Htela sam da se obratim svim prisutnima u sali, iako ih ima malo. Mislim da to nije uljudno, da to nije kulturno, pre svega, zato što imamo jednu veoma važnu temu, a to je ubistvo gospodina Ranka Panića.
Ni opozicija ne bi trebalo da opstruira rad Skupštine na ovaj način, kao što vidim, pošto ih nema dovoljno u sali. Ne znam šta je važnije, šta je preče, koje je to pitanje bitnije u ovoj zemlji Srbiji od ljudskog života. Ako neko zna to da mi objasni, molim vas da izađe, pa da mi kaže, jer, stvarno, ne mogu da shvatim da se tako olako prelazi preko nekih stvari. Svim civilizovanim ljudima, svim normalnim ljudima, svim ljudima koji imaju decu, apsolutno je uljudno da je ovo pitanje danas na dnevnom redu, i sutra, i prekosutra, i da će biti na dnevnom redu dokle god se ne otkrije ko je ubio gospodina Ranka Panića.
Ono što je za mene kao čoveka veoma intrigantno, to je da li je moguće da koalicija koja je na vlasti, gospodin Dačić i svi oni koji su čelnici policije i resursa koji je trebalo da otkrije ovo ubistvo i da nam adekvatno objašnjenje, pošto smatram da su u ovoj sali svi normalni ljudi i svi bismo mi to mogli da shvatimo, za mesec i po dana, ili već koliko je prošlo, nisu dali nijednu jedinu rečenicu, osim da će, eventualno, stići objašnjenje, i to u pismenoj formi. Mislim da je to katastrofalno. Znate, mnogo smo posrnuli. Zemlja Srbija je na ivici propasti. Pre neki dan me zove novinarka jednog časopisa i pita me šta mislim o predlogu bivšeg poslanika SPS-a, a sadašnjeg državnog ministra, gospodina Željka Vasiljevića, da uvozimo žene sa Bliskog Istoka ne bismo li se približili Evropi i, na neki način, naše neženje usrećili ženama Azijatkinjama ili ne znam kojim sve ženama.
Mislim da je to, osim ako nije bila njegova neukusna šala, crni humor, pogotovo u ovom trenutku kada neki ljudi daju sebi za pravo, diskreciono pravo, da ubiju čoveka i da za to ne odgovaraju.
Moram da vam kažem da danas ubiti...
Izvinjavam se, ako možete samo malo tiše, ako nije problem.
Ne daj Bože, svakom od nas ovo može da se desi sutra. Danas ne smete ubiti životinju na ulici, donet je zakon, doduše, malo kasno, mislim da je prošle godine usvojen, ali ne smete životinju da ubijete na ulici, jer odgovarate, a ispada da u zemlji Srbiji ubiti čoveka, to je ništa.
Sad se obraćam kao majka dva odrasla sina, obraćam se svim ženama, pre svega, majkama i ženama, bez obzira na to da li su pristalice LDP-a, DS-a ili bilo koje druge partije u ovoj zemlji, jadnoj, namučenoj i napaćenoj. Vi vrlo dobro znate šta znači roditi, podići, odgajati i baviti se detetom. Govorim o normalnim majkama, a pretpostavljam da su ovde u sali majke koje se tako ophode prema svojoj deci.
Bez obzira na to koliko se vi žurili da odete negde, ili dokle će ovo da traje, ili dokle će radikali da opstruiraju rad Skupštine zato što je ubijen čovek, nekome se žuri da ide kod svog deteta, a postoji jedna majka u ovoj zemlji koja više nema ni dete, a nema ni suza. To je strašno, katastrofalno. Meni je jako teško da govorim o tome jer sam majka dvoje dece.
Prema tome, ja vas molim da razmislite dobro na ovu temu i da očevi i majke, da se svi pozovete i da zajednički pokušamo, bez obzira na stranačku opredeljenost, da rešimo ovo pitanje. Veoma je velika sramota da smo počeli i da ubijamo po ulicama.
Zašto je isprebijan Aleksandar Vučić? Iz kojih razloga? Zašto je isprebijan Dušan Marić? Zašto Borislav Pelević? Čekajte, kakvi smo mi to ljudi? To je katastrofa. Srbin udara na Srbina, to je strašno.
Molim vas da se uozbiljite i da o ovoj temi, potpuno iz srca i iskreno, imajući u vidu svoju decu, razmislite, da pokušamo da nađemo rešenje i da pokušamo da stopiramo ovo što se radi.
Znate ko je Volter, ne bi trebalo da vam objašnjavam, on je rekao – robovi smo zakona da bismo bili slobodni. U ovoj zemlji niko nije slobodan, zato što se zakon ne poštuje. Dakle, zakon ne postoji, svako može da bude u svakom trenutku ubijen, pregažen, i niko neće da odgovara, zato što postoji jedan sistem kome ne odgovara da se zna šta je ko uradio.
Prema tome, sada vas, kao čovek, kao poslanik, kao vaš kolega, molim da se uozbiljite i da ne požurkujete da se ova tema završi i da joj dođe kraj, jer dokle god jedna majka ne bude znala gde joj je dete, zbog čega joj je dete nestalo...
Zato što je izašlo na ulicu? Pa, ima pravo da izađe na ulicu. Imam pravo da izađem na ulicu, ako je demokratija. Ako je zemlja u kojoj živimo demokratska, imam pravo da izađem na ulicu i da kažem da mi se ne sviđa Demokratska stranka, ili program Demokratske stranke. To je moje ljudsko pravo i moje pravo kao građanina ove zemlje, ali zato ne treba da me prebijate i da me ubijate.
Prema tome, uozbiljite se, postaje veoma smešan ovaj parlament, neozbiljan, i veoma ružnu sliku šalje u tu Evropu u koju vi toliko hoćete.
Živela sam osam godina u Evropi, živela sam četiri godine u Americi, četiri godine sam živela u Holandiji, nikada se nije desilo da je životinji neko na šapu stao, da li je kuče ili mače, a da nije odgovarao za to. E, pa, drugovi moji i drugarice, gospodo i dame, ako hoćete u Evropu, izvolite i dokažite, donesite izveštaj, objasnite nam ko je ubio sina majci, ko je ubio čoveka, neka u svakom trenutku znamo sve što se dešava u ovoj zemlji, ko je kriv za ovo, ko je kriv za ono, a ako je kriv, neka se smeni. Tako će jedino da nastane red u ovoj zemlji.
Ja, isto, kao i vi hoću u miru da podižem svoju decu. Neću da strepim da će, ako mi dete ode na Zvezdinu utakmicu ili Partizanovu, neko da ga ubije. Neću da strepim da će neko, zato što mi dete ide, pristalica je SRS-a, na mitinge Radikalne stranke, neko metak kroz glavu da mu probije. Na šta to liči? Sad se malo osvrnite, prizovite se i razmislite da ste, pre svega, roditelji, a onda poslanici ove ili one partije. Hvala.
