
Oni su se do sada pominjali samo kao neki statistički podatak kada se prave bruto nacionalni dohoci, kada se prave poređenja što se tiče industrijskog razvoja zemalja EU, SAD itd; ove zemlje su se samo u tom smislu pominjale. Ali, sada, gledajući politiku, pre svega globalnu ekonomsku politiku SAD, koja je u velikoj recesiji, i to vrlo dobro znaju ljudi koji tamo rade i oni koji prate te podatke i politiku EU, doneli su političku odluku da jednim zajedničkim organizovanim nastupom na svetskom tržištu učine nešto za budućnost ove planete.
Naime, kada su u pitanju svi ti podaci o skoku cena hrane, one su kod nas doživele enormno povećanje zbog toga što se uništava poljoprivredna proizvodnja i uvoznički lobi radi šta hoće, ali skok cena hrane na svetskom tržištu, zbog povećanja cene biogoriva, u stvari je jedna manipulacija STO-a. Ove zemlje su to zaključile i to je pravi podatak. To su moćne zemlje, zamislite samo koliko je to milijardi stanovnika, i one su odlučile da se bore kroz svetske institucije, pa će postaviti određene zahteve UN, pa će tražiti u budućnosti... Jer, znate kako, sila ne može dugo da traje, ni to što Amerika radi zemljama Evropske unije... Vidite da se neke opiru, malopre pominjani Lisabonski sporazum je odbijen od strane Irske, histerija Sarkozija itd, to su sve procesi koji su otpočeli.
Zamislite, a to nije nikakva fantazija nego realna politička odluka zemalja BRIK-a da se organizuju i da traže da rezervna svetska valuta bude jedna od valuta ovih zemalja. To je najnormalnije. Da li će to biti valuta Kine, Rusije, Indije, svejedno, ali oni hoće da traže svoje, mnogo jače, mesto u UN. To je naša budućnost, ako ćemo da štitimo Kosovo i Metohiju.
Znate kako, vi koji se dugo godina bavite ekonomskom strukom to znate, pomislite sada kako je daleko Indija, vi vrlo dobro znate da Indija, kao država koja sada ima za plasman na svetsko tržite viška 220 milijardi dolara, ima interesa, jer Rusija nam je mnogo bliže i o tome je dosta govorio mr Mirović, ima interesa i te kako da ulaže u Evropu. Zašto da ne? Ona hoće svoj prostor na ovom antiglobalističkom političkom području i hoće da ima i tu ulogu ovde u Evropi. Nije slučajno što su u Kragujevcu održani dani ''Indija u srcu Srbije'', ali to je korišćeno samo za propagande svrhe. Međutim, mi kao stranka nećemo odustati od toga.
Očekujem, gospođo Đukić-Dejanović, da će i parlament imati i te kako značajnu ulogu u onome što se zove privlačenje stranih investicija i promocija onoga što naša zemlja ima. Kako mi to možemo da imamo? Prvo, kroz naše učešće, to je naša patriotska obaveza, u ovim stalnim međunarodnim delegacijama. Druga veoma važna stvar je formiranje grupa prijateljstva.
Mi smo tek danas konstituisali Odbor za inostrane poslove i mi moramo da se borimo za to i da parlamentarci imaju svojevrsnu diplomatsku ulogu.
Uostalom, koliko gledam vas iz Demokratske stranke, pa ko zna koliko bi vas bilo, niste ni vi gori od ne znam koga, bolji ministri inostranih poslova od onoga Vuka Jeremića, ali šta ćete, morate da ćutite i da trpite Tadićevu torturu.
Zato nije slučajno što se u proceduri Saveta Evrope nalazi nacrt jedne rezolucije koja se zove - parlamentarna diplomatija. Nemojte da zanemarujete tu stvar. To je ona packa koju smo dobili, i sam Dulić, koji se nije mnogo potresao zbog toga, mi parlamentarci od Borisa Grizlova, predsednika ruske Državne dume.
(Predsednik: Vreme)
Završavam, gospođo predsedniče. On je nama otvoreno rekao – ako vi nemate nameru, ako nije vaša intencija da naši skupštinski odbori sarađuju, da imamo zajedničke projekte, da ruski kapital dođe ovde, džaba onda nama i ove agencije koje su zaista metod za pljačku.
Meni je žao, isteklo je vreme, želela sam još puno da govorim o ovim strateškim namerama i o političkoj i ekonomskoj snazi zemalja BRIK-a (to zapamtite, jer vam je tako lakše, kao skraćenica, gospodine Milivojeviću), ali o tom potom, drugom prilikom.
Ono što je važno nama srpskim radikalima jeste da imamo takve prijatelje u svetu i da grupa ovih zemalja želi da dođe u Srbiju, da nas prihvataju, da štite naš teritorijalni integritet i da će i te kako puno ulagati ovde. Mi ćemo sa svoje strane da učinimo da se upravo to desi i da demistifikujemo ulogu zemalja EU i Amerike, pre svega, koja nam nikada ni u ekonomskom ni u političkom smislu ništa dobro nije želela niti donela.