Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo, skandalozna je činjenica da posle Crne Gore, koja je Srbiji zabila nož u leđa priznavanjem lažne države Kosovo, citiram izjavu našeg ministra Jeremića, sada nož u samo srce Srbije zabija i njen predsednik Boris Tadić.
U današnjim "Novostima", mogli ste da pročitate izjavu gospodina Tadića da je za Srbiju, ja bih rekla, pre za njega, prihvatljivo da na Kosovo dođe Euleks, ako to, naravno, pre toga izglasa Savet bezbednosti i ako taj Euleks ne sprovodi Ahtisarijev plan.
Molim vas, to je sama demagogija. Ahtisarijevo čedo je, upravo, Euleks. Ono dolazi na Kosovo sa ciljem da sprovede nezavisnost Kosova, da podrži sprovođenje lažnog ustava Kosova i set zakona u vezi s tim. Nudeći Evropi i Americi model po kome treba da postupe, kako bi Srbija progutala otrovni kolač za konačnu odluku Saveta bezbednosti, predsednik Tadić optužuje Rusiju i kaže – kao, Rusija će glasati o tome na Savetu bezbednosti.
Molim vas, ako je za Srbiju prihvatljivo da Euleks dođe bez ikakve najave ovde i da vršlja po našoj teritoriji, bez poziva, zašto bi to za Rusiju bilo neprihvatljivo, a predsednik kaže da je za njega prihvatljivo da Euleks dođe ovde. Najgrublje gazeći Rezoluciju Narodne skupštine Republike Srbije, predsednik Tadić mirno izdaje Srbiju i to nijedna propagandna mašina ne može sakriti.
Pošto sam se pozvala na članove 225. i 226, moram postaviti pitanje, koje glasi: predsedniče Srbije, prodajete Kosovo, prodajete Vojvodinu, šta je sledeće? Hvala.

Reč ima gospodin Jojić, o amandmanu.

Dame i gospodo, ovaj zakon stvara pravnu nesigurnost u Srbiji. Zašto? Kod sticanja svojine, pogotovo kada su u pitanju nekretnine, onaj ko je stekao imovinu, i to nepokretnu imovinu, upisao se u zemljišne knjige, a zemljišne knjige su vam, od rimskog prava pa do današnjeg dana, fikcija apsolutne tačnosti. Onaj ko se uknjižio, obavezuje kupca da izvrši uvid u zemljišne knjige i, ako se uveri da u zemljišnim knjigama nema nikakvih tereta, niti privremenih mera, sticalac novi, kao sukcesor prava, kao pravni sledbenik, po rimskom pravu i po definiciji je bona fides, što znači da je savestan sticalac nepokretnosti.
Šta će se desiti ako je neko stekao imovinu, napravio kuću u Vrnjačkoj Banji sa pet spratova i tu kuću uknjižio i prodao stranom državljaninu ili stranom licu?
Postavlja se i pitanje. I taj iz EU, koji vam dolazi, ostvari uvid u zemljišne knjige i uveri se da u zemljišnim knjigama nema tereta, nema smetnje za prenos prava svojine, sticanje na derivatni način. Znate da se nepokretnost može steći na originarni i na derivativan način. Na originarni način, to je putem nekog pravnog posla, a taj posao može biti i teretni, kao što su: ugovori o kupoprodaji, ugovori o doživotnom izdržavanju, ugovori mogu da budu i o razmeni nepokretnosti. Taj čovek sada dolazi u Srbiju, a Srbija želi da se priključi EU, i doživi da je njegov pravni prethodnik počinio krivično delo i da se upisao u zemljišne knjige bez ikakvih smetnji, a da je on ostvario uvid i da se tom prilikom uverio da nema tereta, da može da kupi određenu nepokretnost.
Ako se pokrene krivični postupak, šta će se desiti? Taj strani državljanin tražiće zaštitu pred Međunarodnim sudom u Strazburu. Reći će, molim vas, kakva je ovo nedođija država Srbija? Pa, ovo nema ni u, da ne kažem u kojoj drugoj državi, ne bih želeo, pošto imamo diplomatske odnose sa drugim zemljama. Tražiće pravnu zaštitu.
Dame i gospodo, skrenuo bih pažnju na to šta se dešava u praksi. Kada je u pitanju član 39, imate ovakvih primera i takvih slučajeva će biti. Dosadašnjem vlasniku, direktor Direkcije odluči sada da sam donese odluku o vrednosti imovine, koja se procenjuje na milijarde dinara. On donosi sada sam odluku i da poveri imovinu, čak, i onom ko nije vlasnik.
Mislim da je pogrešna definicija u zakonu. Ne možete nekoga tretirati da je vlasnik imovine kada je tu imovinu stekao krivičnim delom, ni u kom slučaju. On je držalac, a ne vlasnik.
Zbog toga je ova vaša definicija jako pogrešna, a čućete malo stručnu javnost, naše dobre pravnike, profesore, sudije, tužioce i advokate, koji će vam reći da je ovo narušavanje pravnog poretka i da ovo u praksi ne može da živi.
Evo vam jedan primer. Donese se odluka da se nekome oduzme imovina. On proda prethodnu nepokretnu imovinu, formira stočnu farmu, 200 krava. Šta se događa? Ostave je njemu na čuvanje. Direktor Direkcije odluči da vlasniku, odnosno tom držaocu, ostavi krave na čuvanje, kao dobrom domaćinu. On kaže, jeste, odlično, hvala vam. Evo još jedna nagrada. Koja? Pa, ja ću da muzem krave, prodajem mleko, pare u svoj džep, a vi čekajte da bude pravosnažna presuda, pa onda možemo da vidimo, ja ću vam krave i pokloniti.
Međutim, šta će se desiti kada je neko krivičnim delom stekao svojinu? Ima milion kokošaka. Uzmite "Agroživ", koji je u Pančevu, odnosno u našoj Srbiji, bio velika firma. Šta se dogodilo? Videli ste kako je došlo do propasti te firme i kako je država oštećena. Vi sad možete reći ovako: Ostavljamo mi "Agroživu" i vlasniku "Agroživa", ili nekom drugom poimenično, milion pilića. Ti pilići postaju kokoške, kokoške nose jaja, on prodaje jaja, uzima pare, kokoške ostaše na farmi kad ostariše. Ovaj kaže – evo, molim vas, nosite.
To vam je sudbina ovog zakona, dame i gospodo. To je ono što mogu da primetim u svojoj skromnosti, da ukažem. Tu ima dobrih advokata, dobrih pravnika, dobrih stručnjaka, koji će možda imati priliku da zastupaju neke od onih koji steknu imovinu nekim krivičnim delom. Toliko je mogućnosti, šupljina i rupa u ovom zakonu da nema šanse, kod dobrog advokata, da će ijedna sudska odluka ili odluka direktora moći biti doneta.
Dame i gospodo, narušen je pravni poredak ovim zakonom. Podsećam vas, imamo iz ove oblasti fundamentalne zakone, osnovne zakone. Podsetiću ponovo, to je Krivični zakonik, koji reguliše oduzimanje imovinske koristi u čl. 91. i 92, zatim Zakonik o krivičnom postupku, koji predviđa kada će se od osumnjičenog, ili optuženog, ili okrivljenog oduzeti stvari i kakav je postupak s oduzetim stvarima.
Šta će biti s onim ko ima vinogorje? Recimo, jedan hoće da kupi pola vršačkog vinogorja. Direktor Direkcije odluči da jednom moćniku iz Vršca ostavi na čuvanje vinograde, da se o njima stara kao dobar domaćin. Dok se vodi sudski postupak, 10 godina on ubira plodove i na taj način se još jednom neosnovano obogatio.
Zato je ovaj zakon osuđen na propast i mislim da do njegove primene neće ni doći, kao što je to slučaj sa dosadašnjim zakonom, koji je donet, a treba da stupi na snagu 1. januara 2009. godine, Zakonikom o krivičnom postupku.
Od brojnih zakona koji su doneti od strane prethodnog sastava ovog parlamenta, na predlog prethodne vlade, a koje je usvojila ova skupština i većina u to vreme, od 280 tih zakona, nema ništa, ne može da bude u primeni ni pet zakona.
Sama inflacija propisa ne rešava probleme u Srbiji. Probleme u Srbiji rešava, pre svega, poštovanje Ustava i zakona i, drugo, da sudovi sprovode i primenjuju zakon, da se na taj način zaštite osnovna prava naših građana i da se zaštiti imovina.
Ono što je, primetio sam, još veliki problem ovog zakona, to je da je sa zakašnjenjem donet.
Šta ćete sa šećeranama? Da je ovaj zakon donet pre nego što su prodate šećerane, cementare, željezare, poljoprivredna imanja, dok nisu prodata brojna državna preduzeća, onda bi do toga lako moglo da se dođe.
Prema tome, ovaj zakon nije dobar i neka građani Srbije budu samo obavešteni da im neće biti svejedno od koga će kupovati nepokretne i pokretne stvari ubuduće, jer neće znati da li je onaj ko poseduje i prodaje – zakoniti držalac, da li je vlasnik, ili je krivičnim delom stekao tu imovinu, pogotovu kada je u pitanju nepokretna imovina.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospodin Zoran Krasić, još četiri i po minuta, neka bude pet minuta.

Mislim da ovaj amandman otvara mnogo veću dilemu od ovoga što smo imali prilike da čujemo u poslednjih 20 minuta. O čemu se zapravo radi? Radi se o tome što se članom 43. stavom 2. određuje način prodaje pokretne imovine koja je oduzeta.
Vratiću se na nešto što je bilo malopre predmet rasprave, a to je procenjena vrednost, uopšte, pokretne i nepokretne imovine. Postavljam pitanje, nezavisno od ovih doskočica i šala povodom ovih amandmana, da li je utvrđivanje vrednosti imovine, ili, da budem precizniji, pokretnih i nepokretnih stvari koje predstavljaju rezultat izvršenog krivičnog dela i sticanja neke imovinske koristi upravna stvar ili krivično-pravna stvar?
Moram da vam kažem da to više pripada materiji krivičnog prava i krivičnog postupka, jer se u krivičnom postupku, povodom razmatranja krivične odgovornosti, pojavljuje vrednost pokretne i nepokretne imovine, neki put kao sredstvo kvalifikacije krivičnog dela, a neki put kao element bića krivičnog dela.
Ko vrši procenu? Obično, u takvim slučajevima sud to utvrđuje, a kao pomoćni organ koristi veštaka ili neku specijalizovanu organizaciju.
Nekada je to poreska policija, neka inspekcija koja utvrđuje to, i sud koji razmatra krivično pitanje, prihvata ili ne prihvata, određuje veštačenje ili superveštačenje, a mi smo ovde za te, očigledno, sudske poslove predvideli, vi, predlagač zakona, jednu direkciju koja, u krajnjem slučaju, može da deli sudbinu izvršne vlasti u Srbiji i da bude snabdevena voluntarizmom, karijerizmom, političkom podobnošću itd.
Mogu da vam na jednom vrlo dobrom primeru pokažem besmisao ovoga.
Ovi što pripadaju grupi građana Tomislava Nikolića, uzeli su dva laptopa Gradskog odbora SRS-a. Ne vraćaju ih i sada vi nekoga pošaljete u tu čuvenu Bajčetinu, njegovu, ne znam šta ima, ili u ova preduzeća, ili u neke firme, i to ne znam šta ima, biće prilike i o tome da se odlučuje, i neko konstatuje da je Tomislav Nikolić stekao veliku imovinsku korist izvršenjem nekog krivičnog dela i onda, po ovom zakonu, stradaju naša dva laptopa, zato što su, možda, kod njega u državini.
Kako da tražimo izvlačenje te imovine? Naravno, to je još uvek naučna fantastika dok postoji ljubav između Tadića i Nikolića. Doduše, on se osposobio i kao pravnik, može da rasturi pravni sistem. Sudije okružnog suda moraju po njegovim nalozima da rade. Sve je moguće.
Vi ovde pričate o neposrednoj pogodbi kao trećem obliku prodaje, odnosno, posle dva neuspešna javna nadmetanja ide neposredna pogodba. S obzirom na afekcionu vrednost pojedinih pokretnih stvari, šta će da bude ako Đorđe Nicović otkupi to, pa vrati izvršiocu krivičnog dela? Ako je mogao da mu da poslovni prostor, što ne bi mogao da kupi i njegovu imovinu, za koju je utvrđeno da je stečena izvršenjem krivičnog dela? Koje ste tu instrumente preduzeli?
Naravno, ja ne povećavam krug tajkuna, jer će svakim danom da se obelodanjuje sve više taj spisak. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, narodni poslanik Vladimir Milentijević, pa Milica Radović, Šormaz, Lapčević i Ostojić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, čl. 225. i 226.
Naime, pre sat vremena, u Zvečanu je ambasador Ruske Federacije, gospodin Aleksandar Konuzin, završio sastanak sa legalno i legitimno izabranim predstavnicima Srba na KiM-u. To je nešto što nas ohrabruje, bar nas koji živimo na Kosovu i Metohiji, jer je na tom sastanku pozvao predsednike skupština opština na KiM-u, predsednike opština, potpredsednike, delegaciju Skupštine zajednica opština AP Kosova i Metohije i predsednika Koordinacionog centra za KiM, gospodina Vladimira Stevića.
To je ono za šta mu ja, u ime Srba sa KiM-a, odajem zahvalnost, što nas ohrabruje u našoj borbi za očuvanje KiM-a, ali, s druge strane sam vrlo zabrinut odnosom institucija Republike Srbije prema KiM-u, posebno odnosom Vlade Republike Srbije, koja za ova četiri meseca nikako nije uspela da na dnevni red stavi raspravu o Rezoluciji o KiM-u, da se o njoj raspravlja, iz prostog razloga, što vrši opstrukciju i dobija na nekom vremenu. Na kakvom vremenu, to je lako zaključiti, ali, s druge strane, odgovorna je i Skupština Republike Srbije, koja još uvek nije odblokirala rad Odbora za KiM, posle četiri meseca, tako da, na kraju krajeva, Rezolucija o KiM-u nije iz tih razloga usvojena.
Imam utisak da nije usvojena jer je, na kraju krajeva, uvek predlagana kao prazna, bez osnovnog sadržaja, a to je odnos prema Misiji Euleks, koja se gura na velika vrata, da bi se implementirao plan Martija Ahtisarija, koji predviđa nezavisnu državu Kosovo.
Stoga, mi smatramo da bi trebalo da se drugi odnos primeni prema Kosovu i Metohiji, da se stavi na dnevni red Rezolucija, i nekim opštim konsenzusom...

Tri minuta i dvadeset sekundi.

...donese odluka i jasno odbije Ahtisarijev plan, tj. Misija Euleks.
Gospođo predsednice, molim vas, za minut završavam.

Hajde, završite.