Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pre neki dan, poslanici SRS-a postavili su pitanja vezana za haos na tržištu cena.
Tražio sam objašnjenje – šta Ministarstvo za trgovinu preduzima, koje mere, da se cene na tržištu srede i da se stanje promeni, jer je došlo do enormnog povećanja cena i pojedini profiteri, u ovom vremenu i u ovim okolnostima u kojima se nalazi Srbija, dobro zarađuju, trgovci, koje niko ne kontroliše?
Juče je gospodin ministar Milosavljević, na konferenciji za štampu, kada je govorio o uspehu Vlade za sto dana, rekao da je u službi građana. "Akcija – tržišna inspekcija u službi građana i privrede počinje od ovog trenutka", najavio je ministar Milosavljević.
Šta je Ministarstvo i ministar Milosavljević radio do sada, što baš od ovog trenutka, kad to godinama nije niko kontrolisao? Šta rade trgovci, kolike su marže i ko ovde profitira na štetu potrošača, na štetu građana?
Zbog toga tražim objašnjenje i obaveštenje od ministra Milosavljevića – šta je to konkretno što će tržišna inspekcija da preduzme vezano za cene, a videli ste da kubik drva košta 50 evra, a da 2800 dinara košta kubik kukuruza? Kako to da četiri kilograma kukuruza treba prodati da bi se kupilo jedno jaje? O tome smo i prošli put govorili.
Dame i gospodo, na tržištu cena vlada protivpravnost, nezakonitost i lopovluk. Poznato je da imamo na hiljade tržišnih inspektora i na hiljade poreskih činovnika koji naplaćuju poreze od strane građana, a šta nam radi tržišna inspekcija? Zašto dozvoljava da divljaju cene, a da ih niko ne kontroliše?
Molim objašnjenje i obaveštenje – šta su ministar Milosavljević i Ministarstvo radili do sada, zbog čega se nisu preduzele mere i koje su mere od dolaska ove vlade? Gospodin Milosavljević je bio i u onoj vladi.
Prema tome, koje mere Vlada želi i namerava da preduzme da bi se stanje na tržištu cena brašna, šećera, mleka, kukuruza, pšenice i ostalih proizvoda dovelo na meru koja odgovara Srbiji?

Vreme.

Zašto su cene u okruženju, u zemljama EU, niže u odnosu na određene poljoprivredne proizvode i prehrambene artikle nego u Srbiji  gde je to skuplje, a Srbija je agrarna i poljoprivredna zemlja?
Znači, ovde mangupi uzimaju pare iz džepova naših građana, nezakonito.

Primili ste ostavku Vidoja Petrovića na funkciju narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i Izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine povodom razmatranja ove ostavke, koji je utvrdio da je podnošenjem ostavke nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, te predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. stavova 2. i 3. istog zakona, konstatuje prestanak mandata ovom poslaniku.
Saglasno članu 88. stav 1. tačka 2. i stavova 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat, pre isteka vremena na koje je izabran, narodnom poslaniku Vidoju Petroviću, izabranom sa Izborne liste Za evropsku Srbiju – Boris Tadić.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika, izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Povodom navedenih tačaka dnevnog reda – Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, sa pratećim dokumentima, primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Radoslav Mojsilović, Milutin Jeličić, zajedno – Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Aleksandra Ilić, Aleksandra Janković i Zlata Đerić, zajedno – Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Laslo Varga, Esad Džudžević i Bajram Omeragić, Aleksandar Pejčić, Zoran Šami, Miloš Radulović, zajedno – Željko Tomić i Jovan Palalić, Arsen Đurić, Milan Dimitrijević, Zoran Nikolić, Svetlana Stojanović, Miroslav Petković, Milica Vojić-Marković, Milica Radović, Nikola Lazić, Dragan Šormaz, Donka Banović, Vladimir Milentijević, Vladan Jeremić, Mirko Munjić, Radiša Ilić, Dobrislav Prelić, Dragan Živkov, Petar Jojić, Jadranko Vuković, Boris Aleksić, Marko Milenković, Nataša Jovanović, Dejan Mirović, Marina Raguš, Momir Marković, Gordana Pop-Lazić, Milan Avramović, Sreto Perić, Aleksandar Martinović, Milorad Buha, Vjerica Radeta, Dušan Marić, Lidija Dimitrijević, Zoran Krasić, Milorad Krstin, Kenan Hajdarević, Ivan Andrić, Judita Popović, Zoran Ostojić, Nenad Milić, zajedno – Slobodan Maraš i Zoran Ostojić, Vladan Batić, Ljubomir Kragović, zajedno – Vesna Pešić, Nenad Prokić, Slobodan Maraš i Kenan Hajdarević, Nenad Prokić, Nebojša Ranđelović, Nataša Mićić, Slobodan Maraš, Riza Halimi, Stefan Zankov, Jelena Budimirović, Zoran Mašić, Veroljub Arsić, Božidar Delić, Zoran Babić, Jorgovanka Tabaković, Predrag Mijatović, Mileta Poskurica, Mićo Rogović, Saša Maksimović, Dragan Čolić, Zoran Antić, Vučeta Tošković, Ljiljana Miladinović, Gojko Radić, Borislav Pelević, Olena Papuga, zajedno – Milan Lapčević, Mile Ilić i Nikola Savić i narodni poslanik Nenad Popović.
Primili ste izveštaje Odbora za finansije i Zakonodavnog odbora.
Primili ste mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanik Milan Dimitrijević, pisanim putem, povukao je amandman na član 5. razdeo 3. Predloga zakona. Takođe, narodni poslanici Miroslav Markićević, Radoslav Mojsilović, Mladen Grujić i Milutin Jeličić, pisanim putem, povukli su amandmane na član 5, razdele 9, 14. i 19. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 140. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 10. Zakona o budžetskom sistemu.
Reč ima narodni poslanik Milorad Krstin.

Dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, razdeo 14. stoje subvencije u privredi. Bilo je 3.991.800, a ja sam predložio da bi trebalo privredu, a posebno prehrambeni deo industrije, povećati za nekih dve milijarde, a to je 5.991.800 dinara. Onda, subvencije u poljoprivredi, bilo je predviđeno 24.986.506.666 dinara, a ja sam to povećao za četiri milijarde, sa 24, na 28 milijardi dinara. Smatra da to nije dovoljno urađeno.
Postoji više razloga, ali kako bi vam bilo jasno šta bi trebalo uraditi, trebalo bi utvrditi ciljeve i mere unapređenja poljoprivrede da bi Srbija povećala svoju ratarsku proizvodnju i prosečne prinose po hektaru, što znači da Srbija mora da poboljša subvencioniranje, naglašavam, subvencioniranje i kreditiranje poljoprivrede, da poveća upotrebu mineralnih đubriva, da poveća i osavremeni svoje lučke kapacitete i sisteme za navodnjavanje, da obnovi srpsko selo, koje je decenijama zapušteno, i unapredi seosku infrastrukturu, da spase što spasti može od srpskog stočarstva i iznova izgradi svoj stočni fond.
Treba da donese strategiju razvoja u kojoj bi poljoprivreda i srpsko selo imali ključnu ulogu, da shvati da je razvoj poljoprivrede i srpskog sela ključ razvoja u savremenom svetu i glavna šansa za Srbiju, kao i da donese niz mera koje će voditi do ostvarenja ovih ciljeva.
Do navedenih ciljeva možemo doći ukoliko država, sa svojim zakonodavnim i kontrolnim mehanizmom, potpuno stane iza razvoja poljoprivrede i srpskog sela.
Može se doći ukoliko se donesu mere kontrole svih inputa vezanih za poljoprivrednu proizvodnju, uvede obavezna analiza zemljišta i obavezna kontrola, koja neće biti korumpirana, ponavljam, koja neće biti korumpirana. Zatim, da se uspostavi sistem javnih skladišta i informativna mreža koja će velikom agrokompleksu i malom seljaku davati sve potrebne informacije vezane za njegovu zemlju, seme i useve.
Malo ću se osvrnuti na analizu poljoprivrede Srbije za 2008. godinu, koja je urađena, i izneti činjenicu koja se tiče tih subvencija.
''I pored intenzivnog procesa liberalizacije cena uvoza i izvoza poljoprivrednih proizvoda, još uvek su prisutne subvencije proizvođačima'', pa ću navesti koji je to procenat za pojedine evropske zemlje. Tako su one u Švajcarskoj 69%, Evropskoj uniji – 34%, SAD i Kanadi – 20%, u Češkoj – 17, u Mađarskoj – 12, u Rumuniji – 24, Sloveniji – 38, a u Srbiji su samo 5%.
To je još jedan razlog zbog čega sam u onom razdelu – subvencije u poljoprivredi, predložio da bude bar četiri milijarde dinara više od ovog što ste vi predložili. Međutim, u ovoj analizi koja je urađena stoji još ovaj ključni deo, gde se kaže, govorim o izveštaju, ''problem sa upotrebom veštačkog đubriva u Srbiji jeste i kontrola i kvalitet đubriva. Trenutno prava kontrola ne postoji, a inspekcija je mahom korumpirana''.
Gospodo, ovaj izveštaj je od Ministarstva poljoprivrede. Ovo dovodi do toga da, čak, i kada naš seljak koristi đubrivo, efekti su sasvim mali. Imali smo u Odboru za poljoprivredu odgovor ministra poljoprivrede, u stvari, njegovu konstataciju da su se u veštačkom đubrivu nalazile supstance, a to je pesak. Sada vi vidite, kada se uradi 50 hiljada tona koje bi poljoprivredni proizvođač trebalo da kupi po nekih 29.830 dinara, a na tržištu se već nudi po četiri hiljade dinara, koja je to subvencija, baš me interesuje. Kako je to država, Ministarstvo poljoprivrede uspelo da dođe do toga da 50 hiljada tona ima na tržištu, a da se prodaje skuplje za 1.000 dinara po jednoj toni? Izračunajte onda vi 50 hiljada tona i koliko to neko sebi stavlja u džep.
Čuo sam se s Udruženjem poljoprivrednika Srbije, sa gospodinom Stanisavljevićem, i pitam – gde su te četiri hiljade tona koje vam je neko iz Robnih rezervi dao u razdelu za pšenicu. Kaže, još pronalazimo te bankarske potvrde gde bismo mogli da te četiri hiljade tona ipak dobijemo, da bismo mogli izvršiti razmenu 1:2,5, odnosno za jedan kilogram đubriva dva i po kilograma pšenice.
Sada, malo da pređemo na kukuruz. Kaže ovako, bilans nekih osnovnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za ekonomsku 2008. godinu, pa procena – kukuruz, početne zalihe – milion i 300 hiljada tona, proizvodnja – 3.917.358 tona, raspoloživo – 5.217.358 tona.
Raspodela: potrošnja za stočnu hranu i preradu je 4.600.000, gubici 90.000 tona, zalihe i rezerve – 527.358 tona, a izvoz – nema.
Evo, zbog toga je došlo do te haotične situacije u poljoprivredi, jer je prošla vlada zabranila izvoz od avgusta do marta, stvorile su se zalihe kukuruza i pšenice u 2008. godini.
Ovu proizvodnju koja je u 2008. godini skladištari su iskoristili tako što je onaj višak, zbog nedozvoljenog izvoza, ostao u skladištima, ne može da se proda, i onda danas možete naći, u stvari, skladištar vam nudi cenu od 6,5 do 8 dinara, mada je, tobože, ponuda na berzi 7,2 dinara.
Verujte mi, ja ne znam, neka mi neko napravi kalkulaciju, po hektaru ako se baci MPK 3 – 15. 300 kg, ako bacite ureje 200 kg, ako uračunate kombajniranje, prskanje, skladištenje, da vidim gde je tu poljoprivredni proizvođač koji može da kaže, e sad sam po hektaru zaradio bar jedan dinar više.
Kaže se – agrar je dostigao najnižu stepenicu ekstenzivnosti u stočarstvu, u njegovom društvenom bruto proizvodu učestvuje sa 36%, pa onda kaže – sve ispod 50% je karakteristika nerazvijenih zemalja.
Nemojmo da pričamo ovde, sa govornice, kako smo mi, ni slučajno, nerazvijena zemlja. Nismo baš ni suviše razvijeni, ali smo razvijena zemlja. To je vaša konstatacija, i predsednika Vlade, i pojedinih ministara, koji bi trebalo malo više da se bave ovom procenom.
Idemo sada na oranične površine po načinu korišćenja. Pa se kaže, u ovoj tabeli, pošto izlažemo u hiljadama hektara, u 2002. godini, ugar i neobrađene oranice – 156.000 hektara, u 2006. godini je bilo 248.000 hektara, a procena je da će u 2008. godini ugara i neobrađenih oranica biti negde oko 350.000 hektara.
Ovaj pokazatelj govori da se zemljoradniku, ili poljoprivrednom proizvođaču, registrovanom poljoprivrednom gazdinstvu, seljaku, paoru, ne isplati više da radi zemlju. Apsolutno se ne isplati da radi zemlju, jer je ovo jedan maćehinski odnos prema poljoprivrednim proizvođačima i nije u redu.
Idemo sada na žitarice. Kaže se, pšenica se mora sejati, opet pričamo o jednom ministru koji je napravio ovu analizu – pšenica se mora sejati na 650.000 do 700.000 hektara da bi Srbija stalno imala za izvoz 500.000 tona hlebnog zrna, a ne da se na svetskom tržištu pojavljuje od slučaja do slučaja.
Kada bi pšenica bila strateški proizvod i svake se godine u Srbiji sejala na 650.000 do 700.000 hektara, uz znatno bolju upotrebu agrotehnike i veštačkih đubriva, što bi doprinelo povećanju prinosa i do pet tona po hektaru, Srbija bi svake godina mogla da ima izvoz najmanje 1,5 milion tona pšenice.
Ali, setite se samo 2001, 2002, 2003. godine, kako je tadašnji ministar govorio – nemojte sejati pšenicu, nama treba što više voćarstva, što više vinogradarstva, jer pšenica nam ne treba. Dok, međutim, drugi ministar, u 2008. godini, kaže – treba nam najmanje posejati 650.000 do 700.000 hektara. To isto je govorila i Ivana Dulić-Marković 2004, 2005. i 2006. godine. To isto je govorio i 2007. godine Milosavljević, ministar poljoprivrede.
Otkud sada Milosavljević, iz redova Demokratske stranke, koji je to govorio u 2007, ima kontroverznu priču sa ministrom poljoprivrede, sada, dr Sašom Draginom? Konstatacija je da pšenice mora da ima, ali pšenice koja će biti kao hlebno zrno.
Još jedan pokazatelj da imamo različite aršine o poljoprivredi. Stočarstvo. Stočarstvo se u Srbiji, pored izrazito povoljnih prirodnih uslova, nalazi u velikoj krizi. Broj stoke poslednjih decenija opada po godišnjoj stopi od 2% do 3%, a opala je i proizvodnja mesa za 600.000 tona, devedeset godina, 450.000 tona je danas. Onda, velikim slovima stoji – ''srpsko stočarstvo je u poslednjih 18 godina, a posebno u poslednjih osam godina, upropašćeno, ruinirano i opustošeno''. Izjava ministra poljoprivrede.
Stvarno ne znam šta bi trebalo Vlada da uradi kada ovakvu jednu analizu uradi ministar poljoprivrede i dokaže da je poljoprivreda, kao nosilac ekonomske sigurnosti Srbije, pala na neku granu koja ne može više da izdrži, ni onaj koji se bavi stočarstvom, ni onaj koji se bavi povrtarstvom, ni onaj što se bavi ratarstvom. Ne može više da izdrži, jednostavno je došlo do ove činjenice koju sam pročitao. Ukoliko imamo oraničnih površina, jednostavno su neobrađene.
Mislim da biste vi, ministre morali da se pozabavite amandmanima koje je Poslanička grupa Srpske radikalne stranke - dr Vojislav Šešelj podnela na osnovu ovog rebalansa budžeta. Nemojte da shvatite da mi ovde izlazimo samo da bismo se dodvorili glasačima, nego izlazimo sa činjenicama, ciframa, s novcima i ukazujemo koliko su nečinjenjem, u ovom rebalansu budžeta, zakasnile subvencije; dok ih vi odobrite, dok rasporedite, ostale su samo u naredna dva meseca.
Ne znam šta će moći, uopšte, Ministarstvo da uradi za ova dva meseca, a dobro znate da niste još počeli isplatu, kako reče gospodin Stegnić, zamenik ministra poljoprivrede, tek ste stigli sa subvencijama do 20. maja, sa registrovanjem poljoprivrednih gazdinstava, koje im sleduje na osnovu onih uredbi koje ste vi doneli.
Prema tome, gospodo iz vladajućeg ''žutog preduzeća'', vaš ''semafor'' se polako gasi, a pokazatelj za to je i ovaj rebalans budžeta koji je restriktivan prema poljoprivredi. Sačekaćemo da vidimo, ako uopšte do toga dođe, da vidimo i taj novi budžet za 2009. godinu, a vi ste, gospođo ministar, najavili da će biti još restriktivniji. Hvala.

Najpre se po Poslovniku javio gospodin Damjanović, pa onda vi, gospodine Aligrudiću.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, nisam hteo da se javim, pošto su počeli amandmani, ali povodom izlaganja gospodina Srđana Milivojevića nisam mogao a da ne izađem i kažem nekoliko reči.
Kao potpredsednik svetske organizacije, kao prvi potpredsednik Svetskog parlamenta Roma, izabran na Svetskom kongresu u Zagrebu, 23-25, imam obaveze kao čovek zadužen za Republiku Srbiju, za Romsku zajednicu.
Mi smo danas u 21. veku, mi smo danas u demokratskom sistemu, pa, molim vas, najbrutalnije je u demokratiji kada kažemo –rušenje. Pa, nećemo više da rušimo. Nema više, što kažu, jednoumlja, nema više komiteje. Nećemo da rušimo, već treba da gradimo. Zašto se to rušenje odnosi samo na najniži faktor građanstva i na Romsku zajednicu? Da li ima u ovoj državi, u lokalnoj samoupravi, drugih modaliteta koje možemo da primenimo, da ne bi samo članovima porodice Branković Aleksandra rušili kuću?
Pa, najlakše je rušiti onima koji ništa nemaju. Ne sme se tako raditi u demokratiji, moramo da imamo razumevanja i poštovanja podjednako prema svim građanima u ovoj Srbiji. Iako je moja populacija romska, ne smete da rušite.
Nama su rušene kuće, ne samo tu, i na drugim mestima, nama su mediji rušeni, isključeni, zatvoreni. Pa, molim vas lepo, koje mi imamo pravo onda u ovoj državi?
Cenim gospodina Milivojevića kad kaže – volimo Srbiju, ali mi smo deo Srbije, i nas treba da volite, jer smo se mi ravnopravno sa srpskim bratskim narodom, u istoriji, borili za ovu Srbiju. Ako ništa drugo, hajde radi istorijskih dela kojima smo dali doprinos.
Hoću samo da vam kažem kako se voli Srbija. Srpska radikalna stranka, na čelu sa dr Vojislavom Šešeljom, šta je uradila? Mi nismo imali kanalizaciju, vodovod, asfaltirane ulice, elektrifikaciju, bilo je strašno; da dođe do epidemije – atomska bomba, da kažem, u celom gradu. Shvatila je SRS, Šešelj je uložio milione maraka i mi sad to imamo, kao i svi drugi građani, i u jednom naselju romskom i u drugom, gde ima negde oko 20 hiljada Roma, imamo sve kao i svi građani grada Zemuna.
Molim vas, mi smo uradili to i u Batajnici, u Surdulici, Bogojevu, Deronji, Novom Sadu – Bangaldešu, i u Novom Sadu - Romskom ritu, gde ima puno Roma. Uradili smo sve što smo mogli. Mi ne možemo da kažemo da volimo a da ništa ne radimo. Ako volimo, moramo i da poštujemo i da ne rušimo.
Tražim od gospodina ministra za prostorno planiranje, gospodina Dulića, da se ne dozvoli da se ruši dom i kuća, već da se nađe neko drugo rešenje.
Takođe, hoću da kažem da je Svetska organizacija u kojoj sam potpredsednik potpisnik Dekade Roma. Mi imamo Savet za Dekadu Roma. Uvažavam gospodina Đelića, koji je predstavnik Dekade Roma. Zašto nema mene tu? Ja sam Rom i dobio sam poverenje od 10 miliona građana u celom svetu da budem predstavnik i Dekade, imamo rešenje za Dekadu Roma a mene nema tu. Dajte, molim vas, ako cenimo, volimo i poštujemo nacionalne manjine, dajte onda da se to strukturno tamo uvaži i da damo doprinos kako će se rešavati problemi.

Reč ima narodni poslanik Meho Omerović.

Poštovana predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se povodom povrede Poslovnika, čl. 225. i 226, u stvari, reklamiram da bih dao potpunu informaciju.
Pre nekoliko minuta, moj uvaženi kolega Škrbić je dao neke paušalne informacije oko raspoređivanja stanova iz donacije Vlade Republike Srbije, u kom kontekstu je spomenuo i neproverenu činjenicu da je Vlada najveći broj stanova izgradila u opštini Inđija. Zbog kolege Škrbića, a ponajviše zbog ratnih vojnih invalida i, naravno, javnosti i vas, uvažene kolege narodni poslanici, dozvolite mi da u svojstvu predsednika Odbora za rad, boračka i socijalna pitanja Skupštini Republike Srbije dam kompletnu informaciju.
Naime, u okviru realizacije projekta ''Socijalno stanovanje za ratne vojne invalide, izgradnja stanova iz donacije Vlade Japana'', ukupno 326 miliona dinara, izgrađeno je 206 stanova. U Kikindi – 16 stanova, Novom Sadu – 24, Inđiji – 14, Pančevu – 15, Beogradu – 50, Smederevu – 15, Loznici – 11, Kragujevcu – 20, Nišu – 24, Leskovcu – 10 i Kruševcu – 23. Matematika kaže da broj stanova koji su izgrađeni u opštini Inđija, od ukupnog broja stanova izgrađenih iz sredstava koja su donacija Vlade Japana, čini 6,7%.
Čisto, zbog povratne informacije kolegi Škrbiću, a ponajviše zbog istinitosti i verodostojnosti, molio bih da se i ubuduće služimo tačnim podacima, ili da, barem, od nadležnih institucija tražimo prave informacije. Evo, bio sam u obavezi toliko. Zahvaljujem na pažnji.

Narodni poslanik Dragan Todorović.