Dobar glas se daleko čuje, a loš još dalje. Dakle, kažem, bilo je to s velikom pompom, neposredno sam u tome učestvovao po funkciji koju sam tada, pre trideset i nekoliko godina, obavljao.
Šta se dogodilo? Tresla se gora, rodio se miš. Žrtve tog zakona, potrošene su enormne državne pare, bili su neki vlasnici samostalnih trgovinskih radnji, mali privrednici, u to vreme kad je tek počinjao da funkcioniše taj pojam malih privrednika i, na kraju, od te ogromne kampanje, i državne i društvene i medijske, nije bilo ništa.
Dakle, poenta i suština ovog zakona, i to treba neprestano i potencirano da bude duh ovog zakona, jeste da nema nedodirljivih. To smo već u više navrata pomenuli. Da nema nedodirljivih, znači, da se isključi svaka mogućnost politizacije i postojanja partijskih interesa i uticaja partijskih funkcionera ili članova kada je ovaj zakon u pitanju. To u postojećem tekstu, ako se ne prihvate amandmani, nije omogućeno.
Pomenuo sam pre neki dan, pomenuću i sad. Neke zemlje u našem okruženju, za koje smo verovali da nisu mnogo različite od nas, da neki recidivi prošlosti i tamo i dalje izbijaju na površinu, počele su da nam dele lekcije kako žele, bar, da idu napred, i Hrvatska, i Bosna.
Desilo se monstruozno ubistvo jedne devojke u Zagrebu. Dovelo je do pada dvoje ministara i šefa policije. Ovde ubiju čoveka na protestnom mitingu opozicije, i nikom ništa. Niko ni da se izvini porodici tragično ubijenog momka.
U Bosni, uhapse Nasera Orića, koji je za njihove pojmove pobednik u ratu, ratni heroj, napravili su državu, između ostalog, i zbog njegovih zločina.
Uzeo sam to kao primere. Ne sme biti nedodirljivih. Drugi shvataju, koji hoće brzo ka Evropi, da ni u jednom segmentu vršenja javne vlasti ne sme biti nedodirljivih.
Pošto je ovde na neki čudan način započeta i polemika o budućoj mreži sudova, gospođo ministarko, kao vaš nekadašnji saradnik, da ne kažem šef, radili smo godinama zajedno, savetujem da budete veoma obazrivi kad je restrukturiranje mreže sudova u pitanju. Inače, podržavam da se na neki način izvrši trijaža i da se tamo gde, zaista, nema nikakve svrhe napravi neka selekcija i, možda, smanji broj, pogotovo opštinskih sudova, ali ima i obrnutih primera.
Ovo govorim jer sam dobio pismo predsednika opštine Bela Crkva, Opštinskog tužilaštva u Beloj Crkvi, mišljenje kolegijuma Opštinskog suda u Beloj Crkvi, zatim pismo 11 kolega advokata iz Bele Crkve, koji navode nešto što mi, zaista, deluje kao argument koji treba uvažiti. Naime, tu postoji jedna višedecenijska, da ne kažem, viševekovna tradicija.
Još od 1754. godine, u vreme tadašnje vojne granice, postojalo je pravosuđe u Beloj Crkvi, bio je formiran tzv. ''pukovski sud'', pa ''sud magistrata'', pa ''mirovni sud'', pa ''kraljevski sudbeni sto'', pa, kad je formirana kraljevina SHS, tzv. ''sudbeni sto'', pa kasnije ''okružni sud'' Bela Crkva, a po rasformiranju vojne granice, ''kraljevski svetski sud''. Zemljišna knjiga je ustanovljena još 1873. godine i ovako je izgledala zgrada sudskih organa u Beloj Crkvi, ne može se baš dobro videti; od 1894. godine pridavan je značaj pravosuđu, sudstvu, pre više od jednog veka.
Posebno bih potencirao nešto što je pismo Udruženja Čeha južnog Banata, jer su u Beloj Crkvi u upotrebi četiri jezika: češki, rumunski, mađarski i srpski, a češka manjina i zajednica u Beloj Crkvi je najbrojnija u Srbiji. Češki jezik je danas u službenoj upotrebi u opštini Bela Crkva, jedini na teritoriji Vojvodine i Republike Srbije.
Dakle, tu postoje i istorijski i tradicionalni razlozi i obilje kadrova.
Ako vam kažem da je iz Bele Crkve nekadašnji ministar pravde i profesor Pravnog fakulteta Gligorije Gerčić, da je u Beloj Crkvi sudio kao sudija okružnog suda dr Ferdo Čulinović, vidi se da je ona bila rasadnik kadrova u pravosuđu i da ne može i ne treba, s tim slažem, samo broj sudskih predmeta da bude jedini kriterijum, nego da se sagledaju sve ove okolnosti.
Otuda moj apel, gospođo Malović, da se pažljivo sagledaju svi elementi i da se ne seče onako, preko kolena, pošto-poto.
To je jedna molba koja se odnosi na Belu Crkvu. Neke kolege su pominjale i neka druga mesta.
Drugo, da se to, ipak, učini što pre dostupnim javnosti, jer je već početo preterano licitiranje, panika, mi smo već zatrpani telegramima i pismenim materijalima ove vrste, da se na neki način kaže da će se, bez obzira na taj jedini kriterijum, pri toj selekciji, voditi računa i o drugim kriterijumima i okolnostima, i o geografskom položaju, i o istoriji, i o tradiciji, i o pravosudnim kadrovima, i da će se na neki način, ipak, naći neka mogućnost da to ne bude, apsolutno, striktno po principu broja sudskih predmeta. Hvala.