Smatram da sve ove amandmane koji se odnosi na član 3. treba gledati kao jednu celinu, da bi se shvatilo šta je pod ovom trećom grupom, pod ovim, kako vi to kažete – V, a to je stanje javnog duga u Republici Srbiji na dan 31. avgusta 2008. godine.
Građani Republike Srbije treba da znaju da je to osam milijardi 730 miliona 171 hiljada 955 evra. To je, ako mogu da kažem, dug koji priznaje ova vlada. To je samo deo člana 3. U prvom delu se nalazi šta je Vlada planirala u toku 2008. godine da omogući da se Republike Srbija zaduži, a da Republika Srbija da garancije.
U zavisnosti od toga ko bi se zadužio, moram da vam skrenem pažnju da će Srbija biti garant za 80 miliona dolara, 60 miliona švajcarskih franaka i 960 i nešto miliona evra. Za to zaduženje Republika Srbija garantuje. To su oni zakoni o garancijama koji se ovde serijski usvajaju, po sistemu: mora da se usvoje ti zakoni, da Republika da garanciju, jer tako dolaze pare iz inostranstva, a vama je zinulo za pare po svaku cenu, jer računate da na taj način može nešto da se završi.
Na početku su to bili strukturni krediti itd. Evo, Svetska banka, na prvom mestu, dalje, Evropska banka za obnovu i razvoj, treće, Evropska investiciona banka, četvrto, Nemačka razvojna banka KFW, pa su tu i strane vlade, Vlada Španije, Vlada Nemačke, Vlada Republike Austrije.
Nemačka i Austrija, tradicionalno, imaju interes na ovom prostoru i njima je stalo da se nešto razvija ovde njihovim kreditima, ali da garantuje Republika Srbija, ako JP "Železnice Srbije" ne bude isplatilo, ako opština Kruševac ne bude isplatila, ako opet ''Železnica'' ne bude isplatila.
Na šestom mestu imamo "Eurofimu", to je opet za ''Železnice'', na sedmom mestu su neke poslovne banke, tako da mi garantujemo, Republika Srbije se pojavljuje kao garant za neke kredite koje će da uzmu, pre svega, javna preduzeća i javne institucije, i ako ih oni ne vrate, onda će Republika morati iz budžeta da vraća. To je pod A.
Pod B, Republika Srbija će u 2008. godini odobriti projektne zajmove u ukupnom iznosu, pa su opet date tri vrste valuta, od 67 milijardi.
Znači, tu se Republika Srbija zadužuje. Opet je na prvom mestu Svetska banka, na drugom je Evropska banka za obnovu i razvoj, na trećem je Evropska investiciona banka, na četvrtom – Banka za razvoj Saveta Evrope, na petom je opet KFW, Nemačka banka, na šestom mestu su strane vlade, opet je to Španija, pa je Japan, pa Republika Italija, na sedmom mestu je Komercijalna banka ad Beograd. Ona treba da omogući Vladi 12,5 miliona evra da bi Vlada kupila ambasadu, verovatno, za misiju Republike Srbije pri EU u Briselu. Tako se oni snalaze. Znači, kupovina zgrade za ambasadu Republike Srbije u Briselu.
Pod V, u okviru ovog člana imamo stanje javnog duga Republike Srbije. To je 8.730.171.955 evra. Sada je dato stanje javnog duga u domaćoj valuti. Međutim, ono se prikazuje i u evrima, zato što ni ova vlada ne veruje u dinar. Tu se nalaze razne hartije od vrednosti, da ne ređamo dalje, pa se pod II, u okviru V, stavlja javni dug u stranoj valuti, ovaj dug domaćim kreditorima. Ako se pretvori u evre, to je 260 miliona, ali ako se pogleda kakvo je stanje duga prema inostranstvu, ili u stranoj valuti, to je 8.469.358.816 evra.
Kada se pogleda to, vidi se da imamo tu i Pariski klub, i Londonski klub, Vladu Republike Italije, razvoj privatnog sektora putem kreditne linije. To je neki dug od ranije, to je 30 i nešto miliona evra.
Tako može da se čita po svim mogućim stavkama. Vidi se kakvo je stanje javnog duga Republike Srbije, što direktni, što indirektni dug. I direktni i indirektni dug pada na teret građana Republike Srbije. Ovo ima neku svoju dinamiku, s obzirom na ugovore, kad šta dospeva itd.
Međutim, za sva ta zaduženja je karakteristično, od 2001. godine naovamo, da su, otprilike, tridesetak posto bile konsalting usluge kreditora.
Znači, neko vam da sto miliona, 35% se vraća kreditoru, odnosno on naplaćuje svoje usluge što vam je pomogao da prevedete ugovor, da se ugradi neki njegov konsultant i da se plate predstavnici tih inostranih kreditora u zemlji, koji poneki put imaju prezime na "ić" i prepoznatljivi su. Ništa novo.
U okviru toga smo imali i neke razvojne projekte, imali smo čak i čitave programe kako da se menjaju propisi, pa su se tako mnogi profesori s Pravnog fakulteta, Ekonomskog, beše i Begović, beše i poseban institut itd., poprilično lepo ugradili da nam protumače šta je napisano u ugovoru i šta treba da se uradi. Sve to građani Srbije plaćaju.
Ovde je, ono što reče Judit, u pitanju slon. Čoveku koji ima slab vid pokažete slona i pitate – da li ga vidiš? Đavola ga vidi, on ne vidi ništa.
Ovde građani Srbije ne smeju da vide o čemu se radi, ali zato će uvek ministar da izađe, ne ova gospođa, nego svaki ministar finansija i ima da kaže da Srbija nije prezadužena država sve dokle obaveze može uredno da servisira i da one ne opterećuju ništa drugo, a nama se deficit povećava. Sada imamo 46 milijardi dinara deficita. Tvrdim vam da je to fiktivno.
Kad budemo dobili Vrhovnu revizorsku instituciju, ona će da kontroliše svaki predlog završnog računa pre nego što dođe u Narodnu skupštinu.
Ma koliko da Narodna skupština ima tu kontrolnu funkciju, ona nije u mogućnosti da knjigovodstveno i računovodstveno prekontroliše sve što se radi u Vladi, u finansijskom smislu reči, i kod svih korisnika budžeta. Svrha Vrhovne revizorske institucije jeste, upravo, to da izvrše tu kontrolu kao revizori, da nas obaveste, da skrenu pažnju, ne da skrenu pažnju Vladi kako će da proknjiži nešto.
Mi smo imali i tu situaciju ranije, dok je bio SDK, pa on kaže – budžet ste lepo spremili, ali morate da preknjižite ovo, ne ide na ovu poziciju, nego ide na onu poziciju.
To je isto kao kad je Mićun renovirao ovo što su zapalili ovi petooktobarci. Oni zapalili zgradu Savezne skupštine, došla velika pomoć da se to sanira, Lučić i Mićunović napravili neki dogovor, pa prvo išlo ovako, pa onda mora da se napravi nevladina organizacija, pa preko nevladine organizacije, pa onda Mićun ugovarao i parket i ovo. Lučić više nije na državnoj funkciji, pokušali su da ga nameste da bude ovde zamenik sekretara, mi smo digli dreku oko tog kriminala.
Ko je kriminal utvrdio? Gospođo, kriminal je utvrdila budžetska inspekcija, na čelu sa Mlađanom Dinkićem. Tu se stalo, jer ste posle morali zajedno. Znači, nema struke, nego koalicioni kapacitet. Tako se kod nas to dešava.
Znači, mi smatramo da ceo član 3, naravno, pod V, prikazuje stanje. Može nama da se sviđa, ili da se ne sviđa, ali to je stanje – osam i nešto više milijardi je država zadužena.
Kad kažem država, pre svega, mislim na ono za šta snosi odgovornost Vlada Republike Srbije.
Inače, dug Republike Srbije, ako se uzmu pravna, fizička lica, preduzeća itd., prema inostranstvu je neuporedivo veći, ali Vlada kaže: "Mi s tim dugom nemamo veze, mi priznajemo ovih osam milijardi i 700 i mi to servisiramo na neki način''.
Velika opasnost postoji kada se duguje stranim državama ili vladama stranih država. Ovde se ne pojavljuju neke države, a prema njima postoji ne samo materijalno-finansijska obaveza, nego postoji ona mnogo važnija, a to je politička obaveza.
Recimo, tu su SAD i Velika Britanija. Vi njih nigde nećete naći u ovim knjigama, ali njihovi ljudi se nalaze u Ministarstvu odbrane, nalaze se u Sudu za ratne zločine, nalaze se u Ministarstvu pravde, nalaze se u Ministarstvu finansija.
Možda nisu kod vas u kancelariji, ali se nalaze, kao i u drugim institucijama, i oni vrše tzv. monitoring, posmatraju, ''samo vas posmatramo''. Oni samo posmatraju šta ovi rade.
U ovoj zgradi, na četvrtom spratu, bilo je jedno prislušno odeljenje koje su kontrolisali Šutanovac i još jedan čije ime neću da pominjem sada. Kada smo digli dreku, oni ih odavde prebace i sada su tamo gde je Beograđanka.
Ova vrsta snishodljivosti i zavisnosti od američkog ambasadora, od engleskog ambasadora, postala je strašna. Čak, i neko ko se hvali da je opozicija mora da ih pozove u ''Sava'' centar, jednostavno, mora, nema druge. Dali pod zakup, a vi znate kako je kada se da pod zakup, ta vrsta i ta patološka želja grabi.
Pojavila se neka mogućnost da iz inostranstva uzmemo neki kredit, zgrabi ga odmah. Ovde se to predstavlja kao epohalni uspeh. Zašto uspeh? Zato što mi postajemo apsolutno zavisni. Od koga? Od onoga koji nas je bombardovao, koji nas i dan-danas proziva.
Da li vidite ljude i šta se dešava? Oko Račka se, recimo, čula istina sada. Niko ne snosi posledice, a samo da vas podsetim, Račak je bio jedan od neposrednih povoda za bombardovanje Srbije. Nije bombardovana Srbija na teritoriji Kosova i Metohije, nego je bombardovana i u centru Beograda, i u Novom Sadu, i da ne nabrajam sve redom.
Država i ljudi koji vode državu moraju da imaju neko zrno morala. Da li na ovaj način donosite dobro građanima? Da li su ova zaduženja, ovi krediti, ove garancije i ovo kao prikaz stanja duga, u funkciji vitalnih interesa svih građana Republike Srbije? Nisu. Čiji interes predstavljaju? Jedne male grupice ljudi koja kreira naš život. Tu se nalaze medijski magnati, kao sredstvo pritiska, tu se nalaze pojedinci u vlasti. Ne mogu sve da ih optužim. Tu se nalaze ljudi iz NBS koji moraju da obezbede održivost bankarskog sistema, a čuli ste i sami, danas je sedam banaka registrovalo na berzi neke negativne stope. Nema, ne sme da se priča, to je zabranjeno.
Gospođo Čomić, ne mogu da krivim vas, zato što svojevrsna kolateralna šteta jeste i kada neko izađe ovde, pa pomeri mikrofon, pa mora jadnik da se hrabri ovde da priča nešto.
Morate da znate, gospođo Čomić, jure odbornike SRS-a i nude im velike pare, neki. Ako meni ne verujete, evo vam ga gospodin Tomislav, koji će da vam objasni, ne ovaj, nego ovaj Tomislav iz Leskovca, čime se služe ovi koje vi čuvate.
Znam da vam je mrsko što su oni u ovoj sali, ali šta da vam radim, nemam ovde Borisa Tadića, moram vas da prozivam.