Dobro.

Po Poslovniku, gospodin Čolaković.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, javio sam se za reč samo da konstatujem da smo saglasni i drago nam je što svi u ovoj sali smatramo da penzioneri, ogroman deo penzionera, živi veoma loše. U tome smo potpuno saglasni i drago nam je da ćete nam pomoći da to rešavamo.
Mi smo u tom smislu uputili svim poslaničkim grupama Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Molim vas da tražimo zajednička rešenja i da nam tu pomognete, upravo u tom smislu kako ste ovde govorili.
U vezi sa obećanjima koja su ovde pokrenuta, smatram da smo mi obećali i da ćemo mi to ispuniti. Uredba Vlade Republike Srbije je vrlo jasna i precizna i ona će biti primenjena od novembra ove godine. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju je pripremljen i molim vas da ga imate u vidu.
Poslednja stvar koju želim da kažem - naš koalicioni partner je bio drugi koji je pripremio ovaj poguban zakon za penzionere. Ja ga neću ovde pominjati.
Kada je zakon izglasavan, taj isti ministar, koji je bio i ministar i poslanik, bio je 126. glas kada je zakon donet, a pojedine stranke su izašle iz sale. Zahvaljujem.

Reč ima gospođa Vjerica Radeta, pa onda Zoran Krasić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 1, a u vezi sa članom 226. Poslovnika Narodne skupštine sam se javila za reč.
U petak su poslanici SRS više puta u toku dana reklamirali Poslovnik i tražili od vas, gospođo predsedniče Narodne skupštine, objašnjenje kako to u Narodnoj skupštini umesto narodnih poslanika sedi neka grupa građana koja nije pod tim nazivom učestvovala na poslednjim izborima. Tražili smo da se vrate oteti mandati Srpskoj radikalnoj stranci. Vi na to niste konkretno odgovarali, rekli ste da to nije u vašoj nadležnosti itd., ali ja sada hoću jedan novi argument da dodam svemu ovome što smo pričali u petak.
Naime, poznato je da je SRS osvojila 78 poslaničkih mandata između ostalog i zbog toga što smo u kampanji tvrdili da nikada nećemo sarađivati sa onima koji su bombardovali Srbiju, da nikada nećemo imati ni tajne ni javne sastanke sa američkim ambasadorom zbog njihove najveće odgovornosti zašto nam se oduzima Pokrajina Kosovo i Metohija.
U međuvremenu imamo javno priznanje građanina Nikolića koji predvodi ovu grupu, koji još uvek sede u Narodnoj skupštini, da se on sastao sa američkim ambasadorom, da će i dalje to da radi, jer zašto da ne, a na osnovu toga je zapravo potvrdio ono što je na vreme prozreo predsednik stranke dr Vojislav Šešelj i svi mi oko njega, da se zapravo građanin Nikolić sastajao sa američkim i engleskim ambasadorom i tajno.
Ako je priznao da je to sada bilo javno, da je to bilo na nekom skupu, gde je bilo desetak ljudi, na nekom prijemu, ne znam šta već, znači – da je on to iznosio u izbornoj kampanji, sasvim izvesno birači SRS-a ne bi glasali ni za njega, ni za one koji zastupaju tezu. On je u tom smislu lagao građane u toku izborne kampanje, a SRS nikada nije menjala svoj stav kada je u pitanju SAD.

Prošlo je tri minuta.

Završavam, hvala.

Reč ima gospodin Zoran Krasić, po Poslovniku.

Javio sam se po čl. 225. i 226. Međutim, neću da vam pominjem jednu povredu - izađe ovde poslanik i ne kaže koji je član Poslovnika, već izađe da konstatuje nešto. Šta konstatuje? Da mu je drago. Šta još konstatuje? Da sedi sa onima koji su pričinili štetu u vlasti. Ali, to je njihov problem. Da nastavim, gospodine Jankoviću, tamo gde sam stao.
Pravo, odnosno sloboda (ali nije greška ni kada se kaže pravo) iz člana 55. Ustava Republike Srbije je jasna. Zbog građana Republike Srbije bih da kažem, njima da se obratim, da oni to shvate, jer novinari ionako neće da objave ono što ja kažem.
Kaže se ovako: ''Jemči se sloboda političkog, sindikalnog i svakog drugog udruživanja i pravo da se ostane izvan svakog udruženja''.
Znači, imamo građane koji su realizovali ovaj deo slobode i imaju pravo da ostanu izvan udruženja. Je l' jasno? Jasno je. Kaže - ne želim više da budem član stranke, napuštam stranku. Definicija i nešto elementarno za sve političke stranke jeste: oni ljudi koji se učlane u neku političku stranku, malo su se odrekli jednog dela svoje slobode, tako da njihova sloboda nije apsolutna.
Odrekli su se time što su prihvatili program i statut neke političke stranke (apsolutnu slobodu, u političkom smislu, ima samo onaj koji nije član nijedne stranke) i oni svoje političko delovanje i svoju slobodu političkog udruživanja ostvaruju u skladu sa pravilima političke stranke kojoj pripadaju. Može da bude, može da izađe. Može dobrovoljno da izađe, može i nasilno da izađe, kao disciplinska mera. I to je jasno.
Oni sada imaju apsolutnu slobodu. U ovoj skupštini ne sede apsolutno slobodni pojedinci. Ovde sede ljudi koji su bili na izbornim listama i prihvatili pravila te izborne liste i te političke stranke čiji su članovi. A ovde sada imamo i apsolutno slobodne građane.
Međutim, to bi bilo samo po stavu 1. ovog člana. Ovde je mnogo važniji stav 3, da su zabranjena tajna i paravojna udruženja. Sada se nama ovde predstavlja neko kao nešto što nije, a pripada organizaciji koja ne postoji. Ako nešto funkcioniše kao organizacija, a nije registrovano, nije upisano – to je tajno.
Ali, ovo je još gora varijanta. Državni mediji forsiraju to. DS je pre nekoliko dana rekla - ovi Tomini, dajte im prostorije, sve im dajte, završite posao, treba da se završi sa SRS. Zašto? Da bi se ubio Vojislav Šešelj u Hagu.
Gospodine Jankoviću, zar vi možete mirno da budete savremenik ...

Prošlo je tri minuta.
Gospodin Momir Marković.