Dame i gospodo poslanici, sećam se 2001. godine kada je Dosmanlijska vlast dolazila u Srbiju i kada je glavne teze i glavne floskule tada govorila, a to je  - demokratija, transparentnost, borba protiv korupcije i kriminala.
Ali, kad god započne politička kampanja, u svojoj predizbornoj kampanji za republički parlament, vi stalno ističete tezu - borba protiv korupcije i kriminala. Nikada nije, osim Mihajlovića od 2001. do 2004. godine, da ministar unutrašnjih poslova nije bio iz redova DS. Niste smeli da regrutujete zato što je trebalo vaš čovek da uhapsi vašeg, vašeg kriminalca, vaše ljude koji su učestvovali u korupciji.
Pogledajmo prve ministre koji su počeli da funkcionišu u ovoj Dosmanlijskoj vlasti, a to je Pitić, Dinkić, Vlahović, Đelić, pa to sve kriminalac do kriminalca. Zato sam i rekao...
Gospodine Milivojeviću, Zoološki vrt radi do 20,00 časova, možete da posetite...
(Predsednik: Molim vas, koristite pristojne termine.)
... posetioci još posećuju, možete da posetite Zoološki vrt.
Ako pogledate ove ljude koji su tada bili ministri, i ne znam zbog čega, pre godinu dana ovde je bila velika polemika na početku, kada sam rekao da je dve i po, tri godine najveći bos, kum ili kako hoćete da ga nazovete, čovek koji je objedinio celokupne kriminalce i mafijaše u Srbiji, bio Zoran Đinđić. Nastavak tog kontinuiteta i takve kriminalne politike nastavio je Boris Tadić.
Ako bih hronološki uzeo da vam čitam, da sami vidite kako to izgleda sadašnja nova vlada sa ljudima koji je čine, a to je prvi Božidar Đelić. O njemu nemam šta da govorim.
(Predsednik: Vreme. Hoćete li da privedete kraju?)
Samo još jednog da pomenem, to je Dragan Šutanovac, to je takođe jedan veliki kriminalac, a i nastavak...
(Isključen mikrofon.)

Reč ima gospodin Zoran Babić.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste gospođo Đukić-Dejanović i juče i danas prekršili Poslovnik Narodne skupštine Republike Srbije, i to član 88, koji glasi - na početku rada Narodne skupštine, svakog dana kada Narodna skupština zaseda, predsednik Narodne skupštine obaveštava Narodnu skupštinu o poslanicima koji su sprečeni da prisustvuju sednici Narodne skupštine, što vi revnosno činite, kao i o tome ko je pozvan na sednicu.
Vi nas, narodne poslanike, ne obaveštavate ko je sve pozvan na sednicu, što navodi da vi u stvari ne znate koga vam šalju na sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Na taj način ponižavaju i vas, ali ponižavaju i nas narodne poslanike.
Juče je to bio gospodin Božidar Đelić, sa sve svojoj bulumentom. Zaista nisam znao ko su ti ljudi. Danas je gospodin Đelić došao sam, a moram da vam kažem da kada vojvoda od "Meridijan banke", koji je pljačkom Srbije stekao prvih 11 miliona evra, prisustvuje sednici Narodne skupštine Republike Srbije, ne osećam se sigurno.
Verujem ni većina narodnih poslanika, jer ljudi koji su na taj način stekli i koji imaju 11 miliona evra, u Srbiji imaju svoje privatno obezbeđenje, pa mogu da očekujem da će se on sutra pojaviti ovde sa nekim žestokim momcima, sa naoružanjem, što neće biti prvi put ovde u ovoj sali Narodne skupštine.
Možda mogu da očekujem da će sutra povesti svoju tetku, na čijoj je slamarici spavao, dok svoju nije napunio, a sada naravno spava na Dedinju. Zbog toga, gospođo Đukić-Dejanović, od vas zahtevam da nas ubuduće obaveštavate ko je sve osim narodnih poslanika pozvan na sednici Narodne skupštine. Hvala.

Zahvaljujem. Pismenim putem ste obavešteni ko će prisustvovati po pojedinim tačkama i ko će biti izvestioci, prema tome koristiću priliku da pred svaku tačku učinim podsećanje na to što sam i pismenim putem uradila.

Za reč se javio gospodin Milorad Buha, a neka se pripremi gospodin Milan Avramović.

(Vladan Batić: Javio sam se pre njega.)

Niste, verujte, ima ih 20 pre vas. Šta mogu, rado bih vam dala reč, ali morate i vi da sačekate.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po čl. 225. i 226. Koristim priliku da postavim predsednici Skupštine pitanje: gde su ti predstavnici koji su zvanično nominovani kao predstavnici Vlade po dnevnom redu?
Gospodin Đelić je bio ovde prisutan jedno pola sata, posle toga je otišao i nema ga. Skupština je nastavila rad, ali predstavnika Vlade nominovanog nema.
Završite i molim vas da mi vratite vreme, ometate me ...

Nastavite, uračunaću vam, ne brinite.

Tražim obaveštenje od Vlade i Ministarstva spoljnih poslova u vezi određenih izjava koje je izneo ministar spoljnih poslova na sastanku Jadransko-jonske inicijative u Zagrebu pre mesec dana, kada je izjavio da između Republike Hrvatske i Republike Srbije postoje određena pitanja o kojima se mora raspraviti, a posebno o pitanju etničkog čišćenja Srba iz Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske, u periodu od 1991-1995. godine.
Posle te izjave u Hrvatskoj je usledila prava salva kritika na izjavu našeg ministra spoljnih poslova. Kritike su upućivali od predsednika Mesića, premijera Sanadera, ministara u Vladi, predstavnika političkih stranaka, institucija itd.
S druge strane, srpska javnost, a posebno ministar spoljnih poslova, zaćutali su. Postavljam pitanje, da li je ministar spoljnih poslova koji je izašao sa ovim tvrdnjama govorio neistinu, da ne kažem da je lagao. Ako je lagao, to je kleveta protiv jedne države ili se radi o stvarnim činjenicama i događajima u periodu od 1991-1995. godine. Zašto ministar, zašto Vlada o svemu tome ćuti.
Stvarna istina je da se u periodu od 1991-1995. godine dešavao ratni zločin genocida i etničkog čišćenja, a to možemo videti iz stenograma presretnutih razgovora između Vesli Klarka i Solane, gde je Vesli Klark jasno i decidirano rekao - naredio sam da se Srbi iz Republike Srpske Krajine, Republike Hrvatske proteraju iz prostora na kojima su živeli, odnosno iz svojih domova.
Da li ministar spoljnih poslova, koji sada ćuti, ima pravo da ćuti? Da li svi mi zajedno imamo pravo da ćutimo? Činimo krivično delo, krivično delo i prema nacionalnom pravu i prema međunarodnom pravu. Radi se o najtežim oblicima krivičnih dela, to je ratni zločin genocida i etničkog čišćenja nad jednim narodom. Samo da vam kažem da je u ratu od 1991-1995. godine... (Predsednik: Vreme.)... poginulo 7.000 Krajišnika, da je 15.000 ranjenih, 800.000 proteranih, 35.000 stambeno-poslovnih i industrijskih, poslovnih objekata opljačkano, uništeno i zapaljeno, na 10-tine crkava i drugih objekata, stanova u društvenom vlasništvu ...

Hoćete li da privedete kraju?

Molim vas, produžite mi, jer nisam mogao u početku, dva minuta sam izgubio.

Dobili ste minut i po više.