Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministar, želeo bih da se osvrnem na amandman koji sam podneo na član 5, a tiče se delokruga rada Ministarstva spoljnih poslova.
Naime, amandman predviđa povećanje iznosa predviđenog za specijalizovane usluge sa 6.850.000 na 20.000.000 dinara. U obrazloženju se navodi da je neophodno angažovati najuglednije domaće i strane pravne stručnjake radi zastupanja interesa Republike Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, a vezano za implikacije po pitanju statusa Kosova i Metohije.
Bojim se da predstavnik Vlade, koji je formulisao obrazloženje zašto amandman treba da bude odbijen, nije uspeo da u potpunosti razume intenciju samog amandmana. Naime, obrazloženje koje je Vlada dala glasi: "Amandman se ne prihvata iz razloga što se Predlogom zakona obezbeđuju sredstva u iznosu od 34.000.000 dinara u razdelu Ministarstva spoljnih poslova za formiranje međunarodnog pravnog tima u postupku davanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Amandmanom se predlaže obezbeđivanje sredstava u iznosu od 13.150.000 za iste namene."
Ne znam na osnovu čega je Vlada pretpostavila da se ovaj amandman odnosi na postupak davanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostranog proglašenja nezavisnog Kosova.
Mislim da izdvajanje sume od 34.000.000 dinara za savetodavno mišljenje po jednom pitanju koje je pravno kristalno jasno zapravo jedan diskutabilan čin.
Postavlja se pitanje da li to što se traži savetodavno mišljenje po ovom pitanju znači da Vlada ostavlja trunku sumnje da je proglašenje nezavisnosti Kosova nelegalno i da predstavlja kršenje Povelje UN, Helsinškog završnog akta, nalaza Badinterove komisije itd.
S druge strane, sama formulacija pitanja, da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova od strane privremenih institucija Kosova u skladu sa međunarodnim pravom, očigledno se odnosi isključivo na privremenu upravu u Pokrajini, ali ne i na države koje su priznale ovaj čin.
Mislim da nije ključ u tome da li su to učinili privremeni organi uprave, jer oni su slične deklaracije i ranije donosili, već u tome ko je takav akt podržao i priznao. U tom smislu, privremenim organima uprave se daje prevelik značaj, a oni koji su odgovorni za davanje međunarodnog legitimiteta ovakvom činu se i ne spominju.
Mislim da su predstavnici vlasti nedavno i napomenuli da ovakva odluka Međunarodnog suda pravde predstavlja prenošenje pitanja statusa Kosova sa političkog na pravni teren, kao i da ovo pitanje ne treba dalje komplikovati dok je u sudskoj proceduri, odnosno u nadležnosti Međunarodnog suda pravde.
Vlast je navela da su mere koje je preduzela protiv Crne Gore i Makedonije opravdane jer su oni priznali Kosovo posle odluke Generalne skupštine UN, a mislim da istovremeno vraćanje ambasadora u zemlje koje su pre toga priznale Kosovo predstavlja odsustvo doslednosti, jer kakvu poruku šaljete ako naše diplomate u određene države vraćate, čak i u Albaniju, a istovremeno proterujete ambasadore navedene dve države.
Umesto podgrevanja euforične atmosfere, zatim različitih neprimerenih izjava koje su davali određeni predstavnici vladajuće koalicije, prava mera bi upravo bila pokretanje tužbi protiv zemalja koje su priznale Kosovo. Čak bi i vlast mogla da suvislo objasni da to u slučaju Crne Gore i Makedonije čini zbog priznanja Kosova dok je u pitanju nadležnosti Međunarodnog suda pravde. To bi imalo i odvraćajući efekat u odnosu na one koji i dalje razmišljaju o priznavanju, a bilo bi i na tragu najava ministra spoljnih poslova o mogućnosti sprovođenja daljih mera protiv Crne Gore i Makedonije.
U suprotnom samo bi na nivou praznih reči i ostale izjave ministra Jeremića o tome da se ''mora pokazati čvrstina i odlučnost u odbrani našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta i nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN naša reakcija na svako ugrožavanje integriteta biće odlučna''.
Amandman o kome je reč upravo je na tragu ovih reči i u smislu je malopre navedenog. Takođe, ovih dana je tužilac za pitanje ratnih zločina gospodin Vladimir Vukčević naveo da je predsednik Vlade Albanije Sali Beriša, na intervenciju Ramuša Haradinaja, naložio uklanjanje dokaza o trgovini organima kosovskih Srba i drugih nealbanaca, kao i da će se tim povodom obratiti i relevantnim međunarodnim organizacija.
Takođe, naveo je da je izgledno da je i albansko tužilaštvo odbilo da sprovede istragu povodom navoda iz knjige Karle del Ponte o trgovini organima. Mislim da ukoliko se te informacije pokrenu kao verodostojne, biće neophodno da se angažuju najbolji pravni stručnjaci kako bi se bavili ovim pitanjem pred međunarodnim sudovima.
U trenutku kada je u proceduri parlamenta Saveta Evrope tema trgovina organima Srba sa Kosova, što je uspeh delegacije našeg parlamenta, Srbija mora biti spremna da reaguje odlučno u odnosu na državu koja opstruira istragu, pogotovo ako je to zemlja za koju se pretpostavlja da su odvođeni naši kidnapovani građani, kako bi umirali na najzverskiji mogući način.
Pre dve nedelje je i Helena Ranta, finski stomatolog forenzičar, član međunarodne komisije koja je istraživala događaje u selu Račak, neposredno pred početak bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine, u svojoj biografiji objavila da je na nju vršen pritisak od strane šefa tadašnje Misije OEBS-a, kao i od Ministarstva spoljnih poslova njene matične države, da promeni svoje nalaze u izveštaju. Taj događaj je poslužio kao formalni povod za bombardovanje Srbije, iako su Rantine tvrdnje da tu masakra nad civilima nije bilo, već da se takav nalaz donet pod raznim političkim pritiscima. Srbija mora da reaguje na to i da na jedan pravni način traži zaštitu svojih interesa.
Ovom prilikom je važno pomenuti i činjenicu da je ovih dana bilo više izjava i domaćih i stranih zvaničnika da postoji realna mogućnost da Beograd prihvati misiju Euleks, kroz saglasnost o šest tačaka iz pisma generalnog sekretara UN Ban Ki Muna. Tu su u pitanju razgovori o veoma osetljivim temama kao što su policija, sudstvo, carina itd.
Mislim da predstavnici Vlade Srbije jesu rekli da je misija Euleks prihvatljiva pod tri uslova: prvi uslov je da to odobri Savet bezbednosti UN, drugi uslov je da misija bude statusno neutralna i da ne sprovodi Ahtisarijev plan. Pitanje je kako misija koja proističe iz Ahtisarijevog plana može da zapravo ne sprovodi taj isti plan?
Takođe, sa druge strane, postavlja se pitanje u čemu se ogleda ta nasušna potreba da se misija UNMIK rekonfiguriše Euleksom, pa i postavlja se pitanje šta znači zahtev da misija Euleks bude statusno neutralna.
Mi kao Srbija valjda moramo da zahtevamo da bilo koja misija na teritoriji naše države mora da sprovodi Ustav Srbije, mora da bude na tragu Rezolucije 1244, kako bi sprovodila suštinsku autonomiju Kosova u okviru Srbije.
Sve suprotno znači sprovođenje Ahtisarijevog plana, koji podrazumeva nezavisnost naše južne pokrajine.
Kao što se pokazuje u praksi, Rezolucija koja je usvojena u Generalnoj skupštini UN očigledno nije dovoljna mera, već je nužno razraditi čitavu paletu međunarodnih pravnih mera kako bi zaštitili ne samo državni integritet, već i vrednosni sistem na kome je savremeni svet ustrojen posle pobede nad najvećim zlom novije svetske istorije, odnosno fašizmom.
Zbog svega ovog što sam gore naveo smatram da je Vlada pokazala da nije dobro razumela smisao ovog amandmana, pa u skladu s tim pozivam vladajuću većinu da prihvati ovu intervenciju, kako bi Srbija kao država mogla da adekvatno zastupa sopstvene interese pred Međunarodnim sudom pravde u smislu određenih tužbi.
Ukoliko to ne bude slučaj, to bi bilo svedočanstvo da ne postoji volja da se vodi odgovorna nacionalna politika, što se ogleda u činjenici da i za ovih pet meseci koliko traje ovaj saziv nije dat predlog rezolucije o Kosovu, a predlog 108 poslanika opozicije čak nije ni uzet u razmatranje. Hvala.

Gospodin Jojić, povodom amandmana.

Krasić uvek ima novih ideja i to delotvornih, pa ću ostaviti malo vremena vama, gospodine Krasiću.
Dame i gospodo, sigurno je da je ovaj amandman prihvatljiv. Zašto je prihvatljiv? Zato što bi se uštedelo oko 20 miliona dinara, a što bi išlo naravno u penzioni fond i na taj način imali bismo sredstava da se penzije i invalidnine povećaju.
A kada je u pitanju odbrana Srbije imam jedan predlog. Da bi Srbija uštedela pare i da bi se Srbija uspešno odbranila, i od Hrvatske, i od Bosne i Hercegovine, i da bi sa uspehom odbrana Srbije išla u pravcu zaštite suvereniteta Republike Srbije, predlažem dame i gospodo, gospođo ministre, da predložite Vladi da angažuje dr Vojislava Šešelja da brani Srbiju pred bilo kojim međunarodnim sudom, jer će sigurno uspešnije braniti Srbiju i njene interese no da milijarde ulažete kojekakvim diletantima, koji gledaju samo da zarade, a da Srbiju ne odbrane. Hvala vam.

Zoran Krasić.

Gospodin Jojić je dao jedan aspekt i to najefikasniji aspekt kako da se zaštite naši interesi.
Amandman je izuzetno dobar i javnost treba da zna za postojanje ovog amandmana. Zašto?
Zato što ovde ne postoji zakonska obaveza, ne postoji nijedna zakonska obaveza koja kaže da Ministarstvo spoljnih poslova treba da napravi ekspertski tim Tibor i ostatak, da bi oni glumili zastupanje pred Međunarodnim sudom pravde. To je bukvalno rečeno stvar jedne političke procene. Ne postoji zakonska obaveza, ali postoji neka pretpostavka, a to je ako ste inicirali taj postupak, mi ga nismo pokrenuli, mi smo ga samo inicirali, može da ga pokrene samo neka od institucija, odnosno organa UN, u ovom slučaju to je Generalna skupština, u tom postupku treba učestvovati.
Kakav je taj postupak? Moram da vam kažem, ako mi kao država želimo stvarno da uspemo u ovom postupku, onda nema razgovora sa Euleksom. Ako vi razgovarate preko Bogdanovića, Ivanovića, Radujka, pošto je on zadužen, on je proforme u Telekomu, za Kosovo i Metohiju, preko Miketa Rakića, preko Vukadinovića, preko ovih vojnih obaveštajnih službi, preko Šutanovca, koji je takođe uključen, razgovarate sa NATO paktom, Euleksom, OEBSOM itd, onda ste vi džabe inicirali postupak kod Generalne skupštine UN.
Zašto? Vi ste formalno-pravno izdejstvovali jednu rezoluciju, da se pokrene postupak pred Međunarodnim sudom pravde radi savetodavnog mišljenja, ali konkludentnim radnjama, svakodnevnim životom i svakodnevnim potezima vlasti vi idete ka nečemu što je suprotno. Vi idete ka punoj implementaciji, idete ka punoj saradnji. Šta se implementira? Ahtisarijev plan, Euleks samo zbog toga postoji.
Moram da vam skrenem pažnju da se već pet godina kadrovi, budući kadrovi vlasti u Prištini, KiM, obučavaju u Sloveniji i Hrvatskoj, da ne pričam o onome što ide u Brisel. Oni su već pripremljeni. Garniture su već spremljene.
Onda se postavlja pitanje zašto praviti neki ekspertski tim povodom predstavljanja pred Međunarodnim sudom pravde u vezi nekog savetodavnog mišljenja, kada vi ne znate i kada bi bilo pozitivno savetodavno mišljenje kako da ga iskoristite, jer vi tekućom politikom poništavate sve ono zbog čega ste možda i dobili u jednom trenutku aplauz. Zašto mi to plaćamo?
Samo da vas podsetim, neki pravni tim je zastupao SRJ u sporu pred Međunarodnim sudom pravde po tužbi Bosne i Hercegovine ili da budem precizniji MH federacije. Taj pravni tim nijednog trenutka nije osporavao postojanje genocida u Srebrenici. Čak naprotiv, u zemlji se vodila kampanja kako bi trebalo da se prizna itd. A pre nekoliko dana javnost u Srbiji je imala prilike da sluša kada Vojislav Šešelj unakrsno ispituje Evu Tabo, tvorca ideje o genocidu, jer je ona dala taj statističko-demografski aspekt i jedno veštačenje, i ona onako stavila prst na čelo i došla do neke cifre od sedam-osam hiljada, a Haški tribunal u tekućim predmetima je došao do 1.050, pa kasnije do 2.050.
Javnost u Srbiji ćuti i neće da priča o prof. Kovačeviću i ekipi stručnjaka Republičkog zavoda za statistiku, koji su napravili izuzetan izveštaja veštaka, odbranili ga pred Haškim tribunalom i poništili sve ono što je Eva Tabu napisala.
Vi nećete da napravite čak ni emisiju sa tim ljudima koji su taj posao dobro uradili. U vašim emisijama nema mesta za gospodina Ivaniševića, ne, vi sve prihvatate samo da bi ušli, a gde da uđemo, kažite. Ma izaći ćete na prozor, na vrata se ulazi, ali se beži na prozor, zapamtite. To je problem. Vi ovde izdvajate nešto, a moram da vam kažem Gruzija je prvog dana, navodno neke agresije, odmah tužila Rusiju Međunarodnom sudu pravde. Mi ne tužimo.
Ova država je tužila selektivno neke države za agresiju, pa je povlačila tužbu. Da vas podsetim, povodom one tužbe BiH, odnosno MH Federacije prema Srbiji, kada nije konstituisana nadležnost Međunarodnog suda pravde. A da li znate zbog čega nije konstituisana - zato što je od maja `92 godine do 5. novembra 2000. godine Srbija bila u nedefinisanom statusu, odnosno SRJ, sa gledišta članstva u UN, pa je postojao problem da li se primenjuje tamo, čini mi se, član 34, 35. i 36. Statuta Međunarodnog suda pravde, odnosno da li SRJ uživa zaštitu u postupku pred Međunarodnim sudom pravde. Čisto formalni razlog.
Ali su u toj odluci konstatovali: sasvim je izvesno da je SRJ postala članica UN onog momenta kada je Vojislav Koštunica podneo zahtev da se SRJ primi kao nova članica UN. A mi smo od maja `92 godine bili pod suspenzijom članstva.
Nemojte da nas brane Varadi, ovaj Radoslav Stojanović i ovi. To je živa šteta za nas. Zašto niste tužili države koje su priznale nezavisno Kosovo i Metohiju? Zašto niste tužili sve one države iz UN što ne dozvoljavaju da se sprovede rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum? Da vas podsetim, to je do 1000 vojnika i policajaca na granici Srbije na teritoriji KiM.
I Kumanovski sporazum i Rezolucija 1244, kada govore o suštinskoj autonomiji i lokalnoj samoupravi i kada govore o suverenitetu Republike Srbije, u to vreme SRJ, a sada Srbije na teritoriji KiM, postoje tačke od prve do devete. Prvo se traži prva, druga, na kraju deveta.
Mi smo ovde imali Čovića koji kaže "idemo na izbore". Imali smo "Cvetka", Borisa Tadića, kaže - rezolucija, Skupština, ne treba da se ide na izbore, a on kaže "idite na izbore" i 0,06% je izašlo. Koja je ta državna politika prema KiM? Ne postoji.
Postoji samo laž, prevara, zamajavanje građana, a vi sve radite da se prizna nezavisna KiM zato što vas je neko navodno uslovio ako se to desi, a samo to kada se desi KiM može da dobije nezavisnost. Oni žele na silu da izvuku saglasnost, pristanak Republike Srbije. Zato vi postojite.
Sledeći uslov - neka druga teritorija. Da li to Boris Tadić mora da radi? Mora da radi. Kako mi da zaustavimo ovo? Da ih skinemo sa vlasti, nema druge, jer su oni ucenjeni. Vi se smejete. Ako bi krenuo Boris Tadić drugim putem, prošao bi kao Zoran Đinđić, jer je ušao u kombinaciju sa đavolom. Svako ko sa Amerikancima pregovara, dogovara, prolazi loše. Prvi je stradao Slobodan Milošević. Verovao je Amerikancima, to svi znamo.
Nama treba vlast koja će da vodi računa o Srbiji, o građanima Srbije i našim interesima, i vlast koja neće da puzi ni pred kim iz inostranstva. Tu vlast ima svi cene i da poštuju, bez obzira što prave neke pritiske. Šta bi oni još mogli nas da pritisnu? Sve su nam uzeli, još samo dušu što nam nisu uzeli.
To što ste vi malo zadovoljni ne znači da je cela Srbija zadovoljna. Ovo je dobro. Ovaj iznos treba skinuti, a vi matematički pronađite gde ćete da smanjite, kako ćete da smanjite i kako ćete da preuredite rebalans budžeta. Zašto država da plaća Radoslava Stojanovića, Tibora Varadija i ko zna koga još da nam prave neku maglu ovde, kao nešto smo uspeli. Šta smo uspeli? Što nije tužba podneta?
Kako ste uspeli, tako ste povukli i krivične prijave, odustali od krivičnog gonjenja. Protiv koga? Protiv 15 ljudi koji su bombardovali ovu zemlju, koji su odgovorni. Kako će sada neki da odu na grob Milice Rakić, a kleli su se, kumili su se sa porodicom Rakić, a na svom kongresu primaju Amerikance i Engleze? Sram vas bilo.

Narodni poslanik gospođa Milica Vojić-Marković, po amandmanu.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo poslanici, ovo je odličan amandman koji je kolega Nikola Lazić napravio u ime DSS i svaka Vlada, kojoj je cilj zaštita interesa Srbije, bi morala ovakav amandman da prihvati.
No, potpuno sam sigurna da je on već odbijen, jer sam videla izveštaj o odbijenim amandmanima. To me naročito ne čudi, s obzirom da mi je potpuno jasno da ova Vlada vodi zaista neiskrenu spoljnu politiku, neiskrenu pre svega prema građanima Srbije, prema Srbiji, a istovremeno i prema međunarodnoj zajednici.
Ono što mi dobijamo kao informacije, to su poluinformacije ili potpuno neistinite informacije. Pozivam se na izjavu gospodina Borisa Tadića da on pregovara samo sa šefom UNMIK-a gospodinom Lambertom Zanijerijem i da je za Srbiju i Kosovo prihvatljivo da Euleks dođe na Kosovo pod sledećim uslovima: da ga odobri Savet bezbednosti, da je statusno neutralan i da ne sprovodi Ahtisarijev plan. Predsednik na kraju kaže: " To su principi na kojima je svaka misija na Kosovu prihvatljiva".
Međutim, ono što kaže međunarodna zajednica i čelnici EU jeste da oni pregovaraju sa predsednikom Srbije. A zatim hajde malo da polemišemo sa ovim principima. Hajmo otpozadi, da Euleks ne sprovodi Ahtisarijev plan; on je Ahtisarijevo čedo, on je napravljen da sprovodi Ahtisarijev plan.
Zatim, da je statusno neutralan. Kako može biti bilo koja misija, koja dolazi nepozvana na tuđu teritoriju, koja pri tom ima zadatak da sprovodi niz i set zakona koji treba da daju politički i državni kapacitet Kosovu, može biti neutralna? Ona je potpuno primerena i okrenuta Kosovu kao nezavisnoj državi i protiv Srbije, sa druge strane.
Na kraju da ga odobri Savet bezbednosti. Molim vas, ako vi svaki put kažete da za Srbiju nije problem da Euleks dođe ovde ako ga odobri Savet bezbednosti, da li smatrate da bi bilo ko rekao "nema potrebe da mi branimo Srbiju od nje same"? Ako je za Srbiju u redu da dođe Euleks, onda je u redu i za Savet bezbednosti.
Dalje, ni jedno ni drugo, kaže predsednik, nije priznavanje nezavisnosti, već podizanje kapaciteta države da se bori za integritet vlasti na Kosovu.
Moram da pitam za čiji integritet, za koje države integritet? Molim vas, to je integritet Kosova kao nezavisne države. Integritet Srbije tu ne postoji. Ono što je vrlo važno, oću da kažem još jednu stvar koja može da pokaže odnos svih nas ovde danas. Pre nego što sam počela da govorim primetila sam da ima 15-ak poslanika sa ove strane gde sede poslanici vlasti, a sa druge strane gde sede poslanici koji su iz redova opozicije ima 55 poslanika. Vidim da je cela grupa DSS ovde. Toliko o tome.

Gospodin Obradović, po Poslovniku, a zatim gospođa Raguš, po amandmanu.

Javljam se na osnovu člana 226. i molim objašnjenje.
U članu 1. zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu kaže se da su izdaci budžeta i nabavka finansijske imovine 695 koma nešto milijardi dinara. Ukupni izdaci budžeta nisu 695 nego su 742 milijarde dinara.
Koliki je, zapravo, ukupan budžet Republike Srbije? To je važno zbog svih onih parametara.
Takođe nije nevažno pitanje, prošle godine smo imali nekoliko interesantnih situacija vezano za finansiranje političkih stranaka, jer je u jednom trenutku procenat bio utvrđen na ukupne izdatke budžeta, pa je naknadno utvrđeno da bi to možda ipak trebalo da bude na izdatke budžeta. Ta razlika nastaje pošto po Zakonu o finansiranju političkih stranaka je 0,15% od te ukupne sume.
S druge strane, Ustav Republike Srbije predviđa da određena sredstva iz budžeta moraju da idu za finansiranje AP Vojvodina. Taj procenat se računa u odnosu na jednu ili u odnosu na drugu cifru. Šta o tome kaže Zakon o budžetskom sistemu?

Gospođa Raguš po amandmanu, zatim gospodin Batić po amandmanu. Samo da kažem, gospođa Raguš želi i po Poslovniku i po amandmanu, tako da će ta dva vremena spojiti i govoriće ukupno šest minuta.