Krasić Zoran, po povredi Poslovnika.

Gospođo Đukić-Dejanović, u skladu sa Poslovnikom i članom 27. moram vas da optužim za ovu situaciju, jer ne bih mogao da optužim odsutnog Borisa Tadića. On, čovek, leti po zemlji i inostranstvu, njega navodno ovo ne interesuje, međutim, ovo što je on zakuvao, vi, koji ste većina, morate da pojedete. To je sudbina parlamentarizma, to moram da vam kažem.
Ja sam postupio, ili SRS je postupila, po vašem uputstvu i mi smo krenuli tim pravnim putem. Podnete su tužbe, podnete su krivične prijave. Radi se o opštepoznatim stvarima.
Zamolio bih vas da svoj autoritet iskoristite i zadužite Republičkog javnog tužioca da što pre postupi po toj krivičnoj prijavi.
Kako hoće, može i da je odbaci, da je odbije. Ako je odbaci i odbije, SRS kreće sa svojim sistemom pravne zaštite. Ali, da je situacija neregularna, to je činjenica.
Mene prosto čudi da vi neke ne upozoravate ovde kada se pozivaju na neka uverenja. Postoji 78 uverenja o izboru za narodne poslanike i u njima piše: SRS-dr Vojislav Šešelj. Stalno vam potenciram: mi tražimo 78 mesta, tražimo mesto predsednika Administrativnog odbora, što nam pripada, i zastupljenost u toj srazmeri. Ne shvatam da dozvoljavate da izađe ovde neko da landara svašta. Ne može, mora da ima neki legitimitet.
Vi ste napravili jednu stranku ne poštujući Ustav i zakon. Da ne pričam o moralu, to je odavno zgaženo, ovde u Skupštini je nastala jedna nova stranka, režimska stranka Borisa Tadića i sada imamo Borisa plus ... da ne pomenem, pošto to ne uzimamo u usta.
Evo ga, pobeže. Eto, to je moja sudbina. Neću više da pričam, čim je pobegao.

Zahvaljujem. U vaše ime, u ime narodnih poslanika, i u svoje ime, molim sve organe koji treba da donesu odgovarajuće odluke da u što bržoj dinamici, a u skladu sa zakonom i Ustavom, postupe i o tome nas obaveste. Do tada, složili smo se da ćemo raditi u ovakvom ...
(Zoran Krasić, sa mesta: To smo se mi složili sa Čomićkom.)
... Jesmo, jesmo. Predsednik vaše poslaničke grupe ... naravno da vi imate drugačiji stav...
Molim vas, tražili ste od mene, u obavezi sam da vam odgovorim. Vama je, kao čoveku koji dobro poznaje pravnu nauku, i koji i Ustav i zakone dobro tumači i dobro poznaje, sasvim jasno da će odluke koje budu doneli određeni organi biti obavezujuće za sve nas, a zaista pozivam sve kompetentne i aktere rada tih organa da maksimalno dinamično rade, da ubrzaju svoj rad i o tome nas obaveste.
A vas molim da do tada imamo jednu atmosferu koja će ipak biti u skladu sa sugestijama koje vi sami dajete, da treba da postoje i vladaju u ovoj skupštini dostojanstvo i rad.
Gospodin Miloš Aligrudić, po Poslovniku. Izvolite.

Hvala, predsednice. Na osnovu člana 100. stav 1, a u vezi sa čl. 225. stav 1. i 226.
Vrlo uskoro krećem na KiM da bih se susreo u svojstvu potpredsednika Parlamentarne skupštine Saveta Evrope sa članovima porodica nestalih lica, u okviru parlamentarne istrage koju Savet Evrope upravo sprovodi i povodom navoda u knjizi Karle del Ponte.
U vezi sa tim, pošto ću uskoro morati da odem, a član 225. stav 1. kaže da narodni poslanici moraju da budu obavešteni, imaju pravo da budu obavešteni o svemu što je od značaja za njihov rad, ovu priliku koristim da ih obavestim o svom stavu o zakonu koji je na dnevnom redu, a povodom amandmana koji se danas raspravljaju, što garantuje da ću biti jako kratak u okviru vremena koje mi je na raspolaganju.
Osnovni tekst zakona kada je donet, a donet je za vreme prve vlade Vojislava Koštunice, bio je posledica konsenzusa zainteresovanih grupa, počev od univerzitetskih radnika do studentskih organizacija. Na kraju krajeva, više ljudi u Ministarstvu prosvete je bukvalno danonoćno radilo na tekstu tog zakona dok on nije usvojen.
Tada je bio postignut jedan dogovor, što mora javno da se kaže, između univerziteta s jedne strane, Studentske organizacije s druge strane i Ministarstva prosvete, da taj zakon, takav kakav je donet, u obliku u kojem je bio iznedren, može kasnije i treba kasnije da trpi određene izmene u zavisnosti od toga šta praksa pokaže od deficita tog zakona u njegovoj praktičnoj primeni.
Taj dogovor ne treba da se zaboravi. On je bio sastavni deo jednog konsenzusa kada je reč o zakonodavnoj inicijativi. Jer, iako je Ministarstvo, Vlada, zapravo inicijator tog zakona, Skupština ga je donela. Očigledno je da se i određeni drugi faktori u ovom društvu, drugi segmenti društva, moraju pitati kada je reč i o samom tekstu zakona, i o samoj primeni tog zakona i o eventualnim promenama.
Pošto je ovo što je sad učinjeno, amandman Jagode Jorge i prihvatanje tog amandmana od strane Vlade Republike Srbije, zapravo pokvarilo taj konsenzus i razočaralo jednu veoma značajnu zainteresovanu grupu kada je reč o primeni ovog zakona, to znači da DSS svakako za ovaj zakon sada neće glasati, bez obzira na pozitivne namere koje su postojale u samom početku, kada je predlog teksta izmena zakona došao pred nas, jer tada smo imali drugačiju nameru.
Ali, moram ponoviti ono što je prof. Šami pre mene rekao, da će DSS, išavši za tragom ovoga o čemu sam maločas govorio, čim ovaj zakon stupi na snagu, a verujem da će biti većinom glasova donet, jer vladajuća većina uvek tako radi, svakako podneti novi predlog zakona o izmenama i dopunama ovog istog zakona, ali polazeći pre svega od komunikacije, za koju se nadamo da ćemo je imati i sa studentskim organizacijama i sa nadležnima iz univerziteta kako bi se došlo do nečega što je konsenzus u primeni ovog propisa.
Jedino na taj način možemo da funkcionišemo, a ovo što je vladajuća većina proizvela (da li namerno ili slučajno) ovom prilikom svakako je nešto što našem društvu i univerzitetu uopšte ne treba. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodin Todorović, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članu 104 – narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine. I vi, gospođo predsedavajuća, trebalo bi da poštujete dostojanstvo Narodne skupštine. Nažalost, omogućili ste da se u Skupštini Srbije na najbrutalniji način krše Ustav i zakon. Dozvolili ste ljudima i jednom čoveku koji je priznao da je uzeo stranačku dokumentaciju da bude poslanik i da ova skupština zbog toga sve vreme ima problema u radu.
Kako mislite da prevaziđete ovu situaciju? Tako što ćete pustiti da sve ovo traje, računajući da će vam u datom momentu zatrebati pomoć, da će vam zatrebati određen broj poslanika, oni koji su oteli mandate SRS-u, i nastavićete da omogućavate političku prostituciju, koja je bila i ranije, ili stočnu pijacu, kako su to neki nazivali, pa da šetaju ovom skupštinom i pokušavaju da časne ljude privole ne bi li napustili Srpsku radikalnu stranku. Gospođo Dejanović, vi ste za to odgovorni.
Što se tiče morala i časti, oni su pokazali ko su. Vi juče niste bili, između ostalog, na sednici Skupštine kada sam ja pokazivao potpise poslanika i zahtev od strane SRS, jednog potpredsednika Skupštine, za smenu predsednika Administrativnog odbora, koju je potpisalo i dvoje poslanika. To je bilo 9. septembra. U to vreme su potpisali i posle par dana... nisu oni pljunuli na potpis, nego na sebe.
Eto, kakvi su to ljudi. I oni govore o moralu. Oni govore da su budućnost Srbije. Ako su budućnost Srbije oni koji kradu, jadna je Srbija kojoj će oni biti budućnost. Oni su od stranke ukrali mandate i ne samo da nemaju budućnost, nego su završili. A da li će SRS sedeti u ovim klupama ili ne, to će se videti. U svakom slučaju ...
(Predsednik: Vreme.)
... sedeće svojom zaslugom i glasovima građana Srbije.
Što se tiče toga da li neko lupa ili ne, nije to mnogo važno. Izgleda da su neki potpuno prolupali.

Po Poslovniku, Savić Nikola; zatim gospodin Krasić.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika, član 27.
Da podsetim, to je član koji se odnosi na predsednika Narodne skupštine. Citiraću stav 4. ovog člana: "Predsednik Narodne skupštine stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine". Dakle, između ostalih zadataka, i to je posao predsednika Narodne skupštine. Naravno da treba uskladiti rad radnih tela Narodne skupštine sa zakonom, Ustavom, sa Poslovnikom i sa parlamentarnom praksom i da sastav tih radnih tela treba biti srazmeran broju osvojenih mandata na izborima i raspodeljen prema strankama.
Međutim, u ovom parlamentu viđam određenu grupaciju ljudi koji nisu narodni poslanici.
Moram da podsetim gospođu Đukić-Dejanović na koji način se osvajaju mandati. Da ne idem naširoko, postoje dva osnovna uslova. Prvi uslov je da se učestvuje na izborima i drugi uslov je da se pređe cenzus, odnosno prirodni prag kada su u pitanju pripadnici nacionalnih manjina. Ova grupacija ljudi, koja sedi u ovom parlamentu, ne ispunjava nijedan od ova dva osnovna uslova. Šta više, oni su pre neki dan i javno, pred celokupnom javnošću Srbije, priznali da nisu učestvovali na izborima, da su pet i po meseci nakon izbora osnovali svoju stranku.
Naravno, svako ima pravo da osnuje svoju stranku, nemam ništa protiv toga, ali čini mi se da je za dan osnivanja stranke možda trebalo da izaberu 5. oktobar, dan koji je primeren i njihovom ponašanju i njihovim manirima, jer znamo šta je bilo jednog 5. oktobra pre osam godina. Oni su, otprilike, i pokušali jednim blickrigom da naprave 5. oktobar u SRS ali, na svu sreću, nisu uspeli.
Međutim, oni su za dan osnivanja svoje stranke uzeli jedan od najtužnijih datuma u istoriji srpskog naroda, a to je dan kada je već pre koliko godina, svi to dobro znamo, streljana jedna čitava generacija đaka u Kragujevcu.
Da bude ironija veća, takav datum je uzeo jedan čovek koji je rođen baš u Kragujevcu. Naravno, ko pita njega? Ne pita se on, za te stvari se pitao američki ambasador Kameron Manter, koji je bio prisutan na tom skupu i koji je rukopoložio Tomislava Nikolića.

Narodni poslanik Zoran Krasić, po Poslovniku.

Pozivam se na čl. 27. i 104. jer mislim da je urađena povreda. Naravno, moram vas da prozovem, pošto Borisa Tadića nema. On neće da se pojavi u ovoj sali jer je napravio svoju stranku, on je sada u fazi kada ima teranje da se miri, potpisuje neke deklaracije, uspostavlja neko jedinstvo, miri se sa svima i svačim itd.
Javio sam se zbog toga što stičem utisak da vam, gospođo Đukić-Dejanović, verovatno nešto smeta kada svoje lično saznanje na neki način sputavate. Problem je mnogo veći kada postoji kompletno saznanje u srpskoj javnosti. Kompletno saznanje u srpskoj javnosti je ...
(Nešto nije u redu sa čovekom, ima problema. Znam da je u kući skinuo sva ogledala, jer pucaju čim se pogleda.)
Gospođo Đukić, postoji saznanje i ono se zasniva na priznanju. Jedan čovek je rekao: "Uzeo sam ostavke, izgubio sam ostavke". Učinio je službenu ispravu neupotrebljivom i ona nije dostupna. Na bazi tog saznanja, to je opštepoznata činjenica, može da se primeni ono što je u članu 102. stav 2. Ustava Republike Srbije.
Ali, Boris Tadić to neće da uradi. Mora javnost u Srbiji da zna: ovo osuđuju sve političke stranke, samo Boris Tadić (ne cela DS, samo Boris Tadić) kaže: neka ih, treba da pritiskaju radikale i nacionalno osvešćeni deo populacije u Srbiji i treba da služe kao sredstvo pritiska prema tajkunima.
Zapamtite, ovde nema ideologije. Finansiraju jedni tajkuni da se stisnu drugi tajkuni. Kad se oni dovoljno budu stisli, onda će ti drugi tajkuni da plate, da ne bi bilo daljeg stiskanja.
Ako uđu u parlament, biće dobro jer će moći to da legalizuju, a neki vrapčići pričaju da je to rađeno nekoliko poslednjih godina od strane onih koji su pre nekoliko dana napravili stranku koja nije učestvovala na izborima. Mi svi znamo da se radi o građanima, manje ili više uzornim, ovi novi što dolaze verovatno uzorni, a ovi što prave sa korenom, oni nisu uzorni.
Gospođo Đukić-Dejanović, da li vi možete da zamislite situaciju da uzmete iz Gradskog odbora SPS Kragujevac laptop, pa onda izađete iz stranke, a laptop se vodi kao vlasništvo vašeg opštinskog odbora? Da li biste vi vratili taj laptop? Vratili biste, u to sam siguran.