Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2008. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika konstatujem da sednici prisustvuje 138 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 100 narodnih poslanika, odnosno da je prisutno više od jedne trećine narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, pozvala da sednici prisustvuju gospodin Janko Guzijan, državni sekretar u Ministarstvu finansija, i gospođa Ružica Stojiljković, pomoćnik direktora Uprave za trezor.
Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2008. GODINU I IZMENE FINANSIJSKIH PLANOVA ZA 2008. GODINU REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANjE, NACIONALNE SLUŽBE ZA ZAPOŠLjAVANjE I REPUBLIČKOG ZAVODA ZA ZDRAVSTVENO OSIGURANjE (pojedinosti)
Pre nego što pređemo na raspravu o amandmanu, po Poslovniku se javio gospodin Velimir Ilić.

Poštovana predsednice parlamenta, poštovani narodni poslanici, biću veoma kratak. Hteo sam danas da iskoristim priliku da svim građanima Srbije koji slave Svetog Luku čestitamo krsnu slavu, da je provedu u zdravlju i veselju.
Da zamolimo predsednicu parlamenta da danas ne radimo duže, jer mnogi od nas imaju posete svojim prijateljima, rođacima, mnogi i slave, i da zamolimo da se sutra ne radi, mada je bilo razgovora, mi znamo da su sutra zadušnice i molim vas u ime poslaničke grupe Nova Srbija da sutra ne radimo, da možemo otići na groblje, posetiti svoje najmilije koji su pomrli i zapaliti sveće.
Hvala vam puno.

Zahvaljujem. Gospodin Radojko Obradović, takođe po Poslovniku.

Zahvaljujem, predsednice. Hteo sam da tražim od ministra finansija obaveštenje da bih dobio blagovremeno sve potrebne informacije koje su mi važne za vršenje poslaničkog posla. U svako vreme je važno da imamo poverenje u institucije i važno je da institucije poštuju propise, zakone i sve ono što utvrđuje osnov za njihov rad.
Naša javna potrošnja je otprilike nešto malo manja od 50% bruto društvenog proizvoda, 44-45%, i pre svega osnovni zakon po kome je definisan sistem kontrole ubiranja i trošenja državnih para je Zakon o budžetskom sistemu. Član 14. Zakona o budžetskom sistemu u svom prvom stavu definiše jasan budžetski kalendar i između ostalog kaže da 1. novembra Vlada treba da usvoji budžet i da ga dostavi parlamentu. Poslednji stav ovog istog člana kaže da je rok iz stava 1. krajnji rok u budžetskom kalendaru.
Drugim rečima, to može da bude i mnogo ranije, ali ne sme da bude kasnije. Ne sumnjam da će Vlada dostaviti u sledećih petnaestak sati budžet Republike Srbije, ali molim ministra finansija da nam da tačnu informaciju da bismo mogli da se pripremimo za dalji rad. Hvala vam.

Narodni poslanik Marko Milenković, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, javljam se na osnovu Poslovnika Narodne skupštine, članovi 225. i 226, i tražim objašnjenje i obaveštenje od predsednika Vlade, gospodina Cvetkovića.
Šta se dešava i kako će se rešiti realan problem 300 osnovaca u Maloj Plani kod Prokuplja? Osnovna škola "Svetislav Mirković-Nenad" u Maloj Plani kod Prokuplja, iako u katastrofalnom, oronulom stanju, do pre par dana je jedan njen deo, koji odavno nije za upotrebu, korišćen za izvođenje nastave.
Drugi deo škole je još pre pet godina srušen i počeo je da se gradi u izvođenju Građevinskog preduzeća "Berilje", ali je namenjeni novac na čaroban način nestao, stiglo se samo do temelja i još ponekog zida, a problem dece nije rešen.
Osim toga, sve vreme nad tom zgradom gde se nastava izvodila zlokobno visi jedan ogroman kran. Niko od nadležnih ne misli da pomeri taj kran, a da se radi o njihovoj deci verujem da bi to rešili još odavno. Kada se pojavila još jedna pukotina na podu učionice, zbog objektivne opasnosti od rušenja zidova i plafona, odlukom Saveta roditelja nastava je obustavljena.
Sada već nekoliko dana đaci osnovci štrajkuju i simbolično u vremenu od desetak, petnaestak minuta blokiraju magistralni put Prokuplje - Priština, dok im se zvaničnim putem ne izađe u susret i dobiju garancije o nastavku radova na izgradnji nove školske zgrade.
Naravno, odgovor treba da tražimo u prošlosti i da nađemo odgovorne za ovakvo činjenično stanje stvari, ali prihvatanjem premijerske i ministarskih fotelja nisu samo preuzete privilegije, već i obaveze i odgovornost. Problem ovih ljudi je i te kako ozbiljan.
Kao narodni poslanik i predstavnik građana iz junačke Toplice, ovim putem ne tražim samo od premijera objašnjenje, već apelujem na njega i na vas, gospođo ministar, da odvojite skromna sredstva iz ovog rebalansa budžeta i rešite problem građana u Maloj Plani, jer oni zaista više ne smeju da šalju decu u školu, to bih uradio i ja, a verujem i svi vi. Hvala.

Na član 5. razdeo 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. stav 1. i 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Reč želi gospođica Nataša Jovanović.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, magistar Aleksandar Martinović, poslanik SRS, danas je, kao i svih prethodnih dana, u razgovoru sa biračima svoje rodne Rume, gde očekujemo ubedljivu pobedu liste SRS-dr Vojislav Šešelj na izborima koji su zakazani za sledeću nedelju 9. novembar, međutim, on je kao odgovoran čovek i narodni poslanik koji je uočio, i kroz javljanja koja su zaista naočigled celokupne srpske javnosti izuzetno zapažena kada je u pitanju parlament, ono što su demokratske vrednosti našeg društva i ono što treba Narodna skupština Republike Srbije kao najviše zakonodavno telo da radi, te podneo amandman u ime poslaničke grupe SRS da se poboljša rad Narodne skupštine.
Molila bih vas, poštovane kolege, da obratite pažnju na amandman gospodina Martinovića, iako ga je Vlada odbila.
Vi imate i obavezu i odgovornost da to u danu za glasanje, u skladu sa svojom savešću odlučite ovako ili onako, jer je u pitanju stvar koja se tiče ljudi koji su zaslužni što imam ovaj materijal u rukama, što imam ovaj drugi materijal, što vi imate ili nemate na klupama, zavisi kako je ko krenuo pripremljen na sednicu, materijal za ovo zasedanje, jer je gospodin Martinović amandmanom, kojim je želeo da poveća iznos u razdelu Narodne skupštine Republike Srbije za stručne službe, predvideo da se taj iznos uveća za 44 miliona dinara.
Pre nekoliko dana smo proslavili, odnosno obeležili 150 godina od donošenja prvog Zakona o Narodnoj skupštini. Tu je i uvaženi dr Žutić, jedan od naših poznatih istoričara i čovek koji se bavio parlamentarnom demokratijom, pa će vam reći da su u to vreme još bili ustanovljeni svi demokratski kriterijumi i vrednosti koje treba da radi jedan poslanik, odnosno kako je do Svetoandrejske svaka druga skupština bila običajna ili održavana pod vedrim nebom.
Od dana kada je izglasan taj zakon, iako je on menjan, ipak su ustanovljeni neki principi. Znači, kolika je poslanička dnevnica, koja su prava i obaveze narodnih poslanika, šta rade ljudi koji su takođe angažovani oko pripreme zakona, i to su neke valjda istorijske i demokratske tekovine o kojima mi moramo i ove 2008. godine da vodimo računa.
Ako predlagač rebalansa budžeta, odnosno Vlada kao predlagač budžeta za 2008. godinu, pa i svih godina ranije, nije vodila računa o tome kako treba da funkcionišu stručne službe, odnosno kaže da je to ono što je po aproprijaciji jedino moguće za Narodnu skupštinu u razdelu budžeta, gospodin Martinović kaže da to ipak može da se uradi na drugi način.
Razlog je zaista tehničke prirode za odbijanje ovog amandmana, on nije suštinske prirode. Da je predlagač imao dobru volju da posluša apel gospodina Martinovića iz SRS-a da se 44 miliona više da za rad stručnih službi, ne bi se Vlada pozivala u svom obrazloženju za odbijanje amandmana na to da nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, da se ne zna ako se nekom uzme kome će drugom da se da itd, jer to je moglo sve onda da se dobrom voljom predlagača uskladi ako se želi da ti ljudi imaju bolji položaj.
Ne znam koliko ste vi upoznati svi, ali mislim da 90% vas jeste, evo mora to da čuje i srpska javnost, da ljudi koji su stručna služba Narodne skupštine Republike Srbije imaju izuzetno male plate. To su ljudi sa srednjom, višom i visokom stručnom spremom.
Inače, sve je to zbog toga što smo mi inkorporisani u Zakon o državnim službenicima, Narodna skupština i ljudi koji ovde rade u većini slučajeva. Kada bi sada, a na to ima pravo svaki, pre svega predsednik skupštine, i predsednik gospođa Slavica Đukić-Dejanović verovatno ima taj problem.
I moja malenkost kao potpredsednik, pošto nam je jedno potpredsedničko mesto uzurpirano od nepostojećeg, odnosno nekog duha, sada kada bi trebalo da angažujemo ljude koji su po sistematizaciji Narodne skupštine savetnici, odnosno stručna služba za potpredsednike, znate li kolika je njihova plata?
Sa srednjom školom 18 hiljada dinara, sa višom školom 20 i nešto, sa visokom stručnom spremom, to su obično ljudi koji treba da budu iz oblasti društvenih nauka i ljudi koji po prirodi svog znanja treba da pomažu u radu potpredsedniku skupštine, ili predsedniku poslaničke grupe ili da rade u Odborima, plata im je tek 30 i nešto hiljada dinara.
Onda možete da zamislite vi u kojoj se mi sada nalazimo. Mi imamo, pošto smo preuzeli nadležnosti one bivše republike koju je razbila DOS-ovska vlast, počeli su ovde to da rade Đinđić i Labus, naravno u dogovoru sa Milom Đukanovićem da unište Saveznu Republiku Jugoslaviju, a kasnije državnu zajednicu, imamo osam stalnih međunarodnih delegacija i treba da formiramo, je l' tako profesore Mićunoviću, grupe prijateljstva.
Vi ste predsednik Odbora za inostrane poslove. Znate li koliko ima prevodilaca Narodna skupština? Četiri, dvoje njih za engleski jezik, mislim za francuski, za ruski mislim i da nemamo, a koga je to, na kraju krajeva od vas i briga, nego moramo to eksterno da tražimo.
Ti mladi ljudi, jer su u pitanju izuzetno obrazovani, izuzetno stručni ljudi koji se pripremaju za svaku, apsolutno svaku temu koju bilo gde u bilo kom međunarodnom telu imamo na razmatranju, imaju tek 30 i nešto hiljada dinara platu.
Jedna od zaista izuzetno stručnih osoba kada je u pitanju i pravna struka i stručna služba, da ne bude neprijatno dami, sedi ovde u skupštinskoj sali, i bez obzira na sve i kako se koja vlast menja, ta gospođa profesionalno radi svoj posao i uvek je na raspolaganju svim narodnim poslanicima bez obzira iz koje su političke stranke.
Molim vas, zar to nije u najmanju ruku nepošteno i nečasno da tražimo od ljudi da rade tako odgovoran posao a da imaju tako male plate. Ovo u danu za glasanje sve može da se ispravi i da se kroz način na koji će to tehnički da se uredi tim balansiranjem u stavkama onoga što se od nekoga uzima, a daje se stručnim službama, reši.
Mi smo tu, ponudili smo, odnosno kolega Martinović, tu mogućnost.
Budite odgovorni prema tim ljudima jer na taj način ćete biti odgovorni i prema sebi i prema Narodnoj skupštini Republike Srbije. Jer, dok se ne donese zakon o Narodnoj skupštini, što je navodno svima cilj, imaćemo ovakvu situaciju.
Da ne govorim, i to bi sada bila još bolnija i teža priča, o vozačima koji imaju staž po 30 godina, a plate 15 do 16 hiljada dinara, o ljudima koji nam spremaju svakoga dana dole hranu, kuvarima, konobarima itd, o spremačicama.
Mislim da treba da razmišljate o tome kao odgovorni ljudi, kao narodni poslanici, koji imaju daleko veća primanja, a da se suočite sa ovom situacijom.
Gospođo predsedniče, pridružujem se predlogu gospodina Velimira Ilića za današnji način odnosno termin rada, zbog toga što je mnogim pravoslavnim Srbima danas krsna slava Sveti Luka i ujedno želim da pozdravim i da čestitam krsnu slavu profesoru dr Vojislavu Šešelju, srpskom junaku, njegovoj porodici, njegovoj suprugi Jadranki, deci i naravno svima onima koji danas slave krsnu slavu, i koji znaju i da se profesor Šešelj i svaki haški zatočenik bori za to da živimo slobodno u našoj zemlji.
Naravno, verujem, i u to sam apsolutno uverena, da će sledeće godine zajedno sa svojom porodicom, svojom Srpskom radikalnom strankom i svojim narodom, dr Vojislav Šešelj krsnu slavu posle šest godina proslaviti u svojoj porodičnoj kući u Batajnici. Hvala.

Zahvaljujem. Reč ima gospodin Krasić.

Naravno, javljam se po amandmanu, ne po Poslovniku, taman posla.
Pridružujem se ovim predlozima da danas radimo do šest sati, da se sutra ne radi, zato što stvarno postoje opravdani razlozi, a mi ćemo učiniti sve da što efikasnije prođemo kroz sve ove amandmane, kako bi i Vlada i javnost imali prilike da saznaju o čemu se radi.
Nastavio bih tamo gde je moj prethodnik stao povodom ovog razdela, a tiče se stručne službe Narodne skupštine.
Problem je nastao onog momenta kada je u ovoj skupštini nekritički usvojen Zakon o platama državnih službenika i nameštenika. Međutim, to ima i svoju drugu dimenziju ili, da kažem, drugu stranu medalje, a ona se ogleda u tome što je nekada u Narodnoj skupštini bilo između 60 i 70 zaposlenih, u ovoj Narodnoj skupštini, daleko više je bilo u onoj Saveznoj skupštini, i kada je došlo do ove situacije posle nestanka državne zajednice, verovatno je bilo i opravdano da se poveća broj zaposlenih u Narodnoj skupštini, ali nikako da se poveća na ovaj današnji broj. Verovatno neću mnogo da pogrešim ako kažem da oko 300 zaposlenih, ako ne i više, ima u Narodnoj skupštini.
Problem je ne samo u tom velikom broju, problem je u tome što se izgubio i kvalitet rada stručnih službi i to mora da se ima u vidu. Nekada su stručne službe vraćale Vladi predloge zakona ukoliko stručna služba Zakonodavnog odbora proceni ili utvrdi da pojedina rešenja nisu u skladu sa Ustavom.
Slična je situacija bila i sa drugim odborima. Jednostavno, vrati se materijal na doradu pre nego što dođe do poslanika. Od 2000.godine naovamo ili, da budem precizniji, od 2001. godine, mi nemamo tu vrstu kvaliteta rada stručne službe, jer jednostavno niko od njih i ne traži, pošto oni ne smeju ni da se baš pitaju kao stručnjaci, nego moraju da urade ono što im se naredi.
U tom spajanju ove dve skupštine dobili smo još jednu posebnu kategoriju zaposlenih u Narodnoj skupštini. Ima nekoliko zaposlenih u Narodnoj skupštini koji imaju daleko veću platu i od zamenika sekretara i od sekretara Narodne skupštine. Ima nekoliko zaposlenih koji imaju veću platu nego narodni poslanici, i od predsednika Skupštine, i od predsednika Republike, to da budete načisto, neću da ulazim u imena i prezimena, niti njihove nazive radnih poslova i zadataka, ali to neko treba da utvrdi. Nažalost, to je prošlo preko Administrativnog odbora, pošto je on zadužen za te stvari.
Kako god da se okrene priča, vraćamo se na nešto što se zove zakon koji je stvarno uveo diskriminaciju u državnoj službi. To je Zakon o platama državnih službenika i nameštenika, to je Zakon o državnim službenicima i nameštenicima, jer nekritički je izvršena podela poslova na one koji su striktno vezani za upravni postupak i sve druge pomoćne poslove.
Tu je izvršena svojevrsna diskriminacija onih koji se formalno-pravno vode da su u radnom odnosu u jednom istom organu. Znači, ako je Narodna skupština, imamo državne službenike i imamo nameštenike. Razlika u plati je ogromna. Da li je ona opravdana? Nije opravdana.
Imamo terminološku diskriminaciju među zaposlenima i imamo diskriminaciju u pogledu prinadležnosti koje se primaju za posao koji se radi. Još imamo novu kategoriju sa ovim spajanjem, koji su van svih mogućih kriterijuma. Naravno, u vezi ovog amandmana koji je podneo gospodin Martinović Vlada je potpuno u pravu sa gledišta formalnih uslova: lako je vi da predložite, dajte gde da se smanji.
Ali, ne smete tako da gledate na amandmane koje podnose narodni poslanici. Ne možete vi striktno da posmatrate, pa da kažete - prema Zakonu o platama državnih službenika i nameštenika, toliko ima državnih službenika, toliko platnih razreda, mesečna plata puta 12, u masi sa doprinosima, toliko nameštenika, toliko platni razredi itd, toliko u masi, to daje taj i taj broj.
Makar iskoristite ovo kao priliku da promenite taj zakon. Taj zakon je diskriminatorski, i u pogledu naziva, i u pogledu selekcije poslova i u pogledu nagrađivanja. Arhaičan je. To je zakon koji asocira na nešto iz Nušićevih komedija "Gospođa ministarka", "Sumnjivo lice". Ujka Vasa prvi se javio, vodite računa, može da bude nameštenik.
To je bila forma da ministri svoje rođake zaposle i da ih udome nekako, samo na državne jasle da dođu. Naravno, moramo malo i da se pošalimo na tu temu.
Balinovac i Đelić su napravili grešku. Dobro je priznati da su napravili grešku. Tu grešku treba ispraviti. Znamo da je potrebno da se obuzdaju plate u masi, ali nije to urađeno kvalitetno. Pogledajte šta se dešava sa kabinetima potpredsednika.
Samo da vas podsetim, kada su doneti ti zakoni o državnim službenicima i platama državnih službenika, rečeno je - Kabinet predsednika Vlade i Kabinet potpredsednika. Povećao se broj potpredsednika, pa sad imamo potpredsednika prvog, zamenika predsednika, pa još nekoliko potpredsednika. Oni su istovremeno i ministri, pa ima kabinet ovde, ima kabinet tamo, ima kabinet onamo. Nema logike. Stvarno nema logike.
To može da se ispravi i nije ništa komplikovano. To moram da vam kažem.