Dame i gospodo poslanici, vidimo ovih dana jednu veliku raspravu što se tiče penzionera i njima obećanih povišica.
Pitam se zbog čega među ovim penzionerima nema i seljačkog penzionera. Nema onoga koji prima 7.200 dinara mesečno. Nema onoga koji radi do svog groba, što iako prima tu penziju on mora da pusti, da napase stado ili bilo šta drugo da privredi svojoj porodici da bi mogao da zaradi bar za čašu hladne vode.
Obično, kad vidim starog penzionera kako šeta sa rukama na leđima, kažem - dobro je, ipak neka uživa ono što je u svojoj mladosti radio, neka bar uživa u svojoj starosti, ali se pitam da li će i kada će seljački penzioner moći da sa rukama na leđima šeta svojim ili drumovima ili svojom okućnicom ili bilo kuda, ali ne može, jer mora do groba da radi da ne bi bio na teretu svojih ukućana.
Govorim o penzionerima zato što oni moraju da se bore za povišicu svoje penzije da bi mogli da izdržavaju svoju decu ili svoje unučiće. To je vrlo bitno zato što njihova deca i njihovi unučići više ne rade zato što privreda ne funkcioniše. Pitam vas - odakle će seljak da amortizuje, odakle će seljak da prikupi te prihode, kako se bavi proizvodnjom pšenice i u momentu kada ... izvinjavam se opet, nisam isključio, obično isključim telefon ali sad sam bio prinuđen da izađem zbog ovog amandmana.
Kada je pšenica požnjevena i kada treba da je predaje, vi obično skinete cenu, pa umesto da bude 14, 16 i 18 dinara, sada je cena pšenice 10 dinara, a vidite kolika je cena mineralnih đubriva.
Ako se bavi proizvodnjom kukuruza, bio je kukuruz čak i 20 dinara, ali je bio zabranjen izvoz, pa sad kada ga ima u izobilju on je ispod sedam dinara.
Ako pogledate proizvodnju svinjskog mesa, bila je cena 40 dinara. Ljudi su poklali svoja matična gnezda. Sada ste im povećali cenu na 160-170 dinara, ali odakle će sad kad je ono što je imao morao da pokolje, a pogledajte kolike su cene mesa u prodavnicama. Ko to plaća, pa sad vi pogledajte, tu je i Ministarstvo.
Pogledajte cenu junadi, isto tako kolika je bila cena junadi, pa kad su se ljudi otarasili tovljenja... to vam govorim zato što se lično bavim tom proizvodnjom i dosta to dobro poznajem. Vidite gde ova zemlja ide i ko o njoj misli. Niti o njoj misli Vlada, niti misli Ministarstvo poljoprivrede, niti misli ovo Ministarstvo finansija, zato što verovatno ne znate da li se sad seje pšenica ili se možda pšenica seje u proleće.
Ono što je takođe vrlo bitno jeste da se u ovoj zemlji prodaje sve, sirovina, ali gotov proizvod, finalni proizvod prodajemo onima koji nam posle taj finalni proizvod vraćaju nazad, pa nam prodaju po skupim cenama i skupljim cenama. U ovu zemlju iz drugih evropskih zemalja dolazi sve i svašta.
Sad ću još malo i da završim pošto vreme ide. Uvozi se sve i svašta, ali kontrole nema niti hrane, niti sirovine koja stiže iz inostranstva. Ali vas još nešto pitam - da li je ova vlada pomogla onima koji su na Kosovu i Metohiji Srbima ili nealbanskom stanovništvu, bar u vidu poljoprivrede, u vidu subvencija za gorivo?
Ne verujem da ste im pomogli, nego ste ih ostavili na cedilu, da sami opet što mogu urade, ali kad dođu izbori, onda se svi ministri sjate i rašire ruke, i kažu - glasajte, mi ćemo brigu voditi o vama, kao što sada Euleks pokušava da se razmesti, ali ne vidim da Boris Tadić bilo šta pokušava da to spreči.
Tu je Nataša Kandić, tu je Sonja Liht, tu su sve nevladine organizacije koje iz milošte Borisa zovu Boki. Tu su oni s njim i bitno je da vi njih finansirate i o njima dobro da mislite, a ne da mislite o građanima Srbije. Nemojte mnogo vi gore, drago mi je što na penzionere mislite, ali vi ste dobro potovili, nemojte ovim mučenim penzionerima, koji su ispod 10.000, mnogo da mislite.

Da li još neko želi reč o ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 5, razdeo 3, amandman je podneo narodni poslanik Borislav Pelević.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da amandman nije u skladu sa članom 26. st. 1. i 3. Zakona o budžetskom sistemu.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5, razdeo 3, amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković.
Vlada i Odbor za finansije nisu prihvatili amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?
Reč imaju narodni poslanik Zoran Krasić, pa narodna poslanica Lidija Dimitrijević.

To je jedan u seriji amandmana na član 5. razdeo 3. i 5 - to je kabinet potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti. Gospodin Momir Marković predlaže da se u ovoj klasifikaciji 411 dva miliona zameni sa milion. Odnosi se, pre svega, na plate i zarade zaposlenih u tom kabinetu.
To je prilika da se priča o tome kako su određene plate zaposlenima i šta sve postoji u okviru te državne službe. Juče sam pričao da, prema podacima koje nam je dostavila Vlada, u obrazloženju ovog rebalansa budžeta, što državne, što paradržavne funkcije, ukupno postoji 260 hiljada zaposlenih.
Sada moram da vam skrenem pažnju, ako pretpostavimo da je tih 260 hiljada zaposlenih u istom položaju kao 260 hiljada zaposlenih u privredi, onda mora da se primeti da, pored različite delatnosti, ovih 260 hiljada ljudi je zaštićeno, kao da imaju počasnu legiju, orden počasni, a da rade u Francuskoj, ili kao da su u Italiji, tzv. sinjore, državni službenici, jer je prava privilegija na zapadu da čovek radi u državnoj službi. Njegova plata i njegov položaj ne zavisi ni od čega, pa čak ni od onoga što se dešava na tržištu.
Ako uzmemo u obzir da je Vlada poslodavac za 260 hiljada građana Republike Srbije, onda moramo da kažemo da je ona loš poslodavac. Zašto je loš poslodavac? Jer poteže za instrumente prinude kako bi ta njihova firma bila uspešna na tržištu. Ta njihova firma nije ravnopravna sa drugim firmama, jer oni imaju instrument zakon, imaju drugi instrument nadležne organe koji prikupljaju sredstva i imaju instrument koji raspodeljuje ta sredstva i imaju još jedan instrument, da drže svima predavanja kako treba da budu uspešni u ekonomskom životu.
A oni svoju uspešnost dokazuju tako što, pored zagarantovanih plata, problematičnih doprinosa, da li se oni uplaćuju ili se ne uplaćuju, imamo i usluge po ugovoru, imamo i druge stvari koje predstavljaju čist trošak. Na 260 hiljada zaposlenih, ako se uzme da je 260 hiljada zaposlenih u državnoj administraciji, ako se uzme ono što je trošak njihovog poslovanja, mimo plata i obaveznih doprinosa, nego ostale troškove, videćete da su oni najneproduktivnije preduzeće ako mogu da se svedu na rang preduzeća. To je taj osnovni problem.
Zakonima su zaštićeni kao međedi, malo postoji ta disciplinska odgovornost neka u državnim organima, pitanje je kako se i to sprovodi, ali su zaštićeni. Samo onaj ko radi u državnom javnom preduzeću i u državnoj službi može da računa da ima neka prava iz radnog odnosa, svi drugi koji su dalje ili van toga "kuku lele" sa njihovim pravima iz radnog odnosa, i u pogledu godišnjeg odmora i u pogledu drugih prava koja imaju.
Naravno, toliki broj kabineta potpredsednika Vlade za naše ekonomsko stanje smatramo da je veliki.
Smatramo da građani Republike Srbije ne smeju i ne treba da plaćaju sve koalicione dogovore, jer ako bi to što neko dođe na vlast tumačili na ovaj način, kako se ovde gura, doduše, ranije je bilo i 19 stranaka, verovatno su te koalicione vlade bile i skuplje, ali ako bi se ovo ovako tumačilo i to postalo pravilo ponašanja, onda stvarno ne bi bilo moguće da se organizuje normalan život u ovoj državi, a da vlast ne predstavlja toliku smetnju.
Ne smemo da plaćamo sve koalicione sporazume, jer ovi koalicioni sporazumi nisu toliko u funkciji ostvarivanja funkcija države u svim segmentima, nego zadovoljavanja, pre svega, apetita onih koji čine koalicionu vladu, jer oni posluju po sistemu feuda.
Nisu oni u tom smislu izuzetak, nije to krenulo sa ovom Cvetkovićevom vladom sada, to je bilo i ranije. Nekada je to bilo više izraženo, neki put manje je bilo izraženo.
Verovatno do 2000. godine nije baš toliko bilo naglašeno, ali od 2001. godine naovamo je prenaglašeno. Dokaz za to jeste kretanje broja zaposlenih u državnoj upravi. Nekada je bilo sedam-osam hiljada, sada je 23-24, koliko ste vi napisali ovde.
Ovaj amandman konkretno se odnosi na ovaj kabinet, gde se nalazi ovaj potpredsednik zadužen za ta socijalna pitanja i pokušavam da pronađem koliko ima zaposlenih. To su novozaposleni. Takav kabinet ranije nije postojao. To je sada 15 novih zaposlenih. Otkad je izabrana ova vlada, izabran ovaj potpredsednik Vlade, novi 15 je zaposleno.
Ganc polirani došli u kabinet. Zašto? Da opslužuju potpredsednika Vlade. Da li je to neophodno, nije neophodno, ali je nužno za funkcionisanje Vlade jer je ona koaliciona i to u krajnjem treba da košta sve poreske obveznike u Republici Srbiji 10,4 miliona dinara. Nepotreban trošak.
Naravno, mogao bih ovde da otvorim, ali bih hteo da otvorim samo na nivou načela, a ne da vezujem to za ličnost, da se odmah razumemo, da me ne shvatite pogrešno, jer znam da prepoznajete o čemu se radi, na nivou načela otvaram dilemu. Vidim već nekoliko ljudi koji su apsolutno kompetentni da odgovore na to pitanje.
Ceo sistem penzijsko-invalidskog osiguranja, između ostalog, zasniva se i na tome da kada čovek napuni 65 godina starosti smatra se da je izgubio radnu sposobnost. Zato se to stavlja kao životni uslov za odlazak u penziju - 65 godina života i 15 godina staža osiguranja.
To se neki put menja, smanjuju se godine starosti - 60 godina života, 20 godina osiguranja, ranije je bilo - žene 55 godina itd. Starost od 65 godina predstavlja prezumpciju da je izgubljena opšta zdravstvena sposobnost za obavljanje rada i zasnivanje radnog odnosa. Tako je bilo. Medicina i dalje to poznaje. Imamo slučajeva kod nekih profesija da su i preko 70 godina u nekom radnom odnosu. Univerzitetski profesori verovatno i tada mogu da pokažu svoj maksimum, tu su i advokati, imamo puno advokata u sudovima koji bez obzira na te godine rade, ali to su već slobodne profesije, to mora da se kaže.
Kada je u pitanju državna služba, mislim da to treba maksimalno da se poštuje. Naravno ovo uopšte nemojte da vezujete za ličnosti, da budem još otvoreniji, ne znam da li i dan-danas, ali i do pre godinu dana u Ministarstvu kod Rasima Ljajića je bio jedan dete palog borca, 73 godine, radio je. Mislim da je poreklom iz Splita ili Dubrovnika. Imam negde i njegovo prezime, ali nebitan je za ovu priču, bitne su njegove godine, svega i svačega imamo u ovoj i ovakvoj vladi.
Ova i ovakva vlada nam na svakom koraku demonstrira da je zakon nešto vrlo rastegljivo, kao lastiš, pa može da se i primeni, a i ne mora da se primeni. Može da se vidi, a može i da se zažmuri. Mi sa ove strane nemamo potrebe da žmurimo, mi imamo obavezu da kritikujemo ovaj koncept da vi imate četiri kabineta potpredsednika, od toga imate čini mi se dvojicu ili trojicu koji su istovremeno i ministri. To su troškovi koje mi jednostavno ne možemo da platimo kao država, kao narod i kao poreski obveznici.
Tu je trebalo da napravite neku uštedu. Ako vam je baš toliko stalo do tih kabineta, oni su morali da budu protokolarni sa po nekoliko zaposlenih. Pre svega mislim na ove kabinete gde se nalazi Đelić, Dinkić, Dačić. Zašto? Zato što su oni istovremeno i ministri i onda nije valjda da se cepaju kao ličnosti? Sad ne znamo da li se cepaju ovako ili ovako, ali cepaju se, pa su malo ovamo, malo onamo. To je za mene potpuno neprihvatljivo.
Mislim da je to veliki broj potpredsednika i da su to veliki troškovi. Nekada je bilo samo tri potpredsednika Vlade. Zbog čega su postojala tri? Zato što su svi poslovi iz nadležnosti države podeljene u tri oblasti: državna uprava, društvene delatnosti i ekonomija. Bila su tri potpredsednika i svako od njih je taj svoj skup ministara i skup resora na neki način držao i usaglašavao njihov rad, u tom smislu su postojala i tri odbora unutar Vlade, koja su davala propusnu moć za sve akte koja idu od ministarstva prema vladi.

Reč ima narodna poslanica Lidija Dimitrijević, na raspolaganju poslaničkoj grupi SRS je četiri minuta. Posle nje naredni poslanik Slobodan Maraš.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je odlučila da ne prihvati amandman koji je podneo kolega Marković, uz obrazloženje da bi predloženo smanjenje rashoda za plate kod budžetskog korisnika, Kabineta potpredsednika Vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti, na navedenoj aproprijaciji, ugrozilo finansiranje rashoda za plate ovog budžetskog korisnika, a u skladu s tim i neophodnih aktivnosti u vezi socijalne politike i društvenih delatnosti, u skladu sa nadležnostima i potrebama ovog budžetskog korisnika utvrđenim Zakonom o vladi.
Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu rashodi za ovaj kabinet nisu planirani. Nakon izbora u maju i nove postizborne koalicije dogodilo se to da sada imamo četiri kabineta potpredsednika vlade, što je rezultat namirenja koalicionih partnera. Za rad kabineta potpredsednika vlade za socijalnu politiku i društvene delatnosti predviđeno je rebalansom 10 miliona 430 hiljada dinara, od čega je za plate, dodatke i naknade zaposlenih predviđeno dva miliona dinara.
Neću govoriti o onome što se najčešće vezuje za rad ovog kabineta, o obećanjima koja se odnose na povećanje penzija, govoriću o jednom drugom segmentu socijalne politike koji je odavno zapostavljen.
Svesni smo da nam već godinama unazad kao narodu preti bela kuga. Vlast se nijednim slovom nije potrudila da popravi populacionu politiku. Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom nije nimalo stimulativan za buduće roditelje, a i za one koji to već jesu.
Da nam je izuzetno loša populaciona politika govore sledeći podaci: iznos roditeljskog dodatka kojim država navodno pomaže roditeljima prilikom rođenja dece je za prvo dete 24 hiljade 437 dinara i osam para, za drugo 95 hiljada 558 dinara 16 para. Većina porodica u Srbiji ima najčešće jedno ili dvoje dece i ovi iznosi su ponižavajući. Za treće dete je 171 hiljada 996 dinara i 96 para, a za četvrto 222 hiljade 326 dinara i 72 pare, s tim što su retke porodice koje imaju treće i četvrto dete.
Pravo na dečiji dodatak mogu ostvariti porodice čija primanja u porodici ne prelaze iznos od 5.453 dinara i 77 para po članu porodice, a iznos dečijeg dodatka je 1.707 i 95 para po detetu. Ovih 10 miliona 430 hiljada koji će otići kao rashod budžeta za administraciju koja je proizvod novog zapošljavanja zaslužnih partijskih kadrova, trebalo bi usmeriti ka onima kojima je to zaista potrebno, čije porodice imaju mesečno imaju prihode manje od 5,453 dinara i 77 para po članu porodice, kako bi i ti ljudi mogli da podižu i školuju svoju decu, a o uslovima u pojedinim školama već su govorile moje kolege. Hvala.

Pre nego što dam reč narodnom poslaniku Slobodanu Marašu, samo da dam obaveštenje na osnovu člana 85, stav 5. Poslovnika Narodne skupštine danas ćemo raditi i posle 18 časova.  
Narodni poslanik Aleksandar Pejčić.

Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovana gospodo poslanici, kada pričamo o budžetu, i o rashodu i o prihodu, moramo reći da je ovo jedna od najvećih vlada na svetu. Moje je mišljenje da samo Indija ima veću vladu od nas.
S obzirom da prošlim budžetom nisu predviđena četiri kabineta u ovoj vladi, to je određeni rashod, a naročito rashod koji nije planirala ova vlada. S obzirom da se radi po amandmanu o potpredsedniku Vlade za socijalna pitanja, taj segment bih upravo pokušao da obradim.
Imali smo prilike da pogledamo ovaj rebalans budžeta i videli smo da, između ostalog, nedostaju sredstva i Ministarstvu vojske. Dolazim iz Jablaničkog okruga, jedan od najsiromašnijih delova, gde ste pre jedno mesec dana imali pobunu ratnih vojnih rezervista, koji su pošto-poto hteli da dođu do premijera i da im se da objašnjenje, kada će njihove isplate tj. nadoknade uslediti? S obzirom da nisu dobili adekvatno objašnjenje, formirana je neka grupa od strane Vlade Republike Srbije, i do dan-danas nemaju objašnjenje kada će se isplatiti ta nadoknada.
Podsetiću vas da je u vreme predizborne kampanje Boris Tadić obišao Toplički okrug i rezervisti iz Topličkog okruga su dobili tu nadoknadu, dok ostali rezervisti koji su bili na Kosovu, to su rezervisti Jablaničkog okruga, Nišavskog, Pčinjskog okruga, Resavskog okruga, Raškog okruga, nisu dobili ta sredstva i oni se s pravom bune i traže da dobiju ta sredstva.
Moje pitanje ministarki, a kasnije ću i o svom amandmanu pričati, kada će se to desiti? Pošto sam video da ste i Ministarstvu za rad i socijalna pitanja oduzeli ta sredstva koja slede iz budžeta, pitanje je kada ćete proslediti sredstva ratnim vojnim rezervistima, koji su i te kako krvarili na Kosovu, mnogi su ostavili tamo živote, mnogi se nisu vratili sa Kosova, i oni s pravom traže da im se isplati ta nadoknada.

Reč ima poslanik Slobodan Maraš.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, mi smo danas u više navrata pričali na ovu temu kabineta potpredsednika Vlade. Kao što svi verovatno znaju, ima četiri potpredsednika, četiri kabineta.
Naravno, ovaj kabinet za koji je podnet amandman, bez ikakve želje da bilo koga dezavuišem, njegov rad i značaj itd, bojim se da je to više maska da bi se jedna partija namirila. No, to je politika Vlade, politika i te partije i nemamo ništa više tu da dodamo.
Imamo još tri potpredsednička mesta. Jedno je prvi potpredsednik, zamenik predsednika Vlade, prvi put uvedeno. Smatramo da je i to nepotrebno.
Takođe, imamo mesto potpredsednika Vlade zaduženog za privredni razvoj, u isto vreme je ministar ekonomije i regionalnog razvoja. Već smo pričali o tome da je to jedno dupliranje, obzirom da u svom kabinetu ima 11 pomoćnika i šest državnih sekretara, nekoliko novih savetnika itd. Bojimo se da će se napraviti gomilanje ljudi u tim kabinetima i samim tim opteretiti se državna kasa.
Imamo četvrtog potpredsednika koji je ministar za nauku, koji je u prethodnoj Vladi bio potpredsednik, gospodin Đelić. Hteo sam nešto da kažem i o tome. Gospodin Đelić je za vreme dok je bio potpredsednik Vlade nama obećavao te u januaru, te u maju, te u januaru, pa smo sada u maju potpisali napokon SSP, pa u oktobru će biti aktiviran trgovinski sporazum itd.
Međutim, sada čujemo da je u pitanju 2009. godina, kada ćemo dobiti status kandidata. Mi pozdravljamo takve aktivnosti, bez obzira što smo u prošlosti kritikovali da je imao na mestu potpredsednika oko 30 savetnika, taj kabinet je dobio veoma velika sredstva i nadamo se da će svojom delatnošću opravdati ta sredstva, odnosno da će Srbija napokon 2009. godine dobiti status kandidata.
Hteo sam da ukažem na delatnost koju on ima kao potpredsednik. Znači, LDP, ako je po nečemu bila poznata kada je u pitanju kritika sadašnje Vlade, to je kritika sporosti približavanja EU. Znači, mi smo konstantno vremenom ukazivali da to mora da ide brže, da postoje putevi kojima može da se ide brže i da ovaj spori tok kojim se mi približavamo smatramo da nije dobar za državu Srbiju i za sve njene građane.
U skladu sa tim, LDP je juče postala član Asocijacije liberalnih i demokratskih partija Evrope. To ste verovatno saznali iz medija.
Želim da vam kažem da je LDP, odnosno Čedomir Jovanović koji je tamo prisustvovao, učinio jedan zaista veliki korak za Srbiju i ovo nije reklamiranje nego pokušaj da pokažemo da zaista nešto može da ide brže.
Znači, mi smo uspeli da izdejstvujemo rezoluciju koju je, ponavljam, potpisala Asocijacija liberalnih i demokratskih partija Evrope, kojom se vrši, pod jedan, pritisak, što mislim da je najvažnije, na Holandiju. Znači, uspeli smo da izdejstvujemo takvu rezoluciju. Čak su i liberali Holandije rekli da će sve učiniti da izvrše pritisak na svoju vladu da promeni svoju odluku i da umanji svoj pritisak koji vrši na državu Srbiju, odnosno kojim stopira dobijanje statusa kandidata, odnosno aktiviranje trgovinskog sporazuma itd.
Mislim da usvajanje ovakve rezolucije pokazuje da je moguće pronaći prave partnere u Evropi, pronaći one koji su jaki u Evropi i da politika koju smo imali priliku da vidimo u poslednje vreme, a koja je oličena i u ministru inostranih poslova, možda nije najbolji put kojim može da se ide.
Zbog toga želimo da kažemo da smo najmanje kritikovali gospodina Đelića, odnosno postojanje tog kabineta, ali ovim putem smo hteli da ukažemo da zaista može mnogo brže da se ide ka Evropi, samo treba pronaći prave partnere, odnosno treba uložiti puno energije, dati prave argumente, pokazati da Srbija može da bude i drugačija od one kakvu Evropa poznaje poslednjih godina.
Mislim da je ovo naš veliki doprinos i nadam se da će dati adekvatan rezultat, odnosno da pritisak koji će biti izvršen zbog ove rezolucije koji su učinile asocijacije liberala i demokrata evropskih partija, rezolucija koja je podneta na inicijativu LDP, da će učiniti veliki doprinos i da će Holandija popustiti u tom svom pritisku na Srbiju, i da ćemo što pre, krajem 2008, ali zaista 2009. godine dobiti status kandidata.

Da li još neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić-Marković.