Poštovane dame i gospodo narodni poslanici,  otvaram Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije, konstatujem da sednici prisustvuje 168 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da su u sali prisutna 124 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
O odsustvu sa današnje sednice nije me obavestio nijedan narodni poslanik.
Shodno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani, pored narodnih poslanika, da sednici prisustvuju i gospodin Mirko Cvetković, kandidat za predsednika Vlade, i kandidati za članove Vlade.
Dozvolite mi da ih pozdravim u vaše i svoje ime.
Saglasno članu 84. stav 2. i članu 85. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, obaveštavam vas da smo ovu sednicu sazvali izuzetno za ponedeljak, 7. jul 2008. godine, dakle, u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 84. stav 1. Poslovnika, kao i mimo dana utvrđenog u članu 85. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština što pre izabere Vladu Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, za Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine u 2008. godini utvrdili smo sledeći
D n e v n i r e d:
1. Izbor Vlade.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – IZBOR VLADE
Gospodin Aligrudić, izvolite, po Poslovniku, je l' te?

Gospođo predsednice, na osnovu čl. 94. stav 3. Poslovnika, predlažem da pre otvaranja pretresa odlučimo da vreme rasprave za poslaničke grupe bude duže od vremena utvrđenog po stavu 1. tog člana, tako što bi se udvostručilo i iznosilo deset časova.

 Zahvaljujem. Staviću vaš predlog na glasanje kad to bude uvremenjeno. Izvolite, gospodine Nikoliću.

 Dame i gospodo narodni poslanici, pitao bih predsednika Skupštine na osnovu čega je utvrdila da postoje uslovi za rad, da li na osnovu toga što je prostorija dobro rashlađena, ili što ima dovoljno novinara ili na osnovu kvoruma koji je potreban da bi se utvrdio dnevni red. Vi ste sada utvrdili dnevni red, a vidite da u sali ima 124 narodna poslanika. Član 86. stav 5: "Kvorum postoji ako je na sednici, pri utvrđivanju dnevnog reda, prisutno najmanje 126 narodnih poslanika." Nije baš svejedno birati Vladu, jednu u četiri godine, što nismo imali sreće odavno, ali bar kad se Vlada bira neka bude vas bar 126 u sali. Nemojte da pomislim da neko ovde izbegava da glasa za svoju vladu.

Htela bih da vas obavestim da, obzirom da se radi o posebnoj sednici, ne utvrđuje se dnevni red u skladu sa Poslovnikom ove skupštine. Zahvaljujem.
Primili ste predlog kandidata za predsednika Vlade koji je, saglasno članu 127. stav 1. Ustava Republike Srbije, podneo predsednik Republike gospodin Boris Tadić. Primili ste saglasnost gospodina Mirka Cvetkovića, kandidata za predsednika Vlade, da prihvata kandidaturu u pisanom obliku. Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Republike Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine, stekli su se uslovi da kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini iznese program i predloži sastav Vlade, da otvori pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade, te da prilikom izbora Vlade odredimo broj potpredsednika i ministara bez portfelja u Vladi, na predlog kandidata za predsednika Vlade, i izaberemo predsednika, potpredsednike i ministre u Vladi Republike Srbije, shodno članu 99. stav 2. tačka 1. i 125. stav 1. Ustava i član 10. Zakona o Vladi i da članovi Vlade pred Narodnom skupštinom polože zakletvu.
Molim gospodina Mirka Cvetkovića, kandidata za predsednika Vlade, da Narodnoj skupštini iznese svoj program i predloži sastav Vlade. Izvolite.
Ima reč kandidata za predsednika Vlade, gospodin Mirko Cvetković.

Dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, čast mi je da predstavim program Vladu koju čine koalicija Za evropsku Srbiju, koalicija SPS - PUPS - JS i grupa manjinskih stranaka za naredni četvorogodišnji period, kao i da zatražim vašu podršku za realizaciju predloženog programa.
Ključni elementi programa o kojima postoji puna saglasnost svih članova koalicije su: opredeljenje za evropsku budućnost Srbije, neprihvatanje nezavisnosti AP Kosova i Metohije, neophodnost jačanja ekonomije, jačanje socijalne odgovornosti Vlade, pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije i poštovanje međunarodnog prava.
Punopravno članstvo u Evropskoj uniji je u najdubljem interesu države Srbije i svih njenih građana. Ulaskom u EU Srbija će postati punopravni član evropske porodice naroda, iz koje je sticajem nesrećnih istorijskih okolnosti dugo vremena bila isključena.
U proteklih sedam i po godina Srbija je realizovala brojne reforme, kojima je svoj politički i ekonomski sistem približila standardima zemalja EU. Međutim, na putu učlanjenja Srbije u EU neophodno je sprovesti brojne dodatne reforme, kojima će se pravni poredak i privredni sistem Srbije u narednih nekoliko godina u najvećoj meri približiti standardima EU. Stoga će jedan od prvih poteza nove vlade biti upućivanje Narodnoj skupštini Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU na ratifikaciju.
Cilj vlade je da ubrzanjem ekonomskih i drugih reformi koje su predviđene u Sporazumu, već krajem ove ili početkom naredne godine Srbija dobije status kandidata za ulazak u EU. Nova vlada Republike Srbije će usvojiti Akcioni plan, čija realizacija će obezbediti da Republika Srbija na kraju mandata ove vlade bude u potpunosti spremna za ulazak u EU.
Opredeljenje za ulazak Srbije u EU nije u suprotnosti sa našom namerom da dalje razvijamo dobre političke, ekonomske i druge odnose sa drugim zemljama sveta. Da je takva politika moguća, najbolje svedoči praksa sadašnjih članica EU, od kojih neke imaju vrlo bliske odnose sa zemljama koje nisu članice.
Jedan od prioriteta nove vlade je dalje produbljivanje i proširivanje ekonomskih i političkih odnosa Srbije sa Ruskom federacijom. U tom pravcu ratifikacija gasnog aranžmana sa "Gasprom-om'' u Skupštini Srbije biće jedna od prvih zakonodavnih inicijativa nove vlade.
Osim toga, nameravamo da našim ruskim partnerima predložimo proširenje bescarinske trgovine, kao i uključivanje ruskih investitora u realizacija infrastrukturnih i drugih projekata u Srbiji. Vlada Srbije će nastojati da unapredi odnose i sa SAD, sa ciljem da najveća svetska sila pri rešavanju sporova na području Balkana u većoj meri uvažava interese Srbije i srpskog naroda.
Vlada Srbije će takođe posvetiti pažnju razvijanju ekonomskih i političkih odnosa sa ostalim zemljama sveta, a naročito sa Kinom, Indijom, kao i sa zemljama mediteranskog basena i nesvrstanim zemljama, sa kojima smo uspešno sarađivali u prošlosti.
Sve članice koalicije su potpuno saglasne u tome da nova vlada Republike Srbije nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, kao i da će Vlada, u saradnji sa drugim državnim organima, preduzeti sve pravne i diplomatske mere za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije.
U tom smislu nova vlada će nastaviti sa diplomatskim aktivnostima, koje imaju cilj da što manji broj država prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Takođe, vlada će inicirati ponovo pokretanje pregovora sa predstavnicima kosovskih Albanaca, sa ciljem da se pronađe obostrano prihvatljivo rešenje.
Pri realizaciji diplomatskih inicijativa za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije Vlada će, kao i do sada, tesno sarađivati sa Ruskom federacijom i svim državama koje se protive ili nisu priznale nezavisnost Kosova i Metohije.
Uporedo sa diplomatskom borbom za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, nova vlada će pokrenuti aktivnosti za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao i za poboljšanje njegovog ekonomskog i socijalnog položaja. Pri rebalansu budžeta za 2008. godinu obezbediće se potrebna sredstva za teritoriju Kosova i Metohije. Vlada će istovremeno preispitati postojeće mehanizme distribucije sredstava na Kosovu i Metohiji, kako bi se obezbedila pravednija raspodela sredstava i sprečilo da se, pod maskom lažnog patriotizma, sprovode zloupotrebe i pronevere.
Neophodnost jačanja ekonomije, uz povećanje zaposlenosti i značajan rast investicija, uključuje investicije u infrastrukturu, uz održanje makroekonomske stabilnosti, što predstavlja jezgro ekonomskog programa vlade.
Osnovni ekonomski ciljevi vlade u naredne četiri godine su: dinamičan rast privredne aktivnosti, rast zaposlenosti, povećanje standarda građana Srbije i ravnomerniji regionalni razvoj. Preduslovi za ostvarenje ovih ciljeva su učvršćenje makroekonomske stabilnosti, ubrzanje ekonomskih reformi, nastavak evropskih integracija, kao i značajno povećanje investicija.
Cilj vlade Republike Srbije je da bruto domaći proizvod u naredne četiri godine raste po stopi od oko 7% godišnje. Planirana stopa rasta BDP-a je nešto iznad prosečne stope u proteklom trogodišnjem periodu. Povećanjem realnog nivoa BDP za oko 30% u naredne četiri godine smanjiće ekonomske i socijalne probleme u Srbiji i doprineti smanjenju ekonomskog zaostajanja zemlje u odnosu na regionalno i evropsko okruženje.
Drugi ekonomski cilj vlade je da se u naredne četiri godine značajno poveća zaposlenost. Rast zaposlenosti ostvariće se unapređenjem privrednog ambijenta, rastom privatnih i javnih investicija, kao i realizacijom niza neposrednih podsticaja za zapošljavanje. Realizacijom planiranih aktivnosti pojačaće se i produbiti pozitivne tendencije na tržištu rada započete u prethodnoj godini. Očekivani rezultat je otvaranje najmanje 200.000 novih radnih mesta u naredne četiri godine i smanjenje stope nezaposlenosti sa sadašnjih oko 18 na oko 12%.
Treći cilj vlade Republike Srbije je povećanje standarda stanovništva i smanjenje regionalnih i socijalnih razlika u nivou standarda. Povećanje standarda ključno će zavisiti od uspešnog ostvarenja prethodna dva cilja ekonomske politike.
Četvrti cilj Vlade u oblasti ekonomije je smanjenje regionalnih razlika u nivou razvijenosti. U cilju pokretanja privrednog rasta u nerazvijenim regionima, Vlada Republike Srbije će primeniti širok spektar podsticajnih mera, kao što su modernizacija i izgradnja saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, izgradnja i modernizacija obrazovnih, kulturnih i sportskih objekata, odobravanje poreskih olakšica za investicije u nerazvijena područja itd.
Novim zakonom o regionalnom razvoju predviđeno je formiranje fonda za ravnomerni regionalni razvoj koji će se finansirati iz evropskih pretpristupnih fondova i budžeta Republike Srbije. Takođe, razmotriće se mogućnost dislociranja određenih državnih institucija u nerazvijena područja.
Osnovni preduslov za ostvarenje prethodno navedenih ekonomskih ciljeva je dodatno učvršćenje makroekonomske stabilnosti. To prvenstveno podrazumeva smanjenje inflacije sa sadašnjeg nivoa od oko 12% godišnje na nivo od oko 4% u 2012. godini, kao i smanjenje deficita tekućih plaćanja sa sadašnjeg nivoa od oko 13% na nivo od oko 8% u 2012. godini.
Ostvarenje ovih ciljeva zahteva usporavanje domaće tražnje u pravcu njenog usklađivanja sa privrednim mogućnostima zemlje. Konkretno to znači postepen prelaz sa fiskalnog deficita na fiskalni suficit u naredne dve godine.
Drugi preduslov za ostvarenje ekonomskih ciljeva i ubrzanje reformi, koje su u toku prethodne dve godine značajno usmerene usled dugotrajnih pauza u radu Skupštine i izostajanja usvajanja reformskih zakona. U tom smislu u relativno kratkom roku vlada će predložiti Skupštini brojne reforme zakone, čija primena treba da otkloni prepreke i pojača podsticaje za preduzetničke aktivnosti.
Osnovni pravci privrednih reformi u narednim godinama su: dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, državnih banaka i osiguravajućih društava, uvođenje konkurencije na tržištima infrastrukturnih i komunalnih delatnosti i pokretanje privatizacije, delimične ili potpune, javnih preduzeća koja posluju u njima, ukidanje nepotrebnih propisa kojima se otežava privredni život i pojednostavljenje važećih propisa, povećanje efikasnosti sudskih organa pri rešavanju privrednih sporova i efikasnije sprovođenje stečajnih procedura, privatizacija državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta delimično i u okviru procesa restitucije.
Posebna pažnja će se posvetiti stvaranju uslova za slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni, transakcioni troškovi minimalni, a monopoli adekvatno regulisani. Reforme u ekonomskim oblastima biće praćene reformama i u ostalim segmentima države.
Izgradnja prosperitetne i konkurentne privrede, koja će se ravnopravno takmičiti na svetskom tržištu, a u nekim sektorima biti i lider, zahteva kvalifikovanu radnu snagu, stručne inženjere i menadžere, i naučnike i istraživače koji su sposobni da usvajaju i unapređuju najnovija naučnotehnološka dostignuća.
Podizanje nivoa obrazovanosti, kao i kvaliteta i primenjivosti naučnoistraživačkog rada, predstavljaju prioritete Vlade u narednom periodu. Unapređenje obrazovanja i naučnoistraživačkog rada zahteva poboljšanje postojećih i donošenje novih propisa, rast državnih izdvajanja, fiskalne podsticaje za privatne aktivnosti u ovoj oblasti, kao i intenzivnije povezivanje obrazovnih i istraživačkih ustanova iz Srbije sa svetom, a naročito sa Evropskom unijom.
U okviru reformi državne uprave i lokalne samouprave, u narednim godinama planira se intenziviranje edukacije zaposlenih i postepeno uvođenje modela elektronske uprave, uz primenu principa jednog šaltera gde god je to moguće.
Konačno, pristupiće se funkcionalnoj analizi radnih mesta u državnoj i lokalnoj upravi sa ciljem da se izvrši njihova optimizacija. S tim u vezi usvojiće se odgovarajuća akta kako bi se zaustavila praksa kontinuiranog rasta broja zaposlenih u državnoj upravi.
Eliminisanjem nepotrebnih radnih mesta u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi zaustaviće se proces rasta neproduktivne klase državnih službenika. Radiće se na smanjenju raspona plata državnih službenika i nameštenika koja sada iznosi 1:9. Čini se da smo iz jedne krajnosti - uravnilovke, prešli u drugu krajnost - ekonomski i socijalno neopravdanih razlika u visini plata zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.
Reforma i jačanje sistema odbrane, kao jednako značajan zadatak u procesu demokratske tranzicije Republike Srbije, za strateški cilj imaće nastavak izgradnje efikasnog i ekonomski održivog sistema odbrane i izgradnju moderne, profesionalne i efikasne vojske. Takođe, prioriteti su puno učešće Republike Srbije u programima Partnerstva za mir i demokratska kontrola vojske i ostalih snaga odbrane.
Nova Vlada će ubrzati proces usvajanja Strategije nacionalne bezbednosti, Strategije odbrane, Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane, Strategije pregleda odbrane i Plana odbrane Republike Srbije, kao i usvajanje zakona kojima bi se kompletirao institucionalni okvir za intenziviranje tempa reforme sistema odbrane.
Posebno je značajno intenzivirati proces harmonizacije zakonodavstva sa standardima Evropske unije. Stabilno finansiranje sistema odbrane je ključno za ubrzani proces modernizacije i opremanja Vojske Srbije i jačanje njenih kapaciteta, uz podršku međunarodnom miru i stabilnosti.
Radi jačanja ukupne stabilnosti i bezbednosti, važno je u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nastaviti saradnju sa međunarodnim snagama i institucijama UN na Kosovu i Metohiju.
Bezbednost Republike Srbije je neodvojiva od bezbednosti evropskog prostora. Otuda razvoj dobrih odnosa sa ključnim činiocima globalne, evropske i regionalne bezbednosti, a posebno sa susedima, predstavlja prioritet politike odbrane Republike Srbije.
Ubrzani nastavak evropskih integracija imaće višestruko pozitivan uticaj na privredu Srbije. Preduzeća i privredni subjekti će dobiti mogućnost bescarinskog izvoza proizvoda na tržište od preko 450 miliona stanovnika. Mogućnost korišćenja pretpristupnih fondova EU doprineće rešavanju socijalnih, regionalnih i sektorskih problema, što će podsticajno delovati na privredu Srbije.
Ulazak Srbije u proces pridruživanja EU će doprineti povećanju stranih direktnih investicija, i to ne samo iz zemalja članica EU, nego i iz ostalih zemalja. Definitivnim opredeljenjem za ulazak u EU smanjiće se rizik zemlje, što će uticati na poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije, a time i na smanjenje kamatnih stopa za srpska preduzeća i državu Srbiju na svetskom finansijskom tržištu.
Ostvarenje visoke stope rasta bruto domaćeg proizvoda u narednim godinama zasnivaće se dominantno na izgradnji novih i suštinskoj modernizaciji postojećih privrednih kapaciteta. Usled toga neophodno je da se učešće investicija u BDP poveća sa sadašnjih 22% na nivo od 26 do 28% u 2012. godini.
Vlada Republike Srbije će, u saradnji sa lokalnim samoupravama, razraditi poseban program podsticaja za velike investicije u propulzivnim industrijskim sektorima, kao što su automobilska industrija, elektronika, informacione tehnologije i telekomunikacije. Privlačenje nekoliko krunih investicija u navedenim delatnostima uticalo bi na povećanje privredne aktivnosti, razvoj mreže kooperanata, rast zaposlenosti, izvoza, ali i na privlačenje novih stranih direktnih investicija.
Pored industrije, poljoprivreda takođe predstavlja značajnu privrednu granu za Srbiju. Zbog toga je važno definisati adekvatnu agrarnu politiku, koja treba da da odgovor na potrebu unapređenja stanja u ovoj oblasti.
Kako bi se ispravno nosili sa izazovima i preprekama koje nose međunarodne integracije, pre svega obaveze Srbije prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji i EU, od izuzetnog je značaja sve potencijale usmeriti ka jačanju konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje, uz istovremeno očuvanje prirodnih resursa. Briga za ukupni održivi razvoj ruralnog prostora mora biti imperativ današnjice i budućnosti.
Osim toga, u narednom periodu planira se ubrzanje započetih i pokretanje novih krupnijih infrastrukturnih projekata, među kojima su najvažniji: završetak izgradnje autoputa i modernizacija železnice na koridoru 10, početak gradnje autoputa prema južnom Jadranu, proširenje i modernizacija mreže regionalnih puteva, modernizacija koridora 7, početak izgradnje gasovoda "Južni tok" u saradnji sa "Gaspromom" itd.
U narednom periodu planira se rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih sistema za navodnjavanje. Realizacija javnih investicija u oblasti infrastrukture neposredno će doprineti povećanju privredne aktivnosti u narednim godinama, a izgrađena moderna infrastruktura će u dugom roku podsticajno delovati na privatne investicije, a time i na privredni rast. Krupni infrastrukturni projekti će se finansirati iz redovnih budžetskih prihoda, povoljnih kredita međunarodnih finansijskih institucija, fondova EU, stranih direktnih investicija i slično.
Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije biće jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije u cilju poboljšanja uslova života i rada svih građana, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva. Cilj Vlade je da u narednim godinama najširi slojevi stanovništva participiraju u rezultatima ekonomskog napretka.
Takođe želimo da izgradimo društvo u kome će svi građani imati šanse za napredak na društvenoj lestvici. U takvom društvu će besplatno visoko obrazovanje biti dostupno svim marljivim učenicima i studentima, besplatna zdravstvena zaštita garantovana svim siromašnim građanima, a svi građani Srbije biće zaštićeni od ekstremnog siromaštva.
Brz ekonomski napredak Srbije povećaće mogućnosti za zapošljavanje i rešavanje stambenih pitanja mladih i predstavljati najbolju branu njihovom odlasku u inostranstvo. Sistematska briga o mladima je uslov ekonomskog, kulturnog i ukupnog društvenog razvoja Srbije.
U okviru promovisanja zdravih stilova života, Vlade će raditi na popularizaciji sporta, kao i na opremanju, adaptaciji, rekonstrukciji i izgradnji sportskih objekata na celoj teritoriji Srbije.
Uspostavljanje rodne ravnopravnosti predstavlja važan korak u civilizacijskom napredovanju našeg društva. Vlada će obezbediti institucionalnu ravnopravnost žena u ekonomskom i političkom životu zemlje i sankcionisati svaki oblik njihove diskriminacije.
Da bi realizovala navedene ciljeve, Vlada je pripremila paket mera koje treba da doprinesu poboljšanju socijalnog položaja svih ugroženih slojeva stanovništva: nezaposlenih, penzionera, porodica sa decom, seoskih staračkih domaćinstava itd, vodeći računa o tome da se interesi svih socijalnih grupa uvažavaju na izbalansiran način, a da se pri tome ne ugrozi makroekonomska stabilnost i brz privredni rast.
Vlada Republike Srbije planira da, najkasnije do septembra 2008. godine, poveća penzije za 10%, a da se do kraja 2008. godine usvoje izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojima bi se uvela indeksacija penzija prema kretanju zarada tokom 2009. godine i definisala dinamika povećanja odnosa prosečnih penzija i prosečnih zarada do nivoa od maksimalno 70% u skladu sa ekonomskim i fiskalnim mogućnostima zemlje.
U cilju zaustavljanja nepovoljnih demografskih tendencija, Vlada će izdvojiti dodatna sredstva za pomoć porodicama sa malom decom, doneti propise kojima će se zaštititi položaj zaposlenih, trudnica i porodilja i obezbediti subvencije bračnim parovima sa decom pri rešavanju stambenog pitanja. Takođe, usvojiće se mere za obezbeđenje socijalne sigurnosti seoskih staračkih domaćinstava.
Nastavak, proširenje i pooštravanje borbe protiv svih oblika kriminala i korupcije predstavljaju neophodne uslove za učvršćenje pravne države i funkcionisanje tržišne privrede. U okviru izgradnje pravne države odgovarajuće mesto imaće i obezbeđenje mehanizama saradnje države i civilnog društva.
Efikasna borba protiv korupcije i kriminala zahteva donošenje novih zakona, kao što je zakon o zamrzavanju i oduzimanju imovine stečene korupcijom i kriminalom, koji će biti predložen Skupštini u najkraćem roku. Osim toga, neophodno je da se u brojne druge zakone i podzakonske akte ugrade odredbe kojima će se otkloniti izvori korupcije. To prvenstveno podrazumeva redukciju i regulaciju diskrecionih ovlašćenja državnih organa pri odobravanju raznih dozvola, saglasnosti, davanju mišljenja itd.
U tom smislu je neophodno za sve navedene aktivnosti striktno definisati procedure i odrediti kratke rokove u kojima moraju biti okončani. U okviru borbe protiv korupcije uvešće se zakonska obaveza da svi državni funkcioneri na republičkom i lokalnom nivou, rukovodioci državnih ustanova, javnih preduzeća, javno saopšte podatke o imovini koju poseduju.
Predložiće se usvajanje novih zakonskih odredbi prema kojima bi, u slučaju otkrivanja korupcije, osim predviđene krivične odgovornosti, državnim funkcionerima trajno bilo zabranjeno bavljenje politikom, dok bi se zaposlenima u državnom sektoru, koji su učestvovali u korupciji, trajno zabranio rad u državnom sektoru.
Za efikasnu borbu protiv korupcije i kriminala neophodno je osposobiti državne organe koji imaju ključnu ulogu u borbi protiv navedenih devijantnih pojava. U tom smislu potrebno je adekvatno opremanje i osposobljavanje policije, tužilaštva i sudova za borbu protiv korupcije i kriminala.
Cilj reforme policije je povećanje lične i imovinske sigurnosti građana, očuvanje stabilnosti javnog reda i mira i održanje povoljnog stanja bezbednosti u zemlji. Prioritetni zadaci policije u narednom periodu su - borba protiv organizovanog kriminala, uključujući i privredni kriminal, efikasno rasvetljavanje krivičnih dela, sprečavanje pokušaja destabilizacije društva i suzbijanje huliganstva. Od posebne važnosti za unapređenje rada policije je jačanje mehanizama unutrašnje kontrole, suzbijanje korupcije i presecanje veza sa organizovanim kriminalom. Nad svim službama bezbednosti uspostaviće se civilna kontrola.
Reforma policije obuhvatiće i efikasnije obavljanje upravnih poslova koji se nalaze u njenoj nadležnosti, kao što su poslovi vezani za lična identifikaciona dokumenta, registraciju vozila i dr. Nova identifikaciona dokumenta izrađivaće se u skladu sa najnovijim tehnološkim rešenjima, čime će se ispuniti jedan od najvažnijih uslova za ulazak naše zemlje na belu šengensku listu.
Reforme pravosuđa će se ubrzati, sa ciljem da se izgradi efikasno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo i učvrsti vladavina prava i pravna sigurnost.
Ostvarenje ovog cilja podrazumeva usvajanje niza zakona kojima će se pravosudni sistem urediti u skladu sa evropskim standardima i interesima građana Srbije. Pomenuću samo neke od njih, to su - zakon o sudijama, zakon o uređenju sudova, zakon o visokom savetu sudstva, zakon o javnom tužilaštvu, zakon o advokaturi, zakon o javnom beležništvu, zakon o oduzimanju imovinske koristi, kao i niz drugih zakona kojima se uređuje pravosudni sistem i sankcionišu krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala, terorizma, pranja novca, trgovine ljudima, seksualnog zlostavljanja i dr.
U okviru reforme pravosuđa utvrdiće se nova mreža sudova i tužilaštava, koja će uključivati prekršajne i apelacione sudove, kao i upravni sud za celu teritoriju Srbije.
Od suštinske je važnosti postojanje čvrstog političkog opredeljenja za beskompromisnu i neselektivnu borbu protiv korupcije i kriminala. Samo u tom slučaju zaposleni u državnim organima, u čijoj je nadležnosti otkrivanje i sankcionisanje navedenih krivičnih dela, biće spremni da pruže maksimalne napore u borbi protiv korupcije i kriminala.
Nova vlada Republike Srbije će nastaviti politiku striktnog poštovanja međunarodnog prava i neodložnog izmirenja svih međunarodnih obaveza. Samo na takav način naša država može postati punopravni i uvaženi član međunarodne zajednice. Kao što će sama poštovati međunarodno pravo, vlada će to isto tražiti i od drugih.
Insistiranje na poštovanju međunarodnog prava od strane drugih država je ključni oslonac u našoj borbi za očuvanje AP Kosova i Metohije. Takođe, u slučaju Međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu Vlada Republike Srbiće je uporno insistirati da se svi zločini jednako tretiraju tj. da nema manje vrednih žrtava i povlašćenih zločinaca.
Visoki dometi u oblasti kulture, čak i u najtežim vremenima, predstavljaju jednu od prepoznatljivih karakteristika Srbije u svetu. Vlada Republike Srbije će u narednim godinama nastojati da finansijski i na druge načine doprinese afirmaciji stvaralaštva i kreativnosti u oblasti kulture. Posebna pažnja će se posvetiti modernizaciji ustanova kulture, očuvanju kulturnog nasleđa, uključivanju u svetske kulturne tokove, podizanju kvaliteta medijske produkcije i usklađivanju regulative sa evropskim standardima.
Na kraju, želim da istaknem da je projekat nove vlade koji sam izložio zapravo projekat boljeg života, uz očuvanje posebnosti i dostojanstva svih građana koji žive u Srbiji. Njegovom realizacijom obezbediće se veće zarade, veće penzije, veća socijalna odgovornost, veća mogućnost za zaposlenje, manje korupcije, biće izgrađena osnovna infrastruktura i ostvarena snažnija pozicija zemlje za odbranu svog suvereniteta.
Pozivam sve građane, kao i državne organe i organizacije, da punom snagom učestvuju u realizaciji ovih velikih ciljeva. Na kraju mandata svako će imati mogućnost da donese sud o uspešnosti rada vlade. Taj sud treba dati na osnovu činjenica, a ne na osnovu predubeđenja.
Dame i gospodo poslanici, na kraju želim da vam predložim sledeći sastav vlade: prvi potpredsednik Vlade, zamenik predsednika vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, ministar odbrane Dragan Šutanovac, ministarka finansija Diana Dragutinović, ministarka pravde Snežana Malović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković, ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević, ministar prosvete Žarko Obradović, ministarka omladine i sporta Snežan Samardžić-Marković, ministar zdravlja Tomica Milosavljević, ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić, ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić, ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić, ministar kulture Nebojša Bradić, ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović, ministar vera Bogoljub Šijaković, ministar za dijasporu Srđan Srećković, ministar za ljudska i manjinska prava Svetozar Čiplić i ministar bez portfelja Sulejman Ugljanin.
Zahvaljujem na pažnji.
(Aplauz.)

Zahvaljujem. Čuli smo program i predlog sastava vlade, koji je Narodnoj skupštini podneo gospodin Mirko Cvetković, kandidat za predsednika Vlade.
Određujem pauzu od 60 minuta, a onda ćemo nastaviti rad. Zahvaljujem.
(Posle pauze – 12.00)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Predsednik poslaničke grupe DSS-NS, gospodin Miloš Aligrudić, predložio je duže vreme rasprave, odnosno da vreme rasprave za poslaničke grupe traje 10 časova.
O ovom predlogu Narodna skupština odlučuje bez pretresa.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Za 164, protiv jedan, nije glasalo šest, od 171 poslanika.
Narodna skupština je prihvatila ovaj predlog.
Pošto ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi deset časova, konstatujem da je vreme rasprave po poslaničkim grupama sledeće: poslanička grupa SRS - 3 sata, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa Za evropsku Srbiju - 3 sata, sedam minuta i 12 sekundi; poslanička grupa DSS - NS - Vojislav Koštunica - 1 sat i 12 minuta; poslanička grupa G17 plus - 57 minuta i 36 sekundi; poslanička grupa Koalicije SPS - PUPS - JS - 48 minuta; poslanička grupa LDP - 31 minuta i 12 sekundi i poslanička grupa manjina - 16 minuta i 48 sekundi.
Molim poslaničke grupe da, ukoliko to već nisu učinile, podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 191. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? Gospodin Aligrudić. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, danas smo imali prilike da saslušamo ekspoze mandatara gospodina Mirka Cvetkovića, iz koga smo mogli da saznamo štošta, osim jasne, čvrste i određene politike buduće vlade. To je jedino što se iz tog ekspozea nije moglo videti. I tome ima razloga.
Činjenica da je Mirko Cvetković mandatar za sastave ove nove vlade, zapravo, samo po sebi govori o karakteru te vlade, uz činjenicu da je zamenik predsednika Vlade lično Ivica Dačić, neko ko u startu ima veći autoritet u DS od samog Mirka Cvetkovića, jasno govori da ovom vladom treba da vlada neko drugi, a ne sam premijer, bez obzira na zlatni glas koji mu je ova skupština dala.
Ovom vladom, zapravo, treba da se vlada iz drugog centra, iz kabineta predsednika države, tj. ovom vladom treba lično da upravlja Boris Tadić, ili sam, ili preko svog čoveka od najvećeg poverenja u ovoj vladi, a to je zamenik predsednika vlade Ivica Dačić, kao čovek od većeg političkog iskustva i veće političke profilisanosti nego sam premijer.
Boris Tadić će na taj način da vlada razobručeno i neometano od bilo kakve unutarstranačke konkurencije Vladom Republike Srbije, što se jasno vidi iz popisa ministara, za koje očigledno sam mandatar uopšte nije kriv, jer ovu vladu mandatar nije ni sastavljao, ovu vladu je sastavljao Boris Tadić, uz konsultaciju sa Kamerunom Manterom, Stivenom Vudsvortom, Bekom, Miškovićem i ko zna još kime, osim konsultacija sa samim mandatarom gospodinom Cvetkovićem.
Ova vlada je nastala nakon nekoliko dana javnih pregovora. Ti pregovori za posledicu imaju ne pravljenje jake nacionalne vlade, vlade određenog političkog programa i jasnog cilja, nego ti pregovori za posledicu imaju raspodelu funkcija po resorima u ovoj vladi.
To je podela funkcija, a ne jasna i određena državna politika. To je posledica sastavljanja ove vlade.
Kada se radi o jasnoj nacionalno odgovornoj politici, to će biti ostavljeno za neka druga vremena, za neke druge političke subjekte u ovoj državi. Boris Tadić, sastavljanjem ovakve vlade, neće biti ugrožen ne samo iznutra, nego neće biti ugrožen ni spolja.
Niko od njegovih političkih partnera u ovoj vladi ne može ugroziti pozicije ove vlade, bez obzira na političku ili ličnu nezajažljivost kada je reč o raspodeli funkcija i gramzivost, zato postoje garanti opstanka ove vlade koji se nalaze van ove zgrade Narodne skupštine, koji se nalaze i van zgrade same Vlade. Ti garanti opstanka vlade su i van ove države, a neki od njih su i tajkuni koji sede u ovoj državi i koji, praktično, utiču i na sastav vlade i na njen budući rad.
Zbog svega toga, ova vlada ima veliku šansu da ostvari svoj pun mandat. U tom slučaju, Boris Tadić može biti potpuno miran. U ovoj vladi su poznati ministri, ali nije poznata državna politika ove vlade. Kako je premijer neubedljiva politička ličnost, već sada se može naslutiti da će neko drugi preoteti one ingerencije i premijeru i samoj Vladi Republike Srbije, koje ona po Ustavu ima, a to je da vodi državnu politiku.
U članu 125. Ustava stoji: "Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu". Da li je moguće poverovati da će gospodin Mirko Cvetković ovo činiti? Ne. To je potpuno isključeno. Čovek koji nema politički autoritet da vodi Vladu Republike Srbije, ne može ni ostvariti svoju funkciju iz stava 2. člana 125. Ustava Republike Srbije.
Šta je državna politika Srbije u ovom slučaju? Na to pitanje nismo našli odgovor o ekspozeu mandatara za sastav ove vlade. Ako je Mirko Cvetković izašta kriv, ko zna za šta sve, možda nije nizašta, ali sigurno nije kriv za obrazovanje ove vlade, koliko uopšte svrhe ima razmatrati ekspoze Mirka Cvetkovića, koliko uopšte ima smisla njega lično pitati za sve nedorečenosti tog ekspozea, za kontradiktornosti koje se mogu naći u ekspozeu, za namerno izostavljene delove tog ekspozea, koji bi trebalo da daju odgovor na ključna pitanja koja se sada pred Srbijom postavljaju, a ne da se mandatar u svom ekspozeu pravi kao da su pojedine opasnosti koje su se nadvile nad ovom državom tek negde u dalekom izgledu, kao da se ne dešavaju današnjeg dana? Kakva sve to svrhe ima?
On je možda dobar ekonomista, možda je stručan čovek na pogrešnom mestu, ali on nije politička figura koja može povezati u jedinstvenu političku celinu Vladu Republike Srbije i njene ministre. Jednostavno, kada je reč o mandataru Mirku Cvetkoviću, to ne može biti slučaj. To će, očigledno, raditi neko drugi umesto njega.
To će, očigledno, raditi Boris Tadić, a ako ne može od svojih predsedničkih obaveza da stigne baš da zađe u svaki detalj, to će činiti njegova produžena ruka u Vladi Republike Srbije i čovek od najvećeg poverenja gospodin Ivica Dačić.
Dakle, politiku će protivustavno voditi Boris Tadić, a ovu vladu će tehnički, kao tehničku vladu voditi gospodin Mirko Cvetković. Ona se, u tom smislu, po svojoj suštini neće razlikovati od one formalne tehničke vlade koja je postojala od momenta raspisivanja izbora do današnjeg dana.
Ipak, zbog javnosti i poštovanja Narodne skupštine, iako zbog celog ovog postupka očigledno sam predsednik države Boris Tadić ovu skupštinu ni najmanje ne poštuje, moramo da postavimo neka pitanja na koja očekujemo odgovor, ma od koga došla, pa makar neko šapnuo i gospodinu Mirku Cvetkoviću kako na ta pitanja treba da nam odgovori.
Prvo ćemo govoriti nešto o onome čega nema u ekspozeu premijera, a s obzirom na trenutak u kome živimo, toga mora da bude. Prvo, da li uopšte postoji termin zaštita teritorijalnog integriteta države, jer se u ovim mantrama od ovih ključnih elemenata programa govori o tzv. neprihvatanju nezavisnosti AP Kosova i Metohija. Šta znači neprihvatanje nezavisnosti? Kako se to tumači?
Gde je tu zaštita teritorijalnog integriteta države? Gde je tu obaveza Vlade Republike Srbije da postupa u skladu sa donetim rezolucijama Narodne skupštine Republike Srbije o zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta države? Gde je ta politika? Da li ona inkorporira u sastav vlade, a to je bila dogovorena državna politika ili se nešto bitno menja u tom pogledu? Šta je sa EULEKS-om? Šta je sa misijom EULEKS, evropskom misijom koja ništa drugo nije nego podrška Ahtisarijevom planu koji opet znači nezavisnost Kosova i Metohije. Kakav je odnos prema rekonfiguraciji misije UN ukoliko se na taj način na mala vrata uvodi EULEKS?
Ovaj ekspoze ne pominje tu vrstu izazova. Govori krajnje paušalno o našem određenju prema međunarodnim obavezama i prema Rezoluciji 1244. Mi, dame i gospodo, imamo određen izazov ovog trenutka i najmanje što je morao da uradi mandatar nove vlade jeste da nam u svom ekspozeu da odgovor na to pitanje. To je značajno pitanje. Dalje, kako misli mandatar, kako zamišlja da nova vlada, a pri tom to nije pitanje za njega nego za nekog drugog, očigledno, kako misli da prevaziđe problem koji će nastati poštovanje potpisa i još uvek neratifikovanog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kada je reč o regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima. Kada znamo da 20 država EU koje su priznale nezavisnost naše južne pokrajine očekuju da ostvarimo dobrosusedske odnose prema tom istom sporazumu sa Kosovom.
Kakav je stav Vlade Republike Srbije prema novoformiranim srpskim institucijama na Kosovu i Metohiji posle izbora 11. maja? Ni reči nema o odnosu prema skupštini Srba na Kosovu i Metohiji. Nema reči o uspostavljanju novih institucija. Ništa o tome. To je valjda neka tema koju je valjalo preskočiti. Ona valjda nije interesantna za Borisa Tadića i njegovu lošu transmisiju mandatara Mirka Cvetkovića.
Šta će vlada učiniti konkretno, osim što se u ekspozeu kaže, preduzećemo sve diplomatske i pravne mere radi očuvanja teritorijalnog integriteta države, šta ćemo konkretno uraditi? Mi smo u prošlosti videli da su određene aktivnosti činjeno u tom planu. Šta je sa ambasadorima koji su povučeni? Šta je sa tužbama međunarodnom sudu onih država koje su priznale nezavisno Kosovo i Metohiju? Šta je sa pokušajem inkorporacije koju je sistem UN novoformiranih institucija srpskih na Kosovu i Metohiji? Šta je sa tim? Kakav je stav Vlade Republike Srbije prema mogućem slanju naših vojnika u međunarodne vojne misije?
Šta je sa pitanjem vojne neutralnosti? Znam da smo se oko toga razlikovali, pošto je razlika bila dramatična, iskazana je s jeseni prošle godine i čudi me da ne postoji osvrt na tu temu. Kakav je odnos vlade prema investicijama o kojima se toliko pričalo, kao što je autoput Horgoš-Požega i kako se zatvara ta finansijska konstrukcija, s obzirom na to da je to sve otišlo kuda ide? Kakav je odnos prema Koridoru 10? To su krupne stvari. To nije pomenuto u ekspozeu.
Pomenuta je socijalno odgovorna politika, pomenute su penzije i nije pomenut način na koji će se to pitanje zaista faktički rešiti, a iz onoga što je o penzijama bilo rečeno u samom ekspozeu ne proističe ništa, niti proističe da je bilo šta obećano kada je reč o povećanju penzija. Postoji neko godišnje usklađivanje koje je, na kraju krajeva, predviđeno budžetom za 2007. godinu i u kojoj bi se sve ostvarilo na približnom nivou, kako je ovde predviđen. Kada je reč o usklađivanju 70% od zarade za narednu godinu, ne vidi se uopšte mehanizam. Kako će se ostvariti socijalna komponenta vlade, kada se u programu samo govori o ovome i to na nekonkretan način, a ne govori se ni o čemu drugom na konkretan način kada je reč o drugim socijalnim korisnicima.
Šta je sa državnim aparatom? Šta je sa platama državnih službenika? Da li ćemo od njih praviti siromašan sloj društva, koji treba da bude podložan najširem obliku korupcije?
To su sve pitanja koja mi možemo i treba da postavimo budućoj Vladi Republike Srbije, a na koja nismo dobili konkretan odgovor u samom ekspozeu. O ovim i brojnim pitanjima govoriće poslanici DSS-NS u svojim izlaganjima.
Jednostavno, ova pitanja na koja nemamo odgovor je najbolji dokaz da Srbija nije dobila odgovornu nacionalnu vladu, nego da je ova vlada očigledno sastavljena van kabineta, van Narodne skupštine, van zgrade Vlade Republike Srbije, čak i van političkih stranaka koje je čine, verovatno iz Vašingtona.
Ta vlada je dobila na poklon Srbiju umanjenu za deo svoje teritorije i da je njen osnovni zadatak da u narednom periodu učini šta je potrebno da bi se to jednostavno, taj novi fakticitet, vremenom legalizovao u domaćem pravnom poretku i to na način da se mnogi toga na vreme ne dosete.
Znate kako, dame i gospodo iz skupštinske većine, ne treba imati iluzija. Možete da prevarite sebe u ovom poslu koji radite, a ne možete prevariti građane Srbije. Možete samo da probate, ali ne za dugo. Ova vlada što bude kraće trajala, to je veća sreća za građane Srbije i ovu državu. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, predsednik poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije.