U članu 140. Poslovnika, stavu 2, piše - Narodna skupština može odlučiti da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.
Dakle, ipak moramo poštovati Poslovnik. Sećam se kada je Demokratska stranka Srbije učestvovala u vladajućoj većini, imali smo brojne slučajeve spajanja predloga zakona. Moram da priznam da u ono vreme nismo možda u svakom ovom slučaju do kraja ispoštovali ovu odredbu člana 140. Poslovnika.
Ne mogu da tvrdim da je vreme koje je iza nas bilo takvo da smo baš gledali da se striktno poštuje ova odredba, ali ljudi koji su učestvovali na pripremnim sastancima sa mnom, kada sam bio šef poslaničke grupe, znali su da sam se uvek zalagao da ta spajanja budu što logičnija, da se u što manjoj meri dovodi u pitanje primena člana 140.
Neki put to nismo mogli da izbegnemo, priznajem, to je nešto što ostaje iza nas, ali bih molio zaista i kao predstavnik opozicije u ovom slučaju, kao što sam onda to molio i svoje kolege iz vladajuće koalicije kada smo o tome razgovarali, da se u ovakvim slučajevima ipak maksimalno poštuje član 140. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine.
U najmanju ruku ono što bi morali da čujemo ovde to je obrazloženje šta to čini ove predloge međusobno uslovljenim i u čemu su ta rešenja u njima međusobno povezana.
Ako je ono što ratifikacije međunarodnih sporazuma povezuje, ako je to činjenica same ratifikacije međunarodnog sporazuma, to prosto nije dovoljno. To nije dovoljno povezivanje između tih tačaka dnevnog reda, jer u tom slučaju mi imamo ratifikaciju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ratifikaciju prelaznog sporazuma, ratifikaciju gasnog sporazuma itd, pa bi se postavilo pitanje zbog čega onda sve te tačke nisu spojene ako je ratifikacija onaj element koji te tačke spaja? Očito da nije.
Ako je ono što ih razdvaja činjenica da su SSP, trgovinski sporazum i naftni sporazum izuzetno važni sporazumi, te se moraju odvojeno razmatrati u načelnom pretresu, da li to onda implicira da su ove druge tačke dovoljno nevažne da se onda ne moraju posebno raspraviti?
Ako je nešto drugo, a ne sama ratifikacija, ono što ove tačke spaja, onda treba videti šta je to. Ako su to zajmovi ili krediti iz ugovora koji su nastali između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, s jedne strane, ili Investicionog fonda, s druge strane, ili, pak, Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, Agencije za implementaciju Globalnog fonda za zaštitu životne sredine, ako je to u pitanju, onda to ne spaja te tačke, to ih razdvaja. To su različite institucije od kojih smo povukli određena kreditna sredstva ili zajmove i valjalo bi, s obzirom na namenu tih sredstava i različitu prirodu tih investicija, odnosno tih sredstava, jednostavno raspraviti pojedine od ovih tačaka odvojeno.
Što ne znači da se neke od njih ne mogu spojiti. Ali, ako ima razloga da se više ovih tačaka spoji na način kako je to predloženo, stvarno bi bilo dobro da čujemo koja su to dva elementa, tj. da li su ona sadržana u svakoj od ovih tačaka, šta ih to međusobno uslovljava i šta je to u rešenjima u ovim predlozima što ih međusobno povezuje? Moramo čuti neko racionalno objašnjenje koje bi dopustilo spajanje ovih tačaka. To je ono što mi ovde tražimo.
Zaista kada vidim ovakav dnevni red, složio bih se s mojim prethodnikom, ne može čovek da se otme utisku da se ne podseti da postoji zaista nešto što je bilo ostavljeno iza nas, što je bila velika investicija i što je, zahvaljujući nečijem ćeifu, zaustavljeno, zbog čega je Srbija uskraćena za realizaciju jednog vrlo značajnog i važnog projekta. To je takođe pitanje, ali ne možda za sada, koliko je za neke rasprave u budućnosti, kada se bude o tom ili o sličnim projektima ovde razgovaralo.
