Zahvaljujem.
Po poslovniku, reč ima Raguš Marina.

Da se nadovežem da kolegu Ostojića, zato vi slovite kao najomiljeniji predsedavajući sednice Narodne skupštine Srbije, jer se, makar, potrudite da poštujete dostojanstvo poslanika i naučite im ime i prezime. Stoga vam zahvaljujem.
Javila sam se po čl. 225. i 226, a tiče se, naravno, neprihvatljivih činjenica i svakodnevnog života u državi Srbiji, gde svedočimo flagrantnom kršenju postojećeg ustava.
Dakle, vrlo je verovatno da ne bih ovako često ovih dana izlazila za govornicu...
Molim, predsedavajuća, održite red i mir u sali, jer nemam nameru da koristim svoj glas tako što ću vikati u mikrofon. Hvala.

Molim narodne poslanike da pažljivo slušaju izlaganje gospođe Raguš.

Dakle, u delu zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, nadam se da će ovaj ispit vladajuća većina da položi i da će konačno da se pokrene inicijativa za formiranje odbora za zaštitu ljudskih i manjinskih prava u ovom prestižnom domu i da nam, eventualno, pruži odgovor zašto to do 2008. godine nije učinjeno.
Dakle, nama se svakodnevno javljaju ljudi s konkretnim problemima, koji iscrpe sva sredstva koja su im na raspolaganju a i dalje su u nemilosti svakodnevne egzistencije.
Pre neki dan sam postavila konkretno pitanje za potpukovnika Mančić Zlatana, koji ima presudu Vrhovnog suda Srbije kojem se nalaže da mu se vrati čin, da se vrati u službu. Pola godina je prošlo, čovek je bez osnovnih sredstava kojima može da izdržava svoju porodicu.
Kolege, zaista bih vas molila, radi se o sudbini u državi Srbiji, o čoveku koji svakodnevno gladuje i zbog izvršne vlasti njegova porodica ispašta.
Molila bih nadležne službe Skupštine da stenograme upute Ministarstvu odbrane i da hitno Poslanički klub i svi poslanici ovog doma dobiju odgovor kako će se rešiti sudbina ovog čoveka.
Drugo pitanje. Nadam se da mi predsedavajuća neće zameriti, nije baš u vezi sa zakonom o kome pričamo u pojedinostima, ali tiče se opet svakodnevnog života. Zaista, nemam drugi način nego da to postavim ovako, pred sve poslanike, odnosno da javnost upoznam s tim da Poslanička grupa SRS-a daje sve od sebe da zaštiti Ustavom jemčena prava svakog državljanina Srbije, bez obzira na pol, rasu, versku ili nacionalnu pripadnost.
Gas je poskupeo za 60%. Najavljuje se poskupljenje impulsa. Najavljuje se, takođe, inflacija. Zahtevam, kao poslanik SRS-a, da se hitno da odgovor šta će vlast, šta će Vlada u ovoj državi da uradi da zaštiti osnovna ljudska prava državljana Srbije, kao što su pravo na rad i pravo na život?
Izvinjavam se što sam prekoračila tri minuta. U ove 34 sekunde, koje traju, pričala sam samo o običnim životima građana, koji nemaju drugu mogućnost nego da se ovako raspravlja o njima. Hvala.

Zahvaljujem.        
Na član 28. amandman je podneo poslanik Srđan Spasojević.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman koji je podneo i narodni poslanik Dejan Mirović. Dakle, amandman je, praktično, isti, odnosi se na odluku, član 28. stav 1, a reč je o tome da se reči: ''najkasnije u roku od godinu dana" zamenjuju rečima: "roku od šest meseci".
Obrazloženje ovog amandmana je da je izmena u članu 28 važna zbog toga što se u članu 4. istog člana navodi da je postupak za trajno oduzimanje imovine hitan. Rok od godinu dana koji je dat javnom tužiocu da, po pravosnažnom okončanju krivičnog postupka, podnese zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela je, iz tog razloga, neprihvatljiv.
Već je bilo reči o ovom amandmanu, neprihvatljivo je da ovaj postupak podizanja optužnice do pravosnažnog okončanja spora toliko dugo traje. Nije jasno zašto se tužiocu daju toliki rokovi, da li je razlog to što će tužilac veoma brzo voditi istražne radnje? Da li je razlog to što su tužilaštva prebukirana?
Mislim da je razumno da Vlada prihvati ovaj rok od šest meseci, ako već to sve mora tako da bude. Razmišljao sam i ja da rok bude tri meseca, ali pošto se radi o nekim novim direkcijama, nekim novim organima, mislim da je sasvim razumno da to bude rok od šest meseci, da ne pusti tužioca da toliko dugo po okončanju spora pokrene postupak o trajnom oduzimanju imovine. Mislim da je rok od šest meseci, apsolutno, prihvatljiv.
Moram da istaknem i ovoga puta da ne mogu da prihvatim da se ova institucija, organ u Ministarstvu pravde, Direkcija, uopšte formira. Mislim da je sve ovo trebalo rešiti kroz izvršni postupak, kroz redovne sudove.
Gospođo ministre, tu je više pisama iz opština Guča, Lučani, Mionica, Tutin, Vrnjačka Banja, da se ukidaju opštinski sudovi. Zamislite, mi u ovom trenutku raspravljamo o tome da se formiraju neke nove direkcije, a neki novi sudovi se gase, prave se tamo gde se ne gase neka odeljenja.
Zamislite situaciju u Guči, Lučanima, Tutinu, Vrnjačkoj Banji. Hajde, Vrnjačka Banja je blizu Kraljeva, pa to nekako može da se prihvati, mada nije u redu. Vi znate da je pre nekoliko godina tamo Sud renoviran, da je napravljena jedna impozantna zgrada, da je to ogledni sud na teritoriji Srbije. Ali, da se vratim na Guču i Lučane. Narod iz tog kraja će morati da ide 50 km do sudova. Ako se tamo prave odeljenja, pitanje je nadležnosti tih odeljenja, šta će ta odeljenja da rade, da li će samo neki dani biti predviđeni za suđenje? Nije u redu, po onom principu, iz filma "Maratonci trče počasni krug", kad se kaže – bioskop ponovo radi.
Znate, gradovi koji su opštine, koji su centri, treba da napreduju i treba da postanu i oni, možda, gradovi. Imamo više gradova sada, tridesetak. Koliko smo opština pretvorili u gradove, a sada neke gradove-opštine srozavamo na, praktično, manje varošice. Devastiramo ih na taj način.
U svakoj državi su poluge vlasti zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Ne može da bude prihvatljivo da jedan grad-opština nema adekvatan sud, kao do sada. Pre svega, ne može da bude prihvatljivo za stranke, koje će morati da putuju do nekih gradova, koje imaju ogromne troškove. U toj situaciji, ne razmišljamo dovoljno ni o administraciji koja radi u tim gradovima, o izuzetno malim ličnim dohocima, priznaćete da su izuzetno mali, a ne razmišljamo ni o advokatima u tim sredinama, koji će morati da odlaze u neke druge gradove, a znate da se favorizuju uvek
domicilni advokati u nekim postupcima. Nije celishodno da u Vranje odlazi advokat iz Beograda u nekim postupcima, jer to proizvodi velike troškove.
Šta će biti s tim ljudima, kao i sa sudijama?
Evo, da kažem istinu, dolaze pisma i ljudi su zabrinuti. Samo slobodan sudija, sudija koji nije opterećen, može da sudi. U ovom trenutku je situacija izuzetno napeta i ljudi su zabrinuti. Kako će oni da sude i kako će da donose presude? Oni sada ne razmišljaju o tome da li će da se nekome zamere iz vlasti, da li će taj neko, sutra, da ih bira.
Prema tome, ova situacija je izuzetno nepopularna, a vratio bih se opet na Direkciju, na uvođenje jednog takvog organa, a ukidamo sudove. Gde je tu logika? Nema tu logike.
Međutim, sigurno je da je ovaj zakon, Predlog zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, dobar zakon. Imamo instituciju, uvodimo u zakon odgovornost pravnog lica, odgovornog lica, ali niko u ovoj zemlji ne postavlja pitanje – šta ćemo s onim strankama u postupku gde je pravosnažnom presudom neko obavezan da izvrši činidbu prema poveriocu? Dakle, šta ćemo sa dužnicima, na koji način ćemo dužnike naterati da izvrše obaveze prema poveriocima?
Reći ću vam da je u praksi, u kojoj sam radio, nepopularno da su dužnici više zaštićeni od poverilaca. Mi uvodimo, sutra, kazne za sve ovde, kako je Čedomir Jovanović malopre rekao, za 120 narodnih poslanika. Teramo ih da imovinu prijave, a ukoliko je ne prijave, biće kažnjeni zatvorskom kaznom. U redu je to. Pravno lice odgovara za krivično delo odgovornog lica, i to može da se prihvati, ali dajte da u tom izvršnom postupku donesemo nešto i da se dužnik obaveže, jer i na taj način zaštićujemo neke ljude koji su dugo godina vodili neki parnični postupak i ne mogu da ostvare svoja prava.
Dakle, sve dovodimo u red, a ona najosetljivija karika u lancu pravosudnog sistema, izvršni postupak i obaveze dužnika iz pravosnažnih presuda, nikako da dođe na red.
Prema tome, mislim da je, apsolutno, neprihvatljivo da se na ovaj način formira Direkcija. Direkcije su do sada imale ulogu posebnih organizacija, donose neke podzakonske akte, neke propise u nekim drugim institucijama, a ova direkcija me podseća, praktično, na magacin, skladištenje neke imovine i onda, iza toga, neke stvari koje su neprihvatljive, ali ću objasniti kroz neke druge amandmane. Pre svega, oduzimanje pokretne stvari a da još neko nije proglašen krivim.
Dakle, i prezumpcija nevinosti se ovde naglašava, ali neću sada sve reći, jer sam podneo amandmane. Mislim da Vlada treba da prihvati ovaj amandman, ne treba toliko široki prostor da daje tužiocu do podizanja optužnice, do pravosnažnog okončanja spora; dakle, nakon godinu dana, on pokreće neki postupak. Mislim da treba da prihvatite to, ako već to sve mora tako da bude. Hvala.

Hvala vam.
Povodom amandmana se javlja narodni poslanik Zoran Krasić.

Gospođo Judita, javio sam se samo da bih izlaganjem povodom ovog amandmana javnost ubedio da nema tog amandmana koji može da popravi ovako loš predlog zakona. Nadam se da ću, ako izađem još nekoliko puta povodom amandmana, da dokažem da se ovim predlogom zakona, u stvari, legalizuje kriminal. Ali, da nastavim tamo gde sam malopre stao.
Ovaj zakon, u suštini, pokušava da nas ubedi da mi ne znamo koja je svrha kazne. Koja je svrha kazne? Svrha kazne jeste da se spreči kriminal, da se spreči vršenje krivičnih dela.
Da li ovakav tekst predloga zakona, ako prođe kao zakon, može da deluje preventivno i kao upozorenje nekima da ne čine krivična dela? Ne može. To je vrlo prosto i jednostavno.
Koja su krivična dela obuhvaćena, ili bi morala da budu obuhvaćena ovim predlogom zakona? Samo ona krivična dela čiji je motiv, može se reći i cilj izvršenja krivičnih dela, sticanje neke materijalne koristi, neke dobiti, prisvajanje nekih materijalnih vrednosti. Namerno koristim ove reči, da biste shvatili da se, kako to vi eksperti znate da kažete, u osnovi onoga što se zove biznis, takođe, nalazi sticanje nekih materijalnih vrednosti.
Gde se nalazi ta tanana crta koja treba da kaže – sticanje materijalnih vrednosti je krivično delo, sticanje materijalnih vrednosti je biznis? Da li postoji u ovom zakonu? Ne, nije mu tu ni mesto. Da li postoji u nekim drugim propisima? Postoji. Koji je taj propis? Pored mnogih drugih propisa, to je Krivični zakonik, gde su u opisu svakog krivičnog dela, kao kažnjivog dela, navedeni elementi krivičnog dela.
Pretpostavimo situaciju, imamo ove što su nam ukrali dva laptopa. Laptop se vodi na ime Gradskog odbora SRS-a; neko je uzeo na revers, ne vraća, doneli ovde u Skupštinu. Vi to podržavate. Ne vi, gospođo Judita. Trenutno, to podržava samo Boris Tadić i niko više, nijedna stranka to ne podržava, ni ovaj neovlašćeni boravak nekih ljudi ovde, zgražavaju se svi, ali Boris Tadić to drži. Naravno, potrudiću se da to bude kamen koji će da povuče Borisa Tadića, i povući će ga, budite sigurni.
Uzimamo situaciju da je neko zbog nekog krivičnog dela, ili zahvaljujući nekom krivičnom delu, a da bi to krivično delo mogao da izvrši, neka bude, recimo, šverc cigareta, morao je da ima insajdera u carini i u policiji, došao do nekog početnog kapitala. Taj početni kapital je uložio kao osnivačko sredstvo za neki svoj biznis i neko se posle 20 godina seti da kaže – sve što je sada napravljeno, proisteklo je iz krivičnog dela i treba ga oduzeti.
Možda se desilo da je pre deset godina taj čovek bio na televiziji kao uspešan biznismen. Kako da završite taj posao a da imate u vidu prelazne i završne odredbe i činjenicu da nema retroaktivnosti? Ovde je vešto izbegnuta priča o retroaktivnosti, zato što se ovim zakonom tretira nešto što je već regulisano i Zakonikom o krivičnom postupku i Krivičnim zakonikom.
Pogledajte ironiju sudbine. Na ovom zakonu je radio neko u Ministarstvu, beše malopre ovde onaj iz ''Otpora'' – terorističke organizacije. Sada oni nama drže predavanja o modernim evropskim zakonima, a palili Skupštinu, tukli se u ''Otporu'' oko onih para. Sada se ''Otpor'' lepo rasporedio. Malo ih ima u DS-u, malo da se udome negde.
Recimo, to krivično delo uopšte nije procesuirano, kao ni premlaćivanje Milanovićevo, upad u Carinu, upad u NIS. U NIS je upao Boris Tadić, sa Vukom Jeremićem, da ne pričamo o bankama, to svi znaju. Kako vi možete da sprovedete ovaj zakon?
Vraćam se na ono što je bilo predmet diskusije jutros, kada je rečeno u nekoj od ovih odredaba da neće ni privremeno da se oduzme neka imovina, odnosno neke stvari, ukoliko bi te stvari, po odredbama Zakona o izvršnom postupku, bile neophodne za neki normalni život tog osumnjičenog lica. Kakav je to kriminalac, koji je stekao veliko bogatstvo izvršenjem krivičnog dela, ako nema šta da mu se uzme, nego ono što je neophodno za elementarni život? Zar vam to ne deluje pomalo suludo?
U tom smislu, su svi ovi amandmani koji ukazuju na kontradiktornost prvog stava sa čl. 25, 27. i 28. Predloga zakona.
Znači, onaj početni feler reprodukuje nenormalna stanja u Predlogu zakona i vi dajete materijal da se pišu amandmani, računajući da će amandmanima da se poboljša tekst.
Nemoguće je poboljšati ovaj tekst, zato što nismo dobili odgovor na pitanje zašto se ne primenjuju odredbe ta dva krivična zakona u sudskoj praksi. Tu je početak i kraj. Zašto se ne primenjuju? Šta to sprečava sudije?
Imamo situaciju da je, možda, u rasvetljavanju nekog krivičnog dela prisutna imovina fizičkog lica. Na bazi te oduzete imovine, ili nečega što je proisteklo iz nekog krivičnog dela, neko je napravio imperiju. Vi utvrdite krivično delo. Kome ćete da vratite tu nezakonito stečenu imovinu? Oštećenom fizičkom licu ili državi? Po kom osnovu državi?
Ako je neko ukrao moja kola, pa je taksirao godinama dok je trajao krivični postupak, pa je utvrđeno da je izvršeno krivično delo, pa mi se vraćaju kola, meni se nadoknađuje šteta vezana za ta kola. Ako sam ja, kojim slučajem, bio taksista, pa nisam mogao da vršim delatnost zato što su mi kola bila oduzeta, imam pravo na izmaklu dobit. Vi ste sve to stavili u korist budžeta.
Ako mislite da na ovaj način završite nešto što ste započeli Zakonom o ekstraprofitu, onda ste pogrešili. U Zakonu o ekstraprofitu, porezu na ekstraprofit itd., koji vam je pao pred Saveznim ustavnim sudom, 11 članova je bilo sporno, 7 je palo. Naravno, ovi neće nikada da odluče u Ustavnom sudu Srbije, pošto je to preneto.
Apsolutno je neustavan zakon, čak su ga tako loše branili oni koji su ga pisali, Pajtić ga je pisao, Vodinelić, Rakić, Dragor Hiber, da ne ređam dalje eksperte koji su skloni pravnim zabludama. Ako tada nije ostvareno ono od nekoliko milijardi, kako je rečeno, već je to svedeno na nekih osamdesetak miliona maraka i prevalilo se na Karića, ako mislite da na ovaj način možete ovo da završite, tu ideju ne možete da završite.
U startu vam kažem, iole bolji advokat, a da nije ''bolonjac'' kojim slučajem, ima da vam rasturi ceo koncept direktno u sudu, u sudnici. Imaćete situaciju, koju vi sad ne vidite, ne želite, možda, ni da priznate, ali za nekoliko godina, pošto se ovo, praktično, primenjuje od marta sledeće godine, videćete već sledeće godine kako će sudije da kažu – mi ovaj zakon ne možemo da primenimo.
Vi i ne želite da se ovaj zakon primenjuje kao zakon, kao norma. Vi želite da ovim zakonom plašite svakoga za koga javnost kaže da je bogat, ili tajkun, ili se otrgne iz zagrljaja Demokratske stranke. Ja vas poslanike ne krivim, 99% vas nema blage veze s ovim, za ove stvari krivim vrlo konkretne ljude u Demokratskoj stranci. Na čelu te piramide je Boris Tadić, zatim Dragan Đilas, zatim Miki Rakić, taj što sve sluša i prisluškuje, itd. Ima i onih iz obezbeđenja, koji ovde čuvaju Demokratsku stranku, koji imaju menjačnice u Crnoj Gori, itd.
Srbija je mnogo mala država, u njoj se sve zna, zapamtite. Nemoguće je zaobići neke činjenice. Pitanje je samo dana kada će da se obezbedi dokaz. Ovo je loš posao. S ovime, čak, nećete da se legitimišete ni kod Komisije Saveta Evrope koja se bavi ovim stvarima. Nemoguće je da se legitimišite. Zakon je loš.
Zašto niste uticali na sudije da primenjuju postojeća dva zakona, uz sve rizike koji postoje kako da se zaštiti ta imovina?
Samo da vas podsetim, 2001. godine, velika količina droge koja je bila predmet krivičnog dela nije mogla da se čuva u sudu, jer nema prostora, pa se čuvala u trezoru neke banke. Je l tako bilo? Iz toga je izašla nova afera, ko je to prenosio, zašto je prenosio, ko je plivao, ko je gnjurio, ko je uzeo pare. Tako je bilo. Možda ja to tako zafilujem, ali tako je bilo.
Šta je sa drugim predmetima koji su oduzeti? Isto. Sad ćete to da koncentrišete samo u okviru neke direkcije i da to, navodno, držite pod nekom kontrolom, da rasteretite sudije, tužioce, itd., ali vi formirate Jedinicu za istrage. Ta jedinica za istrage će imati ovlašćenja i da prisluškuje, ovo i ono, ko kako pere pare, itd.
Ovde pranje para nije obuhvaćeno, da znate. Pranje para i finansiranje terorizma nije obuhvaćeno ovim predlogom zakona. Nemam vremena da vam objašnjavam po ovim odredbama.
Zašto zakon, zašto da se radi nešto po sistemu – videla žaba gde se konji potkivaju, pa i ona digla batak. Šta dobijate na takav način? Efikasniju borbu protiv organizovanog kriminala, efikasniju borbu protiv mita i korupcije? Izvinite, molim vas, pa to je sve u Vladi, to je sve u izvršnoj vlasti. Zašto bismo sada zakonom raščišćavali nešto što je interna stvar?
Gospodin Todorović nam je pročitao, verovatno još dva dana može da čita ove legalne krađe na bazi demokratske odluke o plati.
Na bazi demokratske odluke o platama, imamo službenike, nameštenike. Šoferi u Skupštini primaju 15 hiljada, kafe-kuvarice primaju 15 hiljada, ali, istovremeno, ''Mile drekavac'' može da bude savetnik potpredsednika Vlade Božidara Đelića za reciklažu. Kakve glumac ima veze s reciklažom? On kaže – ja sam zaslužni član Demokratske stranke, ja sam njima pomagao i oni moraju meni nekako da se revanširaju. Gde ga staviše za reciklažu?
Ako to niste rešili, ako o tome nemate normalan, zdrav stav, zašto nas terate da raspravljamo o ovim zakonima? Naravno, mi koristimo priliku da podsetimo građane da s ovom ekipom i s ovim ''autobuskim preduzećem'' koje se zove Vlada Republike Srbije nema stabilne vožnje, oni voze bez vozačke dozvole. Kako možete da date da vam vozi neko ko nema vozačku dozvolu? Nemojte. Ali, to ćemo da rešimo, verovatno, jednog dana. Kako mi se čini, taj dan se bliži.

Hvala.
Narodni poslanik gospodin Miroslav Markićević, o amandmanu. Ostalo je još šest minuta vašoj poslaničkoj grupi.

Poslanici i građani Srbije, podržavajući amandman gospodina Srđana Spasojevića na član 28, u ime Poslaničke grupe Nova Srbija, želim da otvorim i nekoliko pitanja za koja mislim da su važna u borbi protiv korupcije u našoj državi.
Pre nekoliko dana, pokrenuo sam, po članu 226, jedno pitanje za ovom govornicom i zasad od jednog državnog organa imam odgovor, a želim da mi ministrica pravde odgovori pred građanima Srbije, šta je ona, ako me je čula, uradila i šta će da pokrene?
Naime, o čemu se radi? Opštinski sud u Čačku, i to sudija Vladan Filipović, u pravnoj stvari tužioca - srpskog pravoslavnog manastira Vujan, koga zastupa iguman Jovan Nikitović, protiv tuženog – društvenog preduzeća "Prirodno lečilište Gornja Trepča" Republike Srbije, kojeg zastupaju Republičko javno pravobranilaštvo i Agencija za privatizaciju Republike Srbije, Terazije br. 23/6 Beograd, radi zabrane prodaje imovine, doneo je 15. 8. 2008. godine sledeće rešenje: ''Usvaja se predložena privremena mera, pa se zabranjuje tuženima, društvenom preduzeću "Prirodno lečilište Gornja Trepča" u Gornjoj Trepči, u Republici Srbiji, Agenciji za privatizaciju Beograd, raspolaganje na bilo koji način, oglašavanje, davanje i prijem ponuda za sporne nepokretnosti, prijem novca u depozitu na ime prodaje i zaključenje kupoprodajnih ugovora o prodaji spornih nepokretnosti''.
Znate li šta je rezultat svega ovoga? Izvršena je privatizacija, ljudi su konkurisali i kupili sve to što je doneo sud.
Ovde je gospodin Spasojević načeo temu o ukidanju opštinskih sudova u malim opštinama.
Postavljam pitanje, čini mi se da je grad Čačak šesti ili sedmi po veličini u ovoj našoj državi, te tako shvatam i važnost Opštinskog suda u Čačku – da li je moguće da je korupcija u Agenciji za privatizaciju ako jedan državni organ ne poštuje odluke državnog organa?
Za mene je, kao građanina i pripadnika Nove Srbije, odluka suda zakon i uvek sam se povinovao takvoj odluci, ne znam koliko da mi se ona nije sviđala, a bilo je takvih odluka kada su neki režimi bili na vlasti.
Dakle, postavljam pitanje, pogotovo zbog toga što me je Zaštitnik građana, mi iz Nove Srbije volimo da kažemo – narodni advokat, obavestio, pošto sam mu uručio ove papire, da je pokrenuo postupak i da će javnost Čačka i javnost Republike Srbije, jer ovakvih slučajeva ima mnogo u našoj državi, biti obaveštena šta je on uradio.
Ukoliko mi obećate da ćete i vi pokrenuti nešto, spreman sam da ove papire uručim i vama, pred televizijskim kamerama, ali samo uz obećanje da ćete pokrenuti postupak. Jer, ovako nešto se dešava u mnogim krajevima Srbije, ne samo kada se radi o imovini Srpske pravoslavne crkve.
Ne znam da li treba vas da podsetim da je 2006. godine donet Zakon o restituciji, koji se tiče imovine verskih i crkvenih zajednica. Dakle, ovde je taksativno navedeno nekoliko desetina katastarskih parcela s brojevima, gde sud nalaže da se zabranjuje oglašavanje, a kamoli prodaja.
Znači, gradski funkcioneri iz Čačka i zainteresovani ljudi su pokušali to da spreče, uzdajući se u odluku suda, uzdajući se u pravnu državu, bili su u Agenciji za privatizaciju, gospođo ministarka, toga dana, u Beogradu, i rečeno im je da idu kući i da mirno spavaju, da je ovde sve jasno. Nisu stigli do pola puta, Ibarskom magistralom, do Čačka, javljeno im je da je privatizacija već izvršena i da je neko kupio ''Trepču'' banju i crkvenu imovinu.
Molim vas, verujem da ćete vi pokrenuti ovaj postupak, pošto me veoma pažljivo slušate, shvatio sam da želite ove papire da uzmete i da pokrenete postupak, shodno vašoj nadležnosti. Hvala.