Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo Prvu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuju 144 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali, u ovom momentu, prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici prisustvuju Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde i gospodin Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde. Pozdravljam ih.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ODUZIMANjU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA (pojedinosti)
Po Poslovniku, gospodin Aligrudić.

Primedba se odnosi na član 27. tačku 3). Juče, u toku dana, vas je zamenjivala, gospođo predsednice, potpredsednica Skupštine Gordana Čomić, koja je, inače, kada god su se narodni poslanici javljali da intervenišu povodom povrede Poslovnika ili da istaknu neko od svojih prava, naročito iz člana 226, izvolela držati traktate o tome kako treba da se ponašamo.
Njena tumačenja su, obično, bila dvostruko duža od izlaganja samih narodnih poslanika, pri čemu je narodne poslanike, DSS-a, pre svega, u jednom trenutku grubo prekinula, kada su pokušali da ukažu na aktuelni događaj, na obustavljanje saobraćaja ispred zgrade Narodne skupštine od strane studenata, koji su se s pravom bunili, zato što je nešto što je, očigledno, bio dogovor između Studentske organizacije i Univerziteta, pretočeno u izmenu i dopunu Zakona o visokom školstvu, derogirano jednim amandmanom, koji je, očigledno, dogovoren sa Ministarstvom prosvete, a koji treba da ponizi i stavi u neravnopravan položaj veliki broj studenata. Oni, prema posledici koju taj amandman izaziva, ne bi nikada mogli, koliko god da su dobri studenti, makar sve desetke dobijali, da pređu iz statusa samofinansirajućih studenata u status studenata koji zaslužuju budžetsko finansiranje.
To je bila aktuelna tema, aktuelni događaj. Imali smo protest na ulici. Prosto je nemoguće na taj način se striktno pridržavati Poslovnika i ne dozvoliti narodnom poslaniku Nikoli Laziću iz DSS-a da govori o tome. Šta se tu štiti, koji se interes tu štiti? Vladajuće većine koja podržava Vladu, kojoj je prošlo sto dana u kojima ništa nije uradila?!
Imamo premijera koji govori da je super, a sve svoje nadležnosti prebacuje Borisu Tadiću, koji nalazi za shodno, juče, da tvrdi kako je Euleks za Srbiju prihvatljiv pod neka tri uslova, između ostalog, jedan od tih uslova je da Euleks ne podržava Ahtisarijev plan.
Pa, Euleks je napravljen da bi sprovodio Ahtisarijev plan. Svi zvaničnici Euleksa do sada su izjavljivali, portparolka Euleksa je izjavljivala da je osnovni cilj te organizacije da podrži ustav republike Kosovo i 40 pratećih zakona koji su, sve u skladu s Ahtisarijevim planom, doneti, a to znači, dame i gospodo, nezavisnost Kosova.
Kako može nešto što je napravljeno u jednom cilju, da se voljom Borisa Tadića, ili njegovom zamisli, pretvori u nešto drugo, ili on folira građane Srbije? Bojim se da je ovo drugo u pitanju.
Šta se tu brani, čiji se interes brani striktnom primenom Poslovnika? Vlade Republike Srbije, koja je uspela da bude ekstremno socijalno neodgovorna Vlada ovih poslednjih dana, koja je uspela da poveća cenu gasa, najavljuje povećanje cene PTT usluga, koja pokušava da nam objasni kako treba, što je opet Boris Tadić najavio, umesto Mirka Cvetkovića, koji je super, ali ništa ne radi...

Gospodine Aligrudiću, vreme.

Završavam.
...koji najavljuje jednostranu primenu SSP-a, a ta jednostrana primena će da dodatno ugrozi ekonomiju Srbije i da stavi u vrlo nezavidan položaj sve građane Srbije, pre svega, njihov ekonomski i socijalni položaj.
Ako je to ono za šta se Vlada zalaže i ako je to pravi razlog zbog čega potpredsednica Narodne skupštine zavodi disciplinu na način koji je juče zavodila, svaka vam čast.

Razumem vašu potrebu da ukažete na aktuelne događaje, no tu, praktično, nije bilo pitanja za mene.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Petar Jojić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS-a, podneo sam amandman na član 25. Predloga zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Šta nam normira i predlaže član 25. navedenog zakona? Citiraću, pa mi ovo vreme nemojte uračunavati.
"Po okončanju ročišta, sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za privremeno oduzimanje imovine". Stav 2: "Rešenje o privremenom oduzimanju imovine sadrži podatke o vlasniku, opis i zakonski naziv krivičnog dela, podatke o imovini koja se oduzima, okolnosti iz kojih proizilazi osnovana sumnja da imovina proističe iz krivičnog dela, razloge koji opravdavaju potrebu za privremenim oduzimanjem imovine i vreme na koje se oduzima".
Stav 3: "Rešenjem iz stava 2. ovog člana sud može ostaviti vlasniku deo imovine, ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koja je on dužan da izdržava, u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku". Stav 4: "Rešenje iz stava 1. ovog člana sud će dostaviti vlasniku, njegovom braniocu, odnosno punomoćniku, javnom tužiocu i Direkciji".
Dame i gospodo, sama definicija ovog krivičnog dela nije adekvatna. Zašto? Sam naziv ovog zakona – oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, nije u saglasnosti s odredbama Krivičnog zakona, i to, pre svega, sa članom 91.

Gospodo poslanici, molim vas da budete tiši. Prosto, ne čujemo gospodina Jojića. Izvolite, nastavite.

Želim da istaknem da odredbe predloženog zakona nisu u saglasnosti sa članom 91. i članom 92. Krivičnog zakonika Republike Srbije. Pre svega, Krivični zakonik predstavlja kodifikaciju. Mi smo radili na Krivičnom zakoniku i on je donet. To je Zakonik koji smo mi radili u Saveznoj vladi 2000. godine, da bi ga usvojila, kasnije, Skupština SRJ, a potom su odredbe tog zakonika prenete u postojeći Krivični zakonik.
Dakle, odredbe ovog zakona su kodifikovane, odredbe ove inkriminacije, kada su u pitanju krivična dela, kodifikovane su u Krivičnom zakoniku Republike Srbije.
Naime, ne može se definisati i reći u Predlogu ovog zakona – oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela, valjda, oduzimanje imovine izvršene krivičnim delom.
To je ono što je i noviji Krivični zakonik propisao, kao što sam rekao. U članu 91, oduzimanje imovine, a to je glava 7, osnov za oduzimanje imovine i imovinske koristi – niko ne može zadržati imovinsku korist pribavljenu krivičnim delom, to je stav 1. Stav 2 – korist iz stava 1. ovog člana oduzeće se pod uslovima predviđeni ovim zakonikom i sudskom odlukom kojom je utvrđeno izvršenje krivičnog dela.
Član 92. Krivičnog zakonika Republike Srbije normira i uslove i način oduzimanja imovinske koristi. Sada imate jednu nelogičnost. U Krivičnom zakoniku imate – uslov i način oduzimanja imovinske koristi, a ovim zakonom, kao sporednim zakonom, predlaže se oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Tu nema saglasnosti normi.
Široka je dispozicija normi u predloženom zakonu. Od učinioca će se oduzeti novac, predmeti od vrednosti i svaka druga imovinska korist koji su pribavljeni krivičnim delom, a ako oduzimanje nije moguće, učinilac će se obavezati da plati novčani iznos koji odgovara pribavljenoj imovinskoj koristi. Stav 2. člana 92. Krivičnog zakona Republike Srbije – imovinska korist pribavljena krivičnim delom oduzeće se i od lica na koje je prenesena bez naknade ili uz naknadu koja očigledno ne odgovara stvarnoj vrednosti. Stav 3 – ako je krivičnim delom pribavljena imovinska korist za drugog, ta korist će se oduzeti.
Dame i gospodo, odredba člana 93. istog zakona štiti prava oštećenog. Dakle, kada se kaže – oduzeće se od vlasnika imovina, to nije odgovarajuća definicija ove odredbe. Imovina ne može da predstavlja imovinu nekog lica koja je stečena krivičnim delom. Dakle, oduzimaju se predmeti, oduzimaju se kako pokretne, tako i nepokretne stvari od lica koje je steklo određenu korist izvršenjem krivičnog dela. Dakle, ovde nema saglasnosti normi, norma je previše široka kada je u pitanju predloženi zakon.
Dame i gospodo, kada je u pitanju član 28. predloženog zakona, tu nije jasna definicija, takođe, jer se postavlja pitanje kada, u kojim uslovima i na koji način će se postupiti s oduzetom imovinom. Postavljam pitanje, šta će biti kada je privremeno oduzimanje određeno rešenjem, a optužnica ne bude podneta? Šta će onda da se dogodi?
U članu 27. Predloga zakona se kaže – privremeno oduzimanje traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje, a u članu 28 – da se taj zahtev... Molim vas, utišajte poslanike...

Gospodo poslanici, biću prinuđena da izričem mere za slučaj da galama bude i dalje ovakva. Molim vas, omogućite da čujemo gospodina Jojića. Izvolite.

Postavljam pitanje, šta će biti kada je privremeno oduzimanje određeno odlukom, a optužnica ne bude podneta? Šta će biti onda? Šta nastupa u tom konkretnom slučaju?
U članu 27. predloženog zakona, dame i gospodo, kaže se – privremeno oduzimanje traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje. Da li ima ovde saglasnosti odredaba? Nema. U članu 28. predlaže se da se taj zahtev za trajno oduzimanje podnosi posle stupanja optužnice na pravnu snagu. Šta ovo znači? Najkasnije u roku od godinu dana od pravosnažnosti odluke kojom je okončan krivični postupak. Šta je ovo? Ko ovo može da razume? Ko će ovo u praksi da primeni? U kojoj konfliktnoj situaciji će se naći ovaj propis, u suprotnosti i sukobu s odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Krivičnog zakonika!
Prema članu 29. stav 4, zahtev za trajno oduzimanje se odbacuje i rešenje o privremenom oduzimanju odbija u slučaju drugih presuda, oslobađajuće i odbijajuće.
Ovo nije dobro urađeno. Ovo nije dobro definisano. Ovo ne može biti primenjeno. Oni koji budu donosili odluke u pogledu oduzimanja imovine, naći će se u bezizlaznoj situaciji i neće moći da primene ovaj zakon, zato što je svaka odredba nejasna, neprecizna i jedna s drugom je u koliziji.
U članu 28. predlagač je trebalo da predvidi, ako u roku od tri meseca posle završene istrage optužnica ne bude podneta, ili podneta optužnica bude odbačena, istražni sudija će ukinuti rešenje o privremenom oduzimanju imovine iz člana 25. stav 2. ovog zakona na koji sam podneo amandman.
Dame i gospodo, uvođenje krivičnih dela u sporedno zakonodavstvo neće biti uspelo rešenje u Republici Srbiji. Mi imamo više od 50 zakonskih propisa koji regulišu materiju krivične oblasti.
Šta se čini ovim sporednim zakonodavstvom? Narušava se jedan kodifikovani zakonik, jer je, kao što sam rekao, Zakonik o krivičnom postupku i Krivični zakon koji je na snazi regulisao način i postupak s oduzetom imovinom, odnosno oduzetim predmetima koji potiču iz krivičnog dela. Postavljam pitanje, kako će sada sudije da primene odredbe ovog zakona kada imaju na snazi neizmenjen i dopunjen Zakonik o krivičnom postupku ili važeći Krivični zakonik Republike Srbije?
Dame i gospodo, mnoga rešenja u predloženom zakonu nisu adekvatna. Ja bih samo podsetio narodne poslanike, većina, koji su pravnici, to zna, šta je to kada se kaže da je zakon. Zakon u formalnom smislu se određuje kao poseban pisani pravni akt, koji donosi poseban zakonodavni organ, po posebnom postupku. Mesto zakona na hijerarhijskoj lestvici pravnih akata može biti dvostruko – zakon je ili najviši pravni akt u pravnim procesima u kojima nema Ustava, ili je drugi po snazi.
S obzirom na to da imamo Ustav, da imamo Krivični zakonik, da imamo Zakonik o krivičnom postupku i da imamo još brojne druge zakonske propise koji se odnose na ovu oblast, dakle, oko 50 propisa koji uzimaju, preuzimaju odredbe kaznenog zakonodavstva, to stvara nered u primeni zakona, čega nema u uređenim pravnim državama, kao što su Nemačka, Francuska, Holandija, Belgija, Engleska, Amerika, Vels, Irska. Mogu vam reći da kada je u pitanju Italija, odnosno pomenuo sam Italiju – ovo je bio jedan neuspešan prepis italijanskog zakona o korupciji. Ali, to je bio zakon koji se primenjivao za teritoriju Sicilije. Pa, nije Srbija Sicilija, nekada što je bila.
Mi, dakle, imamo vrsne stručnjake iz oblasti prava, imamo dobre zakone koji regulišu ovu oblast, ali ovo stvara jedan nered u primeni zakona. Taj nered će se ogledati u donošenju odluka i u postupanju određenih državnih organa, pre svega, pravosuđa – iz nadležnosti istražnog sudije, iz nadležnosti krivičnog veća, iz nadležnosti javnog tužioca.
Dakle, tu će doći do velikih konflikata, do velikih suprotnosti i sukoba određenih pravnih propisa. Pravna snaga zakona ne dolazi od njegove sadržine, već od njegove forme, jer ga donosi najviši državni organ, kao svoj najvažniji pravni akt.