Želela bih da javnost i poslanike podsetim na proceduru dnevnog reda svake, pa i ove sednice ovog vanrednog zasedanja. Predlagač jedini može promeniti, eventualno, redosled tačaka dnevnog reda, izdvojiti tačku i ponovo ponuditi dnevni red, pa takav predlog tek može doći na Skupštinu i mi se o njemu možemo izjasniti. Inače, moje ocene su potpuno identične vašim ocenama o značaju gasno-naftnog aranžmana sa Rusijom.
Što se tiče Odbora za bezbednost, onog momenta kada on bude pozvao ministra Dačića, a to do ovog momenta nije učinjeno, da se obrati članovima tog odbora, to će biti i učinjeno.
Za reč se javio Aleksandar Jugović

Dame i gospodo, poštovani poslanici, govorim u ime Srpskog pokreta obnove. Morao sam da reagujem na malopređašnje izlaganje kada je tvrđeno da od devedesete do 2000. nije bilo prebijanja demonstranata, da je policija bila korektna, da nije bilo prekomerne upotrebe sile.
Treba li da podsetim na sve žrtve SPO-a, jer mislim da smo mi najpozvaniji o tome da pričamo, na četvoricu ljudi koji su poginuli na Ibarskoj magistrali, na Branivoja Milinovića i na atentat u Budvi. Sve to i ono što se dešavalo u SPO-u govori u prilog tvrdnji da neki koji ovde govore često govore neistine.
Mi jesmo za to da se ispita odgovornost svih onih koji su učestvovali ili su odgovorni za sve ono što se desilo u vezi sa smrti tog čoveka, pripadnika SRS-a, iz principijelnog razloga, jer smo i mi to potpuno isto preživljavali. Međutim, tražim od ljudi iz SRS-a da budu pošteni, pa da ne daju izjave da im nije žao Slavka Ćuruvije, da na konferencijama za štampu ne stvaraju atmosferu političkog linča, političkog progona. Pogotovo protestujem na malopređašnje izlaganje gospođe Jovanović u kome je ona klela predsednika Srbije, instituciju. Samim tim je rušila ustavni poredak i molim državne organe da reaguju i po tom pitanju.
Zvezdan Jovanović zaslužuje počast Gavrila Principa – to su reči koje smo mogli čuti od njih, da je i Tito imao problema pre samu smrt sa nogom, i još mnogo stvari koje su ukazivale na stvaranje političke atmosfere koja može dovesti do nereda i jedne destruktivne političke atmosfere.
Možda očekujem da u nekom budućem periodu gospoda iz SRS-a ponesu crveni konac, krilca od slepog miša, ili već šta će im pasti na pamet, u političkoj borbi u kojoj se koriste kletve, ali ću završiti time da je ponekad zlo dobro, jer kada se pokaže, ono počinje da radi u korist dobra. Hvala.

Za reč se javio gospodin Tomislav Nikolić.

Možda ćemo mi, mladi kolega, i da nosimo te končiće i krilca na mitinge SRS-a. Samo jednu stvar ste ispustili da kažete, vi ste ubili policajca na svojim demonstracijama. To je ono što vas, SPO, izdvaja od drugih političkih stranaka. Na vašim demonstracijama ubijen je policajac. Na našim demonstracijama ubijen je miran građanin. Samo je tu razlika između vas i nas. Ne zato što se vi posipate pepelom, jer vam je lepo da nekoliko vas još slovi kao SPO, a šef vam pravi novu neku partiju jer nije zadovoljan s vama.
A kako bi bio zadovoljan s vama? S kim ste u Vladi danas? Šta ste za ove žute govorili, šta ste za one crvene govorili, a šta za one crne? Ko je vama valjao u Srbiji? Međutim, kad se domognete vlasti, svi su vam dobri, samo vam ne valja SRS.
Cenim i poštujem svaku političku stranku koja izađe sama na izbore i pređe cenzus, svaka čast, a vi koji ne možete da pređete cenzus, pa posle preuzmete Srbiju u svoje ruke, vi koji raspolažete budžetom koji jedva skupe ovi jadni građani Srbije, vi koji se širite kao gospoda ministri, a ne smete na izbore, vi bi trebalo da sedite u ovim klupama i samo da podižete dnevnice i plate.
Eto, bar malo štete nanesite Srbiji, toliko možemo da vas trpimo, jer bismo morali neke ''žute'' umesto vas. Nama je svejedno da li su ''žuti'' stavili svoje ili su stavili vas. Ali, vi ne postojite, vi ste virtuelna politička stranka, vas nema.
Ima vas krvopija, što sedite na budžetu Srbije, ali vaša stranka ne postoji. Nemate ni predsednika stranke.
Kada govorite o mitinzima, ne tražim od vas pijetet, ne tražim od vas da nas podržite, ovo nije naš okršaj sa SPO-om, mi ovde raspravljamo sa predsednikom Srbije i ministrom unutrašnjih poslova. To su naše teme i naše mete.
Ovo je sve organizovao predsednik Republike Srbije, samo zato što mu se učinilo da treba da posluša Tijanića da mi ne stignemo do televizije i da treba da posluša direktora policije da mi ne stignemo negde, pred neku zgradu u Beogradu, jer ćemo da osvojimo tu zgradu.
Da smo mi takvi, pa, vi ne biste imali mira posle onih demonstracija. Svaki dan biste imali demonstracije. Svaki dan biste imali priliku da ubijate. Naravno da treba kazniti sve ljude koji su učestvovali u bilo kakvoj organizaciji bilo kog atentata, ubistva. Uostalom, vaša stranka je bila na udaru, ali vi nikada niste optužili nas da smo mi to organizovali, vi ste optužili svoje koalicione partnere. Optužili ste SPS da je ubijala vaše članove.
Kako polizaste to što ste pljunuli? Kako sada oprostiti tuđe smrti? Kad god nam pomenete atentat, pomislite da li bi vam ti ljudi, da su kojim slučajem preživeli, odobrili ovu koaliciju danas? Da li vam oni išta znače u životu, osim da ih pominjete kao nekakve žrtve? Čije žrtve? Rekli ste, Slobodana Miloševića i Mire Marković.
Znači, SPS sad nije partija Slobodana Miloševića i Mire Marković? Čija je sad? Partija Ivice Dačića? Neka Ivica Dačić preuzme odgovornost. Lako je biti ministar policije, ali kad policija brutalno ubije čoveka, ministar mora da se oglasi, a ne da piše – utvrdiće se.
Ranko Panić je umro 15. jula, 29. je ubijen, 15. je samo prestao da diše. On je ubijen 29. Danas je 2. septembar, to je mesec i 10 dana. Ministar policije formira osmočlanu radnu grupu.
Nemojte da nam pričate ništa. Ovu ćemo bitku da isteramo, ne zbog vas, ne ni zbog nas, ovo mora zbog Srbije. Pola nas je na drugoj strani.
Političkim igrama ste dobili Vladu, pa, vodite državu kako treba. Bez 10 glasova, vi više nemate tu vladu, ali vodite državu kako treba, nemojte da polovinu građana Srbije maltretirate, ubijate, eliminišete.
Znam da je vama teško. Ne možete da napadate svoju partiju što učestvuje u ovome, ali nijedan od vas neće ovde izaći da kaže – sram vas bilo što o tome govorite. Ko je od vas spreman da ponese na leđima breme odgovornosti pred građanima Srbije, da mu je svejedno što je ubijen čovek? Ko od vas? Evo, i ovo dete iz Kruševca, koje uvek ima nešto protiv radikala, nema ga za govornicom. Kako da kaže ako su ubili čoveka? Kako da kaže da nisu prekoračili ovlašćenje? Kako da kaže – tako ćemo i sutra da vas bijemo? Ne može.
Neće ni da izađe da nas podrži, prestaće mu poslanički mandat. Ali, kažem vam, vama iz vladajuće koalicije, časni su oni kojima sad prestane poslanički mandat, kojima sad prestane ministarski mandat, to su časni ljudi, svi ostali rade za pare.

Za reč se javio Branko Ružić.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 101.
S obzirom na to da, kao što se očekivalo, nismo prešli na raspravu o tačkama dnevnog reda, a u više navrata je pomenuta SPS, i kako ne bih trošio vreme, sačekao sam da akumuliram sve te informacije, dezinformacije koje su ovde iznete, kako bih pokušao da na jedan racionalan način iznesem činjenice.
Dakle, ima ono što je usledilo nakon protesta koji je organizovan 29. jula, a postoji nešto što je tome prethodilo. Odgovornost može biti, kako na organizatoru skupa, tako i na onima koji su, ukoliko se utvrdi, prekoračili ovlašćenje, ali je postojala puna koordinacija između organizatora i resornog ministarstva, u smislu organizacije tog skupa.
Takođe, iz pijeteta prema čoveku koji je preminuo, ne želim da se bavim političkom nekrofilijom, s obzirom na to da se to u više navrata događalo u ovom parlamentu, to je nekima imanentno, i ja nemam ništa protiv toga. Moguće je da je za njih to legitimno, za neke od nas nije, niti je Skupština mesto gde se može kvalifikovati bilo kakav čin ili tragični smrtni ishod, ubistvo. To i vi svi vrlo dobro znate i ne znam zašto to činite ovde i podižete tenziju.
Što se nas, SPS-a, tiče, izuzetno smo zainteresovani da se utvrdi odgovornost onih koji su, ukoliko su, prekoračili ovlašćenje. Činjenice vezane za ovaj protestni skup govore da je bilans povređenih sledeći: 58 pripadnika MUP-a, 27 građana ili demonstranata i dva novinara. To su činjenice, to je zvaničan izveštaj.
Moram da kažem da je, na zahtev predstavnika SRS-a, predsednik Parlamenta uputio dopis resornom ministru. Ministar je izneo samo činjenicu da je formirana radna grupa koja će utvrditi sve činjenice.
Zašto smo mi zainteresovani da se utvrdi odgovornost? Jedini član SPS-a u Ministarstvu unutrašnjih poslova je njen predsednik, gospodin Ivica Dačić. Ne želimo da SPS bude moneta za potkusurivanje između nekih većih partija.
Što se tiče neke geneze, moram da vas podsetim, kada se vraćamo u istoriju protesta u Srbiji, kada se sećamo Brana Milanovića, da se setimo i Nedeljka Kosovića, pripadnika MUP-a, koji je tada izgubio život.
Razumem ovu nekulturu koja dolazi s ove strane, to je, nažalost, prirodno, ali molim predsednicu da mi omogući još, možda, minut vremena, iako sam prekoračio vreme.
Ne bih želeo da ni na koji način povredim bilo koga i uvredim predstavnike bilo koje poslaničke grupe. Ako imate problema s ovim kletvama, ne morate javno da ih iznosite, to zadržite za vašu internu partijsku upotrebu, ako ima takvih među vama, ali ne verujem.
Što se tiče pozivanja na onaj tragičan događaj 5. oktobra, kada je, između ostalog, gospodin Milanović pretučen, pošto ovde govorite da mi sedimo s nekima, a to vam je Srbija danas, nažalost, to je činjenica; sedite i vi s nekima koji su tada predvodili bagere, tog 5. oktobra, i istu priču pričate.
Dakle, dajete malo samopoštovanja, poštujmo ovaj dom i pokušajmo da iz ovoga izađemo na jedan dostojanstven način. Nemojmo stalno politizovati određene tragedije, događaje, kvalifikovati ih nekim stvarima za koje sami znate da nisu tačne, jer to nije korektno, a, u najmanju ruku, nije istinito.
Setite se 29. ili 30. marta 2001. godine. Ja jesam mlad, ali sam, takođe, bio u ovoj sali, tada, 2001. godine, dešavalo se nešto ispred vile ''Mir''. Nisu srpski radikali prekinuli zasedanje do sitnih sati, negde oko 23 uveče, niti su se pridružili tada nama, a hapšen je Slobodan Milošević, za kojim vi ovde ronite suze. To nije bitno, to je činjenica.
Ono što je bitno, tada je, takođe, korišćena bojeva municija, prebijeni poslanici, jednog ću pomenuti, Joca Arsić iz Velike Plane, i niko se tada nije digao da blokira rad Parlamenta. Povređen je fotoreporter, prezime mu ne znam, zove se Andrija, doduše, bila je lakša povreda od rikošetiranog metka. Mogu još da iznosim ovde činjenice, ali neću baš da vas toliko zadovoljavam.
Ono što je potrebno danas Srbiji, to je da se utvrde činjenice. To jeste naša namera, kao i gospodina Dačića. Ponavljam, nemojte koristiti i zloupotrebljavati ničiju tragediju, niti SPS za vaše međusobno potkusurivanje. Kletve zadržite za sebe, to nije manir i civilizacijski napredak za ovaj dom. Naša je intencija i namera da se zaista utvrdi odgovornost onih koji su prekoračili ovlašćenja.
Kada govorite o obdukciji, govorite istinu. Ona nije završena i obdukcija, koliko znam, nije u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, barem u ovom tragičnom slučaju koji se dogodio.
Dakle, siguran sam da ćete u SPS-u i u njenom predsedniku, trenutno ministru unutrašnjih poslova, imati partnera za otkrivanje onih koji su odgovorni i da ćemo utvrditi sve činjenice ukoliko je neko prekoračio svoja ovlašćenja, samo dajte da stvari nazovemo pravim imenom, a ne da ih politizujemo, politički zloupotrebljavamo i na taj način pomislimo da ćemo zgrnuti određeni politički profit.

Dozvolite da vas obavestim da se gospodin Nikola Mirkov, direktor Televizije, pismeno obratio Skupštini sledećim tekstom: ''Poštovana gospođo, poštovana gospodo, izvinjavamo se vama i narodnom poslaniku Skupštine Srbije, gospodinu Velimiru Iliću, jer je tokom njegovog izlaganja pomešan ton Prvog i Drugog programa RTS-a, u trajanju od oko 40 sekundi.
Ustanovili smo da je grešku napravio naš tonski realizator skupštinskih prenosa Vladimir Vukmirica, u prostorijama Skupštine Srbije. Tonske linije su pomešane jer nije poštovana procedura prilikom direktnog uključivanja reportera za vesti RTS-a sa istovremenim direktnim prenosom sednice Parlamenta. Vukmirici je nadležni urednik izrekao meru suspenzije.
Nije tačna izjava poslanice Nataše Jovanović izrečena za skupštinskom govornicom da je do tehničkih smetnji došlo i za vreme izlaganja poslanika Tomislava Nikolića. RTS smatra da su ovakvi profesionalni propusti i greške nedozvoljeni u programima televizije u koju građani Srbije imaju najviše poverenja. S poštovanjem.''
Reč ima Jeremić Vladan.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, vi koji prenos ovog skupštinskog zasedanja možete da pratite bez ničim izazvanih tehničkih smetnji, dolazeći na današnju sednicu Skupštine, razmišljao sam u kakvoj mi to državi živimo.
Ne mogu da prihvatim činjenicu da ovo nije Srbija u kojoj se radujemo novom danu, u kojoj postoji smisao življenja, već Srbija u kojoj je merilo vrednosti isključivo stranačka pripadnost. Zar ovakva Srbija koju odražava skupštinska većina, skrojena s jedinim ciljem – produžetka ove agonije, u koju nas sve jače i sve više, iz dana u dan, vuče jedan nenarodski i diktatorski režim Borisa Tadića?!
Ne mogu da poverujem, zaista, bez obzira na različitost političkih programskih opredeljenja, da možemo sve manje, odnosno sve više da postajemo neljudi. Zar je moguće da je postojalo razmišljanje da se ovde, u Skupštini, zanemari činjenica da se u Srbiji, u Beogradu, slobodarski duh suzbija brutalnim prebijanjem na smrt?
Kao poslanik iz Mladenovca, kao neko s kim je Ranko Panić tog 29. jula krenuo na svesrpski sabor, kao iskreni patriota i rodoljub, a gde je potom ubijen, srpskim pendrekom i žandarmerijskom čizmom, samo zato što je nekome bilo naređeno da taj slobodarski duh suzbije, ne birajući cenu, dakle, i po cenu ljudskog života, imam i moralnu i ljudsku obavezu da ponovim zahtev za odgovore na pitanja koja su već postavile kolege. Ima ih samo dva. Dakle, ko je ubica Ranka Panića i ko je naredbodavac tog ubistva?
Ovo je obaveza prema njegovoj majci Smilji, supruzi Mirjani, prema hiljadama građana koji su poznavali Ranka, i njihov zahtev glasi –istina i odgovornost. Do istine se mora doći, ma koliko neko nastojao da se prikrije od javnosti, baš kao što, izuzev ''Pravde'', nijedan medij evropske Srbije nije čak nijedan sekund pažnje posvetio interesovanju za život Srbina koji je u Krajini izbegao ustašku kamu i hiljade metaka, a doživeo to da u Beogradu, u Srbiji, pogine od srpskog pendreka.
Takođe, ne mogu da se načudim ni ovoj skupštinskoj većini koja je, očigledno, u stanju da ljudski život podredi evropskim integracijama. Ko je to sebi dao za pravo da odluči da život Ranka Panića traje samo 41 godinu? Ko je sebi dao za pravo da majku ostavi bez sina jedinca, da supruzi oduzme nekoga s kim je planirala porodični život u kući čiji su temelji tek bili postavljeni?
Kažete da ste štitili javni red i mir, branili zakon. Gospodo, ''kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom''. Na ovom vašem primeru je to više nego očigledno.
Kada tako stoje stvari u Srbiji, ne čudi me što je Kosovo i Metohija poslednja tačka dnevnog reda, ne čudi me što niste ni trepnuli na činjenicu da je juče u zgradi Skupštine opštine Štrpce, u srcu Srbije, izvršen upad šiptarskih separatista, uz asistenciju KPS, gde su pokušali da izbace legalne predstavnike vlasti, čiji je jedini greh taj što su srpski radikali i što poštuju Ustav i zakone države Srbije. Neka vam služi na čast.

Gospodin Tomislav Nikolić se javio, povodom Poslovnika.
Replika nema prednost nad reklamiranjem Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto smo konačno čuli predstavnika SPS-a, dužan sam da ga upozorim na nekoliko činjenica.
Onda kada su njegovi koalicioni partneri hapsili Slobodana Miloševića, ovde smo, oko 16 časova, prekinuli sednicu Narodne skupštine, a Slobodan Milošević je bio naš politički suparnik. Počeli smo pozitivno da se izražavamo o Slobodanu Miloševiću kada je otišao u Hag, kada ste ga odveli sa kesom na glavi, kada je počeo da brani srpstvo i Srbiju i kada je izgubio glavu zbog toga u Hagu. Takvog čoveka je trebalo posle toga odbraniti, trebalo ga je podržavati.
Polovina SPS-a je prešla odmah kod Zorana Đinđića, čim je uhapšen Milošević; tu je odmah dobio 14 glasova na svakoj sednici Narodne skupštine. Tako se vi ophodite i ponašate, čim je ''prpa'', tražite nove kanale, čim je lagodan život, vi ste dobri.
Pričate o političkoj nekrofiliji. Šta to znači? Kakav je to izraz? Ubijen čovek, kakva nekrofilija? Da saznamo ko je ubio čoveka, nemamo pravo ni to da pitamo?
Hajde, i to da ne pitamo. Hajde, zatvorite sve, ništa više u Srbiji ne sme da bude pitanje. Nekad je bila, posle Drugog svetskog rata, definicija – umro u prisustvu vlasti i ne istražuje se. Znači, Ranko Panić je umro u prisustvu vlasti. Šta sad ti pitaš kako je umro? Koga pitaš, našeg predsednika Borisa Tadića? Pitaš našeg predsednika partije Ivicu Dačića? Koga ćemo? Preuzeli ste i vlast, i čast, i slast, i obavezu. Ponašajte se u skladu s tim.
Povrede policajaca. Ne bojim se otvoreno da vam kažem sve što mislim. Bio sam u Urgentnom centru te noći. Slaviša Kokeza je legao preko Aleksandra Vučića, slomljena mu je lobanja, slomljena mu je ruka, to je bilo namenjeno Aleksandru Vučiću. Sedeo sam pored njega sat i po u Urgentnom centru, video sam te vaše povređene policajce. Idu neki policajci i hramaju. Ja kažem – što se ti praviš da si povređen, da biste se prebrojavali? Ko te to povredi? Gde je taj što te je povredio? Što taj sad nije došao ovde po lekarsku pomoć?
Oko 50 policajaca je došlo da traži lekarsku pomoć, nijedan koji ih je tukao nije došao da traži lekarsku pomoć. Dva sata su se policajci tukli sa 100 huligana i gurali ih na naš miting neprekidno, da nas izmešaju. Nismo bili izmešani te večeri, to nisu bili naši učesnici, to su bili vaši, to su dovedeni ljudi, ta dva sata, nas ste razbili za tri minuta. Za tri minuta ste razbili onu ogromnu masu. Tako se i razbija masa.
I Američka ambasada je na isti način stradala. Dva sata su palili Američku ambasadu, da bi ih za minut policija rasterala. Sve isti scenario. Ko to radi u policiji?
Kažete da samo jednog u policiji imate, i to je ministar. Ja sam vam to rekao. Ja sam to rekao Dačiću mesec dana pre nego što ste ušli u Vladu. Promeniše sastav policije, stavljaju ''žute'' u policiju. Ko će da vodi policiju? Đidić? Kakav Dačić? Sad on neće ni odgovornost.
Hoće odgovornost. Neka dođe ovde i neka kaže – nemam pojma šta radi policija. I, to je pošteno. Kao što je rekao – nemam pojma ko je uhapsio Radovana Karadžića. I to je pošteno, i to će građani Srbije umeti da cene. Ono što je neodbranljivo, nemojte da branite.
Jeste žalosno to što mi moramo da pitamo ko je ubio čoveka. Ne biste vi nas pustili ovoliko dugo da govorimo da pitamo ko je ranio Pelevića; trpeli biste sat i počeli da izbacujete, ali ovde jednog života nema.
Možemo mi da nastavimo u 17 časova sednicu, po redu, ali do 17 časova nam recite šta se desilo. Mesec i po dana vas čekamo da kažete. Nećete? Čekaćete i vi nastavak ove sednice. Jel to treba Srbiji? Ne treba. Jel treba taj vaš sporazum? Pređite na taj sporazum. Što ne date da pređemo na Sporazum o pridruživanju? Šta je uslov? Da nam kažete ko nas je ubijao. Jel to težak uslov? Nema ni sporazuma.
Gospođo Đukić, u vezi sa sporazumom sa Rusima, pre 15 dana sam njegovoj ekselenciji ambasadoru Ruske Federacije rekao kako se postiže ta sednica. To je odbila Vlada Republike Srbije. Ja sam rekao – idite u Vladu Srbiju, idite kod predsednika Vlade, pošto predsednik Vlade nema glavu, a nema veze.
Idite i recite da skinu Gasni aranžman sa sednice koja se danas održava, jer će to doći za dva meseca na glasanje. Neka zakažu novo vanredno zasedanje za 2. septembar, u 9 ujutru, do 10 će biti izglasan Gasni aranžman.
Međutim, pola Vlade neće taj aranžman, nećete ni vi, ''žuti''. U kampanji ste ga potpisali da biste dobili predsedničke izbore, a sada kažete da je mala cena. Hajde da stavimo na glasanje Gasni aranžman, da vidimo može li da prođe bez nas. Bez glasova nas i DSS-a ne može da prođe, jer vi nemate saglasnost za taj gasni aranžman.
Dozvolite i nama da budemo protiv Sporazuma o pridruživanju, ne do kraja protiv, nego samo kažemo – u zakonu o ratifikaciji, potvrdite nam da je za vas Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i mi ćemo glasati za Sporazum o pridruživanju. Ali vi nećete. Vi ne smete ugovorom da obavežete Evropu da, kad god kaže Srbija, kaže i Kosovo i Metohija.
Vi nas zamajavate ovde, a kad vam baš preteramo, vi uzmete da nas tučete i bijete. Mi ćemo ponovo da organizujemo miting, u to budite sigurni. Niste nas uplašili, niste nas od toga odučili. Razmišljajte malo koliko će ogorčenih ljudi doći na naš sledeći miting, ali onda nećemo trpeti da nas pomoću provokatora razbijete. Razbićemo onda mi i provokatore, bar nas toliko ima da im skinemo maske.
Ja sam sa govornice pozivao da skinu maske, da vidite te policajce pod maskama. Kakvi huligani, kakvi bakrači! Vi ne znate ni ko vas vodi po Srbiji, ni ko hapsi. Mi ćemo da saznamo i mi ćemo da isteramo i Engleze, i Amerikance, i one koji sede u BIA-i, i one koji sede u MUP-u, i one koji sede u Vladi, zbog kojih ste oborili Vladu. Lako je njima da ubijaju Srbe, lako je njima da izručuju Srbe u Hag, ali odgovornost je na vama.
Žao mi je što je gospodin Ružić izašao, imali bismo mi mnogo toga danas da podelimo zajedničkog, ali nećemo, on je izgovorio svoje, pa pobegao.
Vi, gospodo socijalisti, nećete moći dugo da ćutite u Skupštini. Nosite vi to na leđima, pita vas narod šta ste to uradili. Najbolje bi bilo da idemo na nove izbore, pa recite, gospodo socijalisti, u kampanji, da ćete ponovo ići s Tadićem u Vladu, i onda smo mirni; niste nikoga prevarili, niste nikoga obmanuli, to je vaš koalicioni partner, to je vaš koalicioni kapacitet.
Ja sam potpuno spreman da to prihvatim, ali samo da mi to kažete u kampanji, da ne odvlačite birače koji su protiv ubistava građana na ulicama onima koji organizuju ta ubistva. To je jedini moralni čin koji od vas tražim, pa i od vas, gospođo Đukić-Dejanović. Vi ste veliki stručnjak, vi ste lekar od integriteta, imate svoj autoritet, nemojte sad ovim beznačajnim poslom, vođenjem Narodne skupštine, da bacite svoju uglednu medicinsku karijeru pod noge. Verujte mi, ljudi vas u Srbiji, izuzev onih koji su imali sreću da ih lečite, ne znaju kao lekara, ne znaju vas kao dobrog. Ako vas budu poznavali kao predsednika Skupštine, znaće vas kao jako lošeg čoveka.