Zahvaljujem. Gospodin Veroljub Arsić.
(Poslanici SRS lupaju o klupe.)
Gospodo poslanici, molim vas da omogućite gospodinu Arsiću da se obrati Skupštini. Mi smo danas u više navrata ispoljili razumevanje, mi iz predsedništva, za sve ono što se događa u političkom životu SRS, onih koji su bili nekada članovi i koji to više nisu. Molim vas, odgovarajuće instance ove države treba da reše taj problem. Apelovali smo i sa ovog mesta da se to dogodi što pre. Zaista vas molim da sada omogućite poslaniku da govori.

Zahvaljujem predsedavajućem. Ne ljutim se na svoje navijače koji prave ovde ovu buku. Dame i gospodo narodni poslanici, nekoliko puta sam pokušavao da pratim izlaganje ministra finansija. Mogu da kažem da su pred nas iznošene činjenice koje stvarno ne možemo da merimo ovde u Srbiji, ovakva kakva jeste.
Prvo, tvrdnja vezana za javnu potrošnju koja se odnosi na broj zaposlenih u državnoj upravi u odnosu na zapadne zemlje je, mogu da kažem, izuzetno smešna. Kao mi navodno imamo manje nego neke zemlje u okruženju ili neke druge zemlje u odnosu na broj stanovnika. Tako ste rekli.
Ali voleo bih da ste napravili poređenje koliki je njihov bruto dohodak po glavi stanovnika, pa koliko onda imaju zaposlenih u državnoj upravi. Jer ne bi bilo strašno ako oni imaju 10 puta po glavi stanovnika veći dohodak, da imaju i pet puta više zaposlenih u državnoj upravi, jer su bogati i mogu da plate. Tako da to nemojte da vam bude opravdanje za visoku javnu potrošnju.
Kada je u pitanju ovaj budžet, kada se pogleda ovakav kakav jeste, možda sam za sebe ne bi bio strašan, ali kad pogledamo budžete od 2000. godine naovamo do dana današnjeg, već se postavlja pitanje šta se to dešava. Ako znam da će jedan sličan predlog budžeta da se nađe pred nama za samo nekih mesec dana, onda sam stvarno zabrinut kuda to ova država, na ovaj način, ide.
Odmahujete glavom. Sada ste našli za poslednji kvartal 12 milijardi dinara da obezbedite povećanje penzija od 10%. Za sledeću godinu, ako hoćete da održite taj tempo, trebaće vam preko 40. Da raščistimo i to. Znači, o tom pitanju da završimo.
Kakav budžet smo i mogli da očekujemo, ako uzmemo u obzir da je on, kako to neko kaže, kompromis raznih političkih ideologija, političara itd. pre to bih nazvao kompromisom bez uvrede prema vama, gospođo ministre, kompromisom političkih diletanata, bolesnih ambicionista i egzibicionista. Ovo je takav budžet i možete o tome da pričate i da ga branite koliko god hoćete, on je baš apsolutno to.
Svi su se nekako u ovoj vladi utrkivali da dokažu da je ovaj rebalans budžeta u stvari ono što su oni uspeli da ona obećanja koja su bila u predizbornoj kampanji prebace u ovaj rebalans budžeta. Nekako su se najviše oko svega toga izborili stranka penzionera, odnosno potpredsednik Vlade, Jovan Krkobabić, da kaže da se najviše budžet pravi samo zbog, rebalans budžeta, povećanja penzija.
Da budemo jasni. Potpuno se slažem da većina penzionera teško živi, da je većina njih i zaslužila, puneći te fondove, da prima i veću penziju. Još jedna činjenica je važna da njima treba da se poboljša životni standard jeste da često i njihovi potomci žive od njihovih penzija, jer ne mogu da pronađu posao ili da se zaposle. To je taj problem i mogu da kažem da nemam ništa protiv ovoga.
Međutim, nije mi jasno zašto povećanje iz budžeta. Jer, evo ovako, imao sam ovde sad za govornicom pre neki sat vremena svog kolegu narodnog poslanika iz G17 plus koji kaže, tvrdi, a sa njim i ministar, odnosno državni sekretar Vlade Ilić i ministar i predsednik G17 plus Mlađan Dinkić, tvrde da se broj nezaposlenih u Srbiji smanjuje, da se broj zaposlenih povećava, da je porast zarada. Pa kad je sve tako zašto onda iz budžeta, otimajući od drugih, dajemo penzionerima?
Znači, neko očigledno tu laže. Niti ima povećanja zaposlenosti, niti ima realnog povećanja zarada. To je više samo marketing određenih političara koji utiču na Republički zavod za statistiku.
Ako pogledamo i sam Predlog budžeta, a budžet na svojoj prihodnoj strani treba da se sastoji iz realnih prihoda, koji se ostvaruju iz realnog dohotka koji ostvaruje najvećim delom domaća privreda. U tome ću da vas demantujem samo ako vam pokažem u članu 1. u prvoj tabeli, pogledajte, porez na dodatu vrednost u zemlji 88 milijardi 772 miliona, porez na dodatu vrednost iz uvoza - 222 milijarde, skoro tri puta veći porez naplatite kada se nešto uvozi.
Carine - 107 milijardi. Nemojte da kažete da je to zbog uvoza energenata itd. smešna bi vam bila ta tvrdnja jer se taj porez kasnije prenosi. Znači, najveći deo srpske privrede postoji i posluje tako što kupuje robu na zapadu, uvozi u Srbiju i prodaje.
Da se više ne zavaravamo. Nema pravog rasta proizvodnje i to je problem o kojem treba neko ozbiljno da razmisli i da počne da ga rešava. Na ovaj način sigurno nećemo.
A to kako izgleda javna potrošnja i ta tvrdnja kada su u pitanju da li je 1% ili 3%, na vlasti ste osma je godina, to je 8% nekog budžeta. Izračunajte koliko je to za osam godina. Smešno vam je. Znači kada je u pitanju Vlada Republike Srbije i megalomanski zahtevi, bolesne ambicije i bolesni egzibicionizam, to drugačije ne mogu da nazovem.
U Predlogu budžeta za 2009. godinu, odnosno u zakonu o budžetu za 2009. godinu, kabinet potpredsednika treba da potroši 93 miliona dinara. Je l' tako, gospođo ministre? Kabinet potpredsednika, svih. Pogledajte budžet, valjda ga znate. Sada, ne znate za tu cifru, kako odobravate sredstva?
Kabinet samo jednog potpredsednika Vlade, koji je ujedno i ministar, ima drugi kabinet, potrošiće ono što je u prvobitnom Predlogu budžeta za 2009. godinu, odnosno u skladu sa zakonom o budžetu za 2009. godinu, planirano za sva četiri, a to je ministar i potpredsednik Vlade Republike Srbije, Božidar Đelić, zvani Boža derikoža, vojvoda od Meridijan banke, koji će da potroši 91 milion i 700 hiljada. Toliko su sva četiri potpredsednika trebala da potroše.
Da pogledamo dalje, ministar policije i prvi potpredsednik Vlade, još jedan kabinet ima, 17 miliona 430 hiljada. Ministar u Vladi Republike Srbije, Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, treba da potroši, pored svog kabineta, kao potpredsednik Vlade, još 30 miliona dinara. Ajde malo da pogledamo koliko ima kabinet predsednika Vlade, koji treba da objedini rad svih ministarstava i da ima makar po jednog stručnjaka za svako ministarstvo, da zna šta mu se u ministarstvima dešava: on će da potroši 55 miliona. Pa ko koga ovde pravi ludog? Zašto vi uopšte pokušavate da takve kolege branite pred građanima Srbije?
Priča za sebe je potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić, koga mogu da nazovem slobodno moderni Robin Hud, čovek koji je devedesetih godina opljačkao fondove. Jeste, šta se smejete? Samo, tad je grabio za sebe, a sada valjda iz pokajanja ili bilo čega drugog, znate, ono, lopovi obično prave, pomažu crkvama, manastirima, nadaju se da će neko da im oprosti te grehove, zalaže se ovde da se penzije povećaju.
Nemam ništa protiv. Treba da se povećaju. Ali kako? Iz realnih izvora. Sad je tu novi Robin Hud koji otima od jednih da bi dao drugima, a uz put naći će se još nešto i za njega. Kakva nam je Vlada, neka nam je bog u pomoći. (Za sve vreme izlaganja govornika poslanici SRS su lupali po klupama.)

Gospodin Vladan Batić, po Poslovniku. Izvolite, a zatim gospodin Šami.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsednice, gospođo ministarka, vaše reagovanje na izjave pojedinih poslanika me je i ponukalo da se uopšte javim za reč.
Pretpostavljam da je to zato što ste prvi put ovde, ali poslanici dolaze iz različitih sredina, sa različitim nivoima obrazovanja i vaspitanja, bez znanja iz oblasti ekonomije ili finansija, i mogu ponešto da kažu što opet govori o njima, ali vaše reakcije su apsolutno neprimerene, potpuno nervozne, ishitrene, a metafora o novom groblju je zaista krajnje neprimerena. To ne priliči nekom ko je na funkciji ministra finansija u Vladi koja je gromoglasno najavljivana kao socijalno odgovorna Vlada.
Gospođo Dragutinović, ovo je socijalno neodgovorna Vlada. Ovo je trošenje para državnih, narodnih para, kao da su Alajbegova slama i ona je rezultat jedne neprincipijelne koalicije i već je pominjan više puta Lazar Paču, i evo da dam svoj doprinos toj istorijskoj misli. Kad je kralj Petar tražio kredit za Mauzolej na Oplencu drhtao je pred Lazarom Pačuom, vi izgleda drhtite pred Jovanom Krkobabićem. Govorim figurativno, ali izgleda da je zaista tako.
Od vas tražim samo odgovore na pitanja: koliko su zaista porasle penzije? Znam da vi morate da balansirate u toj nezahvalnoj ulozi kao ekvilibrista, ali vi niste zlatna ribica, i ona može da ispuni samo tri želje, ne može da ispunjava sijaset želja, gospođo ministarka.
Samo da vam kažem šta znači rasipanje. Pogledajte stavku - troškovi putovanja potpredsednika Vlade za evropske integracije, 250 hiljada evra, a pogledajte recimo stavku - usluge po ugovoru i objasnite poslanicima šta to znači. U Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj milion evra, milion evra nekakve apstraktne imaginarne usluge po ugovoru.
Gospođo Dragutinović, neki ljudi u ovoj sali su bili ministri pre vas, sticajem okolnosti moja malenkost, u socijalno odgovornoj i najodgovornijom vladi Zorana Đinđića. Znate šta je podrazumevala ta odgovornost? Ta odgovornost je podrazumevala da za tri godine i nešto jedan jedini dinar za reprezentaciju ni u zemlji ni u inostranstvu, za tri godine i nekoliko meseci nikad putovanje državnim avionom nego isključivo JAT-om.
Možete pitati moje saradnike i sada ljude u Vladi, to su članovi mog kabineta, imali su 50 maraka, odnosno 50 evra za troškove telefona, Snežana Malović, ona je sada ministar pravde. Time se ponosim. Aleksandar Mišović koji je državni sekretar za narodnu odbranu, Dušan Protić, pomoćnik ministra trgovine i još neki drugi, pa pitajte šta je značila socijalno odgovorna Vlada.
Možda je Zoran Đinđić preterivao u tome, možda su ga poredili sa Mao Ce Dungom, ali narodne pare se nisu trošile na doboš i Srbija nije bila Alajbegova slama.
Nemam vremena, izvinite, javiću se ponovo.

Reč ima gospodin Zoran Šami. Izvolite.

Gospođo predsednice Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, moram da kažem da sam oduševljen što vi volite da razgovarate jezikom brojeva i počeću sa jezikom brojeva.
Za početak, vas u ovom trenutku u ovoj sali podržava 19 poslanika, što je 14,8% vladajuće većine. Kad se donosi budžet, pa dakle i kad se donosi rebalans budžeta, naravno da je osnovna pretpostavka da se to radi u korist države, odnosno njenih građana. Imam utisak da je ovaj rebalans, a videćemo kakav će za mesec dana biti novi budžet, u stvari jedan rebalans koji se odnosi na dobrobit i koalicionih partnera u Vladi, ispunjavanje njihovih malih i velikih želja, počevši od kobajagi rešavanja problema sirotih penzionera, ovu reč kobajagi ću da obrazložim kasnije, pa do rešavanja problema raznih žirafa, ovo shvatite krajnje figurativno.
Dobili smo rebalans budžeta koji je vrlo visok, rashodi su veći od prihoda za 46 milijardi ili, možda će biti jednostavnije da govorim u evrima, to je negde oko 550 miliona evra. Ko namiruje te rashode, ko uopšte namiruje budžet?
Znate, kao i budžet porodice, odvajaju se, imate prihode, imate rashode, možete da se zadužujete, dugove morate da vraćate, ali na kraju sve pluseve i sve minuse snose članovi porodice. Dakle, u ovom slučaju snose građani Srbije.
Ako podelite ovih 550 miliona evra na broj samo punoletnih građana Srbije, onih koji po pretpostavki mogu da privređuju, dobićete da ovaj minus od 550 miliona košta svakog punoletnog građanina 90 evra godišnje, čak 90 i neki evro.
Drugim rečima, sad ću da se vratim malo na ono kad sam rekao siroti penzioneri, to što ćete vi nekom koji ima sedam hiljada dinara penziju dati sedam hiljada i 700 dinara, već ste mu uzeli ovim minusom u budžetu. Da ne govorimo da se zapravo i najveći deo onih prihoda kojima se prihoduje budžet takođe uzima od građana kroz razne poreze, akcize i sve ono što građani moraju da plaćaju i zapravo u proteklom periodu je već uzeto od građana.
Po zvaničnim podacima hrana je poskupela pet i nešto posto, poskupeo je gas za 60%. Pri tom, kad smo već kod gasa, vrlo onako demagoški plasirate jednu dezinformaciju u javnosti, kao neće poskupeti gas nego ćemo sad da naplatimo 70%, a trideset posto ćemo da plaćamo u junu. Matematika je prosta, 100/160 je isto kao i 70/100. Dakle, jedino što će neko svoj račun za zimsko grejanje u januaru platiti do kraja u junu, naravno opet će ga platiti.
Poskupeo je telefon, poskupeli su lekovi mnogi, poskupele su komunalne usluge, a pri tom još čujemo da gradonačelnik Beograda traži od Vlade da se odmrznu komunalne usluge.
Dakle, poskupeće još. Pri tome, da se vratim na sirote penzionere, nije napravljena razlika. Vama će penzioner koji i ma sedam hiljada dinara penziju i koji je, izvinjavam se, statistički tako reći, mrtav, jer nema šta da jede, dobiti 700 dinara, a onaj penzioner od 100 hiljada penzije dobiće 10 hiljada dinara.
Valjda je bilo normalnije da, umesto linearnog podizanja penzija, one sa najnižim penzijama iz nekog drugog, možda socijalnog fonda, namirite donekle iole pristojne granice da mogu da prežive, a da ih pri tom ne izdržavaju deca, unuci, rodbina, što je, nažalost, najčešći slučaj.
Drugim rečima, kad to razgrnete, ta socijalno odgovorna vlada, kako se predstavila od početka i kako se i dalje, lično mislim, jako lažno predstavlja, u suštini je jedna socijalno neodgovorna vlada.
Ono što najviše brine, to je činjenica da ne vidim, žao mi je, sada bih o detaljima budžeta mogao da pričam sledećih četiri sata, ali za to nema vremena, biće kroz razne amandmane koje smo podneli, ali ono što me najviše brine jeste što ne vidim svetlo na kraju tunela, ne vidim ideju, ne vidim kako će to država da obezbedi da se naprave nove pare. Na kraju ćemo prodati još ovo malo što imamo, pa kad sve rasprodamo, onda ne znam šta ćemo dalje. To onda nije pitanje samo ove vlade, nego je to pitanje i raznih drugih vlada.
Gospođa ministar je rekla da ona voli da radi po zakonu. Ima mnogo primera u ovom rebalansu gde se ne poštuje zakon. Imam jedan mali primer. Stavka 3.7, odnosi se na finansiranje Agencije Vlade za saradnju sa medijima. To finansiranje košta nekih 79 miliona i nešto, red veličine milion evra, ali kad razgrnete maglu vidite o čemu se radi. Ta Agencija snabdeva medijske kuće, naročito one manje medijske kuće koje nemaju dovoljno novca i koje su raznim drugim dažbinama koje moraju da plaćaju državi potpuno osiromašene, snabdeva ih friziranim, Vladinim informacijama.
Pitajte predstavnike Agencija kao što je "Beta", kao što je "Fonet", kakva je njihova reakcija na to. Znate kakva, to je nelojalna konkurencija. Vi zapravo radite isto ono što je svojevremeno Broz radio, doduše, tada je bar stvar bila poštena, postojala je samo jedna Agencija koja se zvala "Tanjug" i pored te agencije nije postojalo ništa više. Sad postoji, ali ko će da uzima usluge drugih agencija kad od Vladine agencije dobija besplatne informacije, naravno, one koje Vladi odgovaraju.
Ovo je mali primer, ovde pričamo o milijardama evra, koliko ukupno iznosi budžet. Budžet je skoro 9 milijardi evra. Za jednu zemlju kao što je Srbija, nisam siguran da to može da podnese i da to može već prilično narušena privreda da plati, ali mali primer, samo kao ilustracija, oko poštovanja zakona.
Naravno, ne moram da vas uveravam da to što radite je nezakonito i to ne samo po našim propisima, nego i po tim čuvenim evropskim propisima u koje se stalno kunemo.
Biće prilike za još razgovora. Hvala vam na pažnji.

Zahvaljujem. Gospodin Ljubomir Kragović, pošto je redosled Dejana Mirovića i njegov zamenjen, zamoljena sam da to bude tako. Gospodin Zoran Nikolić po Poslovniku, pa zatim gospodin Kragović..

Član 104. Da se javim podstakao me je prof. Šami. On je ovde izveo jednu statistiku, da samo 19 poslanika u sali trenutno podržava, što je nekih 14%, nije baš najpreciznije. U sali sam izbrojao 15 poslanika ispred vladajuće većine, a na ekranu imate oko 35 kartica na ovoj strani. Mislim da kao opoziciona stranka, naročito mi iz DSS-a, veoma smo osetljivi na kartice i na glasanja.
Pogledajte na ekran. Da pustim ekran? I gospođa Neda Arnerić je na ekranu bila tu, a bila je u Bodrumu. I gospodin Novaković je bio u Solunu, kada se na ekranu videlo da je glasao. Dakle, za mene je relevantan ekran, a pošto mi kao narodni poslanici, bez obzira što sada ovako emotivno reagujete, imamo zajednički cilj da zajednički čuvamo i dostojanstvo ove skupštine, da nam je u zajedničkom interesu da predsednik Skupštine se postara o tom dostojanstvu i da utvrdimo pravo stanje o prisutnosti narodnih poslanika.
A javnost informišem, maksimalno 15 poslanika od 128 koji čine vladajuću većinu je trenutno u sali, a primetio bih da to baš i nije dobro, jer budžet je najvažniji zakon koji Skupština usvaja i prirodno je da, pre svega, poslanici vladajuće većine budu u sali kada se o njemu raspravlja.

Član 86, gospodine Nikoliću, stav 4. kaže da rasprava o pojedinim tačkama iz utvrđenog dnevnog reda sednice Narodne skupštine se vodi bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika. Nema razloga da sada utvrđujemo kvorum. Nastavljamo rad.
Gospodin Lapčević, povreda Poslovnika.

Poštovana predsedavajuća, ovo vaše objašnjenje koje ste sada dali nije ni traženo, već je rečeno da na ekranu ima mnogo više identifikovanih narodnih poslanika po karticama nego što ima prisutnih u sali. Član 120. kaže da su  narodni poslanici dužni da koriste isključivo svoje identifikacione kartice, kao i da se identifikuju pri ulasku u salu ubacivanjem kartice u poslaničku jedinicu, odnosno da se odjave prilikom napuštanja sale.
Navodno na ekranu sa leve strane je 35 ljudi, fizički je 15, što znači da se 20 ljudi nije odjavilo, time prekršilo ovaj poslovnik i molim vas da reagujete.