Gospodin Milenić, članovi 225. i 226.

Biću vrlo sažet. Sa zadovoljstvom odgovaram na postavljena pitanja, ne baš na ovolika, premnogo ih je za moju malenkost, ali sam profesionalno dužan da se upitanom obratim sa željom da pomognem kolko mogu, jer sam prosvetni radnik po osnovnom zanimanju.
Cirkulacioni žeton ili žeton koji je u opticaju, koji kruži, jeste ono što građani Srbije nemaju u dovoljnoj količini zato što neki misle da se živi od političkih apstrakcija i praznih kvazipatriotskih priča.

Na član 5, razdele 3. i 22, amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Markićević, Srđan Spasojević, Aleksandra Ilić, Aleksandra Janković i Zlata Đerić.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodine Markićeviću, izvolite.

Poštovana predsednice, molim vas da omogućite prisustvo ministarke pre nego što počnem da govorim o amandmanu.
Poštovana predsednice, gospođo ministarka koja niste prisutni ovde, možda gledate negde ovo što ću sada da kažem, kolege poslanici i građani Srbije, najiskrenije rečeno, posle neprihvatanja ovog amandmana o kome hoću da pričam, stidim se, ali ne stidim se što sam ga podneo nego se stidim u ime onih koji ovo nisu ni pročitali, ni prihvatili.
Dakle, neću da čitam članove budžeta, cifre, samo ću reći suštinu. Već pomenuti ozloglašeni potpredsednici Vlade, za evropske integracije i tako redom, povećali su broj savetnika, kažem, pre svega savetnica. Pre neki mesec smo to videli ovde u Skupštini.
Poslanička grupa NS je htela ovim amandmanom da im to smanji za samo 12 miliona dinara, ponavljam za samo 12 miliona dinara. Za šta ta sredstva da se upotrebe? Dakle, da se stave u budžetski fond za finansiranje sporta, EK 511 - zgrade i građevinski objekti. Čak smo precizirali za šta - za izgradnju sportskih terena za osobe sa posebnim potrebama, narodski rečeno za invalide.
Ovde ima kolega koji su u parlament ušli zastupajući i ratne vojne invalide i invalide. Ne želim da ih prozivam po imenu, ali očekujem da podrže ovaj amandman.
Dolazim iz grada koga volim najviše na svetu, iz Čačka. To je prvi grad u Srbiji koji je proglašen za grad bez barijera, dakle, koji je omogućio licima sa posebnim potrebama, odnosno invalidima, da koliko-toliko ravnopravno žive sa građanima koji su imali sreću da ne budu u situaciji u kojoj su oni. Dakle, one barijere na pružnim prelazima, ovo što vidite u Skupštini od pre godinu ili dve, rampe niz stepenice, to ima u gotovo svim javnim ustanovama u gradu Čačku.
Napravili smo preko 30 sportskih terena osvetljenih 24 sata, gde svi građani, pre svega omladina, mogu da treniraju, da se bave sportom i da, kako ono mi popularno kažemo, odvučemo ih sa loših mesta, iz mraka i sa ulice.
Gledajući paraolimpijske igre i gledajući kako neke zemlje ulažu u svoje invalide i na sportskom polju, bio sam šokiran i priznajem da nisam bio dovoljno obavešten i ako sam se bavio time. Videli smo isto pun olimpijski stadion u Pekingu. Videli smo ponosne sportiste koji se, iako sa telesnim nedostacima, bore za sebe i za svoju zemlju.
Mi ovde nismo mogli da odvojimo 12 miliona dinara, pa neka se napravi u Beogradu, ne mora u Čačku, ne mora u Kragujevcu, ne mora u Kruševcu, ne mora u Kraljevu. Ovo je bio jedan znak da se Vlada ponaša bahato i osioni. Obrazloženje za odbijanje ovog amandmana je u reč, u zarez isto kao za sve amandmane koji su odbijeni.
Da li je moguće da u jednoj državi na svetu postoji da opozicija podnese 100 i nešto amandmana i da nijedan ne valja. Nijedan nije mogao da bude prihvaćen. Molio sam neke kolege iz DS, s kojima sam i privatno blizak, da podnesu ovaj amandman u istom tekstu, da ne piše Nova Srbija, da ne piše opozicioni poslanici.
Ovo je bio tako divan trenutak gde je Vlada mogla da pokaže dobru volju, da napravi dobru vibraciju, pozitivnu vibraciju, da se konačno shvati da je u ovoj zemlji i opozicija deo sistema, deo države. Ovde nema nikakve politike.
Samo ću da vas upozorim na neke stvari i tražim od vas, kao ministar finansija, da proverite. Ovde je neko pominjao Narodnu kancelariju. Valjda je sada svima jasno da je to bio politički i marketinški projekat.
Koliko poslanika i građana u ovom trenutku zna ko je direktor tzv. Narodne kancelarije? Mislim da ne zna ni dva posto, da ne znaju ni analitičari, ni mediji, niko.
Da li se sećate imena nevladine organizacije koja je najviše sarađivala sa Narodnom kancelarijom? Zvala se i sada se zove, mislim da postoji, Naša Srbija. Šta je problem sa tom Našom Srbijom? Pare, pričamo o novcu, tražim od vas, gospođo ministarka da proverite dobro, ne pozivam se na imunitet, govorim sa dokazima.
U izveštaju Agencije ili kako se to već zove, koja registruje političke stranke, a mi iz Nove Srbije, a mislim i sve poslaničke grupe su dobile taj izveštaj iz decembra 2006. godine. Postoji politička stranka koja se zove Naša Srbija. Da li znate ko je predsednik te stranke bio? Dragan Đilas. Da li je to isti onaj Dragan Đilas što je bio direktor Narodne kancelarije? Odjavio je stranku u januaru 2007. To su podaci RIK. Sve poslaničke grupe su to dobile.
Tada je imalo para za Narodnu kancelariju, a kako sada vidim, ima i sada. Niko nije protiv. Čim je nešto narodno, verovatno se to radi za narod. Samo mi nikada nismo mogli da saznamo, nikada ovde nismo mogli da dobijemo izveštaj kako se to koristi. Nisu to bile narodne kancelarije. To su bile žute kancelarije.
To je bio način da se izmisli prostor, zaposle ljudi i da se pravi stranačka infrastruktura. Ovde ne može 12 miliona da napravimo tri ili četiri igrališta, koja ćemo da obeležimo i da kažemo, ovo su za našu decu, za naše invalide. Ovih 30 i nešto igrališta što sam pričao u gradu iz koga dolazim, stalno je gužva, hvala bogu, mnogo dece i omladine trenira, vežba. Svaki minut ako smo ih odvojili od lošeg mesta je pozitivno za sve, za svaku vlast, za svakog funkcionera koji se pita. A ovde nismo mogli 12 miliona.
Naći ćemo mi neki poslanici, neću da pominjem ni stranku, ništa, tih 12 miliona da napravimo tri ili četiri igrališta. Sport da - droga ne, pozdravljam ko je to smislio. Obeležićemo da su to ti sportski tereni za lica sa posebnim potrebama.
Ponavljam vam ono što sam rekao dok vi niste ovde bili prisutni, zahvalan sam što ste došli, verovatno ste ovo slušali. Zbog ovog amandmana koji niste prihvatili, ja ću da se stidim. Ne mora Vlada Republike Srbije. Hvala.

Najpre se javio gospodin Šormaz. Vi ćete po Poslovniku? Zlato, kako ste se vi javili? Po amandmanu.
Izvolite, gospodine Maraš. Po Poslovniku, ima prednost.
Htela bih da kažem, gospodine Markićeviću, vi ste zaista čovek koji izražava poseban senzibilitet za parlamentarnu demokratiju, ali ste pripadnice pola, suprotnog vašem, na izvestan način pomenuli u kontekstu koji nije u skladu sa vašim dosadašnjim nastupima vezanim za ravnopravnost.
Izvolite, gospodine Maraš.
SLOBODAN MARAŠ: Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, čl. 225. i 226.
Mi smo slušali prošle nedelje slovodobitnog premijera, gospodina Cvetkovića, koji je rekao da će se dosadašnji osigurani depozit vezan za štednju podići na 50.000. Da bi se tako nešto desilo, to mora da prođe kao zakon ovuda, da li je tako.
Samo sam hteo da pitam: kada će se to desiti? Znači, kada će taj zakon doći u Skupštinu, kada će poslanici moći o tome da se izjasne i kada će se naći na sednici.
To je pitanje, u krajnjoj liniji, za predsednicu parlamenta da pokažemo zaista, a siguran sam da svi poslanici u ovoj sali su spremni da što pre taj zakon dođe na dnevni red, da se o tome izjasnimo i da damo tu sigurnost našim građanima, da ne bude samo da se širi panika. Gospođo predsednice, da li se čuli šta sam pitao? Ako ste čuli, u redu, samo da to što pre se desi da jednostavno naši građani imaju dozu sigurnosti koja im je obećana od strane premijera.

Izmene ovog zakona vezane za osiguranje su po hitnom postupku u proceduri.
Gospođa Zlata Đerić, izvolite. Vi ste malopre rekli da su oni pre vas, prozvala sam vas, a vi ste rekli da su pre vas.
(Dragan Šormaz: Rekao sam da se Maraš javio po Poslovniku.)
Izvinite, vi jeste pre Zlate, ali hoćete li ustupiti Zlati? U redu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar, videli ste svi da je ovo amandman koji, pre svega, nema nikakvu stranačku obojenost. Ovo je amandman koji, ako smo pošteni, ako smo humani, onda treba zaista svi da podržimo i ne mislim da u ovoj sali sedi ijedan poslanik koji misli drugačije.
Vi znate koliko smo se dugo u jeziku mučili, pre svega, da nađemo zakonsku pravu formulaciju da ljude sa posebnim potrebama, osobe sa posebnim potrebama, lica sa posebnim potrebama u zakonu možemo determinisati. Da možemo u svakodnevnom životu da ih oslovimo, da možemo da komuniciramo, a da ih time ne povredimo.
Pre svega, zato što mnogi od nas u svom okruženju, i porodičnom i društvenom, imaju takve ljude. Svako od nas. Ono što jeste naše pravo ogledalo, to jeste odnos upravo prema ovim ljudima. Pozdravljam zakon, koji je na vidiku, upravo o zapošljavanju invalidnih lica, to je jedan od izraza koji se uvrežio, a koji ih najbolje ne određuje, ali eto, on egzistira u jeziku.
Međutim, ono što je veoma važno i zbog čega vas molim da podržite ovaj amandman i apelujem svakako na gospođu ministar i na njen uticaj u Vladi da se ovaj amandman na neki način ipak nađe u zakonu i da ovaj rebalans budžeta, koji ima izuzetno mnogo manjkavosti, koje su čak i ekonomisti ocenili, kao što je gospodin Danijel Cvetićanin, pa čak i gospodin guverner Jelašić, vrlo loše, da ovo bude jedna od onih pravih stvari koje će ovaj rebalans budžeta izneti.
Jedna od pravih investicija, jer ovo jeste jedna od investicija u budućnosti. Mnogo se troši, mnogo se rasipa.
Ovde se o tome mnogo govorilo. Mnogi poslanici su vrlo argumentovano to izneli, vapili za tim. Nas čeka jedna teška ekonomska kriza. Ali ovaj izdatak je zaista u ovakvom rebalansu budžeta minoran i videćete da su poslanici NS sve amandmane podneli sa istim motivom. Svi naši amandmani kada ih budemo obrazlagali, videćete, mogu biti podržani od svih, jer oni nemaju stranačku obojenost. Oni su obojeni potrebama građana.
Dakle, ono što želim samo za kraj da kažem, nije invaliditet ako imate smanjenu neku telesnu mogućnost, pravi invaliditet je ako ostanete bezdušni, ako ostanete slepi i ako ostanete potpuno neangažovani pred ovim problemom. Hvala vam.

Zahvaljujem. Najpre gospodin Šormaz, pa vi.

Ovaj amandman je zaista dosta dobar, ali mene ne čudi, ne znam zašto se čude moji dragi prijatelji iz Nove Srbije, što Vlada nije prihvatila ovaj amandman, mene apsolutno ne čudi zašto ga nije prihvatila. Zato što ovu Vladu čine oni koji su se posvađali 1988. godine na onoj čuvenoj Osmoj sednici, a sada su se pomirili i potpisali koalicioni sporazum za budući nastup na narednim izborima, koji su nazvali deklaracijom o pomirenju.
Oni ni tada, pre 20 godina kao komunisti, nisu znali i nisu prepoznavali potrebe osoba sa invaliditetom, krili su ih, nisu se njima obraćali, nisu o njima vodili računa. Zašto očekujete da i sada oni o njima vode računa? To je nešto što jednostavno nije u sklopu s njima, to je nešto što je njima nepoznato, uvek im je bilo nepoznato. Ko prati političku scenu, ko prati istoriju politike u Srbiji, zna da je to tako. Deklarativno, naravno, kada su potrebne kampanje da će se sve to govoriti.
Ne očekujem da će biti prihvaćen ovaj amandman, koliko god da je dobar i koliko god da je human, zato što je ovo važnije, ovo je za njih važnije. Pogledajte, ako može da se snimi da bi građani videli, ovo je samo ministarstvo Mlađana Dinkića, ovo je sve, neka pogledaju ljudi iz EU, iz MMF, neka mi kažu zemlju u EU koja ima ovakvo ministarstvo. Neka mi kažu jednu, pričamo o javnoj potrošnji o smanjenju javne potrošnje.
Onda na sve ovo još i kabinet kao potpredsednika Vlade. Isto je po pitanju prvog potpredsednika, zamenika predsednika, ili šta li je već u Vladi. Em imaju kao ministri kabinete, em imaju ovako struktuisano ministarstvo, sa tolikim brojem zaposlenih, i onda plus i kabinet.
Naravno da ne možemo očekivati boljitak i naravno da to nije evropska vlada. Naravno da oni i po ovom pitanju jednostavno ne govore istinu, kao što nisu govorili ni o penzijama, ni o akcijama, besplatnoj podeli akcija. Sve što govore služilo je svrsi dolaska i preuzimanja izvršne vlasti u Srbiji, a posle toga mašala, što kaže naš narod, ima se može se. A ako se nema zadužiće se, pa će plaćati neko drugi u budućnosti.
Mi koji smo mlađi, pa još mlađi od mene, pa još mlađi, znači oni koji su danas deca, unučići, a bogami kako se zadužuju, zadužuju i one koji još nisu ni rođeni. Takav je odnos ove Vlade prema ovoj državi. Ne vidim zašto bi se bilo ko za to čudio.
Daću još jedan primer, koliko oni isprazno pričaju o EU. Da li su napravili analizu? Da li su proverili kada su dali Zoološkom vrtu u Jagodini 250 hiljada evra za čuvenu žirafu? Da li su dali za nešto što je evropski standard? Da li je gospođa ministarka dala saglasnost na davanje tog novca iz budžeta?
Proverio sam, postoji nešto što se zove Savez evropskih zooloških vrtova. Standard tog saveza je da životinje koje žive u krdu moraju da imaju zadovoljavajući, a žirafe žive u krdu, životni prostor, taj životni prostor mora da bude prostran, veliki, mora da bude i u zatvorenom prostoru dosta veliki i ne smeju da žive u manjem broju od tri, po njihovom standardu, mada ponekad zažmure za manje zoološke vrtove ako ih ima dve.
Jedna žirafa ili životinja u krdu nigde, po evropskim standardima, ne postoji. Zato što je onda ta žirafa sama, usamljena i nesrećna, a njen životni ambijent, prostor, traži da bude u krdu sa više žirafa. Isti je slučaj i sa antilopama i sa svim ostalim životinjama koje žive u krdu.
Vi se, gospodo, smeškate, a hoćete u EU. Znači, morate da poštujete standarde EU. Razlika između nas iz DSS i vas je što mi želimo standarde EU u Srbiji, pa onda da postanemo član EU, a vi želite sad da utrčite u EU nespremni, sa jednom žirafom u zoološkom vrtu, što nije standard EU, a niko vas neće.
Ubrzani put u EU, koji vi koristite kao termin, terminološki ne postoji, apsolutno ne postoji. To u EU ne poznaju. Postoji nešto što se zove politika uslovljavanja, koja mora da se ispuni i kada se to ispuni, onda ulazimo u EU.
Znači, ili ako želite evropske standarde, povećajte novac zoološkom vrtu u Jagodini, da to bude po evropskom standardu, ili vratite novac iz budžeta, iskoristite ga za nešto mnogo pametnije i potrebnije ovoj zemlji. Ili priznajte da niste proveravali, između ostalog, i Mlađan Dinkić koji je dao taj novac. Ovde smo čuli malopre hvalospeve o čoveku.
Ne može da se da 12 miliona dinara za sportske terene za invalide, ali može da se da 250 hiljada evra da se napravi životni prostor i unesreći jedna životinja. Trebalo bi valjda nešto da kaže i udruženje zaštitnika životinja u ovoj zemlji o tom pitanju.
Znači, mene, gospodo, braćo moja i sestre iz Nove Srbije, ne čudi, ne znam zašto se vi čudite što se oni ovako ponašaju. Oni samo gledaju i polaze od onoga da je Bog prvo sebi stvorio bradu.
Znači, gledaju samo sebe, da zadovolje svoje pozicije, da zadovolje ono u šta su ušli, da se podele, da posedaju.
A onda će da vide kako će to Srbija ubrzano da uđe u EU, iako nema ništa ni od Lisabonskog sporazuma, iako evo danas u novinama piše da nema ničega ni od ulaska Hrvatske u EU, iako je ona kandidat, za razliku od nas, za ulazak u EU.
Dajte da mi radimo na standardima, dajte da mi menjamo naše društvo, dajte da ovaj parlament usvoji 300 zakona, kao što je usvojio između 2004. i 2006. godine, i da svi budu pohvaljeni kao evropski zakoni, i da imaju podršku i Svetske banke i MMF, a ne ovako. Na ovaj način to nigde ne ide, ovako samo državu još više zadužujemo, pravimo probleme i ne možemo da vodimo računa o našim građanima i kao država ne možemo da zaštitimo naš narod.

Gospodin Srđan Spasojević, a zatim se javila i gospođa ministar. Vaša poslanička grupa ima još pet minuta. Izvolite.