Evo, završavam. ...što se pokazalo kriminalno, koliko je Dušan Petrović, zajedno sa Tadićem, hteo da učestvuje u rukovanju šabačkom privredom, odnosno oni i danas rukuju privatnicima koji su uzurpirali šabačku privredu. (Isključen mikrofon.)

Nemate više reč.
Srđan Milivojević, po Poslovniku, zatim gospodin Jugović, takođe, po Poslovniku.

Poštovana gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, reagujem po članu Poslovnika koji govori o tome da niko ne može da vređa dostojanstvo ove skupštine, a pogotovo dostojanstvo tragično nastradalog predsednika Vlade, dr Zorana Đinđića, i ne mogu da otrpim, oćutim kada neko izađe za ovu govornicu i kaže da je reč o mafijaškom predsedniku Vlade.
Mislim da je bila prilika da gospodinu Živanoviću izreknete opomenu zbog ove uvrede, ali to govori o vrednosnom sistemu, ne samo gospodina Živanovića, već i čitave SRS.
Svuda u svetu rađaju se ljudi s lažno uplakanim očima, lažno zabrinuti, s lažnom tugom, zabrinuti pred velikim problemima, vazda tromi i lenji kada treba da se žrtvuju za sopstveni narod, a vazda aktivni kada treba nekoga da ukaljaju i oblate. Svuda u svetu postoje takvi ljudi koji su vazda spremni drugoga da gurnu na žrtvenik, a nesposobni da išta sami urade za svoj narod, za pokoljenja, za građane ove zemlje.
Samo u Srbiji se tim ljudima, koji gmižu po prašini, a jedva se razlikuju od te prašine po kojoj gmižu, pružila prilika da iz te prašine i tog blata zgrabe najveći kamen i bace ga u lice onih koji su zadužili pokoljenja.
Jutros, gospodine Živanoviću, kad sam dolazio na ovu sednicu Skupštine, prošao sam kroz Moravsku dolinu, kroz Srbiju.
Kad posmatrate ove magle u ranim jutarnjim satima i kad posmatrate ovu našu lepu zemlju, iz te magle izviru samo vrhovi velikih planina. Tako je i sa ljudskom istorijom. Mali, sitni, neznatni ljudi se ne vide. Vide se samo ti veliki, gorostasni likovi, koji su zadužili pokoljenja.
To vam je isto kao s izložbom slika. Da biste videli velike slike, morate da se odmaknete od njih da biste videli likove na tim slikama.
Da biste videli male, sitne ljude na tim malim slikama, vi morate prići bliže tim slikama. Tako je i s ljudskom istorijom, tom velikom izložbom likova. Da biste sagledali velike likove kao što je bio dr Zoran Đinđić, morate biti njegov savremenik i shvatati ga. Istorija i vreme će pokazati veličinu dr Zorana Đinđića.
Ponosan sam i srećan što sam znao tako velikog čoveka, koji je zadužio pokoljenja, a on je još za života zadužio svoja pokoljenja i ubrajao se u one velike ljude koji su zadužili Srbiju, jer su, svojim delima, ti veliki ljudi potisnuli nedela malih ljudi.
Vi, gospodine Živanoviću, spadate u ljude koje neću kvalifikovati ni kao male, ni kao velike, ni kao ovakve, ni kao onakve. Neka vam birači i građani ove zemlje sude, ali DS ne dozvoljava da na ovakav način govorite o dr Zoranu Đinđiću.
Vreme će pokazati njegovu veličinu, a vreme će pokazati i gde je vama mesto. Hvala.

Narodni poslanik Živanović, replika.

Gospodine Milivojeviću, vi ste Moravskom dolinom putovali i videli ste maglu, ali niste videli sebe u toj magli. Vi ste videli planine, ali niste videli sebe u toj magli. Magla je ta koja jeste faktor, gde treba vetar, zajedno s tom maglom, da vas oduva s ove političke scene, da vas više nema.
Treba da znate da je SRS zadnji bedem srpstva, i njen ideolog prof. dr Vojislav Šešelj. Svi građani dobro vide veliku borbu prof.dr Vojislava Šešelja da spase građane Srbije, ne samo da spase Srbe, nego sve građane Srbije.
Šta je učinio tvoj predsednik, pokojni Zoran Đinđić? Učinio je to 5. oktobra, i sada ova Srbija živi na krvi, onoj na kojoj je došao Zoran Đinđić. Došao je rušeći Srbiju i rušeći sve ono što su građani Srbije stvorili. To je tvoj predsednik. To je Zoran Đinđić.
Zapamti još jednom da je prof. dr Vojislav Šešelj heroj srpstva, heroj koji spasava Srbiju, koji je žrtvovao i sebe i svoju porodicu. Hvala.

Gospodin Ostojić, pa Jugović.

Gospođo predsednice, niste dugo predsednik Skupštine, tek par meseci.
Nije prvi put da se ovako priča o Zoranu Đinđiću i nikad do sada niste izrekli opomenu. Upozorili smo vas 20. jula, posle nekoliko puta, da je to kršenje Poslovnika.
Šta ja mislim o radikalima, ne treba pričati, ali tada sam vam, gospođo predsednice, rekao da više neću izgovoriti kad izlazim za govornicu "uvažena", "poštovana" i do sada to ispunjavam. Niste uvažena, niste poštovana, zbog toga što dozvoljavate da se ovo nastavlja. Tada smo glasali, gospodine Milivojeviću, da li je gospođa iza mene prekršila Poslovnik, a vi, cela ova strana, glasali ste da nije.
Prema tome, sedeći blizu ovih iza vas, koji su šampioni licemerja, izgleda da se to širi po ovoj klupi. Nemojte nas smarati takvim govorima ako niste u stanju da glasate, u danu za glasanje, da nekažnjavanje jeste kršenje Poslovnika. Tako se brani Zoran Đinđić, ne rečima u pola sedam, nego delima.
Poznavao sam Zorana Đinđića i ne mislim da je vreme i mesto da sada pričamo o tome. Ne mislim da je vreme, ni mesto za pesničke izlete.
Ministarka sedi ovde, ljudi čekaju da se usvoje zakoni, a gospođa predsednica i dalje krši Poslovnik. Ako stojite iza ovih reči koje ste izgovorili, hajde da u danu za glasanje glasamo o kršenju Poslovnika, pa da vidim da li su samo reči, ili i dela, a o njima ne treba trošiti ni reči.
Kad kažem – o vama, ne mislim o svima vama ništa loše, vi ste moje kolege poslanici, nego o pojedincima koji, očigledno, ne mogu da se kontrolišu i koji sebi dopuštaju ispade kakve je učinio gospodin, ali gospodin, očigledno, ima sklonost ka ispadima, sećajući se kada je u pitanju dojučerašnji njegov kolega.
Pokažite, iako ste jedina stranka koja priznaje da prima naloge iz inostranstva, nema druge stranke u Srbiji koja prima naloge iz inostranstva, pokažite malo dostojanstva prema pokojniku ako ste hrišćanin i nemojte ovu govornicu zloupotrebljavati na taj način.
To što ste vi sa strankom, gospođo koja sedite iza mene, devedesetih, puno krvi pustili i Srbima i nesrbima, i taj njen blagonaklon odnos prema vama, ne daje vam pravo da to radite. A vama, izvolite, u danu za glasanje, da vidimo da li je prekršila Poslovnik, pa ću onda razumeti i poverovati da iza tih reči postoji iskrena želja da se zaštiti lik i delo Zorana Đinđića. Hvala.

Gospodine Ostojiću, moj blagonaklon odnos prema bilo kom poslaniku je onoliko blagonaklon kao i prema vama.
Izvolite, gospodine Jugoviću.

Poštovani poslanici, dame i gospodo, molio bih predsednicu Parlamenta da bude njena obaveza to da ne dozvoli poslanicima da kaljaju svojim rečnikom ovaj dom Skupštine Republike Srbije. Mi pojedine ljude ovde ne možemo vaspitavati, ali im vi možete onemogućiti da to svoje nevaspitanje pokazuju.
Skupština Republike Srbije je kulturno, državno i svako drugo nasleđe. Loše se odnoseći prema ovom domu, mi pokazujemo neodgovornost prema svim građanima Srbije, ali i prema svojim precima koji su ovo gradili. Hvala.

Gospodin Milivojević.