Tri minuta i 30 sekundi.

Izvinite, molim vas.

Za tačnost naslova agencijske vesti da će misija Euleks biti na Kosovu i Metohiji samo pod okriljem UN-a, možemo se obratiti samo agenciji "Beta".
Narodni poslanik Milan Avramović dobacuje da je to moje lično mišljenje. Narodni poslanik Zoran Krasić izašao je pozvavši se na članove 225. i 226, a uvidom u stenogram možete da pročitate da je citirao naslov "Misija Euleks pod okriljem UN". Jedino sam izgovorila skraćenicu Ujedinjene nacije u punom značenju, tako da vas molim, em da ne zloupotrebljavamo Poslovnik, em da ne dobacujemo s mesta, da ne bismo izlazili iz prećutnog dogovora o upotrebi i zloupotrebi Poslovnika pri ometanju govornika, ometanju predsedavajućeg Narodne skupštine i kršenju ugleda Narodne skupštine tokom sednice.

Gospođo Čomić, bio sam izuzetno precizan. Uopšte nisam tražio da mi odgovori Agencija ''Beta'', niti Tanjug, niti deo Vlade zadužen za odnose sa javnošću. Zamolio sam vas, posle onog uvoda, i naveo sam razloge zašto sumnjam da se radi o nekoj prevari, podvali, inače, najgorem što može nama da se desi, da mi obaveštenje i objašnjenje, koje ta dva člana Poslovnika propisuju, daju, pre svega, Boris Tadić, njegov šef kabineta, direktor BIA-e ili neko drugi, ne mogu sada sve da znam. U svakom slučaju, obratio sam se onako kako ta dva člana nalažu, državnom organu.
''Beta'' nije državni organ, mada postoje problemi oko finansiranja nekih agencija itd. Nemojte vi mene da upućujete na privatne ''Beta'', erefi, agencije itd. Želim od moje države, od vlasti u Republici Srbiji da me ona obavesti.
Nije to samo moja potreba ili moja želja. Veliki broj poslanika s ove desne strane traži objašnjenje i obrazloženje zašto se ove stvari rade mimo svih postojećih odluka Narodne skupštine i ja sam vas lepo obavestio da vidim da postoji neka podvala. Nećemo da to bude na dnevnom redu, to je vlast, ova leva strana, blokirala. Blokirali su raspravu u Narodnoj skupštini. To im uopšte ne smeta da budu u kontaktu sa Havijerom Solanom.
Gospodo, to je onaj što je pritisnuo dugme, potpisao i ljudi su stradali u Srbiji. On je ubio te ljude. Po komisiji koja je ispitivala NATO kampanju, specijalna komisija koja je formirana u Tužilaštvu Haškog tribunala, kolateralna šteta – to je zločin protiv mira. U Statutu Haškog tribunala ne postoje zločini protiv mira, postoje ratni zločini, kršenje zakona, običaja rata, zločini protiv čovečnosti. Znači, neka vrsta krivice je dokazana.
Vi ste povlačili tužbe, vi ste povlačili krivične prijave, da bi Solana i svi drugi mogli da normalno borave ovde, da ne budu nepoželjne osobe. Oni nastavljaju svoj krvavi pir prema Srbiji.
Svi to vide, jedino predsednik Republike ide sa nekim alternativama – ako bude pod okriljem, ako ne bude pod okriljem, ako smo saglasni, ako nismo saglasni.
Dajte Predlog rezolucije, dajte Predlog odluke koji smo predložili ovde da njega obavežemo i sve druge državne funkcionere da nas ne samo ne brukaju, nego da nam ne uništavaju vitalne interese. Molim vas, nemojte da tumačite ono što sam rekao, vrlo precizno sam rekao ko treba da da objašnjenje i obaveštenje.

Narodni poslaniče, tražili ste i dobili reč dva puta. Prvi put, uvidom u stenogram, možete videti, rekli ste da tražite obaveštenje o tome da li je tačno ono što ste citirali kao novinsku vest agencije ''Beta''. Sve što mogu da vam kažem je da možemo da pitamo Agenciju ''Beta'' o tačnosti vesti.
U drugom javljanju o povredi Poslovnika i upotrebom čl. 225. i 226...
Narodni poslanik Milan Avramović dobacuje iz klupe i ometa predsedavajućeg pri vođenju sednice. Izričem vam prvu opomenu.
Dakle, u drugom javljanju, tražili ste obaveštenje o toku vrlo ozbiljnih pregovora koji se u Vladi, u Ministarstvu inostranih poslova i, naravno, u okviru nadležnosti predsednika Republike, vode. Pošto je već bilo takvih zahteva za obaveštenjem, molim službu da stenogram ovog drugog javljanja narodnog poslanika Zorana Krasića uputi Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, jer je to adresa na kojoj morate da dobijete odgovarajuće informacije koje su vam potrebne za rad.
Reč, po Poslovniku, na osnovu povrede Poslovnika, ima narodna poslanica Elena Božić-Talijan i dobija je na osnovu člana 100. stav 1.

Članovi 225. i 226.
Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje se odnosi na istu informaciju – da li je državna politika prema Kosovu i Metohiji promenjena? Pitanje je upućeno i Borisu Tadiću i nadležnom ministru u Vladi.
Takođe, da li predsednik Republike krši svoja ovlašćenja i protivustavno se ponaša zato što se bavi spoljnom politikom, a što nije u njegovoj nadležnosti?
Podsetila bih vas da to što ''Beta'' prenosi, nezvaničnim delom informacije se neću baviti, ali Kristina Galjak, predstavnica za štampu visokog predstavnika Havijera Solane, ponovila je ono što se već toliko puta ponovilo, a što su i zvaničnici Vlade izneli. Dakle, da se obavljaju razgovori između Solane i Ban Ki Muna i srpskog predsednika Tadića o predlogu od šest tačaka koje je Ban Ki Mun u julu uputio srpskom predsedniku Tadiću.
Dakle, podsetiću na ono što je Tadić zamerio generalnom sekretaru UN-a na sednici Generalne skupštine 21. 6. 2008. godine. Tada je rekao – UN ne može, niti sme da ode sa Kosova. Takođe je rekao da sve dok se ne završi proces određivanja budućeg statusa Kosova koji je predviđen Rezolucijom 1244, međunarodna zajednica, predvođena UN-om, mora da zadrži svoju centralnu ulogu u očuvanju mira i stabilnosti na Kosovu i Metohiji, kao i da misija UN-a nije završena. Drugim rečima, ona nije ispunila svoj mandat. U takvim okolnostima, UN niti može, niti sme da ode sa Kosova. Predsednik Srbije polemisao je i sa drugom Banovom tezom – da je kosovski ustav tako koncipiran da nastoji da UNMIK-u, kao privremenoj civilnoj upravi, oduzme efektivna ovlašćenja.
Sve što sada radi je u suprotnosti s ovim što je izjavio. Očigledno je da se, putem dogovora o ovih šest tačaka, ide postupno ka dogovoru koji će oni nazvati neophodnom saradnjom i dogovorom o tzv. praktičnim stvarima, koji vode ka priznanju nezavisnosti Kosova.
Dakle, ovde su mnogi poslanici opozicije tražili da se hitno održi rasprava o ovom pitanju. Vi to ne dozvoljavate. Još jednom, SRS ponovo upućuje zahtev da se hitno zakaže sednica na kojoj će se razgovarati o ovim pitanjima. Hvala.

Molim službu da stenogram izlaganja narodne poslanice uputi Ministarstvu za Kosovo i Metohiju.
Narodni poslanik Milan Avramović želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, znam da se najmanje raduju poslanici SRS-a kada vi sednete da predsedavate za tim stolom. Ono što je veoma važno, da bi vas neko ometao dok govorite, vi morate da izađete za ovu govornicu da govorite, pa da kažete – neko je ometao govornika.
U slučaju kada vi predsedavate, znate da se pozivamo svi na čl. 225. i 226. U ovom slučaju, član 226. moram da citiram, radi javnosti, a ne radi vas, znam da dobro poznajete Poslovnik – Narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Narodne skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama o pitanjima iz okvira prava i dužnosti svih funkcionera i nadležnosti organa na čijem čelu se nalaze, a koji su mu potrebni za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika.
Samo sam dobacio s mesta da ste dali odgovor koji je vaše lično mišljenje, a ne u skladu sa Poslovnikom. Kada se postavi pitanje, traži se odgovor od nadležnih organa ili od nadležnog ministarstva. Sami sebe ste demantovali drugim izlaskom gospodina Krasića, kada ste rekli – molim da se uvidom u stenogram utvrdi i da se tada dostavi odgovor narodnom poslaniku.
Onda sam ponovo dobacio i rekao – da li vidite da sam bio u pravu i da je to bilo vaše lično mišljenje, a da je gospodin Krasić morao da izlazi dva puta za ovu govornicu, tačnije, drugi put da vam pojasni da nije tražio pitanje od Agencije ''Beta''.
Ako mislite da, zbog toga što vi niste u pravu, nama izričete opomene, mi nemamo oko toga nikakvu dilemu. Vaše pravo predsedavajućeg možete da zloupotrebljavate, nije ništa sporno, ali je važno da građani Srbije to vide, a pogotovo kada je u pitanju tema Kosovo i Metohija.
Znate, niste mogli opomenu da izričete kada je bila tema manje važnosti, nego kada je veće važnosti, pogotovu kada demantujete sami sebe. Zato vas molim da ne zloupotrebljavate položaj koji imate, da budete što manje na tom mestu i da ne izričete opomene zbog vaših grešaka. Hvala.

Narodni poslaniče, uvidom u stenogram vašeg izlaganja, može se videti da ste dva puta rekli – dobacivao sam s mesta. To je osnov za izricanje opomene, bez obzira na prethodne razloge. To znamo svi mi koji čitamo članove Poslovnika o obavezi ponašanja na sednici Narodne skupštine.
Uvidom u stenogram izlaganja narodnog poslanika Zorana Krasića, pri prvom i drugom javljanju, videćete da je njegovo izlaganje različito po sadržaju, odgovorila sam...
Narodni poslanik Milan Avramović dobacuje s mesta treći put, izričem vam drugu opomenu.
Narodni poslanik Zoran Krasić je u drugom javljanju, u promenjenom sadržaju, obavezao predsedavajuću da stenogram njegovog izlaganja uputi nadležnom organu, tj. Ministarstvu za KiM.
Nisam povredila nijedan član Poslovnika Narodne skupštine pri ovom delu toka sednice.
Za raspravu u pojedinostima javio se narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.
Poslanička grupa DSS-a ima na raspolaganju sedam minuta i 30 sekundi.

Poštovana predsedavajuća, amandman koji je sada na dnevnom redu, kojim poslanik Zoran Babić predlaže da se u članu 3. deo pod B. izbriše, odnosno da se preispita dalje zaduživanje zemlje, nešto je o čemu sam govorio pre neki dan, smatrajući da je veliki deficit koji se javlja u budžetu, odnosno u predloženom rebalansu budžeta, a za koji ste vi predvideli, odnosno predlagač, Vlada i Ministarstvo finansija, da se popunjava zaduživanjem u inostranstvu, umnogome sličan onome o čemu sam razmišljao i govorio, naime, da je stanje u budžetu Srbije i trenutno dešavanje u privredi Srbije nešto što teško može da ima opravdanje za dalje zaduživanje zemlje.
Sam podatak da je trenutna zaduženost zemlje negde oko 20 milijardi evra, a da će za dve godine da poraste na čitavih 30 milijardi evra, govori dovoljno o tome da ćemo morati po tom osnovu narednih godina da izdvajamo mnogo više i za kamate i za glavnice za otplatu tih dugova, a da pri tom imamo potpuno suprotnu situaciju u privrednim kretanjima zemlje, u rastu društvenog bruto proizvoda, u onome što treba da stvori taj novi prihod, kako bi država imala čime da vraća te dugove i da održi finansijsku makroekonomsku i svaku drugu stabilnost u zemlji.
Rebalans koji predviđa ovoliki deficit u budžetu, svakako, ne može da se nazove održivim, i to ministarka finansija sigurno jako dobro zna. Verujem da se ni ona lično ne slaže s ovakvim načinom prevelike javne potrošnje, a ta javna potrošnja se, nažalost, ne smanjuje ovim predlogom rebalansa budžeta, već se dodatno uvećava.
Neke činjenice koje moram da iznesem da bi se stekla prava slika o tome u kakvim okolnostima se donosi ovaj rebalans budžeta, jesu sledeći. Pored pomenutog povećanja javne potrošnje sa 40 na 45 milijardi dinara, zbog, naravno, predizbornih obećanja, tu je i povećanje troškova i izdataka za nova zapošljavanja u državnoj administraciji.
Podsetiću vas da je pre šest ili sedam godina državna administracija Srbije brojala negde oko sedam hiljada zaposlenih. Danas prevazilazi 27-28 hiljada i dodatno je uvećana za nekih 300 ljudi u ova tri meseca od kako je formirana Vlada. To se jasno može videti i po strukturi rashoda u prvom delu rebalansa budžeta, gde se govori o izdacima za zaposlene i za kabinete potpredsednika Vlade za privredni razvoj, za evropske integracije itd., gde se bezmalo dva miliona evra izdvaja samo za te namene.
Prevelika su izdvajanja i za troškove putovanja, usluge po ugovoru, gde se, i kod potpredsednika Vlade, i kod raznih ministarstava, te sume kreću od pet, pa i do 20 miliona dinara, kako je predviđeno kod prvog potpredsednika Vlade, odnosno kod kabineta potpredsednika Vlade za evropske integracije, pa čak i do milijardu i 600 fantastičnih miliona kod Ministarstva odbrane. Zaista mi nije jasno gde će Ministarstvo odbrane, ministar i njegovi saradnici putovati za čitavih 20 miliona evra.
Činjenice još koje moram da pomenem, a koje su povezane s ovim rebalansom budžeta, jesu i te da se povlače strani investitori. Prema rečima guvernera Jelašića, evidentno je da se mnogi strani investitori povlače, odnosno strane investicije, i da ćemo, kao rezultat toga, u ovoj godini imati milijardu i po evra stranih ulaganja u Srbiju, a podsetiću da su pre dve godine ulaganja u Srbiju bila četiri i po milijarde. Znači, tri puta su manja u ovoj godini. Sam premijer kaže da će naredne godine stvarna ulaganja biti još manja i da se može očekivati da će privredni rast biti mnogo manji nego što je ove godine.
Bez privrednog rasta, koji je minimum 7%, i bez stabilnosti kursa, odnosno velikih stranih investicija, nemoguć je i neodrživ ovakav budžet i ovakva javna potrošnja, a kamoli dodatna uvećanja koja će, očigledno, nastupiti u narednoj godini.
Beogradska berza beleži najveći pad u svojoj istoriji i taj pad i dalje nije zaustavljen. Jedan od koalicionih partnera koji je verovatno bio jedan od najzaslužnijih za formiranje ove vlade, gospodin Dragan Marković-Palma, u jednoj emisiji prošle nedelje je, na pitanje novinara – kako ide s predizbornim obećanjima i zašto se ona ne ispunjavaju, rekao da su oni, kada su došli, ne znam na koga je to mislio, zatekli praznu kasu i velike dugove, misleći verovatno na novoformiranu koaliciju. Pri tom je čovek, verovatno, smetnuo s uma da je tu tzv. praznu kasu nasledio od sadašnjeg premijera. Dakle, sadašnji premijer je bio ministar finansija i on je ostavio praznu kasu samom sebi. Nije vredno dalje komentarisanje.
Premijer, takođe, imajući u vidu, verovatno, i svetsku ekonomsku krizu, najavljuje da će naredne godine, pored pada rasta društvenog bruto proizvoda, doći i do dodatnog pada uposlenosti, odnosno da će stotine hiljada ljudi naredne godine, ili narednih godina, ostati bez posla, upravo zbog te svetske ekonomske krize.
Kada smo prošle nedelje, ili pre dve nedelje, kao Poslanička grupa DSS-a, predložili zakon kojim se povećava osiguranje depozita na 20 hiljada evra, dobili smo ovde salve kritika na taj naš predlog, jer time, navodno, dovodimo građane u paniku i podbunjujemo ljude da krenu na banke da podižu svoj novac. Prošlo je samo nedelju dana i Vlada je predložila povećanje osiguranja depozita na 50 hiljada evra. Pri tom, naravno, nije obezbedila u predloženom zakonu, odnosno u budžetu, da se to povećanje osiguranih depozita i pokrije budžetskim sredstvima, iako je očigledno da minimum 500 miliona evra nedostaje u budžetu za osiguranje svih depozita koji su predloženi.