Zahvaljujem.
Javljam se povodom amandmana, pošto smo konačno prešli na član 5. Zakona o izmenama budžeta, odnosno rebalansa. Razgovaramo sada o onim konkretnim razdelima. Primetna je promena u načinu na koji je ovaj budžet koncipiran. To mora da se pohvali. To je razlika u odnosu na onaj prethodni deo.
U obrazloženju, u onom delu gde se objašnjava kako je napravljen budžet, ovaj budžet je podeljen na dva dela. Jedan je linijski, a drugi je programski deo. Čini mi se, mada to ne piše u obrazloženju, da je ideja bila potpuno jasna, da se svi oni programi koji mogu da predstavljaju neke konkretne programe, koji daju konkretne rezultate, nalaze u tom programskom delu budžeta.
Jasno je da bi za svaki od tih delova programskog dela budžeta trebalo da postoji kompletna analiza svih onih pozitivnih efekata koji mogu da budu jasno definisani i koji mogu da budu jasno merljivi. Na primer, ako je cilj da se smanje regionalne razlike, onda efekat tih mera može da se jasno meri nakon nekog vremena. Ako je želja da se postigne zaposlenost, i to, takođe, može da se izmeri, tako što se pažljivo prati realizacija tih projekata.
Mi smo ukazivali u prethodnoj godini, u vreme kada smo mi bili deo vladajuće većine, da su dve krupne manjkavosti koje naša vlada ima – deo koji podrazumeva budžetsku kontrolu i deo koji podrazumeva efekte, odnosno analizu svakog ulaganja. Praktično, svako ulaganje i svaka nova investicija, da bi mogla da bude praćena odgovarajućim programom, mora da ima merljive efekte i da nakon toga možemo da vidimo šta se time postiže. Nažalost, to još uvek nemamo.
To su bile primedbe i kada smo mi bili deo vladajuće većine. Čini mi se da su te dve funkcije i danas prilično slabe u Ministarstvu finansija i u Vladi. Državna revizorska institucija bi to mogla da ispravi, ali, nažalost, još uvek ne funkcioniše punim kapacitetom.
Šta je ovde jedina zamerka? Podržavamo taj programski deo budžeta, međutim, programski deo budžeta čine Ministarstvo trgovine i usluga, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo državne uprave i Ministarstvo vera. Da li tu ima ijednog ministarstva koje ima realni problem na terenu?
To je znatna količina sredstava, 119 milijardi. Međutim, cifra može da zavara, jer, od toga, Ministarstvu prosvete ide više od 90%, a ministar prosvete nam je rekao da je najveći deo tih sredstava određen za plate, tako da, u stvari, nema investicija. Od tih 106 milijardi, čini mi se da je rekao, 95 ili 96% su plate zaposlenih.
Programski deo budžeta čini svega desetak milijardi budžeta, što nije neka cifra. Linijski deo budžeta su sva ona ministarstva koja imaju realne projekte na terenu.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – 24-25 milijardi, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – 14 i nešto milijardi, Ministarstvo infrastrukture, Ministarstvo kulture, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, pa onda baš nije jasno zašto se to uradilo.
Ako Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja nije deo programskog dela budžeta, ili Ministarstvo infrastrukture, onda je pitanje da li uopšte treba da postoji podela na ta dva dela i ta početna ideja, koja je, u svakom slučaju, za pohvalu, ovakvom podelom, nije realizovana.
Nije jasno kakva je, uopšte, bila ideja o podeli na ova dva dela budžeta. Neću govoriti ni o personalnim rešenjima, ni o pripadnosti pojedinim strankama, kažem, upada u oko prilično nejasna podela. Ako je Ministarstvo vera programski deo budžeta, onda mi uopšte nije jasna ta inicijalna ideja, koja je sigurno dobra i za pohvalu.
Iskreno se nadam da ćemo sutra dobiti budžet, pa ćemo o tome razgovarati u okviru budžeta.
