Vreme.

Tako da bih vam preporučio da postupite prema ovom mom predlogu, naročito da ovaj stav 1. člana 50. Predloga zakona izbrišete.

Da li još neko želi reč povodom ovog amandmana? (Ne)
Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Miroslav Markićević.
Vlada nije prihvatila amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Gospodin Markićević želi reč.

Poštovana predsednice, u odeljku VI Predloga zakona – o obeležavanju državne granice, u članu 53. se kaže: ''Vlasnik ili korisnik zemljišta dužan je da omogući slobodan prolaz radi postavljanja i održavanja propisanih oznaka na području graničnog prelaza''.
Što se tiče Poslaničke grupe Nove Srbije, to ništa nije sporno, ali mi smo predložili, govorim u ime Poslaničke grupe, da se posle reči: "prolaz", dodaju se reči: "uz nadoknadu procenjene štete". Obrazloženje je da će se vlasnicima, odnosno korisnicima zemljišta na kojem se postavlja granični prelaz, ovim omogućiti da budu adekvatno obeštećeni usled pričinjene štete, što je u skladu sa postojećim zakonima i Ustavom Republike Srbije.
Možda delujem naivno, ali ja sam ovako shvatio.
Ako građanin ima parcelu, recimo, njivu, koja na samoj državnoj granici, i ima zasejanu pšenicu, onda se desi da državni organi tu otvore granični prelaz i koriste to zemljište, znači, narodski rečeno, izgaze tu pšenicu. Ne znam zašto taj vlasnik, seljak, naš poljoprivrednik, ne bi imao pravo na pravičnu naknadu?
Mislim da je ovaj amandman sasvim logičan i da ga treba prihvatiti.

Zahvaljujem.
Gospodin Jojić, o amandmanu. Izvolite. Podigli ste Poslovnik, pa zato pitam. O amandmanu, izvolite.

Dame i gospodo, mislim da je amandman kolege Markićevića bio opravdan i da ga je trebalo prihvatiti. Međutim, dame i gospodo, ja bih se osvrnuo, ako mi dozvolite, na prethodni amandman, tj. na član 50.
Što se tiče definicije člana 50, dame i gospodo, u ovom članu nije mogla da bude postavljena i predviđena ovakva definicija. Dispozicija ovakve norme unapred daje mogućnost za promene granice.
U članu 50. je trebalo da bude definicija – državna granica je nepromenljiva. Završena priča. Da li je ona uspostavljena putem međunarodnih ugovora ili na drugi način, svejedno, ali, po mom dubokom uverenju, jedina definicija koja bi bila prikladna, ili prihvatljiva, jeste da je državna granica nepromenljiva. Znači, granice Srbije su utvrđene.
U stavu 2. ovog člana daje se mogućnost da, kada su u pitanju granice Republike Srbije, pripreme za zaključivanje međunarodnih ugovora o razgraničenju i utvrđivanju državne granice obavlja ministarstvo nadležno za spoljne poslove i drugi državni organi, na način koji će urediti Vlada, u saradnji s nadležnim organima susednih zemalja.
Vrlo problematična odredba. Bez zakona, nema pružanja mogućnosti da se daje ovlašćenje ministru spoljnih poslova da, u dogovoru s Tačijem, priprema ugovor o razgraničenju. Osim toga, očekivali smo da će Vlada na ovu odredbu uložiti amandman. Međutim, ne može Ministarstvo spoljnih poslova, bez ove skupštine, da bilo šta preduzima i da priprema ugovore sa bilo kim. Ne može. Može, ali da bude donet zakon koji će precizirati koji će to drugi nadležni državni organ biti uključen u pripreme razgraničenja.
Mana ovog člana je u tome, ponavljam, što ne može da stoji, i ne treba. Ovo je nepravedno, ovo je nepravilno, ova dispozicija norme je, apsolutno, preširoka i ona ne može da zaživi u praksi. Doći će do zloupotrebe ovde određenih ovlašćenja.
Dakle, kaže se – državna granica određuje se međunarodnim ugovorom.
Možemo li onda da se složimo u tome da mi nemamo granice, jer nemamo utvrđene granice? Ova definicija može da bude samo pod uslovom da se kaže u jednoj odredbi – pošto Srbija nema utvrđene granice. Granice Srbije utvrđuju se, u tom slučaju, ugovorom, i to međunarodnim ugovorom, ali sad govoriti, retroaktivno, ako su granice utvrđene, da dajemo mogućnost da ih drugi prekraja, a postoji velika opasnost da će aktuelna vlast da utvrđuje granice s Tačijem, tu je problem.
Ne možete, dame i gospodo, da razmišljate o tome da se granice utvrđuju međunarodnim ugovorom između Albanije i Srbije i da se prekrajaju, da se prave druge granice, jer geografska karta jeste ta jedinstvena katastarska parcela Srbije. Nemojte se igrati time da neko sebi dozvoli luksuz da je prekraja, bez obzira na to što je NATO uveo privremene mere na Kosovu i Metohiji. To su, dame i gospodo, privremene mere i zato mi nemojte zameriti što sam bio u prilici i želeo da skrenem vašu pažnju da niko drugi ne može da menja postojeće granice.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Zoran Krasić, o amandmanu.

Da bi se shvatilo ovo što je podnosilac amandmana hteo da postigne, mora prvo da se pogleda član 2. tačka 5, to je područje graničnog prelaza, pa onda član 18, to je obeležavanje područja graničnog prelaza, gde, takođe, postoje nadležnosti ko šta treba da radi, oblik, sadržinu, oznake ko postavlja, kad postavlja, i onda, tek, da se dođe do člana 53, koji, u suštini, reguliše službenost prolaza. Praktično, samo to reguliše.
Međutim, mislim da ste vi ovo stavili kao rezervnu varijantu, jer ako se vratite na ono što je u članu 2. tačka 5. dato kao definicija područja graničnog prelaza i ono u članu 18, onda, verovatno, kad se nailazi prema graničnom prelazu, ako treba neka oznaka da se postavi pored puta, to su već saobraćajni propisi, i ne vidim koja to druga oznaka treba da se postavi. Granične linije su već nešto drugo, drugi članovi to tretiraju, ne ovaj član 53.
Ne vidim koja je svrha ovoga. Verovatno, ta službenost prolaza postoji. Možda ste zaboravili da ubacite i nešto što asocira na stvarne terete u pogledu samog bitisanja oznake na tuđem zemljištu, ali to se reguliše nekim drugim propisima. Loše je vaše objašnjenje zašto se ne prihvata amandman. Ukoliko nastane oštećenje imovine vlasnika ili korisnika nepokretnosti usled postavljanja i održavanja tog prelaza, onda, po opštim propisima, za prouzrokovanu štetu država odgovara. Mislim da je tim propisom obuhvaćeno.
E, sada, ovo je sad sasvim očigledno, službenost prolaza bez naknade. Ne može da se ugovori naknada, ali obaveza naknade štete sigurno postoji.
U tom smislu sam se javio, zato što u objašnjenju pričate da ne postoji mogućnost naknade štete, jer nema krivice itd. Krivica je potpuno irelevantna stvar za ovo. To je sve regulisano. Međutim, stičem utisak da nas vi, nekim objašnjenjima zašto odbijate neke amandmane, prosto, dovodite u neprijatnu situaciju da mi treba da znamo 17 zakona, a vi ne morate da znate nijedan. Stvarno je neprijatno da onda diskutujemo. Zašto bismo onda diskutovali?
Ovo je klasičan primer službenosti prolaza i ja vam dajem ideju. Verovatno ste morali nešto da rešite u pogledu tih belega koji se postavljaju po sistemu stvarnih tereta. To je neko drugo pitanje koje niste hteli da rešite. Možda je rešeno nekim drugim propisima, znam da jeste, ali nije bitno sad za ovu raspravu. Ali, kad kažete – nema naknade štete, onda je stvarno prouzrokujete.
Ovaj amandman je, verovatno, rezultat, pre svega, elementarnog osećaja za pravdu koji postoji kod poslanika, pa kažu – dobro, neko će da prođe, ali valjda odgovara za štetu. On mora da odgovara za prouzrokovanu štetu. Kad je to država, onda država. Sad, kako ste vi organizovali državu za poslednjih nekoliko godina, ko će da odgovara, ne znam. Tužiće se, znači, država Republika Srbija, Ministarstvo unutrašnjih poslova, pogranična policija, pa ne znam na šta će da liči ta tužba u pogledu definisanja ko je tuženi, sve i svašta ima da bude.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, reč ima gospođa Svetlana Stojanović.

Članovi Poslovnika 225. i 226.
Skupština grada je 17. oktobra usvojila Statut koji gradu Beogradu daje pravo da osnuje svoju televiziju, svoje radio-stanice, novine i druga sredstva javnog informisanja. Znači, Beograd je dobio status suprotan Zakonu o javnom informisanju, prema kojem osnivač javnih glasila ne može biti ni Republika, ni grad, ni lokalna samouprava, niti preduzeća koja imaju većinsko ili manjinsko državno vlasništvo.
Građani Beograda će, dakle, suprotno Ustavu i Zakonu, biti u prilici da plaćaju još jednu pretplatu za gradski javni servis, pored pretplate koju već plaćaju za RTS.
Danas su najznačajnija udruženja novinara NUNS, Udruženje novinara Srbije, ANEM, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Lokal pres najavili da će Ustavnom sudu Srbije podneti predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti ovog člana Statuta grada Beograda, tako da osećam potrebu da obavestim poslanike i javnost da je odbornička grupa Demokratske stranke Srbije u Skupštini grada Beograda podnela amandman kojim je tražila da se ovaj neustavan i republičkom zakonu suprotan član Statuta briše, ali je taj amandman odbijen bez veće rasprave. Hvala.