Poštovana predsedavajuća, amandman koji je sada na dnevnom redu, kojim poslanik Zoran Babić predlaže da se u članu 3. deo pod B. izbriše, odnosno da se preispita dalje zaduživanje zemlje, nešto je o čemu sam govorio pre neki dan, smatrajući da je veliki deficit koji se javlja u budžetu, odnosno u predloženom rebalansu budžeta, a za koji ste vi predvideli, odnosno predlagač, Vlada i Ministarstvo finansija, da se popunjava zaduživanjem u inostranstvu, umnogome sličan onome o čemu sam razmišljao i govorio, naime, da je stanje u budžetu Srbije i trenutno dešavanje u privredi Srbije nešto što teško može da ima opravdanje za dalje zaduživanje zemlje.
Sam podatak da je trenutna zaduženost zemlje negde oko 20 milijardi evra, a da će za dve godine da poraste na čitavih 30 milijardi evra, govori dovoljno o tome da ćemo morati po tom osnovu narednih godina da izdvajamo mnogo više i za kamate i za glavnice za otplatu tih dugova, a da pri tom imamo potpuno suprotnu situaciju u privrednim kretanjima zemlje, u rastu društvenog bruto proizvoda, u onome što treba da stvori taj novi prihod, kako bi država imala čime da vraća te dugove i da održi finansijsku makroekonomsku i svaku drugu stabilnost u zemlji.
Rebalans koji predviđa ovoliki deficit u budžetu, svakako, ne može da se nazove održivim, i to ministarka finansija sigurno jako dobro zna. Verujem da se ni ona lično ne slaže s ovakvim načinom prevelike javne potrošnje, a ta javna potrošnja se, nažalost, ne smanjuje ovim predlogom rebalansa budžeta, već se dodatno uvećava.
Neke činjenice koje moram da iznesem da bi se stekla prava slika o tome u kakvim okolnostima se donosi ovaj rebalans budžeta, jesu sledeći. Pored pomenutog povećanja javne potrošnje sa 40 na 45 milijardi dinara, zbog, naravno, predizbornih obećanja, tu je i povećanje troškova i izdataka za nova zapošljavanja u državnoj administraciji.
Podsetiću vas da je pre šest ili sedam godina državna administracija Srbije brojala negde oko sedam hiljada zaposlenih. Danas prevazilazi 27-28 hiljada i dodatno je uvećana za nekih 300 ljudi u ova tri meseca od kako je formirana Vlada. To se jasno može videti i po strukturi rashoda u prvom delu rebalansa budžeta, gde se govori o izdacima za zaposlene i za kabinete potpredsednika Vlade za privredni razvoj, za evropske integracije itd., gde se bezmalo dva miliona evra izdvaja samo za te namene.
Prevelika su izdvajanja i za troškove putovanja, usluge po ugovoru, gde se, i kod potpredsednika Vlade, i kod raznih ministarstava, te sume kreću od pet, pa i do 20 miliona dinara, kako je predviđeno kod prvog potpredsednika Vlade, odnosno kod kabineta potpredsednika Vlade za evropske integracije, pa čak i do milijardu i 600 fantastičnih miliona kod Ministarstva odbrane. Zaista mi nije jasno gde će Ministarstvo odbrane, ministar i njegovi saradnici putovati za čitavih 20 miliona evra.
Činjenice još koje moram da pomenem, a koje su povezane s ovim rebalansom budžeta, jesu i te da se povlače strani investitori. Prema rečima guvernera Jelašića, evidentno je da se mnogi strani investitori povlače, odnosno strane investicije, i da ćemo, kao rezultat toga, u ovoj godini imati milijardu i po evra stranih ulaganja u Srbiju, a podsetiću da su pre dve godine ulaganja u Srbiju bila četiri i po milijarde. Znači, tri puta su manja u ovoj godini. Sam premijer kaže da će naredne godine stvarna ulaganja biti još manja i da se može očekivati da će privredni rast biti mnogo manji nego što je ove godine.
Bez privrednog rasta, koji je minimum 7%, i bez stabilnosti kursa, odnosno velikih stranih investicija, nemoguć je i neodrživ ovakav budžet i ovakva javna potrošnja, a kamoli dodatna uvećanja koja će, očigledno, nastupiti u narednoj godini.
Beogradska berza beleži najveći pad u svojoj istoriji i taj pad i dalje nije zaustavljen. Jedan od koalicionih partnera koji je verovatno bio jedan od najzaslužnijih za formiranje ove vlade, gospodin Dragan Marković-Palma, u jednoj emisiji prošle nedelje je, na pitanje novinara – kako ide s predizbornim obećanjima i zašto se ona ne ispunjavaju, rekao da su oni, kada su došli, ne znam na koga je to mislio, zatekli praznu kasu i velike dugove, misleći verovatno na novoformiranu koaliciju. Pri tom je čovek, verovatno, smetnuo s uma da je tu tzv. praznu kasu nasledio od sadašnjeg premijera. Dakle, sadašnji premijer je bio ministar finansija i on je ostavio praznu kasu samom sebi. Nije vredno dalje komentarisanje.
Premijer, takođe, imajući u vidu, verovatno, i svetsku ekonomsku krizu, najavljuje da će naredne godine, pored pada rasta društvenog bruto proizvoda, doći i do dodatnog pada uposlenosti, odnosno da će stotine hiljada ljudi naredne godine, ili narednih godina, ostati bez posla, upravo zbog te svetske ekonomske krize.
Kada smo prošle nedelje, ili pre dve nedelje, kao Poslanička grupa DSS-a, predložili zakon kojim se povećava osiguranje depozita na 20 hiljada evra, dobili smo ovde salve kritika na taj naš predlog, jer time, navodno, dovodimo građane u paniku i podbunjujemo ljude da krenu na banke da podižu svoj novac. Prošlo je samo nedelju dana i Vlada je predložila povećanje osiguranja depozita na 50 hiljada evra. Pri tom, naravno, nije obezbedila u predloženom zakonu, odnosno u budžetu, da se to povećanje osiguranih depozita i pokrije budžetskim sredstvima, iako je očigledno da minimum 500 miliona evra nedostaje u budžetu za osiguranje svih depozita koji su predloženi.