Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada ne bismo znali da je Vlada u cilju svog strateškog opredeljenja prema EU prihvatila obavezu da usvoji evropske vrednosti i standarde u čitavom nisu oblasti, i to u što kraćem roku, mi u SRS bi se čudili hrabrosti ove vlade da u ovakvom trenutku, kada niko iz Vlade ne može da kaže ni dokle mu je država, ni dokle su joj granice, predloži Skupštini na usvajanje ovakav Predlog zakona o zaštiti državne granice.
U vreme kada po Srbiji mogu neometano da se kreću svi mogući stranci koji nas prate, prisluškuju, proučavaju, pokušavaju da nas edukuju u smeru i pravcima koji samo njima odgovaraju, Vlada se ponosi što je usvojen dokument strategije za integrisano upravljanje granicom, i što je najvažnije, po modelu koji je usklađen sa standardima i preporukama EU.
U procesu približavanja Evropskoj uniji uspeli ste da ostvarite jedan od svojih reformskih ciljeva, a to je da demilitarizujete granicu, tj. da sa nje uklonite vojsku, a samim tim ste u velikoj meri obesmislili postojanje vojske, jer koji je prioritetniji cilj vojske od očuvanja suvereniteta i integriteta države, tj. od očuvanja njene granice.
Zato u poslednjih nekoliko godina radite na sistematskom uništavanju vojske, jer je pobogu pod kapom Evropske unije vojska, po vama, nama i neće biti potrebna.
Uvek kada se želi da se nečija odgovornost ne odredi do kraja koriste izrazi kao što je u članu 4 - integrisano upravljanje granicom. Naime, u skladu sa ovim predlogom zakona, poslove zaštite državne granice obavlja granična policija, a prema članu 8, na predlog Ministarstva Vlada može odrediti da na nekim graničnim prelazima za granični saobraćaj, graničnu kontrolu obavljaju organi državne uprave nadležni za poslove carina, a kad oni to rade, granična policija im daje uputstva za rad i pruža stručnu pomoć. Molim vas, a zašto onda to oni sami ne rade, ili je to manir ove vlade da za sve poslove duplira i organe i broj ljudi koji ih obavljaju.
Članom 17. ovog predloga zakona reguliše se uređenje i opremanje graničnog prelaza. Stav 1. ovog člana glasi - granični prelazi moraju biti uređeni i opremljeni u skladu sa uslovima koje utvrdi Vlada i međunarodnim standardima, tako da omogućavaju bezbedno obavljanje granične kontrole. Pošto sam iz Pirotskog okruga, približiću vam kako ti međunarodni standardi izgledaju na nama najbližoj granici, prema Republici Bugarskoj. Državna granica prema Bugarskoj dugačka je 367 kilometara i u nadležnosti je Regionalnog centra granične policije, sa sedištem u blizini Dimitrovgrada, u selu Gradina.
Pod upravom ovog regionalnog centra granične policije je 12 stanica granične policije, što za kontrolu prelaženja državne granice, što za obezbeđivanje državne granice. Stanica granične policije Negotin, Vrška Čuka, Strazimirovci, Ribarci, Mokrinje, Zaječar, Knjaževac, Pirot, Gradina, Surdulica, Bosilegrad i Dimitrovgrad, pod čijom su ingerencijom drumski granični prelaz Gradina i železnički granini prelaz Dimitrovgrad.
Na papiru gledano, sasvim dovoljno da se pokrije 360 kilometara državne granice, ali u praksi je sasvim drugačije. U praksi je državna granica prema Republici Bugarskoj nepokrivena i to usled nedostatka ljudstva, pod jedan. Npr, na nekih 72 kilometara u toku 12 sati ima samo jedna patrola policije od dva policajca.
Pod dva, nedostatka vozila. Svaka stanica granične policije za obezbeđenje državne granice na zaduženju ima najviše dva vozila, od čega je jedno uglavnom 100% neispravno, a za to ispravno goriva ima do 15-tog, eventualno 20-tog u mesecu, a zamislite samo koliko je goriva popila ona žirafa, malopre pominjana. Usled svega ovoga od strane lokalnog stanovništva, koje je mahom nezaposleno, dolazi do ilegalnog prelaza granice i to u cilju trgovine ljudima, krijumčarenja oružja i municije, krijumčarenja narkotika, šverca tekstilne robe, šverca cigareta i u poslednje vreme šverca vozila.
Tako je veći broj lokalnih kriminalaca, koji su u Srbiji osuđeni na kazne zatvora, utočište našli u Republici Bugarskoj, a državnu granicu prelaze ilegalno usled ovog gore navedenog.
Specifično je i da se kontrola prelaženja državne granice na železničko-staničnom prelazu Dimitrovgrad vrši shodno Sporazumu između Saveta ministara Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o graničnoj kontroli i postupku u železničkom saobraćaju, koji je potpisao nekadašnji ministar za kapitalne investicije, Velimir Ilić, sa strane Srbije, i zamenik predsednika Vlade i ministar za saobraćaj i komunikacije, Nikolaj Vasilev, sa strane Republike Bugarske.
Po tom sporazumu, železnički-granični prelaz Dimitrovgrad je zajednička granična stanica Republike Srbije i Bugarske i kontrola prelaženja državne granice se sprovodi u istom stepenu država ugovornica.
Stalnim prisustvom graničnih organa policije i carine Republike Bugarske na železničko-graničnom prelazu Dimitrovgrad, došlo je do povećanja kriminalnih radnji, gde su isti umešani u navedeno. Carina i policija Republike Bugarske mahom su u sprezi sa lokalnim stanovništvom, kome preko državne granice prenose razne vrste roba, a po navedenom sporazumu uopšte ne podležu kontroli.
O ovome bi vi, gospodine ministre, trebalo da vodite računa. Ako su vam odnekud iz Evrope dali rok do kada treba da usvojite ove zakone, a i kako oni treba da izgledaju, to nije problem. Gospođa Kolundžija će, ako ne iz prvog, a ono iz drugog ili trećeg pokušaja obezbediti kvorum i predlozi zakona će biti usvojeni, ali vi treba da propratite šta se sa primenom tih zakona dešava na terenu.
Ili se oni to, gospodine Dačiću, usvajaju samo da bi ste ih pokazali svojim naredbodavcima, a ni vas ni njih ne interesuje koliko droge ilegalno ulazi u Srbiju, u venama čije dece ona završava, ko na njoj zarađuje milione evra, šta se tim novcem finansira, koliko oružja i municije ulazi u Srbiju i čiji su sve životi time ugroženi.
Kao biolog, ne mogu da ne skrenem pažnju da se samo u članu 24. ovog predloga zakona vrlo kratko, sa par reči, pominje kontrola unošenja životinja i biljaka, a morali bi da budete svesni da se na taj način u zemlju mogu uneti mnoge zarazne bolesti, što bi pogubno uticalo na našu poljoprivredu i stočarstvo.
Samo bi još kratko da pomenem da, zbog blagih carinskih propisa i loše kontrole, u našu zemlju iz Bugarske, Turske, Kine dospevaju robe vrlo lošeg kvaliteta i time ugrožavaju mnoge domaće proizvođače. Konkretno mislim na robu, recimo od kože, naročito cipele. Bela Palanka, odakle sam, imala je najveću fabriku dečje obuće u bivšoj SFRJ, u kojoj je radilo 1300 radnika.
Sada u svakom suterenu, garaži ili šupi u Palanci radi stotine žena u nemogućim uslovima, bez dana radnog staža, bez penzionog i socijalnog osiguranja, proizvodeći dečje cipele izvanrednog kvaliteta, koje više nema kome da se prodaju, jer su prodavnice prepune jeftinih kineskih i turskih cipela najslabijeg kvaliteta.
I tako su ljudi u Beloj Palanci, tzv. srpskom cipelgradu, koje je inače na zadnjem mestu po primanjima u Srbiji, prinuđeni da rade za vrlo male pare da bi eventualno obezbedili golu egzistenciju.
Apelujem na vas, gospodine ministre i na sve ministre u Vladi, da ovim i drugim zakonima pokušate da zaštitite domaće tržište i domaću proizvodnju od stranih roba lošeg kvaliteta, što rade sve normalne države.
Kolege, uvaženi pravnici iz SRS će mnoštvom amandmana pokušati da poprave ovaj loš, na brzinu pripremljen Predlog zakona. Molim vas da ih s pažnjom pregledate i da, kao što većina ministara kaže u završnoj reči, bez obzira iz koje poslaničke grupe dolazili, prihvatite one koji će doprineti da zakon koji ćete usvojiti bude bolji.
SRS, naravno, u ovom trenutku ako ne prihvatite naše amandmane, ne može podržati ovaj predlog zakona o zaštiti državne granice. Možda jednog dana kada budemo stvarno znali šta su i gde su granice naše države, kada nas ne budu terali da sa Kosovom, kao delom svoje teritorije, zbog ulaska u Evropu sarađujemo kao da je to nama susedna, posebna država. Do tada, pokušaćemo da vam ukažemo da, pored onih država koje su priznale kvazišiptarsku samoproglašenu državu Kosovo, postoji mnogo drugih zemalja sa kojima Srbija može i treba da sarađuje. Hvala.