Gospodine Krasiću, za vašu poslaničku grupu je isteklo vreme, minut jedan, ali možete da završite.

Nastaviću, imam još o ''Otporu'' da pričam, imam svašta.

Reč ima gospodin Vladan Batić, o amandmanu, takođe.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 28. stavu 1. odmah postoji kontradikcija – nakon stupanja optužnice na pravnu snagu, a najkasnije u roku od godinu dana po pravosnažnom okončanju krivičnog postupka. To su dve potpuno različite pravne kategorije, to što je optužnica stupila na snagu ne znači da je neko kriv.
U obrazloženju odbijanja ovog amandmana ne pominje se stupanje optužnice na pravnu snagu, nego samo pravosnažno okončanje postupka u roku od godinu dana.
Imamo nekih drugih stvari koje su tu mnogo bitnije. Nije problem stupanje optužnice na pravnu snagu, nije problem ni pravosnažno okončanje rokova, ni predlog amandmana koji je racionalan, da to bude ubrzano, a ne u roku od godinu dana od pravosnažne presude, što bi bilo logično, a ne stupanje optužnice na snagu, jer to ne znači ništa. Imamo nešto što prethodi tome, a to je pokretanje krivičnog postupka.
Šta ćemo sa sijaset evidentnih primera da su izvršene zloupotrebe, da je stečena enormna imovinska korist, ali krivične prijave stoje u fiokama?!
Gospođo predsednice, pošto niste bili juče tu, sada ću to ponoviti, zatražio sam da se transkripti, bolje rečeno, stenogrami jučerašnje sednice, a to je ponovljeno i danas, kojima se ukazuje na brojne zloupotrebe direktora Aerodroma proslede nadležnom tužiocu. To je kriminal, kriminal pod stranačkom značkom. Ako imam značku, mogu da kradem i kapom i šakom, ne može mi niko ništa.
Kada tužilac, jednog dana, protiv ljudi iz vlasti, funkcionera pojedinih stranaka na vlasti, pokrene krivični postupak, onda ćemo biti na pravom putu. Do tada, ovaj zakon je mrtvo slovo na papiru. Zato smo juče insistirali na onom amandmanu na član 7. i na član 11., da se ne dozvoli politizacija, jer to je esencija, to je osnovni duh ovog zakona.
Ako je ministar član jedne stranke, ako je rukovodilac Jedinice za finansijske istrage iz te iste stranke i ako je, verovatno, iz te stranke i direktor Direkcije za upravljanje imovinom, onda ovaj zakon može da se baci u korpu za otpatke, nema potrebe ni da ga donosimo. On je sračunat za borbu protiv političkih neistomišljenika, njihovih saradnika, potencijalnih sponzora, donatora itd.
Pomenuo sam direktora Aerodroma i ovo što je frapantno za svakog građanina Srbije. Ima toga sijaset i u drugim javnim preduzećima. Iznosićemo to svakog dana, da se vidi sav nemoral, sva hipokrizija, nepotizam, korupcija, kriminal ljudi koji treba da obavljaju vlast i koji treba da budu, upravo, suprotan primer svemu tome što se ovde iznosi.
Pomenuću nekoliko primera. Dana 12. maja 2005. godine, tadašnjem specijalnom tužiocu za organizovani kriminal, gospodinu Jovanu Prijiću, ja sam, na zapisnik, tri i po sata diktirao krivičnu prijavu za zloupotrebe vezane za Nacionalnu štedionicu. Ni reči o tome. Onda sam pre godinu dana bio kod gospodina Radovanovića, koji je najpre bio Specijalni tužilac, umesto gospodina Prijića, pa sam bio kod njega, pa mi je obećao, kaže, radi se. Da li vi znate sudbinu krivične prijave? Ona kreće ili u procesuiranje, uz zahtev za sprovođenje istrage, eventualno, direktno podizanje optužnice, ili odbacivanje. Mora da ima neki epilog. Nema epiloga.
Bio sam kod gospodina Radovanovića, koji je nasledio gospodina Prijića, da ga pitam šta se događa s krivičnom prijavom u kojoj je priloženo toliko dokaza da bi i onima koji prolaze pored one institucije koja je sada ozakonila seksualne veze između profesora i studenata bilo jasno da se radi o najtežem krivičnom delu. Ono što je bila imovina Službe platnog prometa, postala je imovina tzv. Nacionalne štedionice, pa je, čak, pokojni premijer naseo na jeftinu priču da će to biti jedna kredibilna, respektabilna, moćna državna banka i da su zato ugašene one četiri velike državne banke koje su hramale u tom momentu. Zoran Đinđić je pred kamerama uložio, ne znam, hiljadu maraka u to vreme, eto, pravimo jednu moćnu banku.
Onda se ispostavilo da to nije nikakva moćna banka, nego da je to privatna banka, pa je krenuo postupak njene prodaje.
Glavni akcionari bili su neki od vodećih tajkuna u ovoj zemlji, pod pokroviteljstvom jednog od ljudi koji je tada bio na vlasti i koji je danas u vrhu vlasti i u vrhu ove vlade.
Onda su oni otkupili akcije Nacionalne štedionice, preko kredita koje su podigli u ''Euroaksiz banci'' u Moskvi, pošto su akcionari u toj banci. Juče sam tražio da nam guverner Narodne banke kaže koliko deviznih rezervi Srbije se danas nalazi u toj banci, a nešto nam objašnjava da ne znam koliko ima u ''Bundes banci'', u američkim državnim rezervama itd., itd. Za sedam milijardi nam nije objasnio gde su.
Vraćam se na priču o Nacionalnoj štedionici. Nakon toga, ti isti tajkuni, parama ''Euroaksiz banke'' od koje su dobili kredite, otkupljuju akcije Nacionalne štedionice, prodaju ih deset puta skuplje kada kreće privatizacija Nacionalne štedionice i milione evra stavljaju u svoje džepove a da nisu uložili nijedan jedini dinar.
Hoće li krenuti procesuiranje tog kriminala?
Podneo sam pre dve godine krivičnu prijavu za ''kiparske pare'', s tolikim obiljem materijalnih dokaza, imate pola jedne sale pismenih dokaza i tragova o zloupotrebama i, naravno, za to sam pitao gospodina Radovanovića i dok je bio Specijalni tužilac. Obećao mi je da su angažovali američkog finansijskog stručnjaka da na tome radi, pa sam bio ponovo kod gospodina Radovanovića kada je postao Republički državni tužilac u V.D. stanju, što je i danas. Usledilo je isto obećanje da se na tome radi, ali da nemaju dobru saradnju sa UBPOK-om. Čujemo da je promenjen taj famozni direktor UBPOK-a.
Ajde da vidimo da li će se nešto promeniti u pogledu istraga oko Nacionalne štedionice i ''kiparskih para''?
U vezi s tim istim tužiocem Radovanovićem, bili smo, setićete se i vi, gospođo ministarko, i kod prethodnog ministra pravde, s nesrećnim roditeljima streljanih gardista, Milovanovića i Jakovljevića, tražeći pravdu. Bez potrebe je, u traženju paralela između istine i laži, između poštenja i nepoštenja, pravde i nepravde, tzv. vojne istrage i čestite i kompetentne, nezavisne državne komisije, odnosno predmet je bespotrebno otišao na veštačenje u FBI. Balističari FBI-a su potvrdili da su vojnici pobijeni i streljani. Ali, tužilac neće da stvar perfektuira i kaže – u redu je, ubijeni su, pokrećemo istragu protiv N.N. počinioca tog krivičnog dela, nego se ponovo traži, bespotrebno, medicinsko veštačenje.
Kako? Na osnovu čega će neki stručnjak iz Amerike to učiniti, to više nije FBI, nego veštak pojedinac, i zašto je on kompetentniji od ovog tima najkompetentnijih sudskih veštaka u ovoj zemlji, da bude superveštak, nego zato da bi se sakrila istina, da bi se falsifikovala stvarnost, da te nesrećne porodice ne bi došle do istine!
Ima 50 vojnika koji su, navodno, izvršili samoubistvo u periodu od samo dve godine, a za bar četiri-pet je krajnje evidentno da su deca ubijena. O svemu se tome ćuti, jer se i dalje stvara tabu oko neke teme i oko nekog kulta Vojske ili nekih vojnih generala koji su bezgrešni.
Dalje, ljudi koji su vodili tu istragu avanzuju u službi, postaju sudije okružnih sudova. Kada su protiv njih podnete krivične tužbe, evo, sada izmiče četiri godine, jer se čeka zastarelost. Vi to, takođe, znate. Onda oni naprave još jedno krivično delo na Ibarskoj magistrali, kod Ljiga, ali i dalje su sudije okružnog suda. Sada građani ove zemlje treba da veruju u ovo pravosuđe.
To do sada s vama nije imalo nikakve veze, naravno, a ja sam ovo namerno pomenuo.
Ja se nadam, pošto je reizbor sudija, da će se voditi računa da se ne ponovi greška i da oni koji su se ogrešili ne samo o stručnost, nego o elementarne moralne norme, o savest i savesnost, ne mogu obavljati više sudijsku funkciju. O ovome što sam govorio, daj Bože da se nešto promeni, kada je promenjen šef UBPOK-a, jer su se sve krivične prijave koje sam podnosio odnosile na njegovog stranačkog i ličnog prijatelja. Hvala.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, ima reč Miloljub Albijanić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 104 – dostojanstvo Narodne skupštine. Svaki poslanik koji se javi za reč dužan je da se ovom domu obraća s dostojanstvom, da govori istinu, što u slučaju gospodina Batića nije tačno.
Gospodine Batiću, danima za skupštinskom govornicom napadate G17 plus. Bili ste ministar pravde. Zašto niste preduzimali odgovarajuće mere protiv određenih lica, nego to činite posle? Imali ste saznanja, mogli ste da angažujete MUP, javnog tužioca i druge nadležne organe da hapse pojedina lica. Ovo što ovde izgovarate je čista politička propaganda, laži, besmislice, izmišljanja itd. Postavlja se pitanje, zašto to radite? Ozbiljno pitanje se postavlja – da li vas za to neko plaća? Šta je vaš cilj, kakve su vam namere, koliko vas neko plaća, ako vas plaća?
Da li ste vi advokat, možda, Miletu Dragiću? Da li vas on plaća za ove stvari koje ovde radite? Da, slučajno, ne branite tog gospodina u jednom sudskom sporu i da li vas on dodatno plaća da blatite ljude iz G17 plus za skupštinskom govornicom? Kada ćete jednom da se urazumite, imate određenog partijskog iskustva, i da budete normalan narodni poslanik, s jednom normalnom dozom, da budete gospodin čovek, ako ništa drugo, a ne da se spuštate na tako nizak nivo, da tako izmišljate, da tako nekom drugom naturate određene stvari? Šta se to u vama, kao ličnosti, dešava u ovim mesecima?
Mi svi dobro znamo da vi čekate određeno vreme kada ćete da se javite po Poslovniku i da blatite neistomišljenike za skupštinskom govornicom. Vi sami utičete na to da se urušava dostojanstvo ovog visokog doma, svojim neprihvatljivim ponašanjem ovde.
Mislim da bi bilo dobro, da bi bio red da odgovorite na određena pitanja i da malo popravite svoje ponašanje zbog vas samih. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Ima reč gospodin Batić. Po Poslovniku ili replika? Po Poslovniku.

Naš narod ima poslovicu – da se čovek češe tamo gde ga svrbi. Ja nisam pomenuo tu vašu čuvenu stranku. Jednom jedinom rečju, ovde nikoga nisam uvredio. Ako ima neki poslanik koga sam uvredio, slobodno neka kaže. Nisam narušavao dostojanstvo Parlamenta. Vi ste ovde preporučivali da se ja urazumim, da budem normalan.
Gospodine Albijaniću, nemojte, bar vi, to nekome da poručujete, to deluje tragikomično. Ajde da se javio neko drugi iz vaše poslaničke grupe, pa i da to prihvatim. Ali, zaista to mi liči na farsu.
Rekli ste da nisam govorio istinu. Da, uvek govorim istinu, bez obzira na to kolika je cena. Ta istina koju govorim sadržana je u krivičnim prijavama koje sam podneo, s obiljem materijalnih dokaza, i toga se nisam stideo. Zbog te istine sam uhapšen 28. septembra 2005. godine, zato što je onima čiji ste vi saradnik ta istina smetala. Zajedno sa Zoranom Stojkovićem, preko gospodina Radovanovića, čija nadležnost nije bila, i preko ovog stranačkog prijatelja, koji više nije šef UBO- POK-a i čija, takođe, to nije bila nadležnost, da bi me ućutkali, odveli su me u pritvor. To je zbog istine.
Rekli ste, zašto kao ministar pravde nisam ništa preduzimao u vreme dok sam to mogao da učinim? Gospodine Albijaniću, Nacionalna štedionica je prodata mnogo kasnije, pošto više nisam bio ministar pravde. Gospodine Albijaniću, kao ministar pravde, ja sam dokumente o finansijskim zloupotrebama na relaciji Beograd - Kipar dobio 19. novembra 2003. godine, kada su već bili raspisani izbori. Dobio ih je i tužilac. Smatrao sam da nije korektno i da je red da tužilac radi svoj posao, a ne ja kao odlazeći ministar pravde. To sam ponovio.
Naravno, sačuvao sam jedan primerak, jer sam se plašio da će završiti u fioci, pa sam onda te diskete predao, pred svim kamerama, negde maja ili juna 2004. godine, u Tužilaštvo. Pošto i dalje nije bilo reakcije Tužilaštva, 2005. godine sam podneo krivičnu prijavu.
Toliko o tome, gospodine Albijaniću.
Ko vašeg lidera plaća, o tome je puno pričano, i neke vaše članove. Ako vi smatrate da je moralno da u Srbiji, u kojoj milioni ljudi jedva sastavljaju kraj s krajem, direktor Aerodroma, sa ''značkom'', troši enormne pare poreskih obveznika Srbije, narodne pare, onda svaka čast na vašem moralu.
Mislim da je to krajnje nemoralno, da su to flagrantne zloupotrebe, za koje treba krivično da se odgovara.
Predložio sam da se stenogram prosledi tužiocu, pa da vidimo kako neko može trošiti, kao da je Alajbegova slama, pare poreskih obveznika ove zemlje.
Pitali ste, da li me plaća Mile Dragić? Da, ja sam od pre 15 dana branilac Mileta Dragića. Tačno je, advokat sam po profesiji i odmah se videlo kako se završilo to što je pomenuto kao pljačka veka, u obračunu vašeg tadašnjeg ministra odbrane, gospodina Davinića, i predsednika vaše stranke, koji je rekao da je to pljačka veka. Završilo se trivijalnim stvarima u Opštinskom sudu u Zrenjaninu, ali to je bilo sada. Angažovan sam sada, a ovo datira od pre dve-tri i više godina i sve sam to nebrojano puta pominjao i sa ove govornice.
Ovaj zakon i rasprava o njemu bili su dobar primer da se to ponovi i potencira, jer dok god se ljudi u vlasti, ili njima bliski ljudi, bez obzira na to iz koje su stranke, bez obzira na to koje im je ime i prezime, ne nađu na udaru zakona i Tužilaštva, ovi naši pokušaji da uđemo u Evropu nemaju nikakve svrhe.

Obaveštavam narodne poslanike da će se sednica Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije održati 16. oktobra 2008. godine, s početkom u 15 časova, u Plavom salonu.
Reč ima gospodin Zoran Ostojić, po Poslovniku.

Najdraža potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, javljam se zbog povrede člana 104. Poslovnika.
Pre skoro 20 godina, kada je počeo višestranački sistem, izveštavao sam iz ove skupštine kao novinar. Negde 1991-1992. godine, jedan predstavnik opozicije je nešto slično govorio o tadašnjoj Miloševićevoj vladi kao što je gospodin Batić govorio o stanovitoj stranci i ministru itd. Onda je jedan poslanik SPS-a, tu je sedeo, zvao se Batrić Jovanović, izašao da protestuje, slično kao gospodin Albijanić, da to nije u redu, da to ne može tako.
Ovaj poslanik opozicije, zaboravio sam mu ime, izašao je i rekao: "Gospodine Jovanoviću, zašto se ljutite, sve ovo što sam rekao su činjenice?". Onda sledi replika, na koju me je podsetio sada gospodin Albijanić. Izašao je Batrić Jovanović i rekao: "Jeste, gospodine, u pravu ste. To jesu činjenice, ali to su neprihvatljive činjenice.".
Ovo što je rekao gospodin Albijanić me je, zaista, podsetilo na Batrića Jovanovića. Možda su neprihvatljive, ali činjenice ostaju činjenice koliko god bile neprihvatljive. Elem, dobro je da se ne slažemo, ali o činjenicama teško da možemo da diskutujemo. Postoje nadležni organi.
Kažete da smo neistomišljenici. Pa, jesmo, mi smo opozicija, vi ste Vlada. Nemoguće je da budemo istomišljenici. Nemoguće je da budemo istomišljenici i zbog onoga što ste radili i što radite.
Setimo se samo zašto je smenjena Kori Udovički, ovo pričam zbog građana koji gledaju prenos, zato što je otkrila da se devizne rezerve drže u nekoj opskurnoj banci u Moskvi. Kada je počela da povlači devizne rezerve odatle, naprasno, usred leta je, munjevito, smenjena.
Da li moram da vas podsetim ko je bio prethodni guverner Narodne banke koji je te devizne rezerve u tu banku stavio? Ne pominjem imena, ali to je jedna činjenica koja, možda, za nekog nije prihvatljiva. Hvala vam.