Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ponovo se javljam povodom povrede Poslovnika, čl. 103. i 104.
Naravno da je namera koalicije Za evropsku Srbiju i Demokratske stranke da efikasno radimo i ja više neću raspravljati sa gospodinom Živanovićem, jer mislim da on nije nivo koji treba da raspravlja o dostignućima dr Zorana Đinđića, niti je naša namera da ovu govornicu koristimo za raspravu sa gospodinom Živanovićem, jer želimo da ovaj parlament uzdignemo na jedan viši, efikasniji nivo, dostojan poštovanja.
Gospodine Živanoviću, zaista, mislim da vam je rečnik neprimeren, da vam je sistem vrednosti promašen kada govorite o besmrtnoj politici Srpske radikalne stranke. Samo ću podsetiti vas i građane Srbije koliko je građana, i ove zemlje i bivše Jugoslavije, postalo zaista smrtno zbog besmrtne politike Srpske radikalne stranke, i to je dovoljno da kažem i o vama i o vašem sistemu vrednosti.
Gospodine Ostojiću, ako zaista želite da unapredimo rad ovog parlamenta, nemojmo da glasamo o povredi Poslovnika, hajde da promenimo Poslovnik, da napravimo jednu efikasniju atmosferu za rad u ovom parlamentu, da napravimo atmosferu gde neće biti prilike da se izađe i govori na ovakvu temu, gde neće biti prilike da se povreda Poslovnika koristi za političke obračune.
Hajde da vi i ja odustanemo od bilo koje diskusije i da, ako zaista želimo da ovu raspravu privedemo kraju, omogućimo gospođi Malović da o tome kaže šta ima, a ja ću onda kazati da u tome nema licemerja, da tu ima, zaista, iskrene namere da se radi. Razumem da je legitimno pravo opozicije da na svaki način proba da opstruira rad Parlamenta.
Kažem još jedanput, hajde da probamo zajedno, da Parlament učinimo efikasnim, da Parlament učinimo dostojnim, a i da, ipak, ne dozvolimo da se blate ljudi koji su dali nemerljiv doprinos demokratskim promenama, u kojima ste vi učestvovali.
I vi, ipak, imate pravo da nećemo prećutati takav nastup. Mi iz Demokratske stranke, zaista, više nećemo učestvovati u raspravi večeras sa Srpskom radikalnom strankom, ili onom što je ostalo od nje, o liku i delu bilo koga, a pogotovo ne dr Zorana Đinđića. Želimo da raspravu privedemo kraju i nećemo se javljati po Poslovniku. Hvala.

Gospodin Ostojić ima reč. Replika ili po Poslovniku? Izvolite.

Javljam se povodom amandmana.
Gospodine Milivojeviću, mnogo upotrebljavate množinu, hajde zajedno, hajde zajedno. Sedimo i dajemo amandmane na zakon, dajemo svoj doprinos i glasali smo 20. jula da je predsednica prekršila Poslovnik kada ovakve reči nije kaznila opomenom. Vi niste glasali, cela ova strana nije glasala, i u tome je problem. Ne možemo nas dvojica da promenimo Poslovnik. Na poslovniku se radi, učestvuju predstavnici svih poslaničkih grupa.
Kada kažete i kada nas pozivate da nešto zajedno uradimo, hajde da smanjimo cenu gasa. Mi hoćemo, a vi možete, znači možemo zajedno, ali do toga neće doći. Prema tome, doći će do onoga što većina želi, i do Poslovnika – kada bude većina želela, i do cene gasa koja je prihvatljiva, i do usvajanja ovog zakona.
Slažem se da ovo što se čuje o Zoranu Đinđiću, ne prvi put, neće nijedan poslovnik sprečiti. Možemo napraviti najsavremeniji poslovnik, najsavršeniji, ako takvih primeraka ima koji ne mogu da se kontrolišu, oni će to govoriti, ali, zato postoji poslovnik da budu kažnjeni.
Za kraj, gospođo, lepo je to što ste jednaki prema svima nama, ali prema onima koji krše Poslovnik treba da primenjujete Poslovnik. Znači, ako ja kršim Poslovnik, kaznite me, ako neko drugi krši Poslovnik, kaznite njega; tako ćete dokazati da ste jednaki prema svima nama, a najposle i prema Zoranu Đinđiću, da mislite o njemu nešto drugo no što ste mislili nekada u prošlosti. Hvala.

Milan Avramović, po Poslovniku, takođe.

Dame i gospodo narodni poslanici, da iskoristim još uvek važeći Poslovnik, dok neki poslanici Demokratske stranke nisu uzeli da ga izmene, i da obavestim, u skladu s čl. 225. i 226, narodne poslanike, zbog mog izlaganja juče, s ove govornice, da je Okružno javno tužilaštvo u Beogradu odbilo žalbu na povraćaj 17 mandata opštini Novi Beograd, da je pravni tim Srpske radikalne stranke podneo protiv Slađane Bojović, Željka Škorića i Živane Đukanović, sudiji Okružnog suda u Beogradu, krivične prijave i da će ova krivična prijava biti primer za sve one sudije koji se budu ponašali mimo zakona i mimo člana 47, koji kaže jasno neke stvari.

Obavestili ste javnost, to nije tačka dnevnog reda. Iskoristili ste svoje pravo da obavestite javnost o tome. Molim vas, nemojte zloupotrebljavati Poslovnik.

Gospođo Đukić-Dejanović, imam još dva minuta i vi ste mi uzeli pola, nisam imao nameru da obavestim javnost samo o ovom predmetu. Ima više predmeta. Ali dobro, ja ću da vas ispoštujem, pošto smo imali neki džentlmenski sporazum, da ne bi bilo da kasnimo opet u Evropsku uniju zbog radikala. Hvala.        
Na čl. 66. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Sreto Perić, narodni poslanik, pa gospođa Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, gospodine Milivojeviću, otišao vam je gospodin Ostojić, pa smatram da sad možete biti pojačani još jednom grupom građana. Promenite Poslovnik, neka u Poslovniku stoji da Vlada donosi zakone, jer vama građani Srbije, svakako, nisu potrebni, osim kada su izbori. To će biti najveća tekovina demokratije, ako budete uspeli u tome, onda je to dobra stvar.
Moja koleginica, gospođa Vjerica Radeta je podnela amandman na čl. 66. zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela. Član 66. glasi: ''Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla status svedoka saradnika''. Amandman na ovaj član glasi da se ovaj član briše.
Ovo je najbolji primer kako ste jednu dobru ideju potpuno obesmislili i uništili. Za ovaj zakon bi glasali i građani Republike Srbije kad bi, kojim slučajem, bio izglasavan na takav način. Međutim, ovim članom ste pokazali da vama, zapravo, nije interes da se oduzme imovina od lica koja su tu imovinu stekla činjenjem, najčešće, najvećih krivičnih dela. Umesto da definišete ovim zakonom od kada i na koga će se primenjivati, vi ovde lepo i jasno kažete na koga se neće odnositi, neće se odnositi na svedoke saradnike.
Još jedna činjenica koja je definisana ovim zakonom jeste da će se ovaj zakon primenjivati od 1. marta 2009. godine. Dakle, ostavljate vreme od šest meseci da oni koji nisu postali zaštićeni svedoci imaju sasvim dovoljno vremena da to postanu i da budu zaštićeni i na drugi način, a pravna i sudska praksa je već pokazala u Srbiji ko su nam danas zaštićeni svedoci. Dakle, skoro najveći kriminalci i oni koji su u produžetku činili krivična dela.
Postavljam pitanje, da li će u narednom periodu i oni koji treba da budu zaštićeni svedoci u Haškom tribunalu, u procesu protiv prof. dr Vojislava Šešelja, postati zaštićeni svedoci, jer imam pravo da izrazim sumnju ako se ostavlja ovoliko dug vremenski period za početak primene ovog zakona? Na šta drugo to upućuje nego na jednu takvu situaciju?
Sramno je za one narodne poslanike koji kažu da je ovo jedina poslanička grupa, odnosno politička stranka koja prima naloge iz inostranstva. Vama zahvaljujući, i gospodinu koji trenutno nije tu, ne mislim lično na njega, nego na politiku koju je on podržavao i koju podržava danas, predsednik SRS-a se ne nalazi u Srbiji, nego se nalazi u Haškom tribunalu, obespravljen, skoro bez svih ljudskih minimalnih prava. Zahvaljujući njemu i sličnima, predsednik naše stranke se nalazi u Hagu, ali nikada nismo i nikada nećemo primati bilo čije naloge. Naš jedini gazda i neko koga slušamo jesu građani Srbije. To smo činili do sada, to ćemo činiti ubuduće.
Gospođo ministre, ima ova vlada mnogo više i mnogo prečih poslova i u odnosu na ovaj zakon, iako su mu naziv i sama ideja dobri. Mi bismo se pridružili toj ideji da ga niste obesmislili i učinili potpuno neprimenljivim, ne samo ovom odredbom, nego i nizom drugih odredaba koje postoje u njemu. Od 25 amandmana, koliko je ukupno podneto na ovaj zakon, nijedan nije prihvaćen, nadam se da ćete bar ovaj amandman gospođe Vjerice Radete prihvatiti.
Umesto da se ova vlada bavi životnim problemima građana Srbije, koji danas nisu mali, ona se samohvališe, proglašava se veoma uspešnom, a znate dobro da nije tako.
Oko 900. 000 je nezaposlenih u Srbiji, i to su građani koji zaslužuju da im se posveti ozbiljna pažnja, da se razmišlja o načinu na koji bi oni mogli da se zaposle i da doprinesu izdržavanju svojih porodica, da, jednostavno, osete da su potrebni ovom društvu i da vrede.
Treba da se bavimo problemima poljoprivrednih proizvođača, jer znate dobro da 120 evra po jednom hektaru dobijaju poljoprivredni proizvođači. Gospodine Živanoviću, ne znam da li se i to u potpunosti ispoštuje, a kod proizvodnje pšenice potrebno je za jedan hektar, nisam stručnjak za tu oblast, sigurno 400 do 500 evra. Kako da se pomogne tim ljudima ako Vlada neće intervenisati?
Neuspešnom privatizacijom niti ste se bavili, niti imate nameru, a, zapravo, vi ste je i napravili takvom. Neopravdano veliki broj zaposlenih u javnim službama, zbog toga dobijate packe od predstavnika MMF-a, jer postoji 100 posto više angažovanih nego što je potrebno, a o tome i ne razmišljate. Ne razmišlja se o mnogo problemima koji pritiskaju građane Srbije i pokušavate da uništite ono što daje, eventualno, šansu Srbiji da se predstavi i u inostranstvu danas.
Ne znam da li je Vlada donela odluku o jednostranoj primeni Sporazuma o trgovini sa zemljama članicama EU. Da li ste razmišljali na koji način će se to odraziti na poljoprivredne proizvođače u Srbiji, čiji posedi su veoma mali, koji imaju veoma male donacije, veoma male podsticaje da bi organizovali tu poljoprivrednu proizvodnju?
Naš poljoprivredni proizvođač je u ovom momentu potpuno nespreman, već duži vremenski period država ne misli o njemu, da se uključi u takvu utakmicu. Znate dobro da na našem tržištu, upravo, nedostaju proizvodi kojima smo se do sada odlikovali i koji su nas krasili i u inostranstvu.
Kao racionalan čovek, čovek koji želi da razgovara isključivo o onome što je na dnevnom redu, u okviru vremena koje imam za ovaj amandman, iskoristiću priliku, a u skladu sa članom 225. i članom 226, gospođo ministre, da zatražim od vas objašnjenje. Ono može da bude na kraju vašeg boravka ovde, posle svih zakona, može da bude i pismeni odgovor, jer građani opština u delu odakle dolazim, imaju najavu, to više nisu ni sudije, nisu ni predsednici opštinskih sudova, da će biti ukinuti određeni sudovi, pre svega, mislim na Ljuboviju i na opštinu Krupanj, gde u jednom pravcu, do dolaska u Opštinski sud u Loznici, ima preko 120 km.
Molim vas da odgovor dostavite svim narodnim poslanicima, jer ovo pitanje su isticali mnogi poslanici, da se dostavi orijentaciona buduća mreža opštinskih sudova, da bismo mogli da razgovaramo, zajedno sa svim kompetentnim ljudima, o tome i da vidimo kako da rešimo taj problem. Jer, ukoliko uzmete sudove tim malim mestima, postoji opasnost da oni postanu mesne zajednice, a ove opštine gravitiraju i granici, u ovom momentu, nažalost, granici s jednom drugom državom. Moramo imati odgovor za građane koji s nestrpljenjem očekuju takve odgovore. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milica Radović.

Dame i gospodo narodni poslanici, smatram da član 66. predstavlja jedan od članova koje bi bilo nužno ovom prilikom izmeniti. U svakom slučaju, on je najveći nedostatak ovog predloga zakona, jer se u njemu kaže da se odredbe zakona ne primenjuju na lica koja su do dana stupanja ovog zakona na snagu stekla status svedoka saradnika.
U tom slučaju se određeni broj lica privileguje, iz potpuno neobjašnjivih razloga. To je nešto o čemu sam govorila i prilikom rasprave u načelu.
Smatram da ne treba zaboraviti da se radi o licima koja su, takođe, vršila krivična dela i za koje se pretpostavlja da su, u najvećem broju slučajeva, većinu ili deo svoje imovine, upravo, stekli vršeći krivična dela. Znači, s obe strane imamo lica koja su vršila krivična dela. Samo, jednima se imovina oduzima, a drugima ne.
Smatram da je ovaj amandman neophodno i nužno prihvatiti, da bi se kvalitativno popravio ovaj tekst zakona, jer odredba člana 66. ima za cilj da uništi sam koncept i princip zbog čega se ovaj zakon i donosi, a to je da niko nema pravo da zadrži imovinu koja proističe iz krivičnog dela. Zato apelujem na ministra ovom prilikom da stvarno obrati pažnju na ovaj član, jer ne vidim motive zašto se on uopšte našao u ovom predlogu zakona.
Hvala.