Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam pominjan, a i sam sam dobio ovo pismo od gospođe Đukić-Dejanović, koje niste, verovatno, svi dobili, želim da vam ga pročitam da biste znali o čemu se radi.
Dakle, gospođa Đukić-Dejanović nam je rekla da je povodom zahteva podnetog od strane predstavnika SRS-a zatražila posebne informacije od MUP-a i danas nam dostavlja dobijeno obaveštenje:
"Poštovana predsednice, želim da vas obavestim da je po mom nalogu u MUP-u Republike Srbije formirana osmočlana radna grupa radi utvrđivanja svih okolnosti pod kojima je došlo do incidenata i povređivanja građana i policajaca za vreme javnog skupa SRS-a, održanog 29. jula 2008. godine u Beogradu. Takođe, želim da vas podsetim da sam više puta izjavljivao da je policija imala nalog da ne upotrebljava silu, osim u slučajevima napada na nju. Stoga, svi slučajevi eventualnog prekoračenja policijskih ovlašćenja biće najstrože sankcionisani, bez izuzetka. Po završetku rada ove radne grupe, biće sačinjen detaljan izveštaj koji će biti dostavljen Odboru za odbranu i bezbednost Narodne skupštine Republike Srbije i svim narodnim poslanicima, kao i svim nadležnim državnim organima i javnosti".
To je odgovor koji smo dobili od MUP-a.
Najpre, nije bilo incidenata i povređivanja, bilo je ubistava. Kakva osmočlana radna grupa, kada je Vlada izašla sa saopštenjem sutradan i rekla da je policija postupala po zakonu? Vlada je rekla da policija ima pravo da ubije Ranka Panića, zato što je policija postupala po zakonu. Ne vredi osmočlana radna grupa pri Ministarstvu, po Zakonu o policiji, on je već sutradan trebalo da ima izveštaj na stolu, po službenoj dužnosti, a i sam da ga traži dodatno.
Kakav Odbor za odbranu i bezbednost, kada vi blokirate sve odbore u Skupštini? Vi ne date da se održi sednica Odbora za Kosovo i Metohiju, vaša većina ne dolazi na sednice Odbora. Ili biste došli na sednicu Odbora sa spremljenim odgovorom Odbora za odbranu i bezbednost i za njega biste glasali.
Gospodinu ministru unutrašnjih poslova recite, ako nije saznao, ubijen je čovek, ubila ga je policijska čizma, žandarmerijska. Kao 7. jula, kada je Žikica Jovanović-Španac ubio dva žandarma iz Krajine, danas su se osvetili, pa su ubili Srbina iz Krajine, posle 60 i nešto godina.
Opet Srbi ubijaju Srbe. Zbog čega? Zbog vlasti. Samo što Ranko Panić nije učestvovao da ruši vlast. Čak i njegova majka juče kaže – nije ni došao toliko zbog SRS-a, nego zbog Radovana Karadžića. Hteo je svojim prisustvom da pokaže da se ne slaže s izručivanjem. Taj Ranko Panić je ubijen, a ministar treba da zna, onog časa kada javni tužilac preuzme ovaj slučaj, njegove nadležnosti prestaju.
Gde je sada taj javni tužilac? Koliko dana se već zna da je čovek ubijen? Vodi li neko u Srbiji zakonsku zvaničnu istragu povodom događaja, ili će Skupština da vodi tu istragu?
Hajde, vodićemo je danas. Mi ćemo da vam opišemo ceo skup i kako je ministar rekao da se ne upotrebljava sila prema onima koji tuku policiju, ali da se upotrebi sila prema radikalima kada krenu da šetaju. Da vidimo da li je direktor policije odobrio upotrebu vatrenog oružja, da li je ministar bio saglasan s tom upotrebom, da li o tome zna nešto predsednik Vlade, da li o tome zna nešto predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine.
Gospođo Đukić, koliko god da vi nas ne svrstavate u svoju grupu, mi smo vaše kolege. Da vas podsetim, dok je Slobodan Milošević vodio Srbiju, kordoni jesu sprečavali ove da idu, ali je on izvikan za diktatora zato što nikoga nisu udarili. Kordoni su sprečavali demonstrante i građane da idu tamo gde su hteli, što je bilo nezakonito delo, ali vas nisu tukli, čak i kada ste ih ponižavali.
Nemojte da klimate glavama, dobićete prehladu, uhvatiće vas promaja. Oživeste vi iz DS-a kada vam se pomenu kordoni. Nisu vas ubijali kada su vas sprečavali da se krećete ulicama Beograda. Ministar je bio iz iste političke stranke iz koje je i danas ministar. Danas ste nam pokazali kako vi zamišljate ljudski život, koji je po Ustavu neprikosnoven.
Samo vi galamite i perite svoju savest. Ako vam svaki moj izlazak za govornicu posluži da se malo osetite relaksirano, evo, relaksirajte se do mile volje, galamite i gunđajte, ali ja vam kažem – svi ste za to odgovorni, i vi koji imate decu, i vi koji još nemate decu. Mislite vi na tu decu.
Šta to pripremate u Srbiji? Hoće li vaša deca da imaju ista prava kao i tuđa deca? Hoćemo li bar u smrti da budemo jednaki? Hoće li neko od vas da kaže – aman, ljudi, zaista je policija ubila čoveka? Pa, šta ako je naša policija, daj da utvrdimo ko je ubio čoveka, ili mislite da ubistva mogu da prolaze nekažnjeno?
Mogu, kada ubijaju mafijaši, pa se iskupe za novac, a kada ubija policija, mora da se utvrdi ko je ubio. A žandarmeriji poručujem – lepo ste nabildovani, naučeni da ubijete, čuvajte se kada dođu radikali na vlast. Vi sada ubijate nas, a vas ćemo da rasformiramo i da vas najurimo. Hiljadu evra plata se ne dobija da se ubijaju ljudi na ulici, nego da se zaštiti Srbija.
Srbija ima neku elitnu jedinicu, od njih ste napravili zlikovce, jer ne mogu da zamislim tog policajca koji nišani sa šest metara daljine Peleviću u oko. Ne mogu da zamislim ni policajca koji na mene baca suzavac, da vam kažem iskreno.
Hajde da vidim šta sam ja to zgrešio tog dana da na mene padne suzavac. Ko je naredio da se nišani u mene i da se baca suzavac? Da li sam ja to počinio neko delo zbog koga se koriste hemijska sredstva?
Ovo je novi suzavac, socijalisti su izmislili novi. Onaj kojim su vas gađali je samo izazivao suze, a ovaj obara na pod i policija prileće i odmah tuče, koristi palicu na nedozvoljeni način. Imate i vi ovde ljude koji su se bavili borilačkim veštinama. Policija koristi palicu za ubijanje ljudi, ne za udarce na mestima gde je to zakonom dozvoljeno, nego za divljačko premlaćivanje.
Baš me briga šta će o meni svaki policajac danas na ulici da misli, neka ga bude sramota, svakoga ko je učestvovao u onom razbijanju skupa SRS-a, a ja danju i noću sam idem na ulicama i sam se vozim drumovima. Ja sam na raspolaganju toj vašoj policiji, ali nemoj meni da se žale noću, posle, kod kakvih zlikovaca rade, nego neka se pobune. Nemojte meni da se žalite, vi, socijalisti, da ne smete da šupnete, nego šupnite, uspravite se. Godinu-dve bez poslaničkog mandata, posle ćete biti heroji.
Ako ovaj mandat održavate ubistvima ljudi, razmislite dobro. Da li vam je to interes? Ovaj će da ode u Pariz čim se ova agonija završi. Proda kuću na Dedinju i ode u Pariz, kupiće dve u Parizu za onu kuću što ima na Dedinju. Gde ćete vi? Gde ćete kad se budemo gledali u Skupštini za godinu ili dve?
Nosite teret, nosite breme na leđima. Hajde, svako ko ima teret na leđima, neka ga sad snese. Hajde, mi ćemo reći šta smo mi krivi, što je rekao gospodin Jovanović, zaista smo krivi što drugačije mislimo od vas, samo što to još uvek nije kažnjivo delo, samo što to još uvek nije zabranjeno. Zabranjuje se u državama u kojima Amerika uspostavi svoju vlast, ali u Srbiji još uvek nije zabranjeno da napravite skup i da na njemu iznesete svoje mišljenje.
Ako vama nije dovoljno ovo što vam ja govorim, gospođo Đukić-Dejanović, da shvatite da ovo danas može da se nastavi samo ovako, u ovom tonu, onda ne znam koliko treba na vaš mozak izvršiti uticaja da shvatite da nešto treba da se uradi.
Ovde nešto treba da se uradi, ovo nije dovoljno, ovo za decu nije dovoljno. Nama treba odgovornost i imena ljudi. Šta je to teško, ljudi? Znate svakog policajca. Policija je trebalo da prijavi da snima skup, ona ga je snimala i bez prijave. Sve znate, znate i gde su bili ovi iz Niša, gde su bili ovi iz Kruševca, sve znate. Zna se ko je ubio čoveka. Samo je policajac, pa ne sme da se zna.
Pa, mora da se zna. Bez toga, nema Narodne skupštine. Nama nije u interesu opstrukcija Narodne skupštine, da jeste, podneli bismo zahtev za izglasavanje nepoverenja Vladi, to mora da se održi u ovom zasedanju, pa bismo jednu interpelaciju održali još do kraja zasedanja, a to je za ovih mesec dana, i vi, svakako, ne biste radili.
Ali, nije nama želja da vas sprečavamo da radite, nama je želja da popravimo ono što radite, ako može, a ako ne može, čekaćemo svoje dane.
Ovo je jedna potpuno normalna i razumna želja, želja koja vas treba da vodi, da vam komšije, da vam deca ne kažu – je li, bre, tata, je li mama, da li ti učestvuješ zaista u tome, jesu li stvarno ubili policajci? Da li je to naša vlast, ''žuta'', demokratska, socijalistička, ova ili ona, da li je to naša vlast i koliko ćemo ljudi još da pobijemo i kad ćemo da ubijemo čika Tomu? Možda ste im usadili takvu mržnju prema svima nama, otkud znam.
Mi svoju decu učimo da vole, da vas ne mrze. Ima nas koji smo pretrpeli svašta, neko reaguje, a neko ne reaguje. Mi sa vama i razgovaramo ovde normalno, a ne bi trebalo posle ovoga. Slučajno je ubijen čovek koga, čak, nisam poznavao, mogao je da bude ubijen čovek koji mi je veoma blizak. Kako onda da razgovaram s vama?
Vama, skoro, kao da je i milo, nekako ne vidim na vama, bar neko da digne ruku i da kaže – stvarno, hajde da damo još dva-tri dana Vladi da izađe s podacima u javnost. Mesec dana! Ja sam predložio ovu pauzu i mislim, ljudi, za mesec dana znaćemo sve. Mi danas dolazimo kao da smo nastavili pre mesec dana. Želja vam je da mediji kažu da vršimo opstrukciju, Radio-televizija Srbije i onaj vaš glasnik, "Blic".
Pa, neka kažu. Nismo izvršili veliku nuždu u sali Skupštine, nego smo vršili opstrukciju. Pa šta, je li to sramota? Nije, nije sramota vršiti opstrukciju kad imate diktatorsku i tiransku vlast. Vi razmislite dobro da li to vodi u demokratiju ili u diktaturu.
S vama u demokratiju možemo da idemo, u diktaturu nećemo. Nećemo da trpimo, a diktatori su večiti samo dok su živi i to dobro znate.