Gospodine Martinoviću, vaša grupa je prekoračila jednu minutu, ali završite misao.

Gospođo Đukić-Dejanović, javio sam se o amandmanu kolege Srđana Spasojevića. On je ...

Identični su amandmani i vaša poslanička grupa ima 15 minuta.

Gospođo Đukić-Dejanović, koristim vreme od 15 minuta koje pripada poslaničkoj grupi SRS za diskusiju o amandmanu narodnog poslanika koji ne pripada našoj poslaničkoj grupi. To što su amandmani istovetni, to je tehnička stvar. Nama po Poslovniku pripada pravo, kao poslaničkoj grupi, da pričamo 15 minuta o svakom amandmanu. Naša je stvar da li ćemo da pričamo ili ne.

Da, o svakom amandmanu, ali ako ima više identičnih tekstova to je samo jedan jedini tekst amandmana.

A gde to piše?

Tako to tumačim i molim vas da privedete kraju misao.

Mislim da vam je tumačenje vrlo pogrešno, ali, evo, dozvolite mi, gospođo Đukić-Dejanović, morate da priznate jednu činjenicu, evo, ja sad ne pričam o izjavi Borisa Tadića da treba podeliti Kosovo.

Zato i kažem, apsolutno uvažavam sadržaj kome ste se sada posvetili.

Ne pričam o izjavi Borisa Tadića da će on dozvoliti misiju Euleks. Pričam o temi koja je na dnevnom redu i mislim da je vrlo zanimljiva, pokušavam da objasnim stav poslaničke grupe SRS o krupnim nelogičnostima koje su sadržane u Predlogu ovog zakona.
Dakle, zaista se trudim da budem konstruktivan, onoliko koliko umem. Nisam čovek neke naročite pameti, ali ono što znam, evo, ja pokušavam za skupštinskom govornicom da kažem. Znam da u poslaničkim redovima gde sede poslanici DS ima većih eksperata od mene, meni je to jasno, ali čekam njih da izađu i pokušaju da mi objasne ingenioznost koja je sadržana u ovom predlogu zakona.
Dakle, član 16. Krivičnog zakonika propisivao je da su pravne osobe, zamislite koji termin – pravne osobe, krivično odgovorne samo za ona krivična dela za koja je u Zakonu izričito određena njihova odgovornost. Sad zamislite ta tradicija, koja je vrlo bogata i na koju se poziva predlagač ovog zakona, trajala je celih šest godina.
Naime, već 1951. godine prestale su da važe odredbe odgovornosti pravnih lica za krivična dela. Toliko o tradiciji.
Dakle, ta bogata tradicija na koju se poziva predlagač ovog zakona, zašto u pravnom sistemu Republike Srbije treba da postoji krivična odgovornost pravnih lica, trajala je punih šest godina i to je sasvim dovoljan istorijski osnov da se i u 2008. godini, pozivajući se na tradicije Titovih nesvršenih pravnika i onih koji su pre Drugog svetskog rata čuvali goveda, pa 1945. godine postali generali i profesori univerziteta, donese, zamislite, kao uslov za ulazak u EU, jedan ovakav zakon.
Dakle, gospođo Malović, vas je neko obmanuo i to na jedan vrlo perfidan način. Dao vam je vruć krompir u ruke da vi ovde obrazlažete što niko živ u Srbiji ne može da obrazloži.
Studentima pravnog fakulteta je jasno da je ovaj zakon, čak i ako se usvoji, mrtvorođenče. Prosto, neće moći da bude primenjen u praksi. I sada je vama zapalo da ga vi obrazlažete. Vaša situacija je vrlo teška i ja ću se truditi koliko je god u mojoj moći da vam pomognem i da vam olakšam vašu poziciju.
Sumnjam da ćete imati podršku od vaših partijskih kolega iz DS i vladajuće koalicije. Njihov zadatak je ovde jedino da vrište kada se pomene ime Borisa Tadića, a da pričaju o predlozima zakona – šta ih briga. (Aplauz.)