Izvinjavam se, replika.

Zamolio bih da se vratimo na temu dnevnog reda. Verovatno je i ovo što se desilo pre mog izlaganja bilo neophodno da se kaže.
Gospodine Periću, u potpunosti razumem gospodina Milenića. Lokalna samouprava u Kragujevcu je, verovatno, najstabilnija lokalna samouprava. Mislim da je po mnogo čemu dobar rad Gradske skupštine, da može da bude uzor za rad ove skupštine.
Politički stav SPO-a je, to sam i juče, u jednoj rečenici, rekao, ali sada ću malo pojasniti, da mi, zaista, ne pravimo nikakvu razliku između poslanika koji su ostali u SRS-u i onih koji su iz nje izašli, u političkom smislu.
Mi ne možemo da razumemo da se neko 18 godina bavi politikom na jedan način, a sledećeg jutra kaže – ja sam evropska srpska desnica, a istovremeno – ostajemo u svemu verni političkom programu SRS-a. Za nas je sve to jedno i SPO misli da će u budućnosti u Srbiji biti formirana i stvorena prava srpska evropska desnica, koja je neophodna Srbiji.
Još jednom bih zamolio da se vratimo na tačku dnevnog reda, građani od nas to očekuju, a slažem se s jednim od prethodnih govornika koji je rekao da i u vladajućoj koaliciji i među opozicionim poslanicima ima izuzetno kvalifikovanih ljudi, koji na veoma valjan i argumentovan način mogu da pričaju o zakonima koji su potrebni ovom društvu.

Reč ima gospođica Jovanović, potpredsednica Skupštine, po osnovu replike na izlaganje narodnog poslanika Saše Milenića.

Gospodine potpredsedniče, ja sada nemam kome da repliciram, govoriću zbog javnosti, zato što Milenić nije u sali. Interesantno je da je izašao u isto vreme kada i jedan bivši odbornik SRS-a. Možda ih povezuju neke zajedničke sklonosti, stvarno ne znam, ali, u svakom slučaju, moram da odgovorim na ono što je rekao.
Nije smešno, gospodine Krasiću, žalosno je. Vi znate da sam neko ko svakog člana SRS-a, uvek, na svakom mestu brani, dok je član SRS, pa sam tako morala da odgovaram na pitanja bivšeg zamenika predsednika stranke da li žena nekog tamo zna i šta kaže, zato što koristi te boje o kojima vi pričate, pa da generalnog sekretara SRS-a zamolim, jer kaže – neću da sedim pored tog nekoga, pa da branim SRS u celom Kragujevcu, jer je to bruka i sramota kad mi kažu – i vi imate jednog za Evropu.
Elem, to je bilo i prošlo, sada neka se bave takvim slučajevima oni kod kojih su ti likovi, u toj novoj kvazipolitičkoj organizaciji.
Gospodine Čikiriz, lepo ste ovo rekli da neko preko noći promeni ćurak naopako. Ja sam, zaista, s pažnjom pročitala intervju gospodina Draškovića i naslov mi se dopada "Toma je koza, nije tigar". On je lepo rekao da ne može sad neko, preko noći, da kaže da je od koze napravljen tigar, da okači koza oko vrata da je nešto što nije.
Vi ste u pravu, i ceo SPO, i vaš predsednik, ali budite iskreni do kraja, pa recite da je tog dana, prošlog petka, Skupština grada Kragujevca, i po odlukama tih organa za sprovođenje izbora, Gradske izborne komisije, a onda i stalnog tela, odlučivala o istoj stvari iz dve političke stranke, o vama i o deset odbornika SRS-a . U tome je suština.
Zašto dvostruki aršini? Onda pada u vodu cela ova priča čoveka koji je predsednik Skupštine grada, koji je malopre rekao da su oni svesno ušli u to, odnosno skupštinska većina, da se krši Ustav i Zakon. Rekao je, dakle, da Skupština nije donela odluku, a morala je da je donese, jer, u protivnom, Zakon je besmislen, jer je Zakon obavezao Skupštinu, ako postoji ta odredba u Zakonu da Skupština ne konstatuje, nego da se izjašnjava o tome, što smatram da je veliki propust i glupost. Na kraju krajeva, pre toga su već Gradska izborna komisija i Stalno radno telo, u ovom slučaju jednoglasno, doneli odluku da se poštuje izborna volja, da se poštuje Zakon, neopozive ostavke, ugovori i ovlašćenja po članu 47. Ali, pošto se to već desilo, zaista je sve razotkriveno i maske su pale.
Čista politička sila, najpre uspostavljena u Skupštini grada Kragujevca, jer se u vašem slučaju glasalo na jedan način, a u slučaju odbornika SRS-a – na drugi, a, pre svega, politički pritisak i lični uticaj i pritisak na kragujevački Okružni sud.
Mi smo velika i ozbiljna stranka. Ljudi koji rade na tim pitanjima zaštite izborne volje građana, po Zakonu i po Ustavu, već sada pripremaju odgovarajuće krivične prijave, pre svega, protiv gospođe Nikolić, predsednice Sudskog veća u Kragujevcu. Budite sigurni, a vi ste to malopre i rekli, da treba da se poštuje izborna volja građana, da ćemo mi izbornu volju Kragujevčana zaštititi i da ćemo povratiti 10 odborničkih mandata koji su izabrani sa naše izborne liste. Hvala.

O amandmanu, za reč se javio gospodin Momir Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, da čestitam građanima Srbije na  izdržljivosti, izdržali su 101 dan ove vlade, preživeli su.
Što se amandmana tiče, amandman koji je podneo gospodin Jadranko Vuković se odnosi na član 27. zakona, a u članu 27 zakona se kaže – privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine. Gospodin Jadranko Vuković kaže: ''Reči – do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine, zamenjuju se rečima – do uručivanja Direkciji rešenja o trajnom oduzimanju imovine''.
O čemu se ovde radi? Donese se odluka o trajnom oduzimanju imovine i to traje dok dođe do Direkcije i još uvek će se, pod formom privremenog oduzimanja imovine, voditi ta imovina, a vi znate da kad se nešto privremeno čuva, zna da se i zaturi, zna i da nestane, pogotovo ako taj ko bude čuvao taj ''kupus'' bude ''koza''.
Šta bi u ovom slučaju značilo ukoliko biste usvojili ovaj amandman i ukoliko bi on postao sastavni deo zakona? Onog trenutka kad Direkcija dobije rešenje, prestaje privremeno oduzimanje imovine i prelazi se na trajno oduzimanje.
Ovo ima direktnu vezu s amandmanom na član 25. zakona, amandmanom gospodina Petra Jojića, da u članu 25. stav 3. treba da se briše.
Kaže se – rešenjem iz stava 2. ovog člana, sud može ostaviti vlasniku deo imovine, ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koje je on dužan da izdržava, u skladu s odredbama ovog zakona.
Dame i gospodo narodni poslanici, da prevedemo na praktičan primer i pokažemo šta bi značila primena ovog člana 25. stav 3. Recimo, Tomislav Nikolić je SRS-u ukrao 20 mandata. Vlast se konačno seti da treba da sprovodi zakone, da treba one koji ukradu na neki način kažnjavati i donese odluku da se vrate mandati onome kome pripadaju. Ali, pošto Tomislav Nikolić, svojom odlukom o krađi mandata i formiranjem te neformalne grupe, sad ima i određenu grupu onih koje mora da izdržava, da li će, primenjujući ovakav član zakona, kakav je ovde, onda sud, država, odlučiti – jeste on ukrao 20 mandata, ali pošto ima da izdržava ove, hajde da mu ostavimo 6 mandata, deo imovine, bez obzira na to što ne pripadaju njemu i što je do njih došao na kriminalan način; da mu ostavimo 5-6 mandata a ovo ostalo da vratimo vlasniku imovine, SRS-u.
Primenom člana 25. stava 3, za koji je gospodin Petar Jojić tražio da se briše, dovodi se u povlašćen položaj onaj ko je ukrao, oteo, opljačkao, prisvojio itd. Ukoliko bi se obrisao ovaj član zakona, onom koji je ukrao dođe država, dođe vlast, dođu organi prinude, oduzmu kompletnu imovinu i vrate je vlasniku, ukoliko je vlasnik poznat, a u ovom slučaju je vlasnik poznat, u ovom slučaju je to SRS, u ovom slučaju bi imovina tog trenutka morala da bude vraćena SRS-u.
Mislim da nema plastičnijeg primera od ovog da bi se pokazalo šta bi član 25. stav 3. i član 27. značili ukoliko se amandmani ne usvoje.
Zato molim narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za amandmane gospodina Petra Jojića i gospodina Jadranka Vukovića, jer ćemo time dovesti zakon u situaciju da se, kada se počne primenjivati, konačno stane, bar delimično, na put otimanju tuđe imovine.
Dame i gospodo narodni poslanici, ako se ovo ne desi, onda će mnogi moći da posegnu za tuđom imovinom, jer će znati – i ako me uhvate, meni će ostati 20, 30, 50%, zavisi od darežljivosti onoga ko bude odlučivao o primeni ovog zakona, i moći ću da funkcionišem, jer, bože, moram nekoga da izdržavam.
To što se rodilo u političkom krilu Srbije, to nedonošče koje se zove ''napredno'', nazadno, ne znam kako će se do kraja zvati, jer je ovo već treće ime koje menjaju, to ne zaslužuje da živi na tuđoj muci, na tuđem znoju, na tuđem vlasništvu i na tuđoj imovini. Zbog toga vas molim da pritisnete zeleni taster u danu za glasanje i ove amandmane usvojite.

Reč ima gospodin Čedomir Jovanović, o amandmanu.

Gospodine potpredsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Malović, pokušaćemo da nastavimo ono što smo juče započeli, mislim da nas javni interes obavezuje na tako nešto. Nije sporan značaj efikasnije borbe države protiv korupcije i organizovanog kriminala, to podržavamo i u tome želimo da učestvujemo, ali je sporan način na koji se to radi.
Ovaj zakon je, zaista, neverovatan. Mi od člana do člana prelazimo iz jedne krajnosti. S jedne strane, mi moramo da štitimo pravo građana koje, nekontrolisanim slobodama koje sebi daje izvršna vlast, ovaj zakon ugrožava, a, s druge strane, moramo da štitimo interese društva, zbog toga što već u narednom članu zakona vlast pokazuje neverovatno razumevanje za one koji su počinili krivično delo.
Objasnite nam kako je moguće da, na primer, neko ko neredovno servisira kredit, ko uloži čitav svoj imetak u servisiranje kredita, pa više to ne može da radi, ostaje bez svoje imovine i ova država nema razumevanja za činjenicu da on, recimo, egzistencijalno zavisi i da ga ugrožava egzistencijalno primena zakona i zaplena imovine, a, s druge strane, država ima razumevanja za nekog počinioca krivičnog dela, jer, bože moj, hajde da mu ostavimo nešto što je stekao otmicama, trgovinom ženama, hajde da mu ostavimo što je stekao trgovinom narkoticima, jer ako mu uzmemo sve što je stekao krivičnim delom, on neće imati od čega da živi.
Da li može to na neki drugi način da se reši? Ako treba da živi, hajde da kažemo da mu je omogućeno to nekim drugim zakonom, a ne dopuštanjem da nastavi da koristi deo imovine koja je stečena krivičnim delom.
Drugo pitanje, koje je, isto tako, veoma važno, molim vas da ga ne banalizujemo – kakve veze ima pitanje života i smrti onoga ko čini krivično delo s pravom na raspolaganje imovinom koja je stečena krivičnim delom?
Mi imamo pripadnike "zemunskog klana" koji su izvršili najteža krivična dela, osuđeni su na više stotina godina robije. Da li to znači da njihovom imovinom, imovinom koja je stečena otmicama ili najtežim oblicima krivičnih dela, mogu slobodno da raspolažu njihove porodice? To je potpuno neprihvatljivo.
Ovde imate nekoliko amandmana koji su razumni, bez obzira na činjenicu da dolaze iz opozicije. Mislim da biste morali da ih prihvatite. To bi bilo jako važno zbog zakona.
Inače, ovaj zakon će proći, ili čitav ovaj set zakona će proći onako kako su prošli neki drugi.
Kako se vladajuća koalicija odnosi prema zakonima ove zemlje? Objasnite mi zašto bi poslanici LDP-a, ili članovi LDP-a morali da poštuju zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, kada ga poslanici vladajuće koalicije ne poštuju?
Skupština je usvojila Zakon kojim se definiše nadležnost Odbora za sprečavanje sukoba interesa. Da li smo doneli taj zakon, gospođo Malović?
Juče vas preklinje predsednik Odbora, gospodin Beljanski, a on je predsednik zato što smo mi to od njega tražili, hajde da kažemo da nam ne treba taj odbor, i kaže: "Molim vas, opominjemo četiri poslanika vladajuće koalicije da poštuju zakone u ovoj zemlji", a oni kažu: "Mi ćemo to tražiti od Ustavnog suda".
Mi imamo ministra za ljudska prava, koji kaže: "Ustavni sud ne postoji", pa će poslanici jedni drugima oduzimati mandate, zbog toga što će oni procenjivati ko poštuje, ko ne poštuje, ko krši, ko ne krši Ustav, a, s druge strane, postoje zakoni koje vladajuća koalicija izvrgava ruglu. I inicijative koje su dobre se na ovakav način karikiraju.
Kako može neko tražiti od Parlamenta razumevanje za egzistencijalnu ugroženost onih koji su u tom statusu zbog toga što ih je konačno stigla ruka pravde?
Kako mi možemo da imamo razumevanja za nekoga ko je stekao novac otmicama, da mu deo tog novca ostavimo, jer on bez toga ne može da živi, treba da ima auto, treba da ima stan, treba da putuje, da školuje decu?
O tome su morali da misle ranije. Valjda, postoji neka opomena, postoji neko vaspitno značenje kazni koje se izriču, pa kad neko vidi otmičare ošišane do glave, u lancima, u kombinezonima, onako kako ih izvode pred sud, a ne kako se smeju u lice pravdi, onda će se, valjda, promeniti i odnos prema krivičnim delima, pa će neko shvatiti da to nije put kojim je poželjno krenuti.
Zbog toga mislim da je jako važno usvojiti amandman koji su predložili opozicija i SRS. Rešenje je bitno. Ovako, odluka, pa mi treba da arbitriramo, kao što sada arbitrira vladajuća koalicija – da li će se primeniti zakon ili ne. Rešenje je doneto, rešenje je uručeno i Direkcija mora to da sprovede. Ovako će Direkcija reći: "Mi nemamo rešenje".
Ko će obavestiti Direkciju o toj odluci, na takav način, to treba da bude uređeno zakonom, jer ćemo se sutra susreti s ovakvim pitanjima s kojima se danas susrećemo.
Ako vlast ne poštuje zakone, zašto smo dužni mi da ih poštujemo? Ako ih Parlament ne poštuje, zašto bi ih društvo poštovalo?
Ovde će svako tražiti neku korist za sebe, pa će ljudi reći: "Neću da platim porez, neću da platim gas, jer mi nije jasno zašto moram da ga platim, neću da platim telefon, jer zašto je telefon poskupeo 50%, niko me nije pitao".
Postoje neki odnosi koji su uređeni u društvu. Te odnose moramo afirmisati svojim ispravnim odnosom prema njima, pa tako poslanici treba da uvaže odluku Odbora za sprečavanje sukoba interesa, jer ako oni ne poštuju tu odluku, zašto bismo mi sutra poštovali Agenciju za borbu protiv korupcije? Zbog čega?
Vi treba da uvažite ove amandmane koji vraćaju smisao zakonu. Ne može se biti malo odgovoran za krivična dela.
Lično, mislim da mi nismo ti koji treba da vode računa o egzistenciji onih koji su izvršili najteža krivična dela. Računa o njima moraju da vode institucije koje su za to nadležne, a nadležnost tih institucija se utvrđuje nekim drugim zakonima, pa ako je neko socijalni slučaj, onda će se o njemu starati država, u skladu sa zakonima kojima su uređeni ti odnosi.
Mislim da je loše ukoliko ovo ostane na postojećoj osnovi, pa bi trebalo da prihvatite amandmane koji idu u tom pravcu i da olakšate Direkciji položaj. Kad dobije rešenje, Direkcija mora da postupa. Ovako, na kakav način će neko moći da primeni odluku, recimo, o trajnom oduzimanju imovine?
Vi znate kome se imovina oduzima. Ta imovina nije stečena tako što je neko bio sportista, pisac ili uspešan biznismen, nego najtežim krivičnim delima. Onaj ko treba tu odluku da primeni, mora da ima podršku države. Podrška države se, između ostalog, ogleda i kroz jasno rešenje, i to rešenje je uručeno, na osnovu tog rešenja dalje država postupa, i ne dolazi u obzir razumevanje za najteža krivična dela i imovinu koja se tako stiče. To nikako ne možemo da prihvatimo i molim vas da to razumete i da uvažite taj amandman.
Ne sporim da su postojale i da postoje pozitivne namere, ali ima i nekih nedoslednosti koje su potpuno nerazumljive. Toliko smo vam primera naveli u setu ovih zakona koji guraju u drugu stranu, potpuno po strani ostaju ta važna pitanja, koja su ovde dobila, kroz ove zakone, dobre odgovore, kvalitetne.
Hajde da kažemo, ako vi ne poštujete Odbor, zašto bismo sutra mi poštovali Agenciju? Šta, Agencija može da nam zabrani da se bavimo 10 godina politikom? Kako to može da zabrani? Kako Agencija može da zabrani nekom da se 10 godina ne bavi politikom? Na koji način?
To su sve nejasnoće, otklonite ih i dobićete podršku. Ovako, to će samo biti politički marifetluk jedne vlade, koji je izvadila iz fioke zakone koji su stručno sporni, koje osporavaju institucije, Odbor za sprečavanje sukoba interesa to osporava, Savet za borbu protiv korupcije, što daje legitimitet ne našoj sumnji, nego našim primedbama da se na tome moramo ozbiljnije raditi, pažljivije, i da je ovo jedna ad hok kampanja, koja će, nažalost, proći kao sve prethodne kampanje koje je država pokretala da bi se borila protiv korupcije.
Strada neki politički protivnik ili neki politički neposlušnik u okviru stranke, strada neki nepodoban biznismen. Kada se postavi pitanje pravila koja se time uspostavljaju, to pitanje ostaje bez odgovora, jer su to presedani. To je ono što samo po sebi nije dobro. Zato nema podrške zakonu, bez spremnosti da zakon na ozbiljan i odgovoran način tretira ovaj vrlo važan problem. Hvala.

Hvala vama.
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Zlata Đerić.
Predstavnik predlagača i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministre, podnela sam amandman na član 27. ovog zakona, koji ima dva stava. Prvi stav glasi: "Privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine". Drugi stav, na koji se odnosi moj amandman, kojim sam tražila da se on briše, glasi: "U slučaju smrti vlasnika ili ako se pojave okolnosti koje dovode u pitanje opravdanost privremenog oduzimanja imovine, sud može preispitati donetu odluku".
Ovim drugim stavom obesmišljava se potpuno ne samo ovaj prvi stav člana 27, nego primena zakona, uopšte. Kao što je rekao prethodni govornik, odakle toliko razumevanja, odakle toliko saučestvovanja s počiniocima teških krivičnih dela?
Ovde ostavljamo, u ovom drugom stavu, jedno potpuno proizvoljno tumačenje, ostavljamo ogroman prostor ne samo braniocima tih krivičnih dela, nego svima ostalima koji žele da utiču da se ovaj zakon ne primeni u potpunosti, da se ne primeni uopšte i da bude potpuno smešan u svojoj primeni. Dakle, pri prvim koracima primene ovog zakona, ako do njega, uopšte, bude moglo doći, verujem da će se brojni branioci počinilaca krivičnih dela pozivati, upravo, na ovaj drugi stav člana 27. Dakle, ova dva stava u članu 27, jednostavno, ne mogu da stoje, ne mogu da opstanu, jer se poništavaju.
Drugo što sam želela da kažem, to je da ovim, ako ostane u zakonu, mi pravimo namerno, zlonamerno, veliku nepravdu građanima Srbije, time što smo doneli jednu pravu, veliku, vidljivu zakonsku rupu u zakonu. Ovo nije rupa u zakonu, ovo je, ono što sam juče rekla, krater u zakonu, kroz koji će da prođu svi oni krupni uživaoci imovine stečene krivičnim delom.
Dakle, svi oni, pošto se već ne odnosi na svedoke pokajnike, oni kriminalci koji će saučestvovati sa vlašću nadalje i sačuvati na taj način svoju imovinu. Dakle, za sve one krupne biznismene, tajkune, za koje, evidentno, Srbija zna da su stekli nelegalno svoju imovinu, njihovi branioci će naći okolnosti koje dovode u pitanje opravdanost privremenog oduzimanja imovine, pa će sud preispitati, a mi znamo kako rezultiraju ta preispitivanja. Onda će građani Srbije imati veliki problem, zato što ako se preispitivanjem takve odluke poništi prvi član, odnosno donese se drugačije tumačenje odluke, onda će moći pravosuđe i država da budu tuženi od strane ovih počinilaca krivičnih dela, pa će oni tražiti obeštećenje.
Verujte, svi će oni to iskoristiti. Na ovaj način, država saučestvuje s njima. Na ovaj način, ne samo da je tolerantna, ona je njihov saučesnik. Ovaj zakon je, čini mi se, donet zbog toga da se zadovolje dve kvalifikacije koje je nemoguće zadovoljiti i koje su u svetu, od kako postoji, uvek bile smešne kada je pokušano da budu izmirene, a to je da i vuk bude sit, i koze na broju. To do sada, od kada je sveta i veka, niko nije uspeo.
Imamo zakon o oduzimanju imovine stečene krivičnim delom. To jeste evropejski, to jeste neka svetska tekovina. Istovremeno, ne možemo onim najtežim kriminalcima, počiniocima najtežih krivičnih dela da učinimo ništa. Dakle, ono na čemu insistiram, pošto očekujem da u potpunosti bude prihvaćen od strane vladajuće većine u ovom parlamentu, to je da se ovaj amandman ispoštuje bar pri glasanju. Učinićete znatno boljim ovaj zakon prihvatanjem amandmana na član 27.
Ono što moram da kažem i da iskoristim svoje vreme, gospođo ministre, u vezi s dnevnim redom, to je jučerašnji komentar povodom amandmana na član 2. i povodom komentara da ne postoji krivično delo prevare prilikom prometa nekretnina. Juče do 18 časova, u Poslanički klub Nove Srbije stiglo je preko 40 poziva građana, najviše iz Beograda, ali i iz unutrašnjosti, koji su ponudili da donesu na uvid dokumentaciju tog nepostojećeg krivičnog dela, da pokažu kako su oni do sada prolazili u tim slučajevima.
Između ostalog, u dnu ove sale, u tehničkoj sobi, sedi čovek koji je žrtva jedne takve firme, "Nobel kompanis" iz Zemuna, zašto ne reći to, koji je na pokušaj da povrati svoj novac, samo na pokušaj, bio priveden zbog uznemiravanja.
Dakle, moramo odgovoriti građanima kako ćemo se boriti s ovom pojavom koja je sada poprimila veličinu epidemije u našem društvu.
Nadam se, gospođo ministre, da ćete biti kooperativni ako vam poslanici Nove Srbije, u saradnji sa građanima, ponude jedan zakonski predlog rešenja ovog problema. Hvala.