Dame i gospodo narodni poslanici, pre svega, drago mi je da se i poslanici vladajuće većine javljaju po čl. Poslovnika 225. i 226, s obzirom na nameru da u novom poslovniku izbegnete, da pokušate da onemogućite poslanike da se javljaju po ovim članovima, odnosno da ih potpuno izbrišete.
Vidite da uvek dođe vreme i potreba da se po ovim članovima neko javi, bez obzira na to da li je u poziciji ili opoziciji.
Pre svega, javljam se zbog toga što bih hteo da skrenem pažnju gospodinu Mehi Omeroviću da se matematika i statistika, nažalost, kad se upotrebljavaju u politici, u velikoj meri zloupotrebljavaju. Nisam pratio ovu temu, ali na osnovu podataka koje ste pročitali, vrlo jednostavno mogu da zaključim da razlozi koji su nekoga vodili da ima, hajde da kažem, neke aršine meni nisu prihvatljivi.
Rekli ste da Inđija ima 16 izgrađenih stanova, a Leskovac ima 10 izgrađenih stanova. Ako uporedite te dve opštine, broj stanovnika itd., onda je očigledna nesrazmera. Očigledno je da su neki razlozi vodili onoga ko je gradio stanove da ovakva brojka bude u opštini Inđija i u opštini Leskovac.
Znam sigurno da je Jablanički okrug, posebno Leskovac, u vreme svih problema koje smo imali 90-ih godina, imao izuzetno veliki broj ljudi koji su se odazivali na poziv Jugoslovenske narodne armije, posebno kada je došlo do NATO agresije, odnosno zločina koji je izvršio NATO prema Saveznoj Republici Jugoslaviji. Prema tome, samo te dve brojke govore da neke stvari, ipak, nisu takve kako ste ih vi ovde izneli.
Ako ste hteli baš, zbog građana i zbog poslanika, trebalo je onda da kažete – slušajte, na osnovu donacije koja je bila tolika i tolika, mi smo utvrdili određene kriterijume, pa da kažete koji su to kriterijumi, broj invalida ili ne.
Znate, ne možete vi odokativnom metodom da kažete – ovde ćemo dati ovoliko, a onde onoliko, i sad tvrditi da je to bilo potpuno nepristrasno. Ne govorim da jeste, ali kad se setim šta sve pokušavate da uradite za opštinu Inđija, koliko je ona medijski protežirana i koliko pokušavate da tu opštinu predstavite kao najuspešniju itd., onda se kod mene rađa sumnja, jer na osnovu ranijih iskustava mogu da sumnjam u to.
Prema tome, potpuna informacija bi bila samo da, sa kriterijumima koji su vas vodili, kažete tačno i precizno zbog čega je koja opština dobila toliko stanova. Hvala vam.

Narodni poslanik Milan Škrbić.

Poštovani građani Srbije, očito da me gospodin Meho Omerović nije dobro razumeo. Kada govorim o tim stanovima, moram da kažem da je u opštini Apatin, u vreme onog nesretnog progonstva naših Krajišnika, svaki 3,6 stanovnik u opštini bio prognano, izbeglo lice, da je i dan-danas puno ljudi ostalo da živi na tom prostoru opštine Apatin, zato što su vezani sa Krajinom i Krajišnicima. Da napomenem da je Apatin najveći lički grad posle Čikaga i da je puno izbeglih i prognanih ljudi ostalo da živi u Apatinu.
Po svim logikama, konkursima, Apatinu su dodeljena 34 stana.
Delegacija Vlade Japana i predstavnika iz Beograda, u to vreme, ne znam koji su bili, bili su u Apatinu, ja sam prisustvovao tom sastanku; određena je lokacija, saglasnosti su sve dobijene, i infrastruktura i sve, i odjednom je sve stalo. Nikakvih informacija opština nije mogla da dobije do dana današnjeg.
Dva puta sam za ovu govornicu izlazio, u ono vreme bio je ministar Lalović, postavljao sam pitanje poslaničko – zašto, zbog čega je to, jer su ljudi već saznali i obradovali su se tome da će dobiti neke stanove. Nisam dobio odgovor ni dan-danas, a pitam se zašto. U međuvremenu, Inđija je dobila to. To sam onda govorio i sada tvrdim.
Ministar Lalović, njegova supruga, koja radi u Domu zdravlja, u ustanovi u Inđiji, to je bio razlog zašto je opština Inđija dobila toliko. Vi, gospodine Omeroviću, tada niste bili na ovom mestu gde ste sada, verovatno to niste ni znali, to vrlo dobro pratim i znam, već šest godina sam ovde. To je razlog zbog koga sam izašao i pitao, jer se pitaju ti nesrećni ljudi šta je s tim stanovima. Oni tumaraju, idu ulicom i pričaju sami sa sobom, jer su sve izgubili u svom zavičaju. Hvala vam.

Reč ima gospodin Saša Dujović.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam i sam ratni vojni invalid i predsednik Udruženja ratnih vojnih invalida Srbije, imam obavezu, pre svega, zbog građana, ali i zbog vas, da vas zamolim da probleme ratnih vojnih invalida ne stavljate kao stranačke probleme, da se prepucavate. To je prvo.
Drugo, vezano za stambenu izgradnju iz donacije Vlade Japana, izgrađeno je 318 stanova i tačno je da je opština Apatin bila u prvom delu, međutim komisija koju je formirao gospodin Lalović, znate kojoj političkoj opciji on pripada, donela je odluku da to ne ide u Apatin, već da ide u Inđiju. Kriterijumi po kojima su pravljeni stanovi vodili su računa o broju ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca, a od 318 stanova, negde oko 80% stanova su dobile porodice palih boraca.
Tačno je da je opština Apatin dala saglasnost, međutim nije tačno da je to uradila sadašnja komisija, ili sadašnje ministarstvo, već prethodno. Sadašnje ministarstvo je sprovelo do kraja proceduru izgradnje tih stanova i ovih dana se useljavaju.
Ako bismo gledali aršin koji je ovde naveden kao primer, a to je broj učesnika rata, ili broj raseljenih, izbeglih lica, onda bi Beograd trebalo da dobije mnogo, mnogo više, i zbog odziva na mobilizaciju, a i zbog samog broja članova, tj. zbog samih korisnika, ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca. Nažalost, u Beogradu je izgrađeno samo 50 stanova.
Nemoguće je da jedan Apatin dobije 34, iako treba da dobije 134, da svi reše, a Beograd samo 50.
Znači, Apatin je u planu za sledeće rešavanje, Apatin i još 20 gradova, i prednost Apatina će biti što ima već odvojenu i infrastrukturu i plac, ali bih vas, na kraju, zamolio da probleme ratnih vojnih invalida ostavite, to su ljudi koji su moje kolege.
Porodice palih boraca nisu predmet rasprave u Skupštini. Doći će zakon o boračkoj i invalidskoj zaštiti veoma brzo, nadamo se, do kraja godine. Tim zakonom je predviđeno formiranje stambenog fonda i svih ostalih stvari koje treba da poboljšaju život svih nas koji smo branili državu kada je to trebalo. Molim vas da onda pokažete veliki konsenzus i da taj zakon usvojimo. Tako ćete najbolje pomoći ovoj populaciji. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Marina Raguš, po Poslovniku.

Dame i gospodo, javljam se na osnovu člana 104. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u kojem se govori o dostojanstvu Narodne skupštine, odnosno poslanika. U stavu 2. piše da su dužni da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem. Stav 1 – da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine.
Zaista nisam mislila danas da koristim Poslovnik kako bih ponovila nešto što sam rekla prethodni dan i nešto što je, zapravo, u političkom opisu svih parlamentarnih stranaka, ali kolega Dujović me je, ne znam po koji put, motivisao da izađem za ovu govornicu i ponovim nešto što je zakonomernost Parlamenta.
Kolega Dujoviću, nije ekskluzivnost da pričate ni o jednoj kategoriji društva. Predstavljate ratne vojne invalide i mi to uvažavamo. Mi smo ovde svi legitimni da pričamo o svim političkim pitanjima, a o svim političkim pitanjima se institucionalno, i to je zakonomernost parlamentarizma, raspravlja u Narodnoj skupštini. Molila bih vas da ubuduće nijednoj stranci ovde ne oduzimate, kako vladajućoj, tako ni opozicionim strankama, pravo da govore o problemima koji čine svakodnevni život naroda u Srbiji.
Ratnih vojnih invalida kao članova SRS-a ima, zaista, puno. I, zaista, dajemo sve od sebe da se svakodnevno izborimo za prava i bolji život tih ljudi. Vi nama nikako ne možete oduzeti pravo da u ovoj skupštini, za skupštinskom govornicom, javnosti, narodu Srbije skrećemo pažnju na to šta ćemo konkretno da uradimo po pitanju tih ljudi. Isto tako, da amandmanski, ili kroz traženje objašnjenja ili obrazloženja od predstavnika Vlade, pokušamo zajedno da nađemo rešenje za užasno ranjivu kategoriju društva, koja je skrenuta na marginu, ne našom voljom, nego voljom vladajuće većine.
Dakle, drage kolege, dame i gospodo narodni poslanici, zaista, apelujem i na političku kulturu, i na politički moral.
Floskula je užasno teška, nesvarljiva, da vi govorite o tome da se ovde politički ne raspravlja o bilo kom pitanju. Sva pitanja za ovom skupštinskom govornicom i te kako imaju mesta, imaju svoj prioritet, zato što u državi Srbiji apsolutno ništa ne funkcioniše. U ovoj državi je urušen sistem, a mi se svi ovde trudimo iz petnih žila da postavimo temelje tog sistema. Ne uspeva zato što određeni ljudi pokušavaju da uvedu diktaturu.
Molim vas, izvinjavam se što prekoračujem vreme, završavam misao, da ubuduće vodite računa da su ovde predstavnici naroda i da svi imaju legitimno pravo da pričaju o svemu za ovom govornicom, u okviru institucije sistema.
Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Saša Dujović.

Biću kratak. Nisam imao nameru da ikome solim pamet ovde, da mu pričam šta treba da radi u Skupštini. Naravno da ovde sede predstavnici naroda i očekujem da se tako svi i ponašamo. To je pod jedan.
Pod dva, zaista bih vas zamolio za konsenzus u vezi sa zakonom o boračko-invalidskoj zaštiti, gde ćemo imati svi pravo da ispravimo sve nepravde koje su prema ovoj kategoriji građana napravljene. Naravno, očekujem i zaista bih zamolio uvaženu koleginicu da ne smatra da nekome solim pamet, da ograđujem nekoga kako će da deluje. Kako ko deluje ovde, to narod Srbije najbolje vidi. Neka svako radi svoj posao.
Kada sam zamolio da ne pričamo o ovoj kategoriji, kojoj sam pripadam, smatrao sam, mada može da se usvoji, a i ne mora, to je vaše pravo, da zaštita ratnih vojnih invalida i porodica palih boraca mora biti institucionalizovana i uvedena u zakonske okvire, a tu je prednost svih nas zajedno da donesemo dobre i povoljne zakone kojima ćemo to da rešimo. Hvala.

Pre nego što pređemo na sledeći amandman, samo bih da vas obavestim da je delegacija Zajednice srpskih opština tražila prijem kod mene danas, u 14,15 časova. Molim sve poslanike sa Kosova da budu zajedno sa mnom kada ih budem primala. Nema prostora za ostale, ali prenećemo vam šta će biti.
Oni su tražili prijem kod predsednika Skupštine. Ocenjujem da je pristojno da pozovem i poslanike s Kosova. Dozvolite da i ja imam pravo da ocenim ko treba da učestvuje u tom radu. Nisu tražili prijem kod svih poslanika, nego kod predsednika Skupštine.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 10. Zakona o budžetskom sistemu.
Gospodin Krasić želi reč.