Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 238. Poslovnika, koji definiše ulogu delegacije parlamenta Republike Srbije u međunarodnim institucijama.
Gospođo Kolundžija, vi kažete: kako ponovo! Moram, zato što moram tačku po tačku, nije mi dovoljno tri minuta da objasnim ono na šta su mi potrebni odgovori od vas i gospođe predsednika, kako bih se blagovremeno i kako treba pripremila za ono što će se desiti sledeće nedelje u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, pošto mi moramo da učestvujemo u raspravi ove rezolucije na osnovu izveštaja Monitoring komiteta o stanju u našoj zemlji.
Vidite da se tendenciozno zadržavam samo na tački 13. ove rezolucije.
Meni je žao i potrebno je bez obzira, niti sam više vredna niti bilo koji drugi član delegacije, ponosna sam na to što me je predložila SRS i što mogu da učestvujem u radu tog tela da zastupam naše jedinstvene zajedničke interese, ali kako, i to je uvek bio manir nas srpskih radikala, tome nas je učio dr Šešelj kada putujemo bilo gde u inostranstvo i kada bilo gde razgovaramo o Srbiji, da se držimo onoga što smo mi kao država, da ne radimo ono što je postao manir pojedinaca, sada ne samo iz Demokratske, nego i iz drugih stranaka, da opanjkavamo svoje političke neistomišljenike itd, nego da imamo jedan zajednički stav i da se tamo pojavimo snažno i odlučno i da kažemo - mi imamo naše institucije, mi poštujemo demokratska prava i načela i mi branimo ono što je naše.
Tako je, verujte mi, do sada bilo u svim situacijama. Biće i sada, u to ne sumnjajte, kada je u pitanju ovaj deo koji se odnosi na Kosovo i Metohiju i na zaštitu našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Mi u svakoj prilici jedinstveno delujemo kada treba da podnosimo amandmane i kada imamo taj zajednički nastup.
Doduše, profesor Mićunović nije želeo da učestvuje u diskusiji, on je jedini član naše delegacije na januarskom zasedanju kada je bio onaj monstruozni izveštaj odnosno rezolucija izvesnog lorda Rasela, ali dobro, verovatno je smatrao i verovatno je znao da će uskoro da usledi priznavanje te kvazišiptarske države. To je njegov problem, međutim, sada se nalazim u jednoj izuzetno teškoj situaciji kao član naše delegacije, gospođo predsedniče.
Ovde je tačka 13. koja govori o funkcionisanju demokratskih institucija, dakle Narodne skupštine Republike Srbije. Tačka 13. kaže da Savet Evrope, pazite za ovo treba da glasaju parlamentarci 46 zemalja članica Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, žali što su srpske demokratske institucije još nedovoljno snažne i podvlači potrebu njihovog daljeg jačanja u oblastima izbornih zakona, parlamentarne demokratije i decentralizacije.
Kako sada, pošto znam šta se dešava ovde, poslanik sam, izabrana sa liste Srpske radikalne stranke dr Vojislav Šešelj kojoj je ukradeno 20 poslaničkih mandata, da nastupim tamo i da branim našu demokratsku instituciju, a naravno da bih sve uradila za svoju državu i svoj narod i ovaj parlament, kada se na moje oči i oči svih ovih ljudi ovde i građana Srbije kradu poslanički mandati?
Šta, da uverim poslanike u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope da je u redu i da mi imamo jaku demokratsku instituciju? Nažalost, nemamo, i to je naš poraz. Posle 18 godina obnovljenog višestranačja u Srbiji, to je sramota, mi treba danas da razgovaramo ovde 26. septembra 2008. godine o krađi mandata sa jedne izborne liste.
Kada je Bogoljub Karić ukrao jedan mandat SRS-u izvesnog Živadina Lekića i svakoga dana davao izjave, tada je imao svoju televiziju, da nastavlja dalje, da će ih biti 2, 3, 4, 5, tadašnji šef naše poslaničke grupe je izašao za govornicu i rekao da je to posao za javnog tužioca, da dođe javni tužilac u zgradu Skupštine, da vidi i da privede Bogoljuba Karića zbog toga što to radi. Danas se sve to ponavlja, a vi ćutite. Tako ne možemo da štitimo parlament i demokratske vrednosti našeg društva.
