Na početku bih samo rekao da Vlada, ukoliko usvoji ovaj amandman, ne pravi nikakav problem, s obzirom na to da i dalje ostaje prekršaj iz člana 64. tačka 7. Prema formulaciji ove tačke 7, stičem utisak da su, stvarno, reči ''prevozno sredstvo'' višak u članu 36. stav 2. Ali, razumem o čemu se radi, treba neki elementarni red da se obezbedi na graničnom prelazu.
Međutim, skrenuo bih vam pažnju na neke stvari koje su stvarno čudne i koje do sada nisam video, a tolike godine sam poslanik. Pratim ove zakone, malo i profesionalno, ali ovako nešto dosad nisam video. Skrenuo bih pažnju na član 8 – Granična kontrola od strane carinskih organa. On počinje rečima: ''Na predlog Ministarstva, Vlada može''. Ne kaže se – na predlog ministra, nego Ministarstva. A, ko će da potpiše taj predlog Ministarstva? Državni sekretar, ministar, ko? Idemo dalje. Naravno, ide neki tekst tamo, priča se itd.
Sledeća nelogičnost, član 13 – Vrsta graničnih prelaza, pa se navode stalni, sezonski, privremeni. Po poslednjem stavu tog člana, postupak otvaranja, zatvaranja i prekategorizacije graničnih prelaza propisuje Vlada, opštim aktom. Verovatno, neka uredba ili neki pravilnik.
''Vlada određuje granične prelaze, vreme i način prelaska državne granice, što se sa susednim državama uređuje međunarodnim ugovorom''.
Onda ide, to su privremeni granični prelazi, član 15: ''Privremeni granični prelaz može rešenjem odrediti ministar nadležan za unutrašnje poslove''. Znači, ministar ne donosi samo opšte akte, nego i rešenjem može da utvrdi gde će biti privremeni granični prelaz.
Mislim da je ovo van kompetencija inokosnog organa jednog ministarstva, ovo mora biti samo u nadležnosti Vlade, shodno onome što je napisano u članu 13 – stalni, sezonski i privremeni prelazi. Taj ceo član tretira samo Vladu.
Idemo dalje. Član 16 – Područje graničnog prelaza. Evo te nedoslednosti: ''Područje graničnog prelaza utvrđuje se rešenjem Ministarstva'', ne ministra, nego Ministarstva. Da li je to rešenje kojim se utvrđuje područje pojedinačni akt, ili je to rešenje neki opšti akt?
Gledajte sledeći stav: ''Na zajedničkim lokacijama graničnih prelaza, područje graničnog prelaza sa susednom državom se određuje u skladu sa međunarodnim ugovorom''. Nema ministar, nego Ministarstvo.
Idemo dalje. Član 17, to je svetsko čudo. Od kad je DOS došao na vlast, mi pogubismo, ljudi, sve, i SRJ, i državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru, i više nemamo nijedan domaći let u vazduhoplovstvu, sve međunarodni letovi; i do Podgorice - međunarodni let, i do Tivta - međunarodni let.
E sad, pošto je to tako, DOS je napravio od Srbije ''fildžan državu'', nisu oni završili prljav posao, da znate, građani Srbije, oni u projektu imaju još redukciju, KiM, Vojvodina, Raška oblast, Beogradski pašaluk, predberlinska Srbija. To je cilj koji mora da ostvari Boris Tadić, jer on je ušao u tu mašinu i nema izlaska. Ako bi izašao iz te mašine, zna se šta rade tajne službe iz inostranstva, da budemo načisto. Da vas unapred obavestim, da sutra ne kažete da vas nisam obavestio.
Sad vi meni objasnite, i nekom građaninu Republike Srbije, kako da protumači stav 3. člana 17: ''Operator aerodroma iz stava 2. ovog člana dužan je da obezbedi prostor koji omogućava odvajanje putnika u međunarodnom saobraćaju od drugih putnika''?
Mi imamo samo međunarodni saobraćaj na surčinskom aerodromu, a međunarodni saobraćaj, doduše, sezonskog karaktera, imamo i u Nišu, Niš-Cirih. Šta treba da se odvaja tamo? Koji su domaći letovi? To je ono od pre dva dana, Tadić i ovaj njegov Šutanovac, Šuki-Plazma, Šuki-Zikri, ova dva aviona, što je bila zajednička vežba. Koji je sledeći let?
Let je kada Tadić krene sa svojim savetnikom, ministrom unutrašnjih poslova i njegovim savetnikom, helikopterom do Tare, a onda nema mesta za direktora policije. To je ceo vazdušni saobraćaj u Srbiji. Ima nešto i Vršac, gde se vežba i uzimaju pare ovim studentima iz inostranstva koji dođu da se obuče za pilote. Zašto to stavljate u zakon, kada mu ovde mesto nije?
Idemo dalje. I obrazac dozvole propisuje ministar. U članu 19. stav 2, za izgradnju na području graničnog prelaza, kaže se: "Investitor ili projektant dužan je da od Ministarstva pribavi saglasnost za radove". Što ne pribavlja od ministra? Ko će to u Ministarstvu da potpiše, koja uprava? To je nedefinisano, istumbano. Zašto je istumbano? Zavadi, pa vladaj. Kada je neprecizno, onda ima mesta voluntarizmu i svemu i svačemu.
Da se vratimo na član 36. U tom članu je stvarno dato, u potpunosti razumem šta je cilj, šta se želi postići tim članom – da se omogući nadležnim organima koji rade na graničnom prelazu da mogu da sprovedu kontrolu i da se tokom vršenja kontrole misteriozno ne desi da neko nestane. Mislim da ova zaprećena kazna prema operatorima, vlasnicima vozila itd., to ne može da zaustavi ukoliko organi nisu aktivni na licu mesta.
Kakva je aktivnost naših organa? Već osam godina, svake godine ponavljam više pitanja, ali jedno uvek u istoj formulaciji. Mi još ne znamo koliko stranaca radi u državnoj službi. Ako odete do Generalštaba, na parkingu su više strane, nego domaće registracije. Javna je tajna da neki ljudi iz inostranstva, strani državljani, savetuju Šutanovca.
Slična je situacija i u drugim ministarstvima. Zna se, u Sudu za ratne zločine, pravni savetnik Američke ambasade je daleko iznad bilo koga ko ulazi u taj sud. Svi moraju njemu da podnesu izveštaj. Tu je i Nataša Kandić.
Idemo dalje – Ministarstvo inostranih poslova. Da li neko zna koliko stranaca tamo radi?
Samo da vas podsetim, kada je došao Svilanović za ministra, rekao je: "Nema korespondencije sa kripto zaštitom, nego faksovima", tako da je svaka šuša mogla da vidi šta ide kao zvanična državna korespondencija.
Ne znam koliko članova Vlade ima dvojno državljanstvo. Neki možda imaju i trojno. Od 2000. godine, naovamo, postalo je "in" da imaš pored srpskog još neko državljanstvo, pa se priča, ne mogu da grešim dušu, za Labusa, Đelić, verovatno, ima, pa sam čuo da su neki dobili u međuvremenu državljanstvo. Da li je to zbog imuniteta, da li je zbog izazivanja međudržavnog sukoba zbog persone non grate, ne ulazim u to, ali mi nikako da dobijemo taj izveštaj. Sećam se da je najbrže ostvario pravo na državljanstvo Jelašić; on podneo, Živković potpisao, i sutradan – viceguverner Narodne banke Jugoslavije, u to vreme.
Sada, kada se te stvari ovako ovlaš pomenu, sazna se, javnost već zna, novine su pisale i o Jelašićevoj kući, i o njegovom bratu, i o ovim strancima koji su kod nas angažovani.
Kada se to onako, malo zna, onda me stvarno čudi koga vi možete da ubedite da je ovo ozbiljna vlast? Ne možete ni Milojka iz Ljiga da ubedite, ni on ne veruje u ovo. Milojko zna ko ste, šta ste. Naljutiće se moj drugar Milojko.
Koga vi hoćete da ubedite? Hoćete da ubedite ''B92'', ''Studio B'', RTS, ''Blic'', ''Pres'', ''Pravdu'' itd.? Nemojte njih da ubeđujete, oni to znaju. Koga da ubedite?
Ko vlada u ovoj državi? Ko sprovodi zakone? Čemu ovakvi zakoni? Po sistemu: zavadi, pa vladaj. Kako vi možete da sprovedete nešto što bi bila, navodno, državna politika, sa ljudima za koje niste sigurni do kada će da budu u službi? Drmne pare, drmne u inostranstvo.
Gospođo Đukić-Dejanović, ne znam da li narodni poslanici, u vršenju kontrole izvršne vlasti, Vlade, pa i ovoga dole što je, u organizaciji državne uprave, organizaciji ministarstava itd., mogu da dobiju kompletan spisak ko je sve od stranaca angažovan da radi u državnim organima? Oni koji imaju dvojno državljanstvo i oni koji su izvorno stranci. Onda, drugi podatak, od kada, ko ih je angažovao, ko ih isplaćuje? Jednostavno, da se orijentiše nacija, da vidi šta je, da li da beži od vlasti ili da podržava vlast. To su vrlo interesantne stvari.
Nama se Đelić ovde zaklinjao. I Nikolić nam se zaklinjao, pa je drpio. Đelić se zaklinjao ovde da nema kuče za šta da ga ujede, pa postade ''vojvoda'', on od ''Meridijan banke'', a ovaj od Bajčetine. U čemu je razlika – u džaku. Ovaj je drmnuo više, jer je bilo više u kasi, onaj izgleda nije mogao više. Ne znamo, videćemo.
Molim vas, raščistite te stvari. Čist račun – duga ljubav, da znamo ko vodi ovu državu, ko predlaže ovakve stvari.
Ovakve stvari sve stranci predlažu. Ne mogu Dačića da prozivam, tri meseca je čovek ministar. Ko zna ko je pravio ovaj predlog zakona. Ova grupa se ne menja, ministri se menjaju, a sekretari, načelnici, to ostaje. I Ćosić je bio prekjuče iz seta pravosudnih zakona. On je trideset godina u Ministarstvu. Veži konja gde gazda kaže, i on, čovek, tako radi. Verovatno, kao državni službenik tako treba i da radi.
Tvrdim vam da ovo ne izvire iz našeg pravnog sistema.
Gospodin Dačić zna Njegovana Kljajevića. Da li znate kada bi kod Njegovana Kljajevića ovo prošlo? Nikad, možda na ''sveti nikad''. Čovek je držao pravni sistem u rukama, vodio je računa, jer u zakonodavstvu ne može da prođe tek tako neki propust. Kontradiktorne odredbe, kolizijske odredbe, nema šanse kod njega da prođu. Sada, kako se uhvatiš za koji zakon, samo se prekrstiš i pomeriš sa strane.
Znači, parola "Beograd je svet", Batiću, što je bila parola nekada, tačna je, jer u Beogradu postoji međunarodni aerodrom. Nema unutrašnjeg saobraćaja. Nema, smanjili državu i sve kažu – "to je dobro, to je demokratski".
Naravno, onda ide ono medijski, grupe, koliko, da li je dobar, da li mu je lepo odelo, da li je lepo rekao, da li je bio kulturan sa govornice, da li se lepo ophodio, da li je 16 minuta najavljivao onu jednu rečenicu što će da kaže, da li poštuje toleranciju.
Ja treba da budem tolerantan, a vi da mi rasturate državu! Gde to ima, ljudi, objasnite mi. Kako mogu da budem tolerantan, a vi mi rasturiste sve što imam? Sve mi je postalo inostranstvo.
Šta bi s tim Havijerom Solanom? Morala je da se skine krivična prijava, morao je da se obustavi krivični postupak, da ljudi ne crvene kada ga prime na surčinskom aerodromu, a on je potpisao bombardovanje, on je potpisao da se napravi ovolika šteta. I vi od njega napraviste zvezdu. Neki do pre nekoliko dana napadali i NATO i EU, juče – Evropska unija u prvom redu, aplauzi, Roki Marćano, nema, bato, italijanski pastuv.
E, moj Dačiću, a ja podneo krivičnu prijavu, sa dokazima o opštepoznatim stvarima.
Vodite računa šta čuvate. Mi ćemo da vas prozivamo ovde. Ovaj zakon, sa nekom doradom, ruku na srce, može da bude dobar zakon.