Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče parlamenta, u smislu odredaba čl. 225. i 226. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije postavljam pitanje vama, da ga prosledite Vladi, i tražim odgovor. Šta su u Srbiji kupili Hrvati od kompanija?

Gospodine Jojiću, vi imate puno iskustva, mnogo znanja i zaista to uvažavam.
Nalazimo se na vrlo konkretnoj tački dnevnog reda i zaista ne možemo sada raspravljati o svim pitanjima koja padnu na pamet bilo kom poslaniku. Zamolila bih vas, gospodine Jojiću, da u pismenoj formi postavite pitanje i biće prosleđeno Vladi.

Gde to piše da moram u pismenoj formi?

Pošto se već nalazimo na ovoj tački dnevnog reda.

Ne, oprostite. Da li je tačno da je hrvatska kompanija kupila "Frikom", po kojoj ceni, kada i koliko je radnika otpušteno iz tog preduzeća? Jer građani imaju pravo da znaju i postavljaju pitanje radnici.

To može da ide u formi poslaničkog pitanja, ali ne kada se nalazimo na tački dnevnog reda, gospođa Radeta to perfektno zna.        

Nemam utisak da ste vi Nataša Mićić i nisam imao utisak kada ste postavljeni na tu funkciju.
Ovako dobronamerno ukazujem, ipak vi ste predsednik parlamenta, vi niste Luj XIV da budete u XVII veku apsolutista. Molim vas još jednom strpljenja.
Mi šešeljevci, srpski radikali, tražimo od vas i od DS da vrate mandate SRS ...
(Predsednik: Molim vas, završite, da ne bih izrekla opomenu.)
Završiću. To su mandati SRS. Neotuđivo pravo je, po Ustavu i po zakonu, da se vrate mandati. Zbog toga DS ne treba u tome da učestvuje.
(Predsednik: Izričem vam opomenu.)
Prema tome, i vi kao predsednik parlamenta nemojte saučestvovati u bilo kakvoj krađi i otimanju mandata SRS. Hvala vam.

Gospodin Slađan Mijaljević ima reč.

Poštovana gospodo, predsedništvo, reklamiram i tražim objašnjenje za član 226. Nije mi jasno kako vi to tumačite. Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje, pa se navode lica i funkcije, na kraju, na čijem čelu se nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Vidite, život teče, dešavaju se neki događaji i neke stvari, daju se određene izjave, neke izjave su toliko neprimerene, neki događaji su toliko negativni da izazivaju zaista velike turbulencije u narodu i postavljaju narod, glasači, a i mi ovde, određena pitanja. Nigde ne piše da ti problemi koji se dešavaju i koji zahtevaju da se daju odgovori po hitnom postupku, nigde se ne kaže da mora da se postavi na nekoj posebnoj tački, u nekom posebnom danu, jer život ne čeka.
(Predsednik: Gospodine poslaniče, završite.)
Mi narodni poslanici smo nekim ljudima dužni da damo objašnjenje, svima onima koji su glasali za nas. Ne možemo čekati sledećih šest meseci da dođe tačka razno da bi vi nama dali odgovore po ovome.
Nigde u članu 226. se ne kaže da mora pitanje da bude postavljeno po tački dnevnog reda. Valjda oni koji su pisali ovaj poslovnik, tako mi se čini, imali su mnogo šire shvatanje i viđenje ove problematike, odnosno ovo što je trebalo Poslovnik da pokrije, od onoga što vi sada hoćete da objasnite.
S druge strane, član 46, sloboda govora, sloboda mišljenja, više puta ste nam danas i juče uskraćivali pravo da postavljamo pitanja, za nas vrlo bitna pitanja. Dobili smo izveštaj, koji je kod nas izazvao vrlo negativne emocije, objasnili smo koje su emocije bile i kakve su bile, radilo se o smrti jednog čoveka, danas ponovo postavljamo pitanje na određene teme i dobijamo ...
(Predsednik: Na tački dnevnog reda smo.)
... neke vrlo nemušte odgovore. Gde piše u 226. da mora da bude vezano za tačku dnevnog reda? Nešto se desilo juče, nešto se desilo prekjuče, vi ste davali određene izjave juče i mi tražimo odgovore. Hvala.

Zahvaljujem. Meni je jasno da vi razumete smisao i člana 225. i 226, ali da imate i tendenciju da pošaljete određene političke poruke, i to možemo da shvatimo ako se i radi u  Skupštini.
Moraćemo i da radimo po dnevnom redu i potpuno razumem i tendencije.
Izvolite, gospođa Vjerica Radeta.