Povreda Poslovnika, član 103. i 104. Malopre sam govorio o korovu, i svuda u svetu korov, svestan da neće nadvisiti stoletne hrastove, teži da prekrije te hrastove na jedan čudan način, da ih uguši, da ih zaguši, ali hrastovi niču mnogo više nego korov.
Međutim, malopre je gospodin Martinović pitao zašto nas neće Evropa i svet. Pa znate, svuda u svetu uspeva korov, ali samo se u Srbiji korov zalivao. Nažalost, u Srbiji se korov zalivao krvlju i suzama. Dvojica baštovana, koji su taj korov zalivala krvlju i suzama, još uvek nisu uhapšeni. Kada oni budu privedeni pravdi, onda će Srbija biti bašta rascvetanih ruža, čije svako ruke prihvata i ona će tom svetu pružati svoje ruke, koje neće biti umazane nevinom krvlju.
Kada ste, gospođice Jovanović, pardon, niste u sali, malopre napomenuli da sam pisao gospodinu Vojislavu Šešelju, tačno je, u ime DS i u svoje lično ime, u ime Otpora, dva puta sam pisao utamničenom Vojislavu Šešelju, jer znam da mu je tamo teško. Teško mu je da se prema tužiocima odnosi, a ovde su mu advokati gori nego tužioci. Molio sam Vojislava Šešelja da tamo brani sebe. Želim mu svo zdravlje ovoga sveta, svu sreću. Nikada neću njemu kazati ono što vi govorite o Zoranu Đinđiću.
Molim Vojislava Šešelja, u svoje ime, u ime svoje majke, svoje porodice, Kruševljana, u ime poslanika DS, da tamo brani samo sebe, a ne Srbiju. Jer tamo gde je Šešelj branio Srbiju, Srba više nema.
Želim Vojislavu Šešelju da se vrati i da prođe kroz ova vrata i uđe u ovu salu, ali pitam vas, šta ćete ako se Vojislav Šešelj učlani kod Tomislava Nikolića, a neće sa vama takvima kakvi ste. Da li ćemo onda i o njemu slušati ovo što sada slušamo o Tomislavu Nikoliću? Šta ćemo onda ako ostanete takvi crni, kukavni, tu sami gde ste, bez Vojislava Šešelja?
Prema tome, nemojte nas napadati, nemojte prozivati Zorana Đinđića. Želim vam svako dobro, zdravlje, sreću, uspeh u radu, ali pre svega uspeh i sreću želim Srbiji i zato vas molim da se vratimo na dnevni red. Hvala.