Gospođo potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, koleginica Vjerica Radeta je podnela amandman u ime Poslaničke grupe SRS-a. Zamislite čuda, što bi ovi Englezi rekli, koincidencije, da je njen amandman istovetan sa nekim ko se lažno predstavlja kao poslanik, s izvesnim građaninom iz Vrnjačke Banje, a zove se Zoran Babić.
Tek da vam kažem da je koleginica Radeta u Vrnjačkoj Banji. Uskoro treba da krene u selo Lipovar, jer se nalazi u kampanji srpskih radikala pred ponovljene lokalne izbore 9. novembra, a taj građanin Babić, takođe, živi u Vrnjačkoj Banji, ali se bavi prevarama, što zelenaštvom, što raznoraznim sumnjivim ugovorima, naravno, sve pod patronatom njegovog gurua Tomislava Nikolića i lokalnog tajkuna Predraga Mikića, zvanog ''Trgomen'', koji hoće, zato se i održavaju, ako niste znali, po slovu zakona, izbori u Vrnjačkoj Banji.
Dakle, taj Nikolićev prijatelj i kum, pošto ga je ovaj naknadno i venčao, ne ovaj Nikolića, jer je Nikolić odavno u tim pričama, i u nekim drugim, gleda me gospođa Kolundžija, ali to je stvarno informacija sa lica mesta, jer sam dva dana provela u Banji a i to znam već nekoliko meseci unazad, zbog činjenice da je želja Nikolića i njegovog kompanjona, lokalnog tajkuna Mikića, da ovaj postane gazda Vrnjačke Banje.
Zašto su tamo održani izbori, to ću nekako da povežem, ali zaista će biti, videćete, gospođo ministre, suvislo i s argumentima za ovu dužničku krizu u kojoj se Srbija nalazi.
Građani žive na zaista visokom stepenu zaduženosti – 450 evra, to su informacije koje sam dobila, odnosno saopštio ih je predsednik Udruženja banaka, Veroljub Dugalić, pre tri meseca. Dakle, prosečna zaduženost svakog građanina Srbije je 900 evra po glavi stanovnika, što znači da je danas, a daj Bože da ih bude sve više, svako dete u Srbiji koje se rodi zaduženo sa 1.000 evra, pa neka razmišlja kako će i kakva će mu sudbina u ovoj državi biti.
Dok su građani tako prezaduženi, dok jedva žive, u Vrnjačkoj Banji ljudi nemaju posla, tamo su najskandaloznije privatizacije izvršene, poput one ''Autoprevoza'' Vrnjačka banja, sećate se svi, a to zna i kolega Novaković, trenutno nije tu, pošto je bio predsednik Odbora za privatizaciju, i godinama smo se bavili tim problemom, za to vreme, nekima lepo ide.
Što bi naš narod rekao – ima se, može se.
Inače, to, takođe, dobro znate svi vi narodni poslanici, poznajete svaku tačku na mapi Srbije, planina Gledić, odnosno podnožje Gledića, Bajčetina, toliko pominjana u vezi s ovom Nikolićevom vilom od 600.000 evra, toliko je blizu Vrnjačke Banje da se ovaj samo spusti, i to radi redovno unazad nekoliko godina, niz onaj put od svoje vile koju je tajkunskim parama napravio, pa krene preko sela Čukojevac i Stubal i skrati put do Vrnjačke Banje, i lepo mu je, odnosno do Ratine, gde ga kompanjon čeka; sjaj, elegancija, vozni parkovi, ne samo za Mikića i njegovu ženu, nego i za Nikolića i za ostale članove porodice.
Sada to građani Vrnjačke Banje znaju. Pitaju se, a zašto mi imamo nekoliko meseci posle održanih parlamentarnih i lokalnih izbora ponovljene izbore, pa nama je izbora preko glave?! Zato što je 14. jula održana sednica, u onom poslednjem roku, u onom danu "D", kada je bila pat pozicija, ni tamo, ni ovamo, što bi se reklo. Evo, zbog čega.
Naime, kada se malo bolje sve to pogleda i napravi jedna razumna rekonstrukcija, jer su se na ovom republičkom nivou umešali Manter, Vordsvort, Tadić, MI6 agenti i tako dalje, koji su radili sistematski sa Nikolićem i Vučićem na ovom projektu, na lokalnom nivou je bio zadužen Mikić. On je rekao, hajde vi sad, lepo, srpski radikali, koji su to tada bili, a u stvari nikada i nisu, jer ih tamo preziru ovi Vojini radikali, građani, jer ne smeju da pomole glavu na ulicu, hajde vi sada, lepo, kažite rukovodstvu stranke, a to je ovaj Nikolić, koji, kao, ništa nije znao šta se radi, da naši potencijalni koalicioni partneri, tj. DSS i SPS, traže da se za 300% povećaju komunalne takse.
To je neprihvatljivo i to je nemoguće. Ne može da se opstane, da se živi. Kako će jadan Mikić da živi i da stiče još nekoliko miliona evra ako se takse povećaju za 300%?
Ali, to je sve bilo laž, znaju ljudi iz DSS-a i SPS-a, ne za obične građane, ne za ove o kojima je kolega malopre pričao, za građane bez krova nad glavom, za izbeglice koje hoće da prave sebi mesto stanovanja, nego baš za takve tajkune kao što su Mikić ''Trgomen'', Nikolić i ostala bratija, koja se ovih dana vitla po Vrnjačkoj Banji. Kako da se ljudi ne zamisle nad tom činjenicom, em država ovoliko prezadužena, 30 milijardi ukupnog duga je naša zaduženost.
Spoljnotrgovinski deficit je, evo, malopre me je podsetio kolega Milenković, iako je on profesor muzikolog, ali prati oblast ekonomije, kao svaki odgovoran poslanik, 13 milijardi dolara do kraja godine, dvocifrena cifra za stopu inflacije, ovoliko građani zaduženi, nema posla.
U Vrnjačkoj Banji, pazite, tendenciozno pričam o tome jer dolazim sa lica mesta i tretiram jedan problem, jer tamo će biti održani izbori za sedam dana, isto su ljudi zaduženi sa po 500 evra, odnosno 900 po glavi stanovnika.
Neko će da kaže da je prihod Banje 400 evra zato što je to razvijena i turistička opština, a, u stvari, tamo ljudi izuzetno teško žive.
Da nema ovih sada izbora, koje su indukovali tendenciozno Nikolić i ovaj tajkun Mikić, da je zaista primenjena ta taksa, ali samo za takve tajkune i za one koji hoće da grade i da prave, ovaj je, uzgred budi rečeno, započeo silne projekte na raznim lokacijama, da je to bilo za njih, a za građane – koliko mogu da doprinesu punjenju opštinske kase, bilo bi za sve i opština bi, uz ovaj celokupan porez na imovinu, uz turističku taksu, imala dobar budžet, koji bi se dobro punio.
Mogao bi da se napravi i solidan agrarni budžet, jer Vrnjačka Banja nije samo ona promenada i ona mesta koja se nalaze u hotelskim kompleksima, to su i sela poput Novog Sela, gde ćemo sutra uveče, u 19 časova, da imamo tribinu, i Lipove, u koju Vjerica danas ide, ali to njima nije odgovaralo.
Sada se ljudi pitaju, dokle je došla država Srbija? U šest meseci imaju ponovo izbore, da se izjašnjavaju i da biraju između čega? Između DS-a i ove odmetničke grupacije Nikolića, Mikića i Babića, tih lokalnih prevaranata, a, s druge strane, ljudi koji nisu to želeli i rekli su – mi hoćemo da ova kraljica turizma Srbije, ne samo banjskog, nego zaista biser u našoj turističkoj ponudi, bude prihvatljiva, apsolutno, za sve, da ovde dođu normalni ljudi, da investiraju, da se radi, da se gradi, a ne da pojedinci stiču ogromna bogatstva.
Kako ćemo da dođemo do ovih međunarodnih standarda održivosti makroekonomske politike u jednoj zemlji, koji uzimaju za prosek 5% učešća u deficitu bilansa robe i usluga, kada je on kod nas veći i kada je to alarm i za vas i za sve ekonomiste u ovoj zemlji koji se bave tom problematikom?
Kako ćemo da uverimo građane Srbije, bez toga da dižemo veliku paniku, i penzionere, koji su prevareni, da će njima biti bolje, kada je juče Boris Tadić, verujem da ga niste savetovali da to kaže, jer vi ne biste izgovorili takvu glupost, rekao – eto, u kampanji (u ovoj u kojoj su svi varali, kao i ovi banjski tajkuni, kandidati i svi funkcioneri iz liste Za evropsku Srbiju), nije mogao da se predvidi ovakav tok na svetskoj finansijskoj berzi, pa je to razlog zbog kojeg danas penzioneri moraju da trpe, a mi da dobijemo packe od Svetske banke, koja kaže – Srbija je visoko zadužena zemlja?!
Razlika je 272, ili 275%, odnosno toliki je spoljnotrgovinski deficit između onoga što izvezemo, odnosno uvezemo. A šta mi to proizvodimo za izvoz, a mogli bismo i u tom kraju o kome govorim, i u kraju gospodina Srboljuba Živanovića.
Pratim kako neozbiljno ljudi reaguju na sve to što on priča.
Čovek je, je li tako, Srbo, ili ste za koji dan doktor tehnoloških nauka, a i ugledan domaćin sela Jelenče kod Šapca? On svakoga dana u 4 sata ustane i vodi računa o svom domaćinstvu i o svom stočnom fondu, a država mu nije pomogla, kao što nije ni milionima seljaka u ovoj zemlji, pa onda sve to završi, pa se bavi naučnim radom, pa dođe u Narodnu skupštinu da otvoreno i iz srca, kao pošten čovek, priča i da svakome, naravno, on to i može, u lice da kaže da je lopov.
Tako rade ozbiljni i odgovorni ljudi, a naša država je dovedena u situaciju da je vode neodgovorni, jer da ste radili drugačije i da nismo išli u ovako progresivna zaduživanja, mi ne bismo morali da se danas nalazimo u, zaista, ponižavajućoj situaciji, da tražimo, i to na mizeran način, otpis pojedinih naših dugova.
A, ovo je sve lepo, gospođo Dragutinović, što u ovom odeljku, za koji gospođa Radeta traži da se briše, članu 3, odeljku B, postoji. Međutim, u stvarnosti, znam da vi u ova tri meseca niste u mogućnosti da pratite realizaciju mnogih projekata, ali ako bismo krenuli s tom pričom, daleko bi nas odvela.
Stavku po stavku, oko regionalnog razvoja Bora, o tome sam pričala pre mesec dana, zaista, mnogo, o energetskoj efikasnosti u Srbiji. Objasnite mi, molim vas, zašto smo ratifikovali, odnosno vi, pre par dana, 300 miliona evra kod ove nemačke banke, za rekonstrukciju naših termoelektrana, kada građani, u računu za struju koji im dolazi, u zavisnosti od toga kolika je angažovana snaga, već plaćaju od 156 do 192 dinara za rekonstrukciju elektroenergetskog postrojenja u našoj zemlji? Šta, dva puta treba da ih pljačkamo?
Zašto mi nemamo izveštaj, govorio je o tome kolega Krasić, kao i mnogi poslanici, odnosno završni račun budžeta od 2001. godine do današnjeg dana? Najlakše je bilo da kažemo da nemamo državnu revizorsku instituciju. Ova Džinićka, koja je radila taj posao, odnosno koju je Dinkić ovlastio, slala je dopise svakoj jedinici lokalne samouprave i rekla – ne morate eksternog revizora da angažujete, kao i u Kragujevcu, naravno, šta će Stevanoviću eksterni revizor kada je najbolje da se lovi u mutnom, ali zato su radikali, tamo gde su bili na vlasti, tražili i ovlašćene revizorske kuće angažovali.
Moram da istaknem primer kolege Saše Valjarevića, gradonačelnika Požarevca, srpskog radikala, koji je u prošlom sazivu bio narodni poslanik i direktor najuspešnijeg komunalnog preduzeća i dobio je nagradu za to, u 2006. i 2007. godini. Angažovao je revizorsku kuću, izvolite, dođite da vidite šta se radi, kako se radi.
Mnogo bismo mogli da pričamo o ovome. Kolega, moram da vam kažem da tzv. sarajevski sporazum nije implementiran na način na koji vi to govorite u šumadijskim selima. Reći ću vam za ustanički Orašac.
Bilo je pokušaja od više prognanika iz Republike Srpske Krajine da, kako vi rekoste, uz intervenciju države, dobiju povoljne kredite i da se nastane u nekom seoskom domaćinstvu i kući.
Uspela je samo jedna porodica i morala sam, kao potpredsednik Skupštine, da zovem, zato što je u pitanju porodica sa dvoje male dece i zato što je već isticao svaki rok kada čovek treba da da kaparu za tako nešto.
Prevara je mnogo. Ovo što se u institucionalnom smislu dešava i kako su građani varani ovoliko godina, nas ne čudi, s obzirom na to ko vas je doveo na vlast, pod čijim ste patronatom, ko upravlja makroekonomskom politikom, ali ja moram da upozorim građane da se i drugi prevaranti šetaju Srbijom.
Evo, ja sam uočila jednog, odnosno čula sam, mada smo se mimoišli juče, prekjuče, da se šeta po gradovima Srbije. Pazite, u pitanju je opasan čovek. On je zamenik predsednika nekakve stranke, ime mu je Aleksandar Vučić i čovek je koji se bavi raznim vrstama prevara. Može da vam traži pare i da kaže – to mi treba za to, može s vama da ugovori neki aranžman, da li su u pitanju mediji, da li je u pitanju neka kombinacija za neki posao, a onda će fakture da stižu na račun SRS-a, od 400 hiljada evra, pa nadalje.
U tom slučaju, pošto se kreće i po Vrnjačkoj Banji, Rumi, morala bi da reaguje policija, a s obzirom na to kako se lažno predstavlja i kako tugaljivo govori, u nameri da obmane građane Srbije, moglo bi, ako ga ima negde, proverila sam u Banji, nema, a možda u Rumi ima, da interveniše i lokalno amatersko pozorište.
Hvala vam puno, a što se tiče ovolike zaduženosti građana i svega onoga što nas čeka u našoj nesigurnoj budućnosti, govoriće i druge kolege srpski radikali, povodom amandmana koji slede.