Po Poslovniku, reč ima gospođica Nataša Jovanovića.

Gospođo predsedniče, neko je zaboravio nešto ovde, mislim da je papirna maramica, kad se pođe na pijac verovatno se to ponese za usput.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, gospođo ministar, javljam se da iskoristim vaše prisustvo po članovima 225. i 226. Poslovnika, zato što je stigao jedan dopis, zapravo kopija koja je prosleđena vama. Radi se o dopisu koji je i Ministarstvo finansija, kao i Ministarstvo turizma, i Direkcija za imovinu, Zavodu za zaštitu spomenika i kulture uputio dr Radosav Švabić, predsednik opštine Aranđelovac.
Hotel "Staro zdanje" je jedan od spomenika kulture, jedan od najznačajnijih u Šumadiji, ali svakako i u Srbiji. Svako ko je ikada došao u Aranđelovac zna da je to simbol tog grada i da već godinama Aranđelovčani gledaju kako se taj simbol njihovog grada i spomenik kulture urušava.
Opština nije u mogućnosti da ovaj problem reši zato što je briga države nad takvim objektima neophodna.
Znamo da je samo uz veliki angažman Raško-prizrenske eparhije i ljudi dobre volje izvršena rekonstrukcija naših svetinja na KiM, pre svega zahvaljujući preosvećenom vladiki Artemiju i monaštvu, sveštenstvu, ali kada su u pitanju ove stvari, kojih ima još u nekoliko ovako drastičnih primera u Srbiji, moramo odnosno država, ili da nam kažete da ne želite da štitite naše kulturne i istorijske spomenike, da reaguje što je moguće pre.
Danas je 24. oktobar i sama činjenica da ovaj produžetak miholjskog leta pre svega pogoduje građanima Srbije, koji će imati šokantne račune za gas, i za struju i uopšte za grejanje čitave sezone, jedva će da prežive, ali zamislite, gospođo ministar, da vas tamo put navede, a vi kao ministar finansija, pretpostavljam, treba da obiđete veći broj gradova u Srbiji.
Inače, što se tiče posla oko preuzimanja poslova poreske uprave od strane opštine Aranđelovac, to je ogledni primer opštine koja je to na najbolji mogući način uradila.
Činjenica da Vlada Republike Srbije ne brine, ne samo ova nego i prethodna, kao i one pre toga, o ovom tako važnom problemu, dovoljno govori o tome da smo mi nacija koja se na svakom mestu, u pravom smislu reči, bruka.
To vam kažem zbog toga što je Sretenje gospodnje blizu, a i dan jubileja opštine Aranđelovac sledeće godine i zbog činjenice, pa evo tražim i odgovor, da li ćete i kada ćete na osnovu ovog zahteva, daću vam sada ovu fotokopiju, organizovati, ali pre svega su se vama obratili i naveli vaše ministarstvo kao prvo, radni sastanak koji je predsednik opštine dr Radosav Švabić, kao odgovoran čovek, srpski radikal, tražio da bi se ovaj problem što pre rešio, kao i naši koalicioni partneri iz Nove Srbije i Socijalističke partije Srbije u tom gradu. Hvala vam najlepše.

Gospodin Petar Jojić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dobio sam jednu informaciju i jedno pismo od strane sugrađana Pančeva koji postavljaju pitanje, a to spada u vašu profesiju, pa se vama kao vrsnom stručnjaku i obraćam u nadi da ćete odgovoriti Pančevcima povodom jednog pitanja.
Kakvo je zdravstveno zbrinjavanje stanovnika opštine Pančevo u svetlu birokratskih zavrzlama? To kaže Vladimir Dejanović, zvani Dendi, sa većim brojem građana iz Pančeva.
Ne možemo da verujemo da o sudbini Pančevaca odlučuju neljudi, koji teraju teško bolesne na put duži od 200 km, i to po nekoliko puta u toku meseca, radi specijalističkih pregleda i terapija, zračenja i drugog.
To smo do sada mogli da uradimo u Beogradu, na udaljenosti od 20 km, sada nas zdravstvena birokratija, republička i pokrajinska, tera da građani i po zimi, i po ciči i po vrućinama moraju da putuju radi ukazivanja zdravstvene pomoći bolesnicima Pančeva u Novi Sad, Sremsku Kamenicu, kažem na udaljenosti i do 200 km, kad idete u jednom i u povratnom putu.
Novi Sad je, kažu, Pančevo pljačkao i gradio se dok su Pančevci, pored ogromnog proizvodnog prihoda, ostali palanka, jer ih sada u ovom trenutku zdravstvena mafija i zdravstvena birokratija ne uvažava i ne poklanja im nikakvu veru. Dakle, građani Pančeva moraju da odlaze u Novi Sad, a ne u grad Beograd, a moram da vas podsetim da je Pančevo bilo u sastavu grada Beograda i bilo je područje grada Beograda.
Pitamo se i tražimo objašnjenje od ministra zdravlja - zašto se ovako kažnjavaju građani i bolesnici Pančeva, a poznato je od kakvih sve teških bolesti boluju građani Pančeva? Boluju od najteže bolesti, karcinoma i drugih, izazvanih i prouzrokovanih poznatom industrijskom južnom zonom od strane Rafinerije, Azotare i Petrohemije.
Bore se lekari Pančeva da pomognu, ali bespomoćno i neuspešno, da se našim građanima omogući lečenje u Beogradu. Tražim obaveštenje od ministra zdravlja hoće li republičko Ministarstvo zdravlja preduzeti neke mere da građani Pančeva konačno mogu da ostvaruju svoja prava u svom glavnom gradu, udaljenom 15 km. Hvala vam.

Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i ministru zdravlja će vaše pitanje biti prosleđeno i čekamo odgovor.
Gospođa Elvira Kovač.

Poštovana gospođo ministarko, gospođo predsednice, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SVM će podržati rebalans budžeta za 2008. godinu u predloženoj formi pošto nam je svima jasno da se njime vrši usklađivanje primanja i izdataka budžeta.
Naglasila bih, međutim, da su krajem prošle godine kod donošenja Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu narodni poslanici SVM i Poslaničkog kluba manjina imali više amandmana, te da ostajući verni svojim principima. Ni sada ne odustajemo od svojih zahteva i očekujemo da će naši zahtevi biti uvaženi u Zakonu o budžetu Republike Srbije za narednu 2009. godinu.
Trenutno u periodu nezapamćene finansijske krize u svetu smatramo da je predloženi rebalans ipak previše rasipnički. Podsećanja radi, u Predlogu rebalansa budžeta za 2008. godinu predviđaju se ukupni prihodi u iznosu od 650,17 milijardi, a rashodi u iznosu od 695,95 milijardi dinara, pri čemu bi deficit bio povećan za oko 4,8 milijardi dinara.
Zbog održavanja, tačnije nenarušavanja stabilne političke situacije u zemlji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu ima podršku Poslaničkog kluba manjina. Svesni smo toga da je nakon stupanja na snagu novog Zakona o ministarstvima bilo potrebno obezbediti uslove za nesmetano izvršavanje poslova, rashoda, izdataka tačnije, kod svih direktnih korisnika budžetskih sredstava, a znamo da je kod nekih došlo do promene u nadležnostima i došlo je do novoobrazovanih ministarstava.
Kao što smo svi upućeni i vrlo dobro znamo, prestala je sa radom Služba za ljudska i manjinska prava, čije je nadležnosti preuzelo novoformirano Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, što svakako, moja stranka, Savez vojvođanskih Mađara, kao i cela Poslanička grupa manjina kojoj pripadam, pozdravlja.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava između ostalog je preuzelo i nadležnosti u oblasti položaja pripadnika nacionalnih manjina i vođenja registra nacionalnih saveta nacionalnih manjina, za koje su sredstva u Zakonu o budžetu Srbije za 2008. godinu bila utvrđena u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Podsećanja radi, nadležnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava su između ostalih: opšta pitanja koja se tiču položaja pripadnika nacionalnih manjina, vođenje registra nacionalnih saveta nacionalnih manjina, kao i izbor tih saveta, zaštita i unapređenje ljudskih i manjinskih prava, izrada propisa o istim tim ljudskim i manjinskim pravima, položaj svih pripadnika nacionalnih manjina koje žive na teritoriji Republike Srbije i ostvarivanje svih manjinskih prava, ostvarivanje veza nacionalnih manjina sa matičnim državama, položaj i ostvarivanje nadležnosti spomenutih nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, na našu veliku žalost, nisu precizno određene stavke baš za finansiranje rada nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Stoga su poslanici Poslaničkog kluba manjina predali jedan amandman o kome ćemo detaljnije govoriti u raspravi o pojedinostima.
Sada bih samo želela da naglasim da mi samo tim amandmanom predlažemo da se iznosi sredstava za finansiranje nacionalnih saveta, i ovim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, utvrde na istovetan način kao što je to već urađeno u Zakonu o budžetu za 2008. godinu.
Svesni smo da je Uredbom Vlade o vanrednom povećanju penzija utvrđeno da se penzije povećaju za 10%, stoga je na osnovu navedenog povećanja i redovnog usklađivanja tih penzija potrebno obezbediti dodatna finansijska sredstva u iznosu od 12,7 milijardi dinara za penzije.
Vlada, dakle, ispunjava svoja predizborna obećanja, što svakako Savez vojvođanskih Mađara ocenjuje kao pozitivno, ali s druge strane mi iskazujemo svoju bojazan da će ispunjenje silnih predizbornih obećanja ići na uštrb finansijske stabilnosti naše zemlje.
Vlada bi zaista trebala da bude zabrinuta zbog velikog budžetskog deficita. Još veći budžetski deficit ne bi mogao da se pokrije, imajući u vidu da su očekivani prihodi od privatizacije sve manji, skromniji, i da se kraj, malopre spomenute, nezapamćene finansijske krize u svetu još uvek ne vidi.
Do kraja 2008. godine potrebno je obezbediti dodatna finansijska sredstva, radi se o 7 milijardi dinara, za subvencije u poljoprivredi. Ovo je potrebno, između ostalog, zbog proširivanja kruga korisnika i na pravna lica, a iznenađujuće povećanog broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u ovoj godini. Poslanički klub manjina podržava transfere iz budžeta Republike Srbije kojima se finansiraju i mere aktivne politike zapošljavanja, programi samozapošljavanja, programi otpremninom do posla, programi obuke i prekvalifikacije.
Takođe, smatramo vrlo pozitivnim što su ovim predlogom sredstva povećana radi obezbeđivanja dodatnih finansijskih sredstava za naknade porodiljama, naknade korisnicima materijalnog obezbeđenja porodice, tuđe nege i pomoći, naknade hraniteljicama itd.
Ipak se najveći deo sredstava iz budžeta Republike troši, odnosno obezbeđuje za plate zaposlenih u prosveti. Ovim zakonom bi se takođe obezbedila finansijska sredstva da bi se ispoštovali potpisani protokoli zaključeni između Vlade i reprezentativnih sindikata obrazovanja.
Želela bih samo, sve vas poštovane građane, da podsetim da su zapravo osnovni ciljevi ekonomske politike Vlade Republike Srbije - dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti i standarda stanovništva i ravnomerniji regionalni razvoj.
Savez vojvođanskih Mađara podržava unapređenje poslovne klime i stvaranje konkurentnog ambijenta, pošto znamo da je to preduslov za privlačenje, za rast investicija, čime bi se omogućilo povećanje izvoza u narednom periodu, a samim tim i redukovali spoljnotrgovinski deficit i nezaposlenost u Srbiji, koji je goreći problem.
Da sumiram, donošenje zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu je neophodno radi nesmetanog funkcionisanja novoosnovanih državnih organa, obezbeđenja sredstava za vanredno povećanje penzija u skladu sa Uredbom Vlade o vanrednom povećanju penzija, isplate subvencija u poljoprivredi, kao i za izvršavanje svih ostalih rashoda za koje je potrebno obezbediti dodatna sredstva u ovoj godini.
Narodni poslanici Saveza vojvođanskih Mađara i Poslanički klub manjina, naglašavam, ne odustaju od svojih zahteva vezano za pitanje poboljšanja položaja pripadnika nacionalnih manjina i decentralizacije i svi mi očekujemo da će ti zahtevi biti uvaženi u zakonu o budžetu za narednu 2009. godinu.
Navela bih samo jedan konkretan primer od naših prošlogodišnjih amandmana. Svi mi smatramo da je neophodno finansiranje učeničkih i studentskih domova čiji osnivač nije država, ali takođe njihovo finansiranje je iz državne kase.
Spomenula bih samo nekoliko njih, to je na primer učenički dom "Emaus" u Mužlji, živim u Mihajlovu koji je svega 20 kilometara od Mužlje, i nekoliko puta sam bila u tom studentskom domu, odnosno učeničkom domu. Tu su srednjoškolci iz južnog Banata, koji imaju priliku da uče u srednjim školama na svom maternjem jeziku, jedino tu u Zrenjaninu, kao u centru srednjeg Banata.
Drugi dom je "Devojački dom" u Zrenjaninu, koji je isto svega 12 kilometara od mog sela i tu sam bila nekoliko puta. Jako puno mladih devojaka su srećne što su dobile smeštaj u tom domu. Dalje su to, učenički dom "Laslo Rehap" u Subotici i studentski dom "Opaca" u Novom Sadu.
Želela bih sve vas, poštovane dame i gospodo, da obavestim da u Republici Srbiji, pored ustanova učeničkog i studentskog standarda čiji su osnivači ili Republika ili Autonomna Pokrajina Vojvodina, funkcioniše više ovakvih učeničkih ili studentskih domova, a njih za sada održavaju tradicionalne verske zajednice ili nevladine organizacije manjina, a one na našu veliku žalost i dalje ne dobijaju nikakva sredstva iz državnih izvora. Znači, dobijaju nula sredstava iz državne kase.
Savez vojvođanskih Mađara će ipak podržati rebalans budžeta za 2008. godinu, u nadi da će za novu Vladu Republike Srbije evropske integracije ostati primarnog značaja i podržavajući stabilnu političku situaciju u zemlji koja je neophodna za dalji privredni razvoj. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem. Reč ima predsednik poslaničke grupe Nova Srbija, gospodin Velimir Ilić.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, jako mi je žao što je vladajuća koalicija malo zainteresovana za rebalans budžeta, o čemu danas razgovaramo, i izuzetno mi je žao što do ovog rebalansa budžeta nije došlo znatno ranije, jer to bi imalo neke efekte.
Ne mogu da shvatim da ministarstva koja su napunila 100 dana rada nisu imala dinar sredstava, jer su novoformirana ministarstva, kako su mogla da funkcionišu.
Želim da postavim par pitanja koja su izuzetno važna. Ne mogu da shvatim da neko na petnaestak dana pred zimu, kad počinje da pada sneg, ulaže u poljoprivredu. I neko pred kraj građevinske sezone priča o velikim ulaganjima u infrastrukturu, gradnju. Posebno ovo za poljoprivredu mi je vrlo interesantna priča.
Da li smo mi normalni, da pravimo rebalans, da ulažemo u poljoprivredu uoči nove godine? Isto tako, u infrastrukturu, u izgradnju puteva, obilaznice koja je trebalo da se otvori 1. septembra, pa odloženo za 15. septembar. Ne znam zašto ulažemo u nešto što se otvara za neki dan. Rečeno je da se 10. novembra otvara stoposto.
Prema tome, izdvajamo sredstva za nešto što je odavno potrošeno i sad treba da budemo neka maska da sve to pokrijemo ovde, da se to usaglasi, usavrši i da svi budu čisti u celoj ovoj priči. Da li shvatate o kakvoj poljoprivredi pričamo? Znate da je vreća veštačkog đubriva 3.000 dinara. To je dva ara šumadijske i moravske zemlje.
O čemu mi razgovaramo? Kakvu poljoprivredu razvijamo? Vidite da je cena kupusa bila, otkup na veliko, dva dinara. Kako seljak da preživi? Setite se toga, gospođo ministarka, u proleće, kad počinje setva, kad počinju poljoprivredni radovi. Setite se sada i razmislite za idući budžet o poljoprivredi. Skinuta je cena mleka za 12 dinara. Kako da prežive seljaci? O čemu mi sada razgovaramo?
Ova silna sredstva što se odvajaju tobože za infrastrukturu, znate li vi, gospodo, sve ovo što je izdvojeno, dve milijarde, to je sedam kilometara autoputa jedne trake, samo sedam kilometara u Srbiji. Diglo se na velika zvona, radi se rebalans da se uradi. Nemojte da se brukamo, da pričamo o sedam kilometara puta da napravimo, ulažemo u velike projekte.
Gospodo narodni poslanici, kada sam bio ministar za kapitalne investicije, u kabinetu sam imao pet zaposlenih službenika. Taj kabinet, odnosno ministarstvo, sada je razbijeno na pet ministarstava. Sada vidim ovde, pojedini potpredsednici imaju po 41 službenika. To je administracija.
Krkobabić će da dovede sve penzionere sada u Vladu, a ovaj njegov sin je napravio veći kabinet nego pojedine opštine. Ko će to da isfinansira, na koji način? Šta nam vi to nudite? Ne možemo ulagati sredstva samo za administraciju, a folirati se ovde za neke velike radove, za neke velike projekte.
U ministarstvu koje sam nekad vodio, tadašnji ministar finansija, gospodin Dinkić, izuzetno me je obradovao, rekao - prodaće se Mobtel, gospodine ministre, i sve ide u puteve i u koridore. Za Mobtel smo uzeli milijardu i 600 miliona evra, a onda mi je došao i rekao da prodamo i treću licencu, još 300 miliona, biće posla i za sve koridore, milijardu i 900 miliona ćemo imati ukupno za Koridor 10. To je istina.
Onda su došli i rekli - i "Robne kuće" 360 miliona evra, sve u koridore. Sve se to prodade, od Koridora ništa, izdvojilo se 200 miliona dinara, to nije imalo za eksproprijaciju za tri-četiri kilometra i zato nije ni rađeno ovo prema Preševu, i još ta eksproprijacija nije ni urađena, ni plaćena, nema para.
Sredstva od Mobtela, "Robnih kuća" i sredstva od trećeg operatera, nekog gospodina Šlafa, šta se tu dogodilo nemam pojma, potrošena su, a koridori nisu izgrađeni. Kad neko danas pita - što to nije rađeno? Da se zna, nije rađeno zato što nije imalo para, jer su sredstva koja su bila dogovorena da idu u Koridor 10 neobjašnjivo nestala. Počela je izborna kampanja u januaru i ta sredstva su trošena za kampanju, i ovu veliku pobedu proevropskih snaga i za veliku predsedničku pobedu. I, pojela maca. Velika sredstva su prelivena u Vojvodinu, zato je Pajtić tamo i pravio dobar rezultat, bez povratne informacije kako i na koji način su potrošena.
Prema tome, molim vas da tražimo, kao ozbiljni ljudi, gde su sredstva od Mobtela, "Robnih kuća" i trećeg operatera? To je preko dve milijarde i 160 miliona evra potrošeno i nema ih nigde. Mi sad pravimo rebalans. Lepo je što je penzionerima dato, ali mi smo ovde imali jedan predlog da ne idu linearna povećanja, već prvo najniže penzije da dignemo do jednog praga, da ne dobiju oni 10%, još po jednu penziju, koji imaju penzije 80-90 hiljada, a onaj ko ima sedam-osam hiljada, dobiće 700 dinara. Tražili smo da se do jednog praga, npr. 15.000, podignu penzije, a onda od ostatka da porastu i ostale penzije. To je bio naš zahtev koji je bio potpuno opravdan.
Međutim, došlo je do linearnog povećanja. Ali, jadni naši penzioneri nisu ni znali šta ih čeka. Pa ova poskupljenja gasa 60%, to je za individualna domaćinstva, to je nemoralno. Zbog toga treba da padne svaka iole ozbiljna vlada. Premijer je morao odmah da podnese ostavku.
Ovde slušamo Jugorosgas, mafija. Ima mafije. Izađe čovek iz vladajuće koalicije i kaže - mafija je u vrhu vlasti, gasna mafija. Dobije nešto i onda kaže - nije više mafija u vrhu vlasti od danas, sutradan je promenio mišljenje. Mi se obradovali - blago nama, evo čovek iz vladajuće koalicije će to isterati na čistac, pa ćemo sve to definisati.
Molim vas da veoma ozbiljno razgovaramo. Pa da ne pričamo o povećanjima impulsa i svim ostalim povećanjima koja će da slede iduće godine. Sad kad je grejna sezona, kad se narod smrzava i kada masa ljudi nema dinara da preživi, da odškoluje svoje đake, šta se događa? Mi pričamo o velikim investicijama u poljoprivredi. Mi nismo normalan svet, sve smo pomešali. Molim vas, gospođo ministarka, razrešite to na Vladi. Poljoprivreda je u proleće, ako niste znali. To se tada razmišlja. Zimi za proleće. Infrastruktura, zimi se pripreme projekti, sve, u proleće počinju građevinski radovi, a sad se završavaju.
Shvatite, svi veliki projekti rade se kreditnim linijama u Srbiji, i Gazela, i pančevački most, i temerinska petlja, i batajnička petlja, i Kokin Brod, i Nova Varoš i banatska magistrala, sve se radi kreditnim linijama. Gde su pare od privatizacije i NIP-a koje je trebalo da ponesu infrastrukturu?
Mi smo, prodajući velike i profitabilne firme, poput pivara, cementara i ostalih, potrošili pare u budžetskim deficitima i za raznorazne kampanje za udvaranje narodu, sa raznoraznim socijalnim budžetima, bez razvojnog budžeta, i došli smo u situaciju da imamo još dve-tri firme koje će se prodati, to su Telekom, EPS, šta se sve tamo nudi, i kad se to potroši, onda smo goli ko pištolj, a sa velikim dugovima, preko 29 milijardi dolara.
Gospodo, stanje je vrlo alarmantno i ne treba ovako neozbiljno razgovarati. Bio sam razočaran kada sam slušao gospođu Dragutinović, koja je euforično rekla da je sve u redu. Evo malo rebalans, da još nešto dodamo poljoprivredi. Ja sam se oduševio. Da li je ovo normalno, ono što mi srećemo svaki dan u običnom životu? U Srbiji se teško živi, mnogo teško, i treba o tome brinuti. Malo više socijala i sve ono što treba.
Nemojmo se hvaliti ravnomernim regionalnim razvojem. Pola Srbije nama vodu da pije. Gospodo, sećate se letos, nismo imali da napojimo stanovništvo. Bila je u programu akumulacija Svračkovo. Šta je bilo, gde su pare, što nije rađena? Nije ništa pipnuto.
Iduće godine ćemo imati nestašicu vode. Osnovno iz ravnomernog regionalnog razvoja, nemojmo opšivati pojedine delove Srbije u mermer, a drugi delovi nemaju vode za piće.
Prema tome, skupa administracija, skupa država, o tome moramo brinuti. Pokušajte da suzbijete uvoznički lobi. Uvoznički lobi upropasti Srbiju i još ga više sa ovim vašim novim merama, koje predlažete, motivišete da radi. Onda će se dokrajčiti srpska privreda i nećemo više imati šta. Šta sada možemo da izvezemo? Gotovo ništa.
Zato vas molim, moramo biti veoma ozbiljni. Znamo da je ovaj rebalans da se plate neki dugovi i znamo da ćete podići sada kredit da platite i dugove od pre 15-20 godina putarima - 10 milijardi, i još tamo pet, i još pet, i tih 20 milijardi će se podići posle ovog rebalansa i još zadužiti dodatno država. Od tolikih zaduženja ne možemo ispuniti sve želje tih malih partijica, koalicionih partnera, velikih knezova iz pojedinih gradova koji dolaze ovde i traže ogromna sredstva. Velika sredstva su potrebna, a mi nemamo od čega.
Srbija se bori da preživljava i zato vas molim da to ozbiljno shvatimo i da vidimo kako ovu zimu da prezimimo. Nisam to video ovde u budžetu. Ulažemo u nešto što je prošla sezona, a ono gde sada dolazi sezona grejanja, tu ukopavamo građane, sa impulsima i svim onim što je neophodno.
Zato vas molim, uozbiljite se, gospodo iz vladajuće koalicije. Nije situacija nimalo laka i to vam odgovorno tvrdim. Mnogo se zadužujemo, mnogo obećavamo, nismo hteli da radimo koncesiju, hoćemo kreditnim linijama, hoćemo autoputeve iz budžeta. Nema od toga ništa, to je prazna priča.
Još jednom, poslanici NS ne mogu glasati za ovaj rebalans, jer ovo je nešto što je potrošeno i samo ste došli kod nas da vam to legalizujemo i da vam kažemo: dobro, u redu, vi ste naši, potrošili ste, idemo dalje.
Veoma ozbiljno spremajte budžet, imaćete ovde jednu tešku i žestoku raspravu u parlamentu. Spremajte budžet ozbiljno za narednu godinu i pustite one stavke gde su zakamuflirane velike cifre, nego definišite svaku stavku, da znamo tačno, jasno i glasno o čemu se radi. Hvala vam.

Reč ima ministar finansija, dr gospođa Dragutinović.

Iskoristila bih ovu priliku i osvrnula se na veći broj pitanja, ali prvo gospodinu Iliću. On je uvek bio moja inspiracija. Gospodine Iliću, hvala što me podsećate da su poljoprivredna i građevinska sezona završena. Zaista nisam to primetila. Jedino bih da vas podsetim da tokovi robe i novca uglavnom nisu istovremeni. Znači, plata se ne prima istovremeno sa isporukom rada nego posle. Dakle, uvek postoje neki razumni rokovi.
Što se tiče toga da li sam vas ili nisam razočarala, moram priznati da sam i ja razočarana vama. Ako posle tri meseca treba da znam više od vas koji ste proveli u Vladi tri godine minimalno, a možda i više, gde su pare od firmi koje su privatizovane i licenci koje su prodate u vreme kada ste vi bili ministar, onda ne znam ko treba da bude više razočaran. Trebalo bi vi to bolje da znate.
Činjenica jeste da su ogromni prilivi od privatizacije ostvareni, ali isto tako da vas podsetim da su ogromni dugovi u prošlosti nastali i da sve te dugove sve Vlade od 2000. godine vraćaju, uključujući i dugove prema tzv. starim deviznim štedišama. Takođe, postoje dugovi različitih javnih preduzeća, recimo, JP "Putevi", tako da dok ste vi bili ministar, gospodine Iliću, prihodi iz privatizacije su korišćeni za plaćanje nekih obaveza JP "Putevi".
Skupa državna administracija jeste, ne sporim i nikada nisam rekla da je jeftina, ali hoću da vas podsetim da u periodu od 2006. do 2008. godine učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu je isto. Dakle, podjednako je skupa državna administracija bila i u Vladi čiji ste vi bili član.
Naravno, imam odgovore i za neka druga pitanja koja su postavljena. Razmišljala sam da li da sačekam kraj ili ne.