Dame i gospodo, ovaj zakon stvara pravnu nesigurnost u Srbiji. Zašto? Kod sticanja svojine, pogotovo kada su u pitanju nekretnine, onaj ko je stekao imovinu, i to nepokretnu imovinu, upisao se u zemljišne knjige, a zemljišne knjige su vam, od rimskog prava pa do današnjeg dana, fikcija apsolutne tačnosti. Onaj ko se uknjižio, obavezuje kupca da izvrši uvid u zemljišne knjige i, ako se uveri da u zemljišnim knjigama nema nikakvih tereta, niti privremenih mera, sticalac novi, kao sukcesor prava, kao pravni sledbenik, po rimskom pravu i po definiciji je bona fides, što znači da je savestan sticalac nepokretnosti.
Šta će se desiti ako je neko stekao imovinu, napravio kuću u Vrnjačkoj Banji sa pet spratova i tu kuću uknjižio i prodao stranom državljaninu ili stranom licu?
Postavlja se i pitanje. I taj iz EU, koji vam dolazi, ostvari uvid u zemljišne knjige i uveri se da u zemljišnim knjigama nema tereta, nema smetnje za prenos prava svojine, sticanje na derivatni način. Znate da se nepokretnost može steći na originarni i na derivativan način. Na originarni način, to je putem nekog pravnog posla, a taj posao može biti i teretni, kao što su: ugovori o kupoprodaji, ugovori o doživotnom izdržavanju, ugovori mogu da budu i o razmeni nepokretnosti. Taj čovek sada dolazi u Srbiju, a Srbija želi da se priključi EU, i doživi da je njegov pravni prethodnik počinio krivično delo i da se upisao u zemljišne knjige bez ikakvih smetnji, a da je on ostvario uvid i da se tom prilikom uverio da nema tereta, da može da kupi određenu nepokretnost.
Ako se pokrene krivični postupak, šta će se desiti? Taj strani državljanin tražiće zaštitu pred Međunarodnim sudom u Strazburu. Reći će, molim vas, kakva je ovo nedođija država Srbija? Pa, ovo nema ni u, da ne kažem u kojoj drugoj državi, ne bih želeo, pošto imamo diplomatske odnose sa drugim zemljama. Tražiće pravnu zaštitu.
Dame i gospodo, skrenuo bih pažnju na to šta se dešava u praksi. Kada je u pitanju član 39, imate ovakvih primera i takvih slučajeva će biti. Dosadašnjem vlasniku, direktor Direkcije odluči sada da sam donese odluku o vrednosti imovine, koja se procenjuje na milijarde dinara. On donosi sada sam odluku i da poveri imovinu, čak, i onom ko nije vlasnik.
Mislim da je pogrešna definicija u zakonu. Ne možete nekoga tretirati da je vlasnik imovine kada je tu imovinu stekao krivičnim delom, ni u kom slučaju. On je držalac, a ne vlasnik.
Zbog toga je ova vaša definicija jako pogrešna, a čućete malo stručnu javnost, naše dobre pravnike, profesore, sudije, tužioce i advokate, koji će vam reći da je ovo narušavanje pravnog poretka i da ovo u praksi ne može da živi.
Evo vam jedan primer. Donese se odluka da se nekome oduzme imovina. On proda prethodnu nepokretnu imovinu, formira stočnu farmu, 200 krava. Šta se događa? Ostave je njemu na čuvanje. Direktor Direkcije odluči da vlasniku, odnosno tom držaocu, ostavi krave na čuvanje, kao dobrom domaćinu. On kaže, jeste, odlično, hvala vam. Evo još jedna nagrada. Koja? Pa, ja ću da muzem krave, prodajem mleko, pare u svoj džep, a vi čekajte da bude pravosnažna presuda, pa onda možemo da vidimo, ja ću vam krave i pokloniti.
Međutim, šta će se desiti kada je neko krivičnim delom stekao svojinu? Ima milion kokošaka. Uzmite "Agroživ", koji je u Pančevu, odnosno u našoj Srbiji, bio velika firma. Šta se dogodilo? Videli ste kako je došlo do propasti te firme i kako je država oštećena. Vi sad možete reći ovako: Ostavljamo mi "Agroživu" i vlasniku "Agroživa", ili nekom drugom poimenično, milion pilića. Ti pilići postaju kokoške, kokoške nose jaja, on prodaje jaja, uzima pare, kokoške ostaše na farmi kad ostariše. Ovaj kaže – evo, molim vas, nosite.
To vam je sudbina ovog zakona, dame i gospodo. To je ono što mogu da primetim u svojoj skromnosti, da ukažem. Tu ima dobrih advokata, dobrih pravnika, dobrih stručnjaka, koji će možda imati priliku da zastupaju neke od onih koji steknu imovinu nekim krivičnim delom. Toliko je mogućnosti, šupljina i rupa u ovom zakonu da nema šanse, kod dobrog advokata, da će ijedna sudska odluka ili odluka direktora moći biti doneta.
Dame i gospodo, narušen je pravni poredak ovim zakonom. Podsećam vas, imamo iz ove oblasti fundamentalne zakone, osnovne zakone. Podsetiću ponovo, to je Krivični zakonik, koji reguliše oduzimanje imovinske koristi u čl. 91. i 92, zatim Zakonik o krivičnom postupku, koji predviđa kada će se od osumnjičenog, ili optuženog, ili okrivljenog oduzeti stvari i kakav je postupak s oduzetim stvarima.
Šta će biti s onim ko ima vinogorje? Recimo, jedan hoće da kupi pola vršačkog vinogorja. Direktor Direkcije odluči da jednom moćniku iz Vršca ostavi na čuvanje vinograde, da se o njima stara kao dobar domaćin. Dok se vodi sudski postupak, 10 godina on ubira plodove i na taj način se još jednom neosnovano obogatio.
Zato je ovaj zakon osuđen na propast i mislim da do njegove primene neće ni doći, kao što je to slučaj sa dosadašnjim zakonom, koji je donet, a treba da stupi na snagu 1. januara 2009. godine, Zakonikom o krivičnom postupku.
Od brojnih zakona koji su doneti od strane prethodnog sastava ovog parlamenta, na predlog prethodne vlade, a koje je usvojila ova skupština i većina u to vreme, od 280 tih zakona, nema ništa, ne može da bude u primeni ni pet zakona.
Sama inflacija propisa ne rešava probleme u Srbiji. Probleme u Srbiji rešava, pre svega, poštovanje Ustava i zakona i, drugo, da sudovi sprovode i primenjuju zakon, da se na taj način zaštite osnovna prava naših građana i da se zaštiti imovina.
Ono što je, primetio sam, još veliki problem ovog zakona, to je da je sa zakašnjenjem donet.
Šta ćete sa šećeranama? Da je ovaj zakon donet pre nego što su prodate šećerane, cementare, željezare, poljoprivredna imanja, dok nisu prodata brojna državna preduzeća, onda bi do toga lako moglo da se dođe.
Prema tome, ovaj zakon nije dobar i neka građani Srbije budu samo obavešteni da im neće biti svejedno od koga će kupovati nepokretne i pokretne stvari ubuduće, jer neće znati da li je onaj ko poseduje i prodaje – zakoniti držalac, da li je vlasnik, ili je krivičnim delom stekao tu imovinu, pogotovu kada je u pitanju nepokretna imovina.
Hvala vam.