Da li se još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne)
Na član 5, razdeo 3. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Milentijević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Gospodin Dimitrijević, izvolite.

Gospođo predsednice, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu ili, kako se on popularno zove, rebalans budžeta, jeste prilika da se na neki način uoči politika Vlade koja je vođena u prethodnom periodu.
Dakle, koji su to principi koje je Vlada promovisala kroz svoju politiku, a šta je to što je rezultat vođenja te politike? Ovo jeste najznačajniji dokument, pre donošenja onog ključnog dokumenta, a to je budžet Republike Srbije koji očekujemo da će biti u proceduri.
Prva stvar koju želim da napomenem je oko vođenja spoljne politike. Dakle, Vlada je jedan od svojih prioriteta u vođenju svoje politike navela da će preduzeti sve pravne i diplomatske mere u očuvanju KiM u sastavu Republike Srbije. U tom smislu Vlada će nastaviti sa diplomatskim aktivnostima koje imaju za cilj da što manji broj država prizna nezavisnost južne srpske pokrajine, ali hajmo da vidimo šta se u proteklom periodu dešavalo po tom pitanju.
Pre izvesnog vremena je vrlo začuđujuća bila izjava predsednika Vlade Republike Crne Gore gospodina Mila Đukanovića. On je rekao, otprilike, da se ministar inostranih poslova Republike Srbije, gospodin Vuk Jeremić, letos boraveći u Crnoj Gori, dogovorio sa crnogorskim rukovodstvom oko priznavanja nezavisnosti KiM, čim se obavi glasanje povodom traženja Vlade Republike Srbije o izjašnjavanju Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Dakle, u programu Vlade stoji jedno, a Vlada radi drugo. Napori Vlade na očuvanju nezavisnosti KiM ne da nisu urodili plodom, nego su donošene odluke, a i dan-danas se donose odluke mimo ove skupštine.
Grupa od 108 narodnih poslanika još 16. juna je podnela Narodnoj skupštini jedan zahtev gde se rešava i definiše pitanje celovitosti države Srbije. Taj predlog naše rezolucije, odnosno potpis 108 narodnih poslanika nikada nije stigao na dnevni red zasedanja ove skupštine.
Tražili smo više puta objašnjenje od predsednice Narodne skupštine, zbog čega je ta tačka dnevnog reda skinuta i nije stavljena u redovnom zasedanju.
Odgovor koji smo dobijali uglavnom se svodio na tu činjenicu da u vreme podnošenja te rezolucije gospođa predsednica Narodne skupštine nije bila predsednik Narodne skupštine. To ne skida odgovornost, jer šta to znači, dakle, sve što je ona zatekla u tom trenutku na stolu to više nije bilo valjano, nego je samo valjano ono što se našlo na stolu onog dana kada je ona postala predsednik Skupštine.
Ovde je više poslanika govorilo o stvarnom karakteru ovog budžeta, a Vlada je kao jedan od svojih ciljeva u naredne četiri godine promovisala jednu vrlo značajnu stvar, a to je značajno povećanje zaposlenosti. Posmatrajući sada sastav Vlade i svih tih kabineta, vidimo da je Vlada nešto poradila na tom pitanju, ali je poradila na taj način što je uvećala državni aparat, uvećala ga je do te mere da taj državni aparat u ovom trenutku zadovoljava samo koalicione odnose. Dakle, to je ispunjenje koalicionih želja koalicionih partnera ove Vlade, koja je sastavljena tako kako je sastavljena.
U tom smislu, kada se pažljivo pročitaju svi razdeli i kada se vidi koliko je sredstava potrošeno, na koji način je potrošeno, onda je potpuno jasno na koji način Vlada funkcioniše, da ta Vlada nema zajedničku politiku, da nema zajednički stav o važnim državnim pitanjima i da je ona, u stvari, samo jedna Vlada koja funkcioniše da bi se što više para uzelo iz džepova građana Republike Srbije.
Jedan od prioriteta Vlade, bar ovo piše u ekspozeu gospodina Mirka Cvetkovića, biće jačanje socijalne odgovornosti prema građanima u svrhu poboljšanja uslova života i rada svih građana, posebno najugroženijih kategorija stanovništva. U zadnje vreme smo svedoci enormnog povećanja cena, povećanja komunalija, energenata, životnih namirnica i svih drugih stvari.
Dalje se kaže u ovom ekspozeu da će Vlada voditi računa i o mladim visokoobrazovnim kadrovima. U tom smislu je, čini mi se bio raspisan konkurs za kupovinu stanova za mlade visokoobrazovane kadrove. Ti ljudi su podigli kredite, kao i ko zna koliko građana Srbije. Svedoci smo svetske ekonomske krize, svedoci smo povećanja kamata, svedoci smo da Vlada nije preduzela odgovarajuće mere. Pitanje koje se nameće posle ovoga: šta će se s tim ljudima dogoditi, da li će moći da plaćaju te rate za kredite podignute za stanove ili će ti stanovi biti oduzeti, odnosno pošto su ti svi stanovi pod hipotekom, gde će ti ljudi da završe? Evo još jedan primer socijalno odgovorne Vlade.
Amandman koji sam podneo odnosi se na prebacivanje određenih sredstava iz kabineta potpredsednika Vlade zaduženog za evropske integracije, za koji mi se u tom trenutku učinilo da je preveliki. Odnosio se na posebne usluge, na troškove putovanja itd. Dakle, šta je bio cilj amandmana? Da se ta sredstva utroše za nešto što je, čini mi se, prioritet ove države.
Svedoci smo da smo pre nekoliko dana raspravljali ovde o jednom zakonu koji se odnosio na otpis dugovanja po obaveznom zdravstvenom osiguranju. Šta je suština toga? Znači, da u toj kasi obaveznog zdravstvenog osiguranja i svih troškova koji se dešavaju u zdravstvu postoji manjak novca. Videli smo u diskusijama kako je do tog manjka došlo.
U rebalansu budžeta, odnosno u stavkama koje je Ministarstvo zdravlja predložilo postoji određena vrsta programa koji ima za cilj da poboljša kvalitet života i da poboljša zdravstveno stanje stanovništva Beograda. Ti preventivni programi se odnose na borbu protiv zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, na prevenciju karcinoma, na borbu protiv alkoholizma, na borbu protiv povećanja broja obolelih od dijabeta i na neke druge oblasti.
Interesantno je da u stavkama koje su u rebalansu budžeta novca ima za sve, za putovanja i za ugovore o delu i za raznorazne stvari. Kada to saberete po pozicijama, 4-2-3, dođete do cifre od stotinu miliona dinara i milijardu dinara. Ove stavke koje treba da poboljšaju zdravlje građana Srbije, za njih nema novca. To je suština.
Čini mi se da Vlada ne pokazuje nimalo dobre volje da se pozabavi zdravstvenim stanjem građana Republike Srbije. Da je to tako, mi smo podneli na predlog rebalansa budžeta 84 amandmana. Malopre je gospođa ministarka prihvatila jedan amandman. Šta je sa ostalim amandmanima? Da li su svi ti amandmani nesuvisli? Da li ruše koncepciju? Možda ruše tu koncepciju, ruše je samo u tom smislu što ograničavaju ovu prekomernu javnu potrošnju. To je taj problem.
Ne postoji dobra volja Vlade da napravi bilo kakvu vrstu komunikacije sa opozicionim strankama. Izgleda da Vladi ta komunikacija nije potrebna. Dakle, ona je zacrtala jedan svoj cilj, jedan svoj plan, enormna potrošnja, nema investicija, nesigurnost i polako počinje, čini mi se, da se ispunjava ono što je bila jedna od teza vladajuće koalicije u predizbornoj kampanji, a to je bilo plašenje naroda da će se Srbija vratiti u 90-te godine. Mislim da se polako Srbija sa ovakvom Vladom vraća u 90-te godine.
Ako pogledamo kakav je bio kurs evra pre mesec dana i ako ga pogledamo sada, ako pogledamo šta su bile realne zarade pre mesec dana, a šta su realne zarade sada, ako pogledamo obećanja oko penzija, pa onda naknadne izjave da od tog povećanja nema ništa, onda je jasno kuda Srbija plovi. Sa ovakvom Vladom Srbija plovi u 90-te godine. Dakle, ova Vlada nije ispunila obećanja ni po jednom principu, ni po jednoj tački ekspozea gospodina Cvetkovića.
Ova Vlada je rasipnička, ova Vlada ne vodi ni nacionalnu politiku, ne vodi ni ekonomsku politiku, ne vodi ni fiskalnu politiku, ne vodi ni zdravstvenu politiku, ne vodi brigu o mladima.
Jedna od stavki Vlade je bila da će izvršiti rekonstrukciju sportskih objekata. Videli smo u novinskim informacijama da počinje da pada plafon sa plivališta "Tašmajdan", da je naš vrhunski plivač, Milorad Čavić, prinuđen da ode iz ove zemlje jer nema gde da trenira. To stoji u ekspozeu gospodina Cvetkovića.
Dakle, koju vrstu politike, u stvari, vodi ova Vlada? Ova Vlada vodi vrstu politike da ispuni zahteve koalicionih partnera, da ima ko zna koliko potpredsednika, ko zna koliko pomoćnika, ko zna koliko kabineta i da ono malo novca što se zateklo u državnoj kasi izarči, potroši na neke stvari koje su potpuno nepotrebne ovoj državi.

Da li još neko želi po ovom amandmanu? Gospođa Zlata Đerić, pa gospođa Milica Vojić-Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, građani Srbije, pročitaću sadržaj ovog amandmana, koji kaže: "U članu 5. razdeo 3, funkcija 110, EK 423 se menja i umesto 25.540.000 glasi 5.540.000. Iznos umanjenja od dvadeset miliona dinara se definiše u razdelu 56, funkcija 424 koja glasi: 43.300.000".
Obrazloženje je vrlo jednostavno, sadržano u jednoj rečenici, koja je za sve u ovoj sali, ali i za sve građane Srbije potpuno jasno i izuzetno prihvatljivo. ''Nacionalni program za prevenciju droga i alkoholizma je jedan od najvažnijih preventivnih programa u oblasti preventivne zdravstvene zaštite.''
Pre svega, Nacionalni program za prevenciju bolesti ovisnosti je jedan od najznačajnijih nacionalnih programa. Jednako je važan kao i svi oni ostali programi koji se bave svakodnevnim životnim pitanjima. To je program koji je kompleksan i kojim će se, ako se ozbiljno njemu priđe, baviti najmanje četiri ministarstva i, kao krovno, Ministarstvo finansija.
Njime se mora baviti Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo za omladinu i sport i nažalost MUP, a iznad svega nam je potrebna svakako podrška Ministarstva finansija.
Ako svi budemo svesni da u ovom trenutku u Srbiji postoji više od 600.000 registrovanih ovisnika, od toga 200.000 samo u Beogradu. Mnogi su na granici, oni narkofili iz čijih redova se regrutuju budući narkomani, onda smo svesni da imamo ozbiljnu pošast u našem društvu.
Bez obzira da li je to deo one West Side Story koja nas je zahvatila poslednjih decenija, da li je to pomodarstvo ili je iz nekih drugih razloga uvedeno kao bolest ovog društva, posledice su višeslojne, posledice su zaista pogubne po celokupno društvo. Mnogo se teže leče nego što se problem eliminiše samom prevencijom.
Ono što je u projektima koji se realizuju u okviru Nacionalnog programa za prevenciju bolesti ovisnosti važno reći, to je da oni treba da budu stalno prisutni, da treba da budu vidljivi, lako prihvatljivi, uočljivi, da treba da budu dostupni građanima u svakom trenutku, kako bi se ovaj zaista veliki problem mogao rešavati. Uz to, oni zahtevaju i ozbiljna finansijska sredstva, jer već sam pomenula da se oni moraju rešavati sveukupno u najmanje četiri ministarstva resorna.
Samo sa ozbiljnom finansijskom podrškom mi ćemo pokazati da ozbiljno i odgovorno pristupamo ovom problemu i da želimo da ga rešimo.
Ovaj amandman NS podržava pre svega zato što je sličan onom koji smo izneli u okviru svoje poslaničke grupe malopre. Jedan od onih amandmana koji nije stranački obojen. Ovo je apsolutno amandman koji je u interesu svih građana Srbije.
Ovo je jedan od onih amandmana koji garantuje da se, ako bude prihvaćen na ovaj način, i ovim rebalansom ne investira u povećanje sadašnje javne potrošnje koju smo kritikovali, nego se, pre svega, investira u budućnost Srbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospođa Milica Vojić-Marković, vi imate dva minuta.

Gospođo predsednice, dame i gospodo, takođe se pridružujemo ovim ljudima koji su podržali ovaj amandman, pre svega zato što vidim veliku razliku između onog što je, s jedne strane, predvideo budžet, a to je velika javna potrošnja u nekim oblastima gde nema potrebe da bude, kao što je, recimo, ovo dupliranje funkcija kabineti i ostalo, što je više naših sagovornika danas istaklo. S druge strane, prevencija u oblasti zdravstva koji je predložio ovaj amandman i za koju smatram da je izuzetno potrebna.
Pre svega, to sam očekivala od ove vlade koja je za sebe u startu rekla da je socijalno odgovorna i da je proevropska Vlada. Najmanje što sam od nje mogla očekivati jeste da ima sluha za građane i da radi na prevenciji u oblasti zdravstva.
Dakle, u momentu kada one na koje se pozivaju, a to je Evropa, odvajaju ogromna sredstva upravo u programima prevencije, to vide kao jedan od najznačajnijih oblika u stvari borbe za zdravlje svojih građana, mi imamo Vladu koja ne prihvata amandman koji se odnosi na programe prevencija narkomanije, alkoholizma, na prevenciji karcinoma, dijabeta, stomatološke prirode. Mislim da je jako važno da se povede računa o ovim stvarima.
S druge strane, kada govorimo o tome, govorimo da imamo stanovništvo koje je izuzetno siromašno i koje oblast zdravstva doživljava kao potpuno nepoznat teren. Upravo je tu veza između siromaštva i zdravstva, i upravo je tu veza između ovog amandmana koji smo mi predložili i onog što predlaže Vlada.
Vlada predlaže, hajmo, pravimo silne kabinete. Zapravo oni su napravljeni i ovaj rebalans budžeta treba samo da im pokrije sredstva koja su praktično već potrošena.
Nema mnogo dileme između ovog što je predložio gospodin Vladimir Milentijević.
Mislim da treba svako od nas da se složi da je prevencija izuzetno važna i da glasa za ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem. Potpredsednik, gospođica Nataša Jovanović.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, pročitala sam u obrazloženju da je došlo do tehničke smetnje, uslovno rečeno, u amandmanu koji je predložio gospodin Vladimir Milentijević. Suština je jasna. Kolege su govorile o neophodnosti prevencije u oblasti zdravstvene zaštite.
Zbog javnosti i zbog vas koji niste bili, spletom okolnosti, ne zato što niste članovi Odbora, nego iz razloga neke druge prirode, na poslednje tri sednice Odbora za zdravlje i porodicu, gde je ova tema, vrlo ozbiljna za našu državu i za građane, pokrenuta od strane predsednika Odbora za zdravlje, poslanika SRS, dr Paje Momčilova.
To je problem koji je zaista uočen i ne samo od strane nas poslanika opozicije, već sam rekla pre nekoliko dana da i koleginica Jorga na toj sednici na kojoj je bio sam ministar, ovaj nezamenljivi, Tomica Milosavljević, kome je ovo već četvrti mandat, govorila gotovo na isti način na koji i mi, srpski radikali.
Mi ne moramo svi da budemo strukovno upoznati sa tim, ali smo svi ljudi i imamo u svom okruženju i u svojoj porodici one kojima je takva pomoć neophodna, ali na kraju krajeva jedno ozbiljno društvo, kakvo je, recimo, kubanska država, i to zna i gospođa predsednik i svako od vas, iako je to zemlja koja je pod neverovatnim sankcijama toliko godina zbog toga što brani svoj integritet i slobodu svog naroda, ima jednu od najboljih zdravstvenih zaštita u svetu.
Šta se desilo prekjuče? Na Kubi je temperatura drastično pala na samo 9 stepeni. To je kod njih bio alarm i znak upozorenja za sve zdravstvene institucije u državi da još, svoju inače visoku mobilnost u tom smislu kada je u pitanju zaštita stanovnika, podignu na još viši nivo. Zato što za jednu zemlju koja ima takve klimatske uslove ovo je neuobičajeno, odnosno i dva uragana pre toga, znače da moraju da se brinu za svoje stanovnike.
Tamo ne postoji nikakva mogućnost, to je taj rad na preventivnoj i primarnoj zdravstvenoj zaštiti, da dete u osnovnoj školi ima neke probleme, počev od sistematskih pregleda preko razvoja, preko posete redovne stomatologu itd. A da ne govorim o najstarijim sugrađanima.
Mi smo, nažalost, zemlja u kojoj je prosek stanovništva 41-42 godine, mi smo nekada početkom 19. veka, iako nas je sve to zadesilo, iako smo mnogo srpskih heroja izgubili i u balkanskim, i u Prvom, i Drugom svetskom ratu, ali imali smo mnogo mlađu populaciju.
Imali smo osnov za to da se borimo da što više očuvamo srpski narod i da se razvijamo koliko je to moguće u normalnim uslovima. Danas to nemaju ni zdravi ljudi, a kamoli bolesni.
Pokrenuli smo na Odboru za zdravlje i porodicu najvažnije pitanje za jednu državu i za našu budućnost, a to je razvoj dece.
Da li vi znate, dame i gospodo narodni poslanici, da je stepen neuhranjenosti dece alarmantan u našoj zemlji i da je nerazvijenost dece toliko visoka da ide na jugu Srbije i na istoku do 12, 13%, 8% i nešto u Beogradu, a taj procenat u proseku je negde oko 9%. Mi smo nacija u kojoj je ogroman broj ljudi neuhranjen ili se pogrešno hrani. Zašto? Iz nemaštine.
Šta je ono što je obrok najvećeg broja dece i naših stanovnika? To je hleb ili neko hlebno pecivo. Da li vi mislite da je, ili se vlast ponaša, ali pre svega Boris Tadić, po sistemu hleba i igara, i dosta je narodnu, da li je normalno da onda sa takvim razvojem i sa frapantnim činjenicama, kao što je slučaj u ustanovama za decu predškolskog uzrasta u Kragujevcu, da dođe dete u predškolsku ustanovu ili u obdanište, a da vaspitači vide da dete u ishrani možda prvi put prepoznaje meso. Da li je to normalno?
Naravno da nije, jer je standard stanovnika ispod svakog nivoa, mnogo je ljudi koji su na donjoj i ispod donje granice siromaštva. I u jednoj zemlji u kojoj se ljudi bore za opstanak i nemaju šta da jedu je onda iluzorno i da se razmišlja o tome da država ima odgovorniji pristup, kada ne radi na strategiji smanjenja siromaštva, i kada je u pitanju zdravstvena zaštita.
Primarna zdravstvena zaštita je u najvećoj meri u poslednje dve godine, otkada je izmenjen zakon, oslonjena na jedinice lokalne samouprave. Je l' tako? Vi svi u vašim sredinama, bez obzira da li živite u većem ili manjem gradu, znate da lokalni organi vlasti treba kroz budžetske projekcije za te tekuće godine da održavaju i da investiraju u objekte primarne zdravstvene zaštite.
U Kragujevcu, u celoj Šumadiji, vi imate sela, mi smo obilazili svako od tih sela za vreme naše kampanje, pokazuje mi kolega ovu čiča Tominu kolibu od 600 hiljada evra u Bajčetini, pa možda čak i više vredi i pitanje je, da, dok se ceo taj kompleks napravi, a eto pogledajte kakva je zdravstvena stanica u Gruži.
Spustite se iz Bajčetine, sad mu tamo i put rade, okolo oni bedemi, sve onaj luksuz, osmatračnica, dođete u Gružu, zdravstvena stanica – katastrofa. Je l' bolje u ambulanti u Ravnom Gaju? Nije. Je l' bolje u nekom bilo kom selu? Naravno da nije. Gde je sanitetska oprema, gde su laboratorije? Koliko ljudi treba da plate da bi izvršili jedan kompletan pregled, koliko da čekaju na to?
Da li vi znate, gospođo ministre? Raspitajte se kod ovog Tomice, koji nikako nije ni za kakvu saradnju sa narodnim poslanicima, kao što je bio na tom odboru, onda on viče, skače, ako tako reaguje na doktora Momčilova, zamislite da tako reaguje i na gospođu Jorgu.
Znači, mi imamo prvo neodgovornog ministra, koji pokriva apsolutno sve jer neće ni da otvori ni to pitanje oko farmaceutske mafije i lekarske. Na kraju krajeva i imamo situaciju u kojoj vi, kao Diana Dragutinović, ministar finansija, ne možete, to vam garantujem gospođo ministre, da kontrolišete 30% tokova novca iz oblasti zdravstva. Jer, to smo takođe pitali Svetlanu Vukajlović i direktora fonda, nema Republički fond za zdravstveno osiguranje zaključene ugovore sa svima onima koji pružaju zdravstvenu zaštitu u našoj zemlji.
Po proceni ljudi koji se bave tom strukom, otprilike jedna, apsolutno smo u to sigurni, milijarda koja se kreće tako iz godine u godinu, da se ne zna od onih koji pružaju usluge, preko onih koji primaju, kako se taj novac oporezuje, odnosno te usluge i da li se sve to uplaćuje u državnu kasu.
A odatle treba da se finansira primarna, sekundarna zdravstvena zaštita i sad u toj podeli regionalnoj, odnosno po tim administrativnim upravnim okruzima, a to se drugačije gleda kada su u pitanju Telekom, zdravstvo itd.
Kragujevac je recimo centar, pošto imamo klinički centar koji je bio poliklinički, sada imamo klinički centar, gde je inače i lekar, uvažena prof. dr Đukić-Dejanović. Mi opslužujemo, odnosno Kragujevac kao grad i klinički centar, pruža zdravstvene usluge za ljude koji žive čak u Tutinu, mislim, ispraviće me gospođa Dejanović ako grešim, i oni koji žive u Sjenici.
Mi u Kragujevcu nemamo gradsku bolnicu, a nema nikakvih nagoveštaja da Republička vlada namerava da napravi u tolikom gradu, koji ima klinički centar, gradsku bolnicu. Sada je to taj vakuum, znate. Imamo ambulante, dom zdravlja, imamo klinički centar, a nemamo gradsku bolnicu. Koliko je takvih gradova u Srbiji koji nemaju zdravstvene ustanove koje su im potrebne?
Ljude sa sela koja su udaljena, evo recimo Kamenica, to je podrudničko selo, skoro 40 kilometara od Kragujevca, on po prirodi i po onome što mu piše i koji mu je zavod nadležan mora da se leči u Kragujevcu, tu u bolnici, tu u domu zdravlja, a bliže mu je da ode u Gornji Milanovac. Što nemamo u tom kraju zdravstvenu stanicu, je l' tako kolega Čikiriz, nema zato što su propale.
Znate li kako je to bilo ranije, kako su išli i lekari i učitelji, i stvarali porodice i nastanjivali se u određenim krajevima Srbije? Tako što su kadrovski usmeravani da to rade.
U selu Lužnica kod Kragujevca, na samo 17 kilometara od centra grada, propala je stanica, odnosno zdravstvena ambulanta, i gore još i dva stana, jedan je za školskog učitelja, a jedan za lekara. Zato što je to nebriga kragujevačke gradske vlasti, pa tako od jednog do drugog grada, i mi dolazimo u situaciju da ovakav pokušaj jednog poslanika, u ovom slučaju kolege iz DSS, ne nailazi na pozitivno mišljenje Vlade. Možemo da pričamo i o zdravstvenim ustanovama na KiM, a to će daleko da nas odvede, pa će gospođa Kolundžija da nas vrati, nemojte pogrešno i lično da shvatite, do Nebojše Čovića i do Koordinacionog odbora za KiM, do 2001, 2002. i 2003. godine, kada smo ovde, jer nikada nismo imali izveštaj utrošenih sredstava, pokazivali kako je trošeno iz budžeta Republike.
Prof. Šešelj je 2002. godine, kada smo imali usvajanje budžeta za 2003. godinu, doneo za skupštinsku govornicu dokumentaciju u kojoj je fiktivno, sa nekim tamo fakturama koje mogu da se izmisle, je l' tako, imamo iskustvo kod ovih lopova iz naše stranke kako su ispumpavali pare sa stranačkog računa i uzimali kredite, piše - izgradnja zdravstvene stanice ili doma zdravlja tamo negde, u nekoj od enklava na KiM, a u stvari ništa. Toga ni dan danas nema.
Prema tome, razmislite dobro, iako i ovde postoji ta tehnička omaška, ovaj amandman je i te kako neophodan i veoma je važno da se prihvati ovo što je kolega Milentijević predložio zbog naše budućnosti, i da jednom država pokaže, evo stanite vi iza tog projekta, kad već neće ministar za zdravlje Tomica Milosavljević, da hoćemo da brinemo o našim građanima i da hoćemo bolju prevenciju u oblasti zdravstvene zaštite.
Hipertenziju ima 46% građana Srbije, to znači svaki drugi skoro. Zbog čega? Zbog načina života, stresa i zbog toga što se to ne leči. Došli smo do toga, pažljivo sam slušala sve te ljude iz struke na Odboru za zdravlje i porodicu, da se te bolesti inače i tako tretiraju u oblasti zdravstva, kao nezarazne bolesti, ali koje se šire kao da su zarazne. Jer ako toliko građana pati od visokog krvnog pritiska, ako sve veći broj ljudi od 62-og godišta pa nadalje ima probleme sa srcem, ako smo imali, a imali smo situaciju da se jedan od najboljih stručnjaka iz oblasti kardiohirurgije metlom najuri iz Srbije, prof. Radovanović iz Kamenice, samo zato što nije bio po volji Pajtića i DS, i tog celog žutog lobija.
Sledeći put hoće prof. Radovanović, evo tamo gospodin Velimir Ilić je imao nameru da napravi neku bolnicu i da ga angažuje ponovo, jer čovek je svetski poznat stručnjak. Kad može da radi i operiše u celom svetu, na kraju krajeva nije on rođen u Kamenici, on je, mislim, iz Niša, tamo iz tog kraja, je l' tako kolega Saviću, on je čovek došao baš zbog toga kao stručnjak iz oblasti kardiohirurgije, da napravi jednu takvu bolnicu. Oteran je zato što nije bio po volji žutih. Prema tome, nemamo više onda šta da kažemo, kada i ovakav imamo odnos Vlade.
Tri pokušaja smo imali, dame i gospodo narodni poslanici, pre ovog rebalansa i razgovarajući, pre svega, argumentovano, to su radili ljudi iz struke, oko strategije zdravstva Srbije i primarne zdravstvene zaštite. Ministar nije hteo da sluša, kao oparen je skakao i na dr Paju, i na sve ostale, pobegao sa Odbora, to znaju i kolege iz DS.
Ali, vi ste preuzeli odgovornost za vođenje države, pa neka građani vide da neće o njima da vodite računa i da od primarne zdravstvene zaštite, od ambulante imamo problema. Da ne ulazim u to da specijalisti u domovima zdravlja moraju da rade kao na mašinskoj traci.
Ako zbog norme koju je uspostavio ministar, a nije dao uslove lekarima da rade, danas jedan dermatolog u kragujevačkom domu zdravlja mora da pregleda 40 i više pacijenata koji čekaju u prepodnevnoj smeni, onda vi vidite da je to samo da bi se ispunila ta norma i oni uslovi koje je u brošuri poslao svakom domu zdravlja ministar. Lekari nemaju osnovne uslove, a građani stradaju zbog toga. Hvala i izvinite što sam prekoračila vreme.

Gospodin Mirko Čikiriz.

Javljam se za repliku. Mislim da je većina navoda koje je gospođica Jovanović iznela u pogledu stanja u zdravstvenim ustanovama i primarne zdravstvene zaštite tačno.
Mi ćemo iz SPO-a pokušavati da ukažemo, bilo koji zakonski predlog da je na dnevnom redu, bilo koja važna društvena tema, u kojoj meri su u ovoj državi potrebne istinske reforme.
Čini mi se da i ovaj skupštinski saziv pokazuje, bilo koje teme da se dotaknemo, da vidimo da nam institucije nisu na zadovoljavajućem nivou, da bilo koja oblast društvenog života nije onakva kakvom mi želimo da je učinimo i kakva je pre svega u zemljama EU, pa samim tim i zdravstvena zaštita.
Ne bih se mnogo osvrtao i gubio vreme na period za vreme dok je i SRS bila na vlasti, kad su naši građani kupovali kineske lekove sumnjivog porekla, zatim naočare na pijacama itd, kada su fondovi zdravstvene zaštite bili prazni. Mislim da je reforma zdravstvenog sistema krenula u dobrom smeru, ali da je ključni problem kod svake od tih oblasti nedostatak novca. Danas kad poredimo zdravstvenu zaštitu, kad stavimo odnos od pre nekoliko godina, vidimo da je iz godine u godinu sve bolje.
Takođe, ova skupštinska govornica se zaista koristi za iznošenje niza apsolutno netačnih informacija. Pre neki dan je gospođa, uvaženi poslanik SRS-a koja je po zanimanju lekar, rekla da, recimo, kod overavanja zdravstvenih knjižica ljudi koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu a dožive, recimo, saobraćajnu nezgodu, mogu biti u situaciji da im se, u skladu sa Hipokratovom zakletvom, ne pruži zdravstvena zaštita.
To uopšte nije tačno. Nikada se nije desilo u zemlji Srbiji da bilo ko iz saobraćajne nezgode polomljen i unakažen dođe ili bude odvezen u zdravstvenu ustanovu, a da mu lekar prvo traži da li je overena zdravstvena knjižica. Uostalom, drugi zakoni su to uredili.
Sada, ovo je veoma bitno da svi imamo svest o tome zbog čega je potrebno da i ova oblast društvenog života da bude uređena po ugledu na zemlje Evropske unije i ovakvi prigovori o kojima mi danas pričamo ne postoje u zemljama Evropske unije. Ukazaću na jedan pozitivan primer Slovenije.
Slovenci su u toj svojoj želji da poboljšaju zdravstvenu zaštitu stimulisali lekare na taj način što lekari koji rade na seoskom području imaju skoro duplo veću platu u odnosu na kolege koje su zaposlene u gradovima.
Mislim da ova Vlada i o tome treba da razmišlja. Imamo puno nezaposlenih lekara, a i programsko opredeljenje SPO-a je da u svakom selu imamo makar ambulantu. Hvala.