Gospodin Milan Nikolić, po Poslovniku, takođe.

Poštovana predsednice, poštovani poslanici, pošto sam bio učesnik Odbora za industriju, nisam član Odbora, bilo je samo pet članova Odbora, što je zanimljivo, hteo bih samo da informišem i vas i zbog javnosti, tačno je da se plaća provizija 4%.
Na moje pitanje – a šta je zauzvrat dobila naša država, rečeno je da je naša država oslobođena traženja garancije banaka, a isto tako, ne plaća penale na nepovučenu količinu ugovorenog gasa. To je, da bi gledaoci i da bi poslanici znali, jer prethodnici su svesno ili nesvesno izbegli da to kažu. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanik Vjerica Radeta, podnela je amandman kojim je predložila da se naziv poglavlja dva i čl. 3. do 27. brišu.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li Vjerica želi reč? Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u obrazloženju Predloga ovog zakona koji je, inače, nepotreban, reći ću kasnije i zbog čega, napisan je kao što to nalaže Poslovnik, ustavni osnov za donošenje zakona. Gospođo ministar, kažete: ''Ustavni osnov za donošenje zakona o Agenciji za borbu protiv korupciji sadržan je u članu 6. stav 2. Ustava Republike Srbije''. Radi javnosti, član 6. stav 2. Ustava Republike Srbije kaže: ''Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom rešavanju određuju se Ustavom i zakonom.''
Kao pravnik sa višegodišnjim iskustvom ne vidim vezu između ovog člana i Predloga ovog zakona.
Pored toga, članom 97. tačka 16. Ustava Republike Srbije propisano je, kažete, da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje ''organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa''. To je tačno, kao što je tačno da ste, upravo predlažući zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, prekršili član 97. tačku 16. Ustava, jer ova agencija, niti bilo koja agencija, uređena na način kako ste vi predvideli ovim zakonom, ne može biti, niti jeste, republički organ.
Zna se koji su republički organi, regulisano je Ustavom i mimo toga ne može ništa drugo da bude republički organ.
Dakle, ne možemo mi proizvoljno, da, sva pitanja treba da se reše, svi problemi u društvu treba da se reše, ali je sve to moguće u okviru postojećih državnih organa. Mi nemamo mogućnost da donosimo nijedan zakon, zapravo, ne smemo da donesemo nijedan zakon koji je u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije.
Stav poslaničke grupe SRS o ovom zakonu je iskazan kroz naše amandmane i kada smo proučavali ovaj tekst, onda smo razmišljali na koji način amandmanski da reagujemo. Da li da napišemo samo jedan amandman i da kažemo da se briše sve od naslova do kraja ili da idemo pojedinačno da se briše svaki član zakona. Onda smo se opredelili da to radimo po poglavljima, da kroz naše amandmane predlažemo da se briše svaki član Predloga ovog zakona.
Dakle, ako imamo nešto što je apsolutno u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije, onda ne možemo da se upuštamo u sam tekst ovog predlog ili bilo kojeg drugog predloga zakona, jer dovoljna je činjenica da mi hoćemo da formiramo nešto što nema osnova u Ustavu Republike Srbije.
Ali, svejedno, ovaj amandman, koji sam ja podnela u ime poslaničke grupe, odnosi se na čl. od 3. do 27, odnosno predlog da se brišu ti članovi, to poglavlje govori uopšteno o Agenciji, pa između ostalog, govori šta bi bila nadležnost te neustavne agencije.
Kaže, dakle, da nadzire sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije. Kako li će da nadzire stvarno mi nije jasno, a nigde u zakonu ne piše?! Šta uopšte znači što će neko da nadzire, nadziremo i mi srpski radikali korupciju u Srbiji, upozoravamo na konkretne slučajeve, ali šta vredi kad je to u nadležnosti onih koji drže vlast u Srbiji!
Zatim – pokreće postupak i izriče mere zbog povrede ovog zakona; rešava o sukobu interesa; obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim je uređeno finansiranje političkih stranaka, daje mišljenja i uputstva za sprovođenje ovog zakona; daje inicijative za izmenu i donošenje propisa u oblasti borbe protiv korupcije, daje mišljenja u vezi sa primenom Strategije, Akcionog plana i sektorski akcionih planova itd.
Dakle, sve u svemu, ovo je, izvinite na izrazu, mlaćenje prazne slame. Ovo nema nikakve veze, kao što smo dosad imali razne komisije, agencije koje ste formirali u poslednjih osam godina, uvek sa istim razlogom da nemate dovoljno ministarstava, da biste na određene funkcije postavili sve one koji su zaslužni partijski radnici, tako i sada idete u formiranje agencija, komisija, direkcija, ne znam čega sve ne, a ništa od toga nema, rekla bih, upotrebnu vrednost.
Isti slučaj će biti i sa ovom agencijom koja, to je najvažnije, ima direktora, taj direktor će, ne znam zbog čega, primati platu koja je jednaka plati ministra, a tvrdim da osim vas niko u ovoj sali ne zna kolike su danas plate ministara, jer je to državna tajna, što je neverovatno, ali je tako. Ova agencija bi trebalo (sad da ne čitam sve članove pojedinačno, ni iz ovog dela na koji sam ja stavila primedbe) da radi ono što radi Komisija za borbu protiv korupcije.
Mi tu komisiju imamo na delu već više godina. Predsednik te komisije vrlo često u medijima stavlja primedbe, iznosi konkretne slučajeve korupcije u vrhu vlasti. Najčešće sam slušala kada govori o ministru Dinkiću itd. Zapravo, ona je obaveštavala i Skupštinu, mi smo imali često izveštaje te komisije, ali, nažalost, nikada nismo o tome raspravljali. I sada, u ovom momentu, ne ulazeći u to da li je ta komisija i koliko je u pravu, postavlja se pitanje – da li se ta komisija uklanja i formira neka nova samo zato što se neko usudio da prozove Mlađana Dinkića? A taj neko, na neki način, trebalo bi da pripada vladajućoj koaliciji, ovoj ili onoj prethodnoj, svakoj, u svakom slučaju.
Imamo Revizorsku komisiju. Znali li neko šta je ta komisija do sad uradila i koliko dugo je bila samo na papiru, a nije bila uopšte formirana u stvarnom životu? Šta je uradila Antimonopolska komisija? Pre neki dan, gospođa koja je predsednik te komisije u medijima kaže da ta komisija ne može da radi zbog izrazitih pritisaka određenih tajkuna u Srbiji i da ne sme da kaže koji su to tajkuni.
Koja je svrha postojanja te komisije i da li neko, da li vi znate, jer se ona poverila Vladi, trebalo je i Skupštini, trebalo je da nam kaže koji su to monopolisti u Srbiji, koji su to tajkuni koji ne dozvoljavaju nekom, što ste vi nazvali državni organ, iako po Ustavu ne može biti, ali svejedno, postoji, država i narod ih plaća, da radi svoj posao, a mi ne znamo. Sada znamo da se ona usudila da kaže, ali da znamo ko su ti tajkuni ili ko je taj tajkun mi bismo joj pomogli, sada bismo je zaštitili od tog tajkuna ili od tih tajkuna.
Imamo Odbor za sukob interesa. Šta je taj odbor uradio i šta je uopšte mogao da uradi? Da ne pričamo o tome na koji način i članovi ovog parlamenta krše naloge Odbora za sukob interesa, onda kako možemo da očekujemo da ih poštuje neko drugi ako ne poštuju oni koji su glasali za donošenje tog zakona.
Vi ste rekli da ne prihvatate ovaj amandman i ostale amandmane, ovo obrazloženje je dato kolegi Martinoviću, iz razloga što smatrate da se Predlogom zakona obrazuje Agencija za borbu protiv korupcije, što je u skladu sa članom 97. tačka 16. Ustava, dakle ono što nije. Između ostalog, uređuje i organizaciju, nadležnost i rad republičkih organa.
Takođe, već postoje primeri da su zakonima obrazovani samostalni i nezavisni državni organi, kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja, koji je obrazovan prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama.
Dakle, vi ste napisali primer jedine institucije koja, zaista, koliko-toliko, gospodin Šabić, mora se priznati, radi poprilično svoj posao u onolikom obimu koliko njemu dostavljaju informacije koje ne možemo da dobijemo svi mi, bilo koji građanin Srbije koji je zainteresovan za neku informaciju. Zašto niste naveli kao primer ove komisije, što sam malopre navela?
Mi znamo da postoji veliki broj zakona koje ova država, odnosno ovaj parlament treba da donese jer je to neka prečica do EU i vi nama svaki od tih zakona predstavljate kao zakon od životne važnosti. Na tom spisku je i Zakon o zaštiti foka. Verovatno će i to biti jednog dana po hitnom postupku, nema veze što u Srbiji nema foka, ali treba zakon.
Dakle, morate malo ozbiljnije da pristupate predlaganju zakona, morate da vodite računa da poštujete Ustav Republike Srbije i da kažete vašim evropskim prijateljima da ne možete da donosite zakone koji nisu u skladu sa tekstom koji je između ove dve korice. Neće vam ni oni to prihvatiti.
Ako donesete zakon koji će da padne na Ustavnom sudu, šta će onda da vam kažu ovi što vas teraju da donosite ovakve zakone? Još moram samo da kažem kakav će biti sastav Odbora za Agenciju, ko sve predlaže tih devet članova: Administrativni odbor Skupštine, predsednik Republike, Vlada, Vrhovni kasacioni sud, koga nema, Državna revizorska institucija, koja je počela da radi juče, Zaštitnik građana i Poverenik za informacije, Socijalno-ekonomski savet, koji toliko dobro radi, slušali smo malopre šta je sve i koliko poskupelo, tako da ima razloga da se pojavi sa ovim predlogom, Advokatska komora Srbije, Udruženje novinara u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora.
Dakle, taj budući sastav govori o tome koliko ovaj odbor, ne govorim personalno nego način na koji će biti formiran, ne daje nikakve garancije i nikakvu sigurnost da će, ovaj odbor, makar i neustavan, nešto ozbiljno da radi.
Ne samo što vi kršite Ustav prilikom predlaganja zakona, mislim na Vladu Republike Srbije, i prilikom usvajanja zakona, a kada to kažem mislim na skupštinsku većinu, već vi i podržavate one koji krše Ustav.
Sinoć sam, šetajući po kanalima, slučajno naletela na jednu emisiju, zadržala sam se svega par minuta, jer sam čula da neko pokušava kao pravnik da objasni na koji način su uzeti mandati SRS, bolje reći, oteti.
Onda taj neko, ko je pravnik, ali je očigledno da je pravničko iskustvo sticao po londonskim kafićima ili pomažući zidarima da prave malter, taj posao vrlo uvažavam i te ljude, ili je možda pravničku praksu sticao degustirajući skupa vina, uglavnom, taj nazovipravnik kaže da je SRS po opštinama u raznim koalicijama te sa "žutima", te sa G17, te sa SPS, sa LDP, sa svima čiji su odbornici u nekim opštinama glasali u skladu sa Ustavom i u skladu sa zakonom.
Onda mu je bilo postavljeno pitanje – šta je sa mandatima u Parlamentu, šta je sa ostavkama koje su potpisali narodni poslanici? Naravno, izbegao je odgovor, misli on vešto, ali vrlo jadno, pa je rekao: "Znate, svaka ostavka može i da se opozove, to piše u zakonu". Ustav, član 102. stav 2. kaže: ''Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika.'' Dakle, neopozivo! Zakon nije regulisao ovu materiju. U ovom slučaju mora da se primenjuje isključivo Ustav, jer zakon je jedino regulisao mandate kada je u pitanju lokalna samouprava.
Završavam, vidim da je vreme isteklo. Hoću da kažem kolegama iz vladajuće većine, da ih zamolim da, kada već na ovaj način podržavaju ove koji krše Ustav tako što su oteli mandate, onda bar neka ne donose i nove zakone koji su u suprotnosti sa Ustavom.
Znate, kada se bude odgovaralo zbog kršenja Ustava, ne bila vam u koži.

Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić-Marković.
Vlada i odbor za pravosuđe i upravu nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospođo Vojić-Marković, izvolite.

 Pročitaću kako glasi član zakona: Kaže: "Članove odbora Agencije bira Narodna skupština na predlog: Administrativnog odbora Skupštine; predsednika Republike; Vlade; Vrhovnog kasacionog suda; Državne revizorske institucije; Zaštitnika građana i Poverenika za informacije, putem zajedničkog dogovora; Socijalno-ekonomskog saveta; Advokatske komore Srbije, udruženja novinara u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora".
Sad kaže: "Kandidat za člana Odbora Agencije, koga predlaže predlagač iz stava...'' dalje to nije ono na šta sam u ime DSS uložila amandman.
Naime, smatram da nije potrebno da predsednik Republike, Zaštitnik građana ili Poverenik daju svoje predloge za članove Odbora Agencije, upravo zato što, ukoliko oni ne bi davali te svoje predloge, ovo telo bi bilo nezavisnije. A jedno nezavisno telo u borbi protiv korupcije i kriminala je svakako ideal bilo koje demokratske Vlade bilo gde u svetu.
Na način kako je to dato u Predlogu zakona, ima se utisak da predlagač formira telo koga se unapred plaši i hoće da se zaštiti time što će ga kontrolisati. To se, u stvari, uklapa u tu jednu opštu sliku koja je ostala, ne samo meni, nego, vidim, i u stručnoj javnosti se polemiše, iza celog ovog seta objedinjenih zakona i prosto se radi na tome da sve to ima jednu lepu fasadu, a da sve ono što se radi iza te fasade ostane potpuno neokrnjeno, odnosno da se nigde ništa ne dodirne i ne pipne.
U stvari, ima se utisak kao da Vlada uopšte ne želi da se bavi obračunom sa kriminalom i korupcijom. To je jasno iz obrazloženja koje je Vlada dala, prevedeno malo drugačije, doduše finije su mi to obrazložili, ali kada se to sve prevede dobijem ovakav odgovor: ''Mi formiramo telo, hoćemo i da ga kontrolišemo.''
Naravno, meni je potpuno jasno još iz ekspozea premijera, gospodina Mirka Cvetkovića, koji je borbu protiv kriminala i korupcije stavio tek na peto mesto. To pokazuje odnos Vlade prema ovom izuzetno važnom problemu koji se pojavljuje u našoj zemlji, koji našu zemlju, koja je zaista u tranziciji, vrlo problematično stavlja na jedno od poslednjih mesta na listi u kojoj caruje korupcija.
Meni se sve više čini da, u stvari, Vlada želi da formira ovo telo kako bi mogla da kontroliše svoje koalicione partnere i da ga koristi u svrhu političkih obračuna. Već danima vidimo po medijima koliko se i kakvih korupcionaških afera pojavljuje za mnoge članove Vlade, pa mi se čini da je dobro da Vlada (koja formira ovo telo), a kontroliše ga i predsednik Republike, i Poverenik i svi drugi, kontroliše ovo kako bi mogla da one koji nisu lojalni isključi iz svojih redova i pošalje na neko drugo mesto koje država pravi kao instituciju gde odlaze oni koji krše zakon.

Gospodin Krasić se javio o amandmanu.

Mislim da predlagač nije dobro shvatio prvu primedbu koju je gospodin Martinović, prilikom otvaranja rasprave o pojedinostima, izneo sa ove govornice, a tiče se člana 1. Predloga zakona. Naravno, pošto ste odbili taj njegov amandman, potrudili ste se da nešto napišete.
Međutim, sve to što ste napisali praktično ste potvrdili u članu 9. Predloga zakona, potvrdili u smislu demantovanja.
O čemu se radi? Ko su državni organi, kakav je njihov naziv i nadležnosti u sistemu podele vlasti u Republici Srbiji, a to je u skladu sa Ustavom, propisano je. Državni organ je: Narodna skupština, predsednik Republike, Vlada, u tom sistemu se nalaze i ministarstva kao organi državne uprave, državni organi, i imamo čitav sistem tzv. pravosuđa: javna tužilaštva, sudove, imamo Zaštitnika građana kao državni organ, i on je postao ustavna kategorija.
Možda sam još neki organ preskočio, NBS, a mislim da postoji odredba o vojsci, i postoji Ustavni sud kao nešto specifično. Tu se završava spisak državnih organa.
Šta je karakteristika tih organa – da se u zakonom propisanom postupku dolazi do njih. Narodna skupština, Zakon o izboru narodnih poslanika, kada se završe izbori 250 izabranih poslanika čine zakonodavni državni organ koji se zove Narodna skupština. Vladu bira Narodna skupština, da ne ulazim u to, ali bira Narodna skupština po nekim kriterijumima.
Što se tiče ministarstava, izborom za ministra, drugi sistem zakona, svi oni što rade u ministarstvu su državni službenici i nameštenici, u ministarstvu kao državnom organu.
Što se tiče sudova i tužilaštva, moraću da preskočim to, jer nam tek sledi usaglašavanje sa Ustavom i tog izbora, ali se govori o postupku izbora. Da li je u pitanju konkurs, da li je neko ovlašćeni predlagač. Vidite, za predsednika Vlade ovlašćeni predlagač je predsednik Republike. Za izbor ministra kandidat za predsednika Vlade predlaže, pa se bira. Tu postoji jedan kontinuitet i jedan niz državnih organa.
Kao što vidite, Narodna skupština je kapa za sve ili vrh piramide i sve nadole ide. Zbog čega? Zbog suverenosti i prava da se organizuje vlast na nekoj teritoriji u skladu sa Ustavom i zakonom.
Sličnih pokušaja kao što je ovo navedeno u članu 9. mi imamo u našoj praksi. To se tiče Nacionalnog prosvetnog saveta, kako se zvaše, ne znam ni ja, gde postoji sistem predlagača, da bi se ne samo sprečio sukob interesa, nego da bi se izrazile neke specifičnosti, pa prema tim predlagačima se ide. To je pogrešno. I RRA, imamo i neke druge izbore, sve je to pogrešno.
Znači, zakon je napravio neustavnu varijantu, ali i pogrešnu. Jednostavno, mi sreće nemamo sa tim organima, ako tako mogu da kažem; i RRA, i ona za telekomunikacije, i ovi prosvetni saveti itd.
A da vam ne pričam kakav je cirkus bio da se izabere 26 članova onog saveta, pa ovi predlažu ovoliko, a ovi ovoliko, matematičari ovoliko, hemičari ovoliko, fizičari ovoliko, katastrofa, smešno. Šest puta je ovde bilo ponavljanje izbora, pa na kraju ni Skupština nije znala na koji način da glasa, što reče Vjerica.
Znači, ne može nešto da bude državni organ ako se bira na ovaj način. Ako su predlagači, pa sada da ne citiram ovde ima ih devet predlagača, ne bira se tako.
Imamo malo i uvrnutu odredbu oko izbora sudija Ustavnog suda. Ne kažem da to ne postoji, Francuska ima nešto slično, tripartitno, itd. Kod nas se uvek nešto malo začini pa se zavrne. Koliko? Sasvim dovoljno da ne funkcioniše ili da bude smešno.
Imamo Ustavni sud koji nema 15 članova, nego, čini mi se, 10; pet je izabrala Narodna skupština sa spiska koji je dostavio predsednik, pet je izabrao predsednik sa spiska koji je dala Narodna skupština. Da li znate šta se desilo? Desilo se da je Dragan Todorović tužio predsednika Srbije zbog nečega što je rekao u toku izborne kampanje, totalno omanuo Tadić, prevario ga neko, totalno.
U kom smislu ne omane? Nado, ja sam te shvatio, da, Boris Tadić je najlepši, najpametniji, da li mogu dalje? Sada da idemo, pošto znam da ti je to bilo dovoljno kao količina da bi prihvatila ovo što pričam.
E, sada je Boris Tadić u jednom velikom problemu. Glavni svedok da je Boris Tadić izrekao nešto što nije istina, da ne upotrebim u zagradi neku drugu reč, jesu sudije Ustavnog suda; jer su nekada bili službenici, pa radili nešto za Dragana Todorovića, za Ministarstvo, zakonito uradili i država oprihodovala milijardu i po zbog toga.
Umesto da kaže, gospodine Todoroviću, svaka vam čast, kada ste bili ministar, vi ste omogućili da država zaradi milijardu i po! Ne, on maše u toku predizborne kampanje i napravi mentalnu grešku.
Kakvo će to suđenje da bude predsedniku Srbije kada će svedoci tužioca da budu sudije Ustavnog suda, koji su zakonito radili posao, pravili ugovore itd? Moraju malo da se znaju neke stvari, ne mogu ''piljci'' da mešaju. Ne može državu da vodi neko ko ništa ne zna, mora nešto da zna. Sudeći po onome što je u javnosti prisutno, verovatno 70% građana Republike Srbije smatra da se izvorište korupcije nalazi u sledećim institucijama (dozvolite da stavim naočare, hvala): prvo, Administrativni odbor Narodne skupštine; predsednik Odbora je ''bolonjac'' sa krivičnom prijavom i dokazima da je izvršio krivična dela; drugo, predsednik Republike; kažite da tamo nema korupcije.
Da li nema, Nado?! Evo, verujem Nadi da tamo nema korupcije. Nema kod predsednika, ali ima u kabinetu. Da li se slažete, Nado? Ni tu se ne slažete. Nema u kabinetu, ima kod ''Kobri'', obezbeđenje, ''Kobre''. Mi samo to imamo od vojske, ''Kobre'', nemamo mi drugu vojsku. Imamo od vojske samo jednu jedinicu koja štiti predsednika Republike.
Miki Rakić je druga priča, ne smem da pričam suviše, dogovorili smo se.
Treće, Vlada Republike Srbije. Samo kada bih vam pročitao sastav Vlade, to ne da je izvorište, nego - vrelo, vrelo bune, vrelo korupcije.
Ministar, potpredsednik Boža Đelić, nije imalo kuče za šta da ga ujede kada je došao. Kao onaj Gojko Radić iz Subotice, došao sa dve kesice kao izbeglica, a sada odmarališta na jezeru kod Subotice. Vaš! Vaš! Nije, Nado, tvoj.
Vrhovni kasacioni sud - to nemamo, ljudi! Državna revizorska institucija - oni nisu poznati po korupciji, ali oni su uspavani. Oni bi hteli da rade, ali kako, čime. Čime da rade? Nemaju čime. Radiće? Rade? Koji je efekat toga? Kada?
Sedam završnih računa nemamo, da li znate vi to, je l' vi niste informisani! Od 2000. godine država nema završni račun, nijedan! Do 2000. ima, svake godine je uredno usvajan. Kako nije postojao? Kako nije postojao? Nije bilo cifara. Dobro, videćemo da li je bilo cifara, vi ovo što možete u cifre da smestite niste prikazali.
Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, putem zajedničkog dogovora; njih dvoje treba da se dogovore, ovaj predloži polovinu, ovaj, 'ajde druže, predloži polovinu od jednog čoveka. Oni ne mogu da rade. Pitajte i Šabića i Jankovića. Pre neki dan čovek je bio ovde, što vas je napljuvao, mene bi bilo sramota.
Socijalno-ekonomski savet; je l' to postoji kod nas?
Advokatska komora Srbije; udruženja novinara Republike Srbije, putem zajedničkog dogovora. E tu, bože pomozi! Nadežda Gaće!
Pa ljudi, pa koga vi hoćete da ubedite! Onaj čovek koji jedva hvata prvi i drugi kanal na vrh Seličevice, a to je jedno brdo, planina, ne može da vam veruje, jer ono što Ustav garantuje, to život u Srbiji demantuje i zna on gde je izvorište korupcije.
Zna gde je izvorište korupcije. Ako ste pet-šest puta povećali broj zaposlenih od 2000. godine, ako je svaka šuša postala ekspert, ako je onaj što nije imalo kuče za šta da ga ujede postao vlasnik 11,5 miliona akcija u nekoj banci, pa napravio kućicu, pa izdaje, sedam-osam hiljada evra mesečno.
Pa onaj Jelašić dođe odnekuda, ne znam ni sam, Srpski kongres u Americi ga je finansirao da završi magisterijum, pa je kupio neku vilicu, kako beše. Vi ste ga napadali, demokrate, da vas samo podsetim. Dobro, što je državljanstvo, to mu je dao Živković za flašu vina, nema veze.
Čekajte, gde vi tražite korupciju – na buvljaku, u Bubanj potoku? Gde? Gde su banke? Ko je na čelu banaka, čija deca, čiji sinovi, kako to generalska deca preko noći postadoše sposobna?!
Znate, ovo je puka deklaracija, ovo je nešto sa čime će da se maše. Zašto? Zato što tu postoje ipak neke odredbe koje vam omogućavaju da završite sa zloupotrebom? To je onaj član pri kraju ovog zakona, o krivičnom delu i pravnim posledicama osude za krivično delo, a krivično delo može da izvrši svaki funkcioner ako ne podnese prijavu imovine ili pogreši u prijavi imovine.
Pravna posledica osude za to krivično delo, a krivično delo je kao blanketna norma, da znate, jeste lustracija – neće moći 10 godina da se bavi politikom.
Tu počinje i tu se završava priča – kako se uspostavlja diktatura jednog čoveka, kome pomažu neki predstavnici veća staraca, tata i Dobrica Ćosić. A Zapad je rekao – slobodno radi, jer u Srbiji još uvek važi princip demokratskog autoriteta, a to znači razvoj demokratskog društva se zasniva na autoritetu jednog pojedinca, koji postaje merilo za sve.
Njegova volja odlučuje o tome šta je demokratsko, šta nije! Njegova volja odlučuje šta su ljudska prava, šta nisu ljudska prava! Njegova volja odlučuje šta treba proganjati, šta treba hvaliti! Eto, to je društvo koje se pravi. Samo zaboravljate jednu stvar.
Pri put ste pokazali veliku aktivnost kada ste donosili Zakon o lustraciji – niste mogli da ga sprovedete. Znate zbog čega? Ne zbog ove strane, nego zbog vaše strane – ta strana treba da se lustrira, na vaš način.

Ima reč o amandmanu gospodin Petković. Izvolite.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa DSS je uložila amandman na član 9. i to smo, u raspravi u načelu, pokušali da obrazložimo gospođi ministarki zbog čega tražimo da se od predloženih devet članova iz ovog odbora izuzmu – predsednik Republike i Zaštitnik građana, odnosno Poverenik za informacije od javnog značaja.
Mislim da je gospođa Milica Vojić-Marković na najbolji mogući način obrazložila zašto ovo tražimo. Nadovezao bih se na diskusiju gospodina Krasića, s obzirom na to da predsednik Republike daje kandidate za članove Ustavnog suda i da Skupština bira njegove kandidate, mislim da prihvatanjem ovakvog rešenja dolazimo u poziciju –''Tadija te tuži, Tadija ti sudi''.
Ja sam u načelnoj raspravi rekao da u startu imamo odnos, da zanemarimo neke druge činjenice, 5:4 od ovih 9 predloženih članova, s obzirom na to da su tu predstavnici Administrativnog odbora Narodne skupštine, koje bira vladajuća većina, predsednik Republike, to da ne dovodim u pitanje uopšte, predstavnik Vlade, Vrhovnog kasacionog suda i Državne revizorske institucije.
S obzirom na to da Vrhovni kasacioni sud još uvek nije konstituisan dolazimo možda u pat-poziciju da bude četiri prema četiri, pa smo, eto, predložili da i pod rednim brojem 6 ovo bude umanjeno kako je to izgledalo u prvobitnom Predlogu zakona, sa sedam članova.
Jedino što ovde fali, izgleda, da glavni odbor DS ima svoj predlog, pa da ga biramo ovde, tako da bi ta većina u ovom odboru bila ubedljiva.