Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, kada ste građanin, a hoćete da izigravate narodnog poslanika, onda pišete amandmane koji nisu u skladu sa Ustavom.
Lepo je to, gospođa ministre, što ste napisali da ovaj nazoviamandman, ove nazoviindividue, nije u skladu sa članom 92. Ustava Republike Srbije, jer početna inicijativa za tako nešto ne može ni da potekne od nekoga ko je pokušao da predstavi neki nazoviamandman, ali taj neko ko je to pisao morao je da ima elementarna znanja i o Zakonu o budžetskom sistemu, i o Ustavu Republike Srbije i o nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije, pa da napiše amandman kako valja.
Ali, uče se ljudi, polako, možda jednog dana budu članovi neke mesne zajednice ili tako nešto, predsednici udruženja pčelara, šumara.
Gospođa možda bude neki predvodnik komisije za heklanje, ali u Narodnoj skupštini Republike Srbije ovaj posao mora ozbiljno da se radi i da se zna kako to ide, kako stoji sa Ustavom, kako sa jednim zakonom, sa drugim i onda da se suvislo priča i da se obrazlaže.
Ako je reč o Kancelariji za saradnju sa medijima, onda je dotična mogla da potraži savet od izvesnog Aleksandra Vučića, da joj pomogne u pisanju ovog amandmana, jer on je valjda stručnjak za medije ili se tako predstavljao.
Iskoristiću priliku da obavestim javnost da je taj nekadašnji član naše SRS i ministar za informisanje od danas postao revidirac. Revidirao je stavove i rekao, zamislite da je linija postojanja zapadnih srpskih zemalja vekovima unazad – koje su obeležene 90-te godine, ali ih je označio svako na svoj različiti način, prof. dr Vojislav Šešelj, predsednik SRS, Slobodan Milošević, predsednik Republike, i Vuk Drašković, tada sa tom ideologijom, predsednik SPO – zapadna linija Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica.
Znaju to ljudi ovde, naročito gospodin Buha i gospodin Žutić, koji trenutno nije u sali, iza te linije se čak nalaze srpska mesta, poput Srpskih Moravica i drugih. Dakle, i to nije krajnja zapadna granica.
Ali, šta da očekujete od nekoga ko je Tadićev revidirac i ko je sada neko ko baštini Manterovu ideologiju, jer to upravo taj Aleksandar Vučić radi.
Pošto je krenuo putem Mantera, onda me apsolutno ne bi začudilo da se ponaša i u maniru nekih Indijanaca, ali kako to kažu žargonski oni koji vide da on glumata i da je zaista bio laž i obmana svih godina svog života, ali on je zaista i u pravom smislu reči Indijanac i, pre svega, upozoravam građane ili Rume, ili Vrnjačke Banje, ili Knjaževca ili Prijepolja, da taj opasni čovek možda i danas šeta po njihovom gradu.
U Knjaževcu je danas? Policija Knjaževca, ako i tamo ima, apelujem na njih, amaterskog pozorišta, jer je za amatersko pozorište, ni za šta drugo nije.

Gospodin Željko Tomić, po Poslovniku.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po članovima 225. i 226.
Hteo sam da dopunim i još nešto usput da pitam, a hteo sam da dopunim kolegu Vladimira Milentijevića, koji je prepričavao sinoćnju emisiju na jednoj od gledanijih televizija u našoj državi, gde je na, kako je on rekao, konkretno pitanje - koje će zakone na teritoriji Kosova primenjivati Euleks, kada je francuski ambasador gospodin Žan Fransoa Teral odgovorio, to je jako, jako teško pitanje, i ostavio gledaoce bez odgovora.
Odgovor je već dat. Dala ga je gospođa Karin Lindal, portparolka Euleksa: Euleks će isključivo raditi po ustavu i zakonima Republike Kosovo, nezavisne države Kosovo. U toj atmosferi mi dalje možemo da nastavljamo priču, u toj atmosferi nama Ministarstvo spoljnih poslova jeste dužno mnogo odgovora, a Euleks je faktički već instaliran, de fakto, samo još nedostaje i de jure, što mu obećava vladajuća većina ovde u parlamentu.
Blaga digresija da od Kosova dođem do Vojvodine, isto jedna simpatična televizijska emisija, "Dvougao" se zove, na još jednoj drugoj televiziji, gde potpredsednik SPS gospodin Dušan Bajatović na konkretno pitanje - da li je Statut AP Vojvodine u skladu sa Ustavom Republike Srbije, kaže - uglavnom. Kaže uglavnom, a pri tome se zna da će predstavnici SPS-a podržati statut i to su više puta izjavili u medijima.
To je, izvinjavam se na šaljivoj paraleli, kao kada pitate devojku da li je trudna, a ona kaže malo je trudna, malo nije. Pa, ili je u skladu sa Ustavom ili nije. Ako to izgovori potpredsednik parlamentarne vladajuće stranke u Srbiji, to je zaista crnohumorno.
Već sam imao priliku i ranije sam postavljao pitanje predstavnicima SPS da li će ostati dosledni svojim ranijim izjavama, svojim ranijim stavovima iznošenim i za ovom govornicom. Svojim delima u poslednjih mesec-dva su opovrgli sami sebe, i kako po ovom, tako i po još nekim drugim pitanjima.
Sada uglavnom ćemo saznati valjda i njihov stav, i uglavnom će valjda biti taj statut usvojen i uglavnom ćemo prekršiti Ustav Republike Srbije. Hvala.

Reč ima gospodin Petar Jojić, po Poslovniku.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedniče, tražim obaveštenje od Vlade Republike Srbije, da li će Vlada Republike Srbije dozvoliti da se sedište Južnobanatskog okruga izmesti iz Pančeva u Vršac?
Kome je to palo na pamet? Da li će to Vlada Republike Srbije da dozvoli? Radi se o okrugu sa 330.000 stanovnika, najveći okrug u Vojvodini.
Da li će Vlada Srbije autonomašima da dozvoli da cepaju i ovaj okrug i da ga izmeštaju tamo gde njima više odgovara, da li će jednom vlasniku iz Vršca da odgovara sedište okruga u Vršcu, a ne u Pančevu? Tradicionalno i sedište upravnog okruga mora biti u Pančevu, dame i gospodo.
Tražim obaveštenje od predsednika Vlade - da li će Vlada sprečiti secesiju na ovakav način Vojvodine, jer parče po parče autonomaši, sa severnim susedima, pokušavaju da i ovu teritoriju podele i rasparčaju kao severnu srpsku AP.
Zbog toga SRS je protiv secesije po ovom statutu koji Bojan Pajtić sa Borisom Tadićem želi da bude usvojen, kako u Republičkom parlamentu, tako i u Pokrajinskom parlamentu.
Nema mesta, dame i gospodo, poštovani građani Pančeva, poštovani građani južnog Banata, osam opština Pančevo, Kovin, Kovačica, Alibunar, Opovo, Bela Crkva i Vršac, ne dajmo, jer po novim rešenjima i standardima, upravni okrug će imati i te kako ingerencije i i te kakav značaj za područje južnog Banata, i sedište okruga upravnog mora biti u Pančevu, a ne u Vršcu, da se samo jednom velikom profiteru izađe u susret da bi on mogao da vlada regijom, ne samo Vojvodinom u ovom delu Banata, nego da on vlada opštinama koje gravitiraju prema Vršcu.
Prema tome, građani Pančeva su uznemireni, radi se o 130.000 građana. Usput da napomenem da je Pančevo bilo područje grada Beograda i nemojte, gospodo iz Novog Sada, da vi pretendujete na Pančevo, jer vam to građani Pančeva neće dozvoliti po svaku cenu. Hvala vam.

Vaše pitanje će biti prosleđeno Vladi, odnosno predsedniku Vlade. Reč ima gospodin Milan Lapčević, po amandmanu, a zatim gospodin Krasić.

Poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, da sam na vašem mestu protestovao bih javno, a i kod svojih vladajućih struktura što ovde u sali pored vas ima samo 15 narodih poslanika iz vaše vladajuće strukture, koji vas podržavaju.
Doduše, na ovom ekranu ima mnogo više prijavljenih kartica, ima 35, nema mnogo više, nije važno, ali u svakom slučaju logično bi bilo da oni koji će podržati ovaj rebalans budžeta budu ovde i da čuju sve ove primedbe koje su izneli predstavnici opozicije, a i obrazloženja amandmana, jer treba o tome da se izjašnjavaju.
Ovaj amandman koji je predložila gospođa Miladinović ide u prilog priči da je prevelika javna potrošnja i da je treba smanjiti. Ima zaista opravdanja u tome. Naročito iz razloga što se tekući prilivi u budžetu smanjuju, a potrošnja se stalno uvećava i kroz neke nepotrebne stvari koje nisu neophodne za državu, u kakvom je stanju danas Srbija.
Po podacima narodne banke Srbije bazna inflacija u oktobru je bila 10,2% na godišnjem nivou. U Memorandumu o ekonomskoj politici predviđeno je da inflacija bude maksimalno 9,5%. U tu baznu inflaciju na godišnjem nivou u oktobru je ušlo poskupljenje gasa, kao osnovno poskupljenje, ali nije ušlo, pošto će to izazvati lančanu reakciju, poskupljenje komunalija i grejanja u mnogim opštinama u Srbiji, a nije ušlo ni poskupljenje telefonskih impulsa za 100% i pretplate za 300%.
Čak, ako mogu da kažem, sumnjam u ovakve podatke, ali zvanični podaci su zvanični podaci, čak i ova inflacija je u ovom trenutku premašila onu koja je predviđena u Memorandumu, a tek će za naredna dva meseca talasom poskupljenja koja su najavljena, pored Telekoma, ali i usluga komunalnih, koje je tražio i sam gradonačelnik Beograda, a verovatno će i predsednici opština u čitavoj Srbiji, koji zavise i od energenata, pre svega gasa, morati da traže, jer je na ovaj način neodrživo grejati građane po ovim cenama.
Dakle, javna potrošnja sve vreme raste i potpuno je opravdano da se ona smanji, i bilo bi logično očekivati da se čak ta javna potrošnja nije u obimu ukupnom smanjivala, da ste sagledali one najugroženije grupe, poput jutros pominjanih invalida, izbeglica, poput onih najugroženijih kategorija. Potpuno je neodgovorno i Vlada mora, odnosno njeni ministri da prvo na sebi i svojim izdacima uštede, a da to ne čine na onima kojima je to najpotrebnije.
Sada ću vam pokazati spisak od preko 1.000 javnih preduzeća i ustanova u Srbiji. Prema podacima iz registra, ovde ima 37 strana kucanog materijala, ima preko 1.000 preduzeća javnih u Srbiji. Ako se Vlada ovako ponaša, šta mislite kako će se ponašati funkcioneri i rukovodioci tih javnih preduzeća i ustanova?
Oni će tražiti da imaju komotnu poziciju, kao što traže razna ministarstva, kabineti potpredsednika Vlade za ekonomski razvoj, kabineti ministra za ekonomski razvoj itd. Puna su nam usta nekog ekonomskog razvoja, a Srbija je stalno u stagnaciji i u sve gorem položaju. Od privrede i od privrednog razvoja imamo samo stečajeve i samo propala preduzeća, i naravno ulaganja u skijališta, a sve manje snega.
Jedan gradonačelnik je tražio da izgradi skijalište, pri tom je zaboravio da ima najvišu planinu ili brdo od jedva 800 do 900 metara i ponekad sneg. Treba mu skijalište.
Sve je to lepo, ima zoološki vrt, nabaviće žirafu uz pomoć Vlade, ali mu treba i skijalište.
Jedino još sneg ne može da nabavi, to ne može da se kupi. Moraće da nabavi i mašine za sneg, pa je posle povike javnosti odlučio da odustane od toga, pa će nabaviti žirafe, a uskoro i foke. Za sve to u Srbiji ima prostora, kao da smo mi zemlja koja ima najveći bruto društveni proizvod u svetu, pa mogu da se ponaša komotno. Hiljadu preduzeća, hiljadu direktora, hiljadu pomoćnika, sekretarica, vozača i čega sve ne.
Srbiji su potrebne strukturne reforme. Srbija ne može da bazira svoj razvoj na tome što će sve investicije ići uglavnom iz državnog sektora, iz javnih prihoda. Sećate li se da je pre nekoliko meseci kada su bili izbori, pa se čekalo na formiranje Vlade, da su mnoge investicije stale i da se bukvalno sve u Srbiji zaustavilo. Zašto? Pa zato što sve investicije i sve što se dešava u zemlji zavisi od državnih para.
Mnogo je vezano za državne investicije, za javne ustanove, za javna preduzeća. Sve se vrti u tom krugu. Vrlo malo novca ima u privatnom sektoru.
Dakle, umesto što ovoliku potrošnju predviđate, bolje bi bilo da se bavite strukturnim reformama i da omogućite svojim primerom manju potrošnju, a više ulaganja u privredu koja stvara višak vrednosti i stvara bolji život građana.
Jedino se tako pravi bolji život građana. Ne tako što se marketingom ovde prikazuje kako će biti penzije možda, a verovatno neće, kako će biti boljeg života, samo što nije, od toga je samo prazna priča.
Mi ćemo naravno ovakav amandman podržati i sve druge amandmane koji se bave i koji govore o tome da treba smanjiti neprimerene izdatke budžetskih korisnika, a u cilju smanjenja javne potrošnje. Ukoliko budete prihvatili te amandmane to će biti dobro, ukoliko ne, naravno nećemo podržati rebalans budžeta. Hvala.

Zoran Krasić, po amandmanu.

Naravno, vi nas držite ovde, ne date nam da idemo na slavu, a ovi antihristi pobegli svi na slavu. Nikoga nema od Vlade ovde, a mi moramo da razmatramo, iako je ovo radno vreme ovakvo, ali hoćete vi o tome, polako. Radimo kako ste rekli. Nema problema.
Teška srca moram da se uključim u ovu raspravu, zato što se i ovaj, kao i još nekoliko amandmana, tiču nečega što se zove Kancelarija za saradnju s medijima. Tih 38 zaposlenih potrošiće skoro 79 miliona i 653.000 dinara.
To su oni, da to sad prevedem ljudima, pošto ovi iz Vlade ćute i neće da kažu šta je i ko je to, otprilike koji opslužuju ne samo onu konferencijsku salu u Vladi, gde oni s vremena na vreme dođu pa sednu, pa drže neke konferencije za štampu, a ovih dana su svi podnosili izveštaje o 101. danu funkcionisanja Vlade i sami sebi davali ocene od četiri minus do pet minus.
Tu su i oni koji daju saopštenja i svojevrsni protokol koji organizuje posete novinara i trude se da se što pre prenesu informacije o aktivnostima Vlade i verovatno nekih ministarstava. To je veliki iznos sredstava, pogotovo kada se ima u vidu da imamo i javni servis moderne evropske Srbije. To su oni suncokreti, sa različitim zastavama Evropske unije.
Nadam se da sam lepo to opisao, s obzirom da ne gledam televiziju i trudim se da ostanem pri čistoj svesti, i ne dozvoljavam da moje mišljenje kreira nijedan novinar, niti bilo koji kolumnista, pogotovo ne ove šljokadžije što pišu svakodnevno.
Građani Srbije, da biste ostali potpuno normalni, trebalo bi što manje da gledate televiziju i što manje da čitate novine, a što više da idete u biblioteku i da čitate knjige, i pogotovo da terate decu da pročitaju lektiru, jer u novinama ništa pametno ne mogu da pročitaju.
Nekada, u vreme kada sam bio mali, bio je "Politikin četvrtak" i tada smo morali da čitamo, da učimo pravopis, gramatiku itd. Otkada je došla demokratija, novinarstvo je propalo. Ono je postalo poprilično pokravreno, tendenciozno, maglovito i treba da sakrije onu svoju suštinu. Ovi što se smeškaju, znam da dele moje mišljenje.
Sada bih vam objasnio da je u svim vladama postojala neka služba koja se bavila informisanjem. To je sad ovo moderno, kako kažu portparol.
Imamo portparola tužilaštva, portparola suda, portparola ministarstva, portparola tužioca, sve portparole imamo. To su neki glasnogovornici koji treba da obaveste javnost o aktivnostima, mada se neki portparoli pojavljuju i kao vrsni poznavaoci određene materije. Tako se pojavljuje, recimo, Bruno Vekarić. Nema mi ga moj prijatelj Batić, on je glavni krivac za postojanje Vekarića. Doduše i Vojin Dimitrijević je poprilično tu pokvario stvar.
Nego, da biste vi sada shvatili ko je podneo amandman na ovu poziciju Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu, zamoliću vas da saslušate nešto vrlo ozbiljno. Nastalo je 2004. godine. Molim za tišinu ove iz DSS-a da čuju, da ne bi napravili grešku ako me ne čuju.
Posebno bih zamolio građane da obrate pažnju na tekst koji ću da pročitam. Nije moj tekst, autor je neko drugi. To je zakletva narodnog poslanika SRS.
Kaže ovako: "Ja, Tomislav Nikolić, zaklinjem se kao narodni poslanik, zaklinjem se svemogućim Bogom, zaklinjem se svojom pravoslavnom verom, zaklinjem se svojim imenom i čašću, zaklinjem se slavom svojih predaka i budućnošću svojih potomaka, da ću časno, pošteno i predano obavljati svoju poslaničku dužnost, poštujući stranačku disciplinu i izvršavajući odluke najviših stranačkih organa, u skladu sa programom i statutom SRS.
Jedinstvo srpskog naroda i države, politička demokratija, civilizovani pravni poredak, ekonomski prosperitet i socijalna pravda, uvek i svuda predstavljaće glavne ciljeve moje političke borbe", kaže Tomislav Nikolić. "Mojim poslaničkim mandatom u svakom trenutku će raspolagati Centralna otadžbinska uprava SRS i njenoj volji ću se bezuslovno pokoravati. Kako ja ovu zakletvu poštovao i ispunjavao, tako i meni Bog pomogao".
Danas je Sveti Luka, slava Vojislava Šešelja, i namerno sam danas sačekao da pročitam zakletvu koju je potpisao narodni poslanik SRS. U nastavku stoji potvrda da je zakletva položena 26. januara 2004. godine u hramu Svetog oca Nikolaja. Svojim pečatom i potpisom potvrđuje protonamesnik Đorđe Popović. "Centralna otadžbinska uprava SRS, za predsednika SRS dr Vojislava Šešelja, u potpisu Tomislav Nikolić".
Međutim, kada se dođe u sukob, nije ovo leva i desna strana budžeta, ovo je duhovno-moralna strana lika svakog čoveka, a ovo je materijalistički pogled na život: uzmi sve što ti život pruža. Ovde je čiča Tomina ergela. Pozivamo sve novinare istraživače da dopune, ovde je samo pet automobila, mogli bi da pronađu da li ima još.
Ovo predajem gospođi Đukić-Dejanović, kao prilog ovoj diskusiji. Molim gospođu Nadu Kolundžiju da obavesti Borisa Tadića, zvanog Cvetko, s kakvim ljudima on sarađuje i kakve ljude on čuva da glume ovde nešto.
Zamolio bih da obavestite gospodina Cvetkovića, kao predsednika Vlade, da puno osnova postoji, u prigovorima koje ste slušali ovih dana, gde ste ove stavke pravdali potrebom da Vlada bude prisutna preko nekih agencija, jer ima i drugih agencija koje se bore na tržištu Republike Srbije, a tu se velika borba vodi na tržištu informacija i prisutnosti.
Skrenuo bih vam pažnju na još nekoliko vrlo negativnih pojava na tržištu informacija. Prva pojava se zove Dragan Đilas, nekadašnji direktor Narodne kancelarije, vrlo rado voli da se slika, bio je u Češkoj i postao je milioner. Jedan mi reče, čini mi se talijanski pastuv, da se procenjuje da Đilas vredi preko 57 miliona evra. Ne možete ni jednu sekundu na bilo kojoj televiziji gotovo da prodate bez njegovog znanja. Sada je to spalo na preko 60%.
Drugi vam je onaj "idol", pošto ima puno idola, koji se zove Šaper. Rodbina se čudi kako je on uspeo u biznisu, s obzirom da se njegov kvocijent inteligencije merio sa nekim kvocijentima koji spadaju u domen interesovanja gospođe Slavice Đukić-Dejanović.

Gospodine Krasiću, molim vas da vodite računa kad kvalifikujete mentalno zdravlje i intelektualni status građana Srbije i bilo kog čoveka.